SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523420

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Slučajnost ili ne? Nov raspored ambasadora Srbije u regionu izazvao pažnju stranih službi
Em ambasadori, em bezbednjaci
Piše: Andrej Dimitrijević

       Mnogi smatraju da se srpska diplomatija pretvorila u mesto za udomljavanje stranačkih kadrova i prijatelja?!
       Međutim, imena novih šefova srpskih ambasada u zemljama regiona izazvala su pažnju u državama koje imaju aktivnu političku ulogu na našim prostorima.
       U srpskim ambasadama u regionu ključna mesta zauzeće nekada visoki funkcioneri iz Bezbednosno informativne agencije.
       U regionu će doći do sledećih promena:
       Za ambasadora u Bosni i Hercegovini ide Aleksandar Đorđević, koji je bio direktor BIA od oktobra 2013. do maja 2017. kada ga je na tom mestu zamenio Bratislav Gašić.
       Đorđević je po struci advokat, prvo je radio u kancelariji Veljka Guberine u Beogradu, a onda je krenuo u samostalne vode i otvorio svoju praksu. Bio je član upravnog odbora „Pošte Srbije”.
       Prilikom postavljanja na čelo BIA, Aleksandar Vučić je rekao da se radi o „vrlo pouzdanom, odanom i profesionalnom čoveku“.
       Za ambasadora u Austriji dolazi Nebojša Rodić. On u Beč dolazi sa mesta ambasadora u Azerbejdžanu. Rodić je ambasador u Azerbejdžanu bio od 2014. godine. Pre toga, od septembra 2013. bio je na mestu ministra odbrane i tu funkciju je obavljao do aprila 2014.
       U avgustu 2012. godine Vlada Srbije ga je imenovala za šefa Bezbednosno-informativne agencije. On je na to mesto došao sa funkcije generalnog sekretara predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
       Ambasadu u Skoplju preuzima Rade Bulatović, takođe bivši šef BIA, u vreme Vojislava Koštunice – od 2004. do 2008. godine.
       Njegovo ime pominjano je u kontekstu mreže pomagača u skrivanju optuženih pred Hagom, ali je u vreme dok je bio šef BIA isporučeno i najviše optuženika iz Srbije. Ostavku na tu funkciju podneo je jula 2008, nakon što je formirana vlada Mirka Cvetkovića. Naredne, 2009. godine otvorio je advokatsku kancelariju i specijalizovao se uglavnom u oblasti korporativnog prava, a 2012. postavljen je za načelnika Odeljenja za Pokret nesvrstanih u MSP Srbije.
       Za ambasadora Srbije u Ukrajini i Gruziji imenovan je 2013. Kako saznajemo, prvobitna ideja je bila da Bulatović ide u Istambul, ali se od toga odustalo nakon negodovanja Turaka.
       U Budimpeštu odlazi Ivan Todorov, koji je bio zamenik Aleksandra Đorđevića. Todorov je bio načelnik Uprave za bezbednosnu zaštitu, koja kontroliše rad službenika BIA i svih republičkih državnih organa, uključujući i policiju. Todorov je pre angažmana u BIA imao zapaženu sportsku karijeru kao džudista (između ostalog, učestvovao je na Olimpijskim igrama u Seulu 1988), bio je član Sportskog društva „Crvena zvezda“ a imao je istaknute funkcije i u srpskom Olimpijskom komitetu.
      
       Politička nameštenja, sklanjanje nepodobnih ili nešto treće
      
       Dok neki u ovome vide politička nameštenja, a drugi potez kojim se neki od novih nameštenika sklanjaju iz zemlje kako nekome ne bi smetali, posmatrači sa Zapada sa velikom pažnjom prate srpsku diplomatsku rokadu na Balkanu.
       O ovome svedoči i činjenica da su ovih dana zapadni novinari, analitičari i diplomate kontaktirali razne novinare i stručnjake u Srbiji kako bi saznali o čemu se radi i kakva je pozadina ovih nameštenja. Kako je za Svedok potvrdio sagovornik iz Ministarstva spoljnih poslova, primećena je povećana pažnja zapadnih bezbednjaka za promene u srpskoj diplomatiji.
       Slučajno ili ne, ove diplomatske promene odvijaju se u vreme kada se u regionu ubrzavaju procesi u vezi sa brojnim pitanjima: status Kosova i Metohije; spor Grčke i Makedonije u vezi sa imenom i optužbe da Rusija pokušava da zamrsi sporazum; nestabilnost u BiH izazvana krizom institucija ali i sve većoj sumnji javnosti u toj zemlji da se Bosna pretvara u veliki kamp za izbeglice/migrante sa severa Afrike, Bliskog i Srednjeg istoka...
       Jedno od pitanja koje se čuje među zapadnim analitičarima i pratiocima regiona jeste da li je slanje Đorđevića u Sarajevo zapravo pokušaj Srbije da ojača svoju bezbednosnu infrastrukturu u toj zemlji kao reakciju na najnoviji talas građanskih protesta protiv Milorada Dodika, a povodom smrti 21-godišnjeg mladića Davida Dragičevića za koga se tvrdi da je ubijen a da su u tome učestvovali pojedinci visoko pozicionirani u policiji Republike Srpske.
       U MSP – ne iznenađujuće – saznajemo da nova nameštenja nemaju nekakvu stratešku pozadinu, osim da je reč o postavljanju ljudi za koje se veruje da su najpodobniji za pozicije na koje se šalju.
       Ipak, postavljanje Rodića u Beč – u sedište gotovo jedine zemlje EU koja pruža snažnu podršku Srbiji a koja ne pripada istočnim EU zemljama – ima više dimenzija.
       Jedna je politička – Austrija je važan glas za Srbiju u Briselu, a lični odnos Aleksandra Vučića i austrijskog premijera Sebastijana Kurca ocenjuje se kao veoma blizak. Takođe, tu je i bezbednosna paralela – Beč-Sarajevo.
       Naime, austrijski kancelar je jedan od glavnih zagovornika ideje o stvaranju kampa za izbeglice/migrante koji bi bio na granicama EU. Kako su proteklih dana pisali bošnjački mediji – sve više raste bojazan da bi EU mogla upravo u Bosni da napravi famozni „parking za migrante“, a u prilog tome navodi se da je Unija znatno povećala tranše i ukupan iznos sredstava koja se šalju Sarajevu za prihvat ljudi sa Bliskog istoka i severa Afrike. Austrija je posebno zabrinuta jer, i pre krize, Beč je bio jedan od najvećih centara islamističkog ekstremizma u Evropi – ključno čvorište islamista za njihovo delanje, a čiji su putevi uglavnom dolazili iz pravca – Sarajevo, Kosovo, Makedonija, Turska, Bliski istok.
       Kada je o Makedoniji reč – postavljanje Bulatovića za ambasadora, kako saznajemo, nije naišlo na veliko oduševljenje u Skoplju (a prethodno je odbijen predlog da Bulatović bude poslat u Tursku).
       U vladajućim strukturama u Makedoniji – naročito u bezbednosnim krugovima (koji su, po Ohridskom sporazumu 2001. godine podeljene na albanski i makedonski sektor, između kojih posreduje američka ambasada) upalile su se crvene lampice. Nakon što je maja 2017. tokom protesta u Makedoniji i neredima u Sobranju na kamerama snimljen Goran Živaljveić, pripadnik BIA koji je bio u službi u ambasadi Srbije, slanje novog bezbednjaka na još višu poziciju, i to u delikatnom trenutku kako za Makedoniju tako i za dešavanja na Kosovu, navelo je bezbednosne stručnjake na pitanje – kakvu poruku Beograd pokušava da pošalje i šta je cilj?
       Kada je reč o Ivanu Todorovu koji ide za Budimpeštu – kako saznajemo – više se radi o potrebi da on bude sklonjen iz Beograda, nego što postoji poseban zadatak u Mađarskoj.
       Neki mediji prozivali su Todorova da je imao veze sa navodnim pokušajem državnog udara u Crnoj Gori, i da je imao važnu ulogu kao veza između Mila Đukanovića i Aleksandra Vučića tokom te krize.
       Svemu ovome trebalo bi dodati i nedavno izrečenu tvrdnju predsednika Srbije da su obaveštajne službe inostranih zemalja povećale aktivnosti prema Srbiji.
       Dok su mnogi skloni da u ovome vide političku kampanju iskusnog političkog pokeraša, u bezbednosnim krugovima potvrđuju da Srbija jeste visoko na bezbednosnim radarima, kako u svetlu aktuelnih dešavanja u regionu, tako i usled sve zategnutijih odnosa Moskve i Zapada. Zato će, kažu upućeni, svaki potez Beograda biti praćen sa svih strana.
       Slanje četvorice ključnih ljudi iz BIA na važna diplomatska mesta u regionu svakako je izazvalo i pažnju i pitanja. Da li se radi o nekom dubljem strateškom potezu ili više personalnim rešenjima, vreme će pokazati.
       Ipak, nesumnjivo je da je ovaj potez Srbije zapažen u bezbednosnim krugovima i da će biti u okviru pažnje zemalja koje imaju važnu ulogu u regionu.

Dačićeva strategija za MSP
       Ma koliko u javnosti gradio imidž narodnog čoveka koji voli da se druži sa mikrofonom i peva na skupovima, Ivica Dačić, čini se, ipak ima nekakvu strategiju u diplomatiji.
       Sredinom aprila u javnost je procurelo da Dačić na sednici vlade zatražio reorganizaciju srpske diplomatske mreže, sa ciljem da se pojača diplomatsko prisustvo u zemljama koje nisu priznale Kosovo i koje su generalno pozitivnije nastrojene prema Srbiji, a da se smanji osoblje pa čak i ukinu ambasade u manjim EU zemljama koje su priznale Kosovo.
       Ovaj predlog naišao je na negativnu reakciju Jadranke Joksimović, ministra za evropske integracije, koja je ukazala da bi to bilo štetno u svetlu nastojanja pridobijanja podrške za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
       Dačić je svestan i problema da našoj diplomatiji nedostaje kadrova: značajan broj karijernih diplomata je pred penzijom a nemamo srednju generaciju koja bi mogla da ih odmeni.
       Dačićev pristup promenama u srpskoj diplomatiji baziran je na dva cilja: usporavanje priznanja Kosova i jačanje srpske pozicije kada je reč o EU integracijama.
Da li je potrebno obnavljanje rada diplomatske obaveštajne službe?
       Služba za istraživanje i dokumentaciju (SID) ne radi od 2007. godine, kada ju je Zakon o službama bezbednosti izostavio iz obaveštajnog sistema.
       Ivan Mrkić, koji je bio ministar spoljnih poslova od 2012. do 2014. godine, 2013. je najavio obnavljanje rada SID-a, obaveštajne službe MSP, ali to se nije desilo.
       Ivica Dačić je 2016. izjavio da će naredna vlada (što je, zapravo, ova – aktuelna) da se bavi pitanjem ponovnog uspostavljanja SID-a. Da li će do ovoga doći ili ne zavisi od novog zakona o spoljnim poslovima koji je u pripremi.
       Stručnjaci su, međutim, izrazili sumnju da će doći do ponovnog formiranja SID-a, mada bi stvar mogla da se preokrene u slučaju daljih komplikacija u vezi sa dešavanjima na Kosovu i Metohiji i u regionu.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX