SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523422

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Koji je zvaničan stav Srpske pravoslavne crkve o Kosovu i Metohiji? Podela znači priznanje „nezavisne države Kosovo“
Nemojte srpski narod da činite saučesnicima svoga nedela i zablude!

       Srpska pravoslavna crkva je oduvek tvrdila da je Kosovo neotuđivi deo srpske teritorije. Ipak, sve do istupa predsednika Vučića u kojem se založio za podelu pokrajine, SPC nije ulazila u otvoreniji sukob sa državom, iako je bilo trzavica. Posle toga odnos između crkve i države se, čini se, promenio.
       Podsetimo, kada je pokrenut takozvani unutrašnji dijalog o Kosovu u 2017. Crkva je izrazila drugačije gledište (pozivajući se na Rezoluciju 1244 UN i zauzimajući stav u pravcu zamrzavanja konflikta).
       Na jesen 2017. usledili su prvi veći sukobi na liniji SPC-SNS, pa je tako u jednom trenutku i ministar Zorana Mihajlović optužila SPC da vrši pritisak na Vučića.
       Slučajno ili ne, kada je došlo do značajnijeg trzanja u odnosima dve strane, dnevni listovi naklonjeni aktuelnoj vlasti odmah su počeli sa pisanjem o stvarnim ali i izmišljenim aferama u SPC, očito sa ciljem da diskredituju Crkvu.
       Sukob u proleću 2017. završen je izjavom Patrijarha u kojoj je podržao vlast i rekao „Bogu hvala na Vučiću“.
       Ipak, Srpska pravoslavna crkva je na kraju zauzela drugačiju poziciju od one na kojoj je predsednik Vučić.
       Svoj zvaničan stav SPC je obelodanila u tekstu od 10. maja ove godine pod nazivom „Poruka Svetog Arhijerejskog Sabora o Kosovu i Metohiji“.
       Prema stavu Sabora SPC, za srpski narod opasna je ne samo etničko-teritorijalna podela Srba i Albanaca, već i svaki vid priznanja nezavisnog Kosova koje ide u pravcu etnički čistog albanskog društva. Navode da je potrebna je šira demokratizacija, ozbiljan restart dijaloga i mir.
       U „Poruka Svetog Arhijerejskog Sabora o Kosovu i Metohiji“ se kaže da Kosovo i Metohija „sa svojih hiljadu i petsto srpskih pravoslavnih hrišćanskih manastira, crkava, zadužbina i spomenika srpske kulture, predstavlja neotuđivi središnji deo Srbije… Kosovo i Metohija, sa našeg stanovišta, nije pitanje ni nacionalne ideologije ili mitologije niti, štaviše, samo teritorije već predstavlja samu srž našeg crkveno-narodnog bića i postojanja, bez koje se gubimo u procesu opšte globalizacije i sekularizacije. Prosperitet Srbije se ne može graditi na dezintegraciji onoga što predstavlja kamen temeljac njenog identiteta i njene istorije i državnosti.“
       Crkva se u tekstu jasno odredila i prema tome kakav je njen stav o suverenitetu i državnom integritetu Srbije na KiM: „Sabor ponavlja jasan, više puta izrečen stav poglavara Srpske Pravoslavne Crkve, Njegove Svetosti patrijarha Irineja:
       ’Apelujemo na naše državnike da ne smeju nikada daju svoju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, ono pak što se pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti’“.
       SPC trenutno stanje na Kosovu naziva „okupacijom“.
       Crkva se takođe poziva i na Rezoluciju UN 1244 i kaže da pozivanje na nju „ne znači i konfrontaciju sa svetom već upravo afirmaciju stava da se bez osnovnih prava i sloboda jednog naroda, njegovog identiteta, duhovnosti i kulture, ne može naći stabilno dugoročno rešenje“.
       Crkva je posebno zainteresovana za prava pravoslavnog stanovništva kao i imovinu SPC: „Sabor posebno zahteva nepovredivost verskih prava i sloboda srpskog naroda i ostalih naroda na Kosovu i Metohiji. Ta prava i slobode neodeljivo su povezani sa položajem i statusom naših svetinja – manastira, crkava, grobalja, spomenika kulture...“
       Takođe se tvrdi da bi priznavanje nezavisnog Kosova vodilo ko dezintegraciji hrišćanskog identiteta: „Posle višedecenijskog progona i diskriminacije našeg naroda i uništavanja sto pedeset naših svetinja – nažalost, u prisustvu međunarodnih snaga – priznavanje nezakonito proglašene nezavisnosti naše južne Pokrajine, što se uporno nastoji nametnuti Srbiji, dugoročno bi ugrozilo opstanak naše Crkve i naroda i doprinelo proglašavanju srpskih svetinja za kosovske ili albanske spomenike kulture. Sve bi to ubrzano dovelo do dezintegracije pravoslavnog hrišćanskog identiteta u celom srpskom narodu i predstavljalo bi pravo ’ubijanje sećanja’ srpskog naroda.“
       Crkva ocenjuje da bi podela KiM bila priznavanje „kosovske države“, čemu se ona protivi:
       „U javnosti se i dalje susreće ideja o podeli Kosova i Metohije između Srbije i samoproglašene „kosovske države“. Pritom se, svesno ili nesvesno, prenebregava činjenica da podela ne bi bila ništa drugo do priznavanje „nezavisne države Kosovo“ i poklanjanje najvećeg dela teritorije Pokrajine. U svetskoj istoriji nema primera da neki narod u miru, dve decenije posle oružanog sukoba, daje svoje za svoje. Podelom bi narod velikog dela Kosova i Metohije automatski bio ostavljen na milost i nemilost režimu takozvane države Kosovo, izložen pogromu sličnom onom iz marta 2004. godine ili, pod pritiskom i tihim terorom, bio prisiljen na egzodus.“
       Crkva zaključuje tekst stavom da je današnje stanje u južnoj pokrajini posledica nepoštovanja Rezolucije 1244, a pokušaji izgradnje „Kosova“ u državu naziva se „građevinom na blatu“ a ta teritorija „crnom rupom u Evropi“.

Episkop Teodosije Vučiću: „Vaše reči nisu dostojne onoga ko je na čelu ovog naroda“
       Izvodi iz govora Episkopa Teodosija, nakon službe u manastiru Banjska 15. avgusta. Tekst prenosimo sa sajta Eparhije Raško-prizrenske.
       Hvala našem predsedniku što se setio naših svetinja i ne samo ovde nego i u drugom mestu, ali ovde sa ovog mesta hoću da kažem ne hvala mu za reči koje upućuje ovih dana Srbima na KiM-u. To nisu reči nade, to nisu reči hrišćanima, one nisu dostojne onoga koji je na čelu ovog naroda“ – reči su Vladike Teodosija tokom današnjeg obraćanja u manastiru Banjska na Severu Kosova.
       Vladika je naveo da se manastir i monaštvo obnavlja silom Božjom, ali i dobrotom svih koju su dali svoj prilog, kojima je i danas iskazao svoju zahvalnost. „Na prvom mestu hteo bih da istaknem Kancelariju za KiM, Vladu Republike Srbije“, vladika se zahvalilo i mnogim domaćim i međunarodnim darodavcima, a zahvalnost je uputio i srpskom predsedniku.
       „Hteo bih da istaknem i lični prilog našeg predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, koji je posetio ovu obitelj i koji je sam zaželeo da se ova sveta obitelj obnovi. Hvala našem predsedniku što se setio naših svetinja i ne samo ovde nego i u drugom mestu“. „Ali ne hvala mu za reči koje upućuje ovih dana Srbima na KiM-u,“ rekao je i ovo vladika Teodosije. Naglasio je da „to nisu reči nade, to nisu reči hrišćanima, one nisu dostojne onoga koji je na čelu ovog naroda“.
       „Zašto plašiti malo stado, ako nam Gospod daje silu i hrabri nas i u najteže vreme se obnavljamo i ne samo ovde u Banjskoj, nego i u Prizrenu, Deviču, u Arhangelima i u Đakovici, svuda se obnavljamo i nije bitno koliko nas ima danas, bitno je ko smo mi i šta predstavljamo mi danas na ovom prostoru, to je za nas Hrišćane najbitnije, a nije sila i moć od ovoga sveta, od ljudi ovoga sveta, sila je Božija i Bog može da učini ono što ljudi ne mogu da učine.“
       „Niko nema prava da gazi po krvi svetih mučenika, ako neko otima, to je drugo, ali ne smemo mi da se odričemo od onoga što mi nismo stekli, od onoga što smo primili na poverenje da čuvamo i da predamo budućim generacijama“
       Komentarišući reči predsednika Vučića da u Đakovici nema Srba, Teodosije navodi:
       „Teško nam je kad čujemo „koga ima u Đakovici“, „da li bi mi živeli danas u Đakovici“.
       „Pa živimo, evo, tu je Igumanija, tu su sestre, u Đakovici se služi Sveta liturgija, zar to nije dovoljno u ovom vremenu?“ – pitanjem je Episkop Teodosije odgovorio na predsednikove reči od juče da u Đakovici nema nijednog Srbina.
       „Mnogi su u 18. i 19. veku posustali i promenili veru, a zahvaljujući onima koji nisu, mi danas postojimo na ovim prostorima“, podsetio je takođe Vladika.
       „I u naše vreme ima onih koji su spremni da opstoje našu veru, i neće se turčiti radi boljeg života,“ dodao je.
Odgovor Igumana Save Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću:
Za Đakovicu ne mogu da oćutim
       Iguman manastira Visoki Dečani, Sava Janjić, na sajtu Eparhije Raško-prizrenske i Kosovsko-metohijske reagovao je otvorenim pismom na izjavu predsednika Srbije da niko ne želi da živi u Đakovici. Predsednik Srbije, u direktnom TV prenosu iz Vojno-tehničkog instituta u Žarkovu, izjavio je i sledeće:
       „A ko od vas hoće u Đakovici da živi…. jel’ ima ikoga od vas….. ja neću, a jel’ ima ikoga od vas. A nema nikog, nema nikog, al’ je to vekovna srpska zemlja koju ćemo da čuvamo 5000 godina, al’ nema nijednog Srbina i ko će da ode tamo“.
       Tekst reagovanja igumana Save Janjića, objavljen 14. avgusta, preuzet je sa sajta Eparhije Raško-prizrenske i Kosovsko-metohijske i prenosimo ga u celosti.
      
       ***
      
       Odgovor arhimandrita Save, igumana manastira Visoki Dečani, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na teške reči kojima duboko vređa preostale Srbe na KiM i one koji bi želeli da se vrate:
       Danas je predsednik Srbije, u direktnom TV prenosu iz Vojno-tehničkog instituta u Žarkovu, izjavio i sledeće: „A ko od vas hoće u Đakovici da živi.... jel‘ ima ikoga od vas..... ja neću, a jel‘ ima ikoga od vas. A nema nikog, nema nikog, al‘ je to vekovna srpska zemlja koju ćemo da čuvamo 5000 godina, al‘ nema nijednog Srbina i ko će da ode tamo“
       Kao čovek i monah, koji sa svojom bratijom živi u manastiru Dečani, kojeg su pet puta oružano napadali nakon rata albanski ekstremisti (iako me zlonamernici nazivaju borcem za nezavisno Kosovo) duboko sam povređen, ali ne lažnim optužbama protiv sebe, jer Bog zna i narod zna ko su Dečanski monasi, već dubokom nepravdom koja je nanesena našim hrabrim Srpkinjama u Đakovici i svim onim prognanim Đakovčanima, koji bi se rado vratili u Đakovicu, da im u toj nameri ne oduzimate i poslednju nadu vi, koji bi sa albanskim vođama da podelite Kosovo i Metohiju i naterate preostale Srbe u progonstvo, da budu otpisani kao suvišak.
       Ako niste znali, znajte, gospodine Predsedniče, u hramu, a sada manastiru Presvete Bogorodice, u Đakovici već godinama žive četiri starice, hrabre Srpkinje (igumanija Teoktista Kastratović, monahinja Joanikija Spaić, Vasiljka Perić i Nada Isailović) o kojima brine naš Vladika Teodosije i monasi manastira Dečani. Bilo ih je još dve, Dragica i Jela, upokojile su se Bog dušu da im prosti. One su preživele i paljenje svoje crkve i kuće u pogromu 2004. god., a sada žive u obnovljenoj kući i mole se u crkvi koju redovno posećuju desetine i stotine vernika, posebno o većim praznicima. Đakovčani ne zaboravljaju svoj rodni grad i svoju crkvu Uspenja Presvete Bogorodice i često našim „bakama“ dolaze u posetu kao i mnogi drugi i Srbi i stranci, koji za razliku od onih koji ih otpisuju, brinu o ovim staricama i dive se njihovoj ustrajnosti.
       Te starice su junakinje našeg vremena, koje svojim hrabrim postojanjem u svom rodnom gradu izobličavaju bestidne neistine onih koji ne mare za svoje građane i otpisuju ih kao statističku grešku i koji uporno pokušavaju da ubede narod Srbije da treba da se odrekne i najvećeg dela Kosova i Metohije, pa i nas koji ovde živimo. Ubeđujete Srbe da ih se odreknu, ne samo zemlje koja nam je svima oduzeta velikim doprinosom režima, kome ste verno služili kao ministar (dez)informisanja, već da se odreknu živih ljudi i građana, koji za vas i one koji dele vaše mišljenje, očigledno ne postoje.
       Gospodine Predsedniče, ako vi i vaši slepi poslušnici niste spremni da odete da živite u Đakovicu, razumem, lepše vam je u Beogradu. Ali, pustite one koji hoće tamo i ovde u Dečanima, i u Prizrenu i u Pasjanu, Novom Brdu, Orahovcu, u Gračanici, i u metohijskim selima i širom KiM, posebno južno od Ibra gde nas je većina, da žive. Pustite ih da žive jer su to izabrali, suočavajući se sa svim nevoljama, posebno poslednjih 20 godina, kao i njihovi preci u prethodnim vekovima. Ne igrajte se sa našim životima. Teško je, ali to što smo odlučili da ovde živimo ne znači da smo strani plaćenici i izdajnici. Ne širite nedržavnički defetizam jer je Srbija bolje zaslužila, što su pokazali njeni najveći sinovi. Nemojte srpski narod da činite saučesnicima svoga nedela i zablude! Nemojte da vređate svoj narod, nijednog građanina, bez obzira gde bio, jer vas za to zasigurno niko nije ni izabrao niti ovlastio. Pogledajte slike ovih starica Srpkinja i dobro ih zapamtite.
       Neka Srbija vidi i zna. Oni na vlasti mogu da urade šta hoće, ali istorija će zabeležiti, a Bog će na kraju svima suditi.
       „Oprosti im Gospode ne znaju šta rade“, rekao je Hristos i dao nam primer kako da se molimo za one koji zaista ne znaju šta rade.
       Arhimandrit Sava






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX