SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5563089

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Kako je javnost reagovala i šta se dešavalo nakon odluke Aleksandra Vučića da konačno iznese svoj stav o Kosovu
O razgraničenju - u fabrici mesa
Piše: Milan Dinić

       Dešavanja u medijima i javnosti u proteklom periodu bila su u znaku rasprave o Kosovu i Metohiji. Posle više od godinu dana najavljivanja iznošenja svog stava o rešenju kosovskog pitanja, 9. avgusta predsednik Srbije Aleksandar Vučić se konačno izjasnio: „Ja se zalažem za razgraničenje sa Albancima“. Iako je dugo bilo poznato da ova ideja prevladava u Beogradu (Svedok je prvi, januara ove godine, objavio da je Srbija predložila razmenu teritorija sa „Kosovom“), ova izjava izazvala je burne reakcije.
       Debata o Kosovu i Metohiji pomaknuta je za stepenik više, ali da li taj stepenik vodi ka rešenju ili provaliji ogromno je pitanje.
       Izjava Aleksandra Vučića decidno glasi: „To je politika koju predstavljam. Ja se zalažem za razgraničenje sa Albancima. To da imamo teritoriju koja se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada, to je uvek izvor potencijalnih sukoba, potencijalnih nedaća i mnogih problema. Da li ćemo u tome uspeti ili ne, to je već druga stvar. Ne zavisi od nas. Rekao sam bezbroj puta, za tango je potrebno dvoje.“ Izjava je dodatno dobila na težini nakon relativno sličnih impulsa od lidera kosovskih Albanaca i nekadašnjeg vođe terorističke OVK, Hašima Tačija,
       Izjava nije data ni na specijalnoj konferenciji za štampu, niti na specijalnoj (prigodnoj?) lokaciji, kao što bi bilo Predsedništvo, zgrada vlade, Hram Svetog Save ili neka od crkava na Kosovu... Predsednik je svoj stav obznanio obraćajući se novinarima tokom posete fabrike mesa u Šidu.
      
       Kako smo došli do ovog predloga: evolucija stava i „unutrašnji dijalog“
      
       Od stava da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije, koji je imao u trenutku dolaska na Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, preko razvodnjavanja tog stava tokom pregovora u Briselu, pa do otvorene negativne kampanje prema tvrdnjama da je Kosovo deo Srbije (govoreći kako se mi borimo da dobijemo nešto, kako je sve izgubljeno) Aleksandar Vučić je konačno, posle više od godinu dana najava, izneo šta misli.
       Da li je i kakav uticaj na ovo imao unutrašnji dijalog o Kosovu koji je predsednik pokrenuo 2017. nije poznato, mada on do sada nije ni jednom citirao bilo kakav zaključak iz tog procesa.
       Sam proces je pokazao da je stručna javnost protiv priznavanja Kosova, ali se razlikuju o modalitetima rešenja: od zamrzavanja konflikta, do podele.
       Vučićev predlog odmah su podržali vlada, SNS kao i čelnici Srpske liste sa KiM. Predsednik Vlade Ana Brnabić (koja se prethodno našla na udaru kritika izjavivši da je Kosovo „bilo Srbija“) kazala je da je „sada trenutak da se izađe iz zamrznutog konflikta i krene putem kojim bi krenule nacije koje rešavaju probleme i tako postaju pobednici“.
       Istovremeno, predsedniku Srbije su se otvorenim pismom podrške obratili gradonačelnici 10 opština sa većinskim srpskim stanovništvom na KiM. Gradonačelnici su rekli da će podržati svako rešenje.
       „Ovim pismom želimo da Vam poručimo, da smo svesni bremena koje nosite i da neretko iz nemoguće situacije pokušavate da izvučete najviše, zato Vas uveravamo da ćemo svako rešenje do kojeg dođete, a koje bi značilo više prava za Srbe, bezbednije okruženje za građane i očuvanje naših svetinja i koje bi omogućilo bolji ekonomski položaj našeg naroda, mi svi podržati, pa bilo to razgraničenje, korekcija ili nešto treće“.
       Pismo takođe optužuje opozicione lidere – Jeremića, Đilasa, Radu i Momčila Trajkovića sa KiM – da rade na izdaji zemlje i šalje im poruku:
       „A ako do rešenja ne dođe zbog štetočinskog delovanja gore pomenutih, mi ćemo biti prinuđeni da ih potražimo u njihovim kućama i vilama i da ih upitamo zašto su to uradili srpskom narodu“.
      
       Sukob crkve i države
      
       Prva – i za sada najveća – konkretna posledica Vučićeve izjave o razgraničenju jeste direktan sukob koji se otvorio između države i Sprske pravoslavne crkve, preko njene Eparhije na Kosovu i Metohiji.
       Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, prvi i (za sada) jedini sveštenik SPC koji je aktivan na društvenoj mreži Tviter – da li samoinicijativno ili uz podršku Crkve – ušao je u otvoreni sukob sa vlašću i njenim medijskim i drugim agitatorima, povodom predloga predsednika Vučića o razgraničenju sa kosovskim Albancima.
       Osvrćući na prozivku Marka Đurića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, da je reč o kampanji manjinskih predstavnika Crkve, Sava Janjić je odgovorio:
       „Niti je reč o ’manjinskim predstavnicima’ niti je reč o frontu protiv jednog čoveka, nego o jednoglasnom stavu Crkve protiv podele Srbije (pod nazivom razgraničenja) koju zagovara režim i koja vodi u istorijsku tragediju našeg naroda i države“.
       Iguman Sava Janjić je pre ovoga bio poznat kao jedini sveštenik SPC koji je prepoznao značaj interneta i uporno, godinama, slao poruke preko Tvitera sa Kosova i Metohije kako na srpskom tako i na engleskom jeziku.
       Tvitovanje igumana Save na engleskom je posebno značajno, imajući u vidu da se srpski glas u zapadnom svetu i dalje, nažalost, slabo čuje. A i ako se čuje, najčešće je to glas nekoga ko više šteti nego koristi Srbiji (mada, čini se da je nekima na zapadu i cilj da redovno takve – koji na najgori ili najgluplji način predstavljaju Srbe – uzimaju za sagovornike kada hoće da prikažu „srpsku stranu“).
       Međutim, odlukom da se otvoreno suprotstavi stavu aktuelne vlasti, Iguman Sava se našao na udaru i Aleksandra Vučića, i Marka Đurića, i rukovodstva SNS, i medija koji podržavaju aktuelnu vlast (naročito Informera koji ga je optužio da je „šiptarski patriota“) ali i armije botova – anonimnih članova SNS-a koji na društvenim mrežama poput stenica napadaju apsolutno svakoga ko se drzne da kaže nešto mimo zvanične linije naprednjaka.
       Nezavisno od stranačkih kadrova SNS koji su listom stali uz Vučićev stav o razgraničenju, možda najdalje od svih drugih otišao je urednik „Informera“, Dragan J. Vučićević, koji je u kolumni od 12. avgusta, između ostalog, napisao:
       „Naprosto, mi više volimo da živimo u lepoj laži, nego u surovoj istini. A istina je da Kosovo, celo Kosovo, danas nije više Srbija“. (Ceo tekst kolumne prenosimo u posebnom antrfileu.)
       Tako igumana Savu Janjića naprednjaci optužuju da je „kosovski sveštenik“, „manjinski predstavnik crkve“, da dobija pare od Prištine, a okosnica kritika i uvreda bazira se na tome da se ovaj iguman zalaže za celovito nezavisno Kosovo, u granicama u kojima se proglasilo.
       Na ove poruke iguman Sava je odgovorio sledećim tvitom (15. avgust ove godine):
       „Da ponovimo opet svim klevetnicima. Svo vreme govorimo konsistentnu poruku Sv. arhijerejskog Sabora SPC i Patrijarha. Zato ponavljam sinoćnji fejsbuk post jasno i glasno. Zbog ovoga nas ne vole ni Srbi izdajnici ni Albanci ekstremisti koji žele etničku podelu i etnički čisto Kosovo“.
       A Fejsbuk poruka (fejsbuk post) koji je iguman Sava objavio na ovoj društvenoj mreži glasi:
       „Nemojmo dozvoliti da nama manipulišu. Uzeli su Kosovo, pa zar nisu to učinili i mnogi osvajači, ali da li ćemo im ga predati i priznati ono što pet EU zemalja ne priznaje, što ne priznaju najmnogoljudnije zemlje sveta, UN, OEBS, brojne međunarodne organizacije, od nas i samo nas zavisi. Mi smo spremni da sa svima živimo u miru, a da li su drugi spremni da nas prihvate, na njima je i onima koji ih podržavaju.“
       Tekst se završava porukom:
       „Držimo se stava našeg Patrijarha: ’Ono što se poklopi zauvek je izgubljeno. Da li će srpski narod poverovati onima koji njime manipulišu ili Crkvi uz koju je vekovima opstao?’“.
      
       Crkva optužuje državu za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića
      
       Ono što, čini se, dodatno zabrinjava jeste činjenica da iguman Sava Janjić u svojim tvitovima i porukama na Fejsbuku u poslednje vreme sve otvorenije optužuje vlasti u Beogradu da su imale udela u likvidaciji Olivera Ivanovića, lidera Građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“ koji je 16. januara ubijen ispred stranačkih prostorija u Kosovskoj Mitrovici.
       U tvitovima igumana Save navodi se da je Oliver Ivanović čovek „koji je bio smetnja određenim strukturama, po svemu sudeći sa obe strane ili više, za plan koji je trebalo da se sprovede u toku ove godine. Oliver i sada govori glasnije nego pre“ (Tviter, 15. avgust).
       Iguman Sava takođe kaže da je „mučko ubistvo Olivera Ivanovića pokrenulo razotkrivanje mračnog scenarija koji je trebalo da zapali Zapadni Balkan“ dodajući da je „za nezavisne novinare ovo prilika da razgolite vladavinu lokalnih autokrata i spreče novo krvoproliće širom Balkana“.
       Poruke Igumana Save očito imaju blagoslov Episkopa Raško-prizrenskog Teodosija koji je prilikom službe u manastiru Banjska kazao da reči koje Aleksandar Vučić upućuje „nisu dostojne onoga koji je na čelu ovog naroda“ (pogledati antrfile u kome se prenosi govor Episkopa Teodosija u Banjskoj, u okviru teksta o stavu SPC o Kosovu).
      
       I navijači zauzeli stav
      
       Stvari su dodatno podgrejane činjenicom da su se u sukob uključile i navijačke grupe koje, nažalost, predstavljaju politički faktor u ovoj zemlji. Tako su navijači Crvene zvezde (koje je nekada, davno, predvodio Aleksandar Vučić), poslali poruku solidarnosti i podrške sveštenstvu koje se usprotivilo predlogu podele južne pokrajine.
       Navijači su na jednoj od utakmica razvili transparent na kome piše:
       „Vladike i monasi su strani agent, uskoro ćemo i mi u novinama biti…“
       Na društvenim mrežama navijačkih grupa povećano je širenje sadržaja koji o Kosovu i Metohiji govori kao o neotuđivom delu Srbije.
       Zanimljivo je da, iako se među navijačima pominje ideja organizovanja protesta protiv predloga Aleksandra Vučića, vođe najvećih navijačkih grupa su za sada ostale neme, što obično nije slučaj.
      
       Opozicija bez čvrstog stava i kontra-predloga
      
       Opozicione stranke, ujedinjene u novom opozicionom bloku „Savez za Srbiju“, za sada, čini se, ne mogu da formulišu jasan i prodoran stav koji bi parirao predlogu Aleksandra Vučića.
       Oni koji više pripadaju desnom krilu opozicije (poput, recimo, Vuka Jeremića) govore o tome da predlog o razgraničenju jeste zapravo drugi naziv za priznavanje nezavisnog Kosova i uvođenja te tvorevine u međunarodne institucije, što bi vodilo punom zaokruženju nezavisnosti.
       Boško Obradović, lider pokreta Dveri, otišao je korak dalje, pozvavši vojsku da uhapsi predsednika, što predstavlja poziv na puč. U nekoliko poruka na Tviteru 11. avgusta, Obradović je napisao:
       „Pozivam Ustavni sud Srbije i nadležnog državnog tužioca da hitno reaguju zbog kršenja Ustava Srbije i poziva Predsednika Srbije na razgraničenje, tj. podelu Kosova i Metohije i priznanje nezavisnosti nepostojeće države Kosova. Ili da svi kolektivno podnesu ostavke na funkcije. Istovremeno pozivam časne oficire VS i MUP da uhapse predsednika Srbije zbog kršenja Ustava, gaženja predsedničke zakletve i narušavanja teritorijalnog integriteta i survereniteta države Srbije. Zbog svega ovoga protiv Aleksandra Vučića hitno treba da bude pokrenut krivični postupak“.
       U potpuno drugom pravcu od Obradovića otišao je lider Pokreta slobodnih građana, Saša Janković:
       „Krah amaterskog pokušaja AV da postane istorijska ličnost crtanjem novih granica po Balkanu ne sme se završiti nastavkom kosovskog konflikta. Samo demokratske vlasti u BG i PR mogu da postignu dogovor. Samo građanska i evropska budućnost znači mir i prosperitet za ljude.“
      
       Spuštanje lopte
      
       Po svemu sudeći, nezavisno od toga kakve su reakcije javnosti na predlog o razgraničenju koji je izneo Aleksandar Vučić, čini se da će on nastaviti po svome i da se neće (osim za političke prepucačine) osvrtati na kritike u srpskoj javnosti, ma odakle da dolaze.
       Uostalom, to je, nažalost, deo političke kulture u Srbiji: svako dok je na vlasti, pogotovo ako je drži čvrsto, ne uzima u obzir bilo čije drugačije mišljenje.
       Tako je posle ove najnovije političke bombe i galame Aleksandar Vučić nastavio da ubeđuje javnost u svoj predlog. Od teze da „vodimo sa 5:0 protiv Prištine“ (izjava Marka Đurića 25. avgusta 2015. u Briselu) danas smo tu da predsednik Srbije kaže da se „borimo da izvučemo remi“ (Aleksandar Vučić, 20. jul 2018).
       Gostujući na RTS-u 16. avgusta, predsednik Srbije je poručio: „Danima me optužuju oni koji su za nezavisno i celovito Kosovo. Od Srpkinje sa Savskog venca koja se lažno predstavlja kao Srpkinja sa KiM do pojedinih sveštenih lica koji politički botuju svaki dan a građanskoj liberalnoj javnosti ne smeta zašto se crkva meša u državne poslove“, rekao je predsednik i dodao: „ako bude sporazuma, imaćemo više nego danas... Pozivam razuman deo društva da spuste loptu.“

Naknadna pamet Dragana J. Vučićevića, urednika „Informera“:
Kosovo više nije Srbija
       (kolumna Dragana J. Vučićevića, u Informeru od 12. avgusta 2018.)
      
       Na prvi pogled izbor je lak i poprilično jednostavan. Hoćemo li, dakle, mi Srbi, hoće li država Srbija na Kosovu dobiti nešto ili će dobiti ništa? Logično, jelte, bolje je nešto nego ništa. Problem je, međutim, što u srpskoj realpolitici, a plašim se i u srpskoj kolektivnoj svesti, nema previše logike.
       Uvučeni u smrtonosnu zamku nacionalnih mitova, hipnotisani zvečećim patriotskim zakletvama, mi nezadrživo srljamo pravo u državnu i nacionalnu provaliju, nesvesno radeći u korist svojih najcrnjih neprijatelja. Neće ovo biti prvi put da zapadne službe, sve skrivajući se iza priča o srpskom nacionalnom interesu, odvuku Srbe pravo u propast.
       Setite se samo kako smo 1918. prodali veličanstvenu pobedu u Velikom ratu da bismo ‚oslobodili braću Hrvate i Slovence‘; ili kako smo 27. marta 1941. podjarcani britanskim plaćenicima uzvikivali ‚Bolje grob nego rob‘, pa smo to onda platili sa više od milion srpskih glava; ili kako smo, na kraju krajeva, 5. oktobra 2000. mislili da oslobađamo državu od tiranina, a zapravo smo tom ‚revolucijom‘ omogućili najveću privatizacijsku pljačku u istoriji i ukidanje Srbije kao ozbiljne države.
       Bojim se, zaista, da ćemo i ovoga puta ‚pobediti‘ tako što ćemo najstrašnije izgubiti. Bojim se da velika većina Srba danas, nažalost, ne može i neće da razume ko smo, šta smo i gde smo mi Srbi i naša Srbija danas.
       Naprosto, mi više volimo da živimo u lepoj laži, nego u surovoj istini. A istina je da Kosovo, celo Kosovo, danas nije više Srbija. Ne danas, nego evo već punih 18 godina. Istina je, strašna i bolna, ali je istina da Đakovića, Prizren, Peć, Priština nikada više, bez nekog velikog rata za koga mi više nemamo pre svega biološke snage, neće biti deo države Srbije. Baš kao što je istina da severna Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok danas nisu deo lažne države Kosovo. Mada, ako budemo dovoljno glupi kao što smo dosta puta u istoriji već bili, ako ne razumemo da je ovo istorijski trenutak, verovatno poslednji dobar momenat za razgraničenje sa Albancima, i taj sever Kosova će za desetak godina biti albanski, a kroz dve decenije, ne više, bićemo u situaciji da branimo ne severnu Mitrovicu, nego Vranje i Leskovac. Braneći Kačanik i Srbicu, koji sve jesu, ali nikako nisu srpski, da li me pratite, izgubićemo i Kuršumliju i Prokuplje.
       I optužite me da sam izdajnik, da sam plaćenik, da ne mislim na Srbe južno od Ibra, nahuškajte i navijače i Amfilohija na mene, ali prvo, molim vas, pokušajte sami sebe da ubedite da nešto od ovoga gore ispisanog nije tačno.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX