SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523456

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Razgraničenje Srbije s Kosovom i Metohijom – uzburkalo strasti
Gašenje vatre benzinom
Piše: Marinko M. Vučinić

       U većini kritički intoniranih reagovanja na predlog A. Vučića o razgraničenju po etničkom principu na Kosovu i Metohiji može se naći jedinstvena ocena da se radi pre svega o očitom i grubom kršenju temeljnih principa našeg Ustava koji se odnose na odbranu teritorijalne celovitosti i suvereniteta države Srbije.
       Ova njegova izjava samo je jedan u nizu primera kršenja Ustava što inače obeležava način vladavine i predsednički mandat A. Vučića.
       Međutim, predlog o razgraničenju na Kosovu i Metohiji sasvim opravdano pokreće pitanje njegove političke odgovornosti i legitimiteta jer se radi o izuzetno značajnom zaokretu u rešavanju kosovsko-metohijskog problema.
       Ovaj zaokret dovodi u pitanje pre svega opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i to posebno onog njegovog dela koji živi na južnim prostorima naše pokrajine.
       On više liči na poziv na novu seobu nego što sadrži racionalno promišljen i obrazložen predlog.
       Svodi se na stalno insistiranje da u rešavanju kosovsko - metohijskog pitanja dobijemo barem nešto i to kao utešnu nagradu za iskazanu kooperativnost.
       Takođe se dovodi ozbiljno u pitanje i dosadašnji tok pregovora u Briselu jer predstavlja potpuno izmenjenu pregovaračku poziciju srpske strane.
       Do juče su Sporazum iz Brisela i posebno formiranje Zajednice srpskih opština proglašavani za vrhunac državničke mudrosti i epohalno dostignuće, a sada se gotovo i ne pominju.
       Ćemu su, onda, služili petogodišnji pregovori i potpisivanje sporazuma o formiranju ZSO - ako se glavni pregovarač koji zastupa srpske interese uvek zalagao za razgraničenje po etničkom principu?!
       Ovakvim postupkom samo se oslabljuje i potkopava ionako nepovoljna srpska pregovaračka pozicija jer se pokazuje sva nedoslednost i neprincipijelnost u rešavanju kosovsko-metohijskog pitanja. Bilo je za očekivati da će Vučićeva ingeniozna inicijativa o razgraničenju biti svesrdno podržana od njegovog medijskog i propagandističkog aparata i biti označena kao jedino moguće i prihvatljivo rešenje.
       Još jednom smo imali priliku da vidimo kako izgleda disciplinovanje i postrojavanje naših medija koje je ovih dana doterano do vrhunca.
       Tako smo ovih dana moglo čuti sijaset pohvala i odobravanja za još jedan „istorijski „ potez A. Vučića.
       Na sličan način je propraćena i njegova inicijativa o vođenju unutrašnjeg dijaloga o rešavanju kosovsko-metohijskog pitanja koja se vrlo brzo pretvorila u politikantsku farsu. A možda je inicijativa A. Vučića o razgraničenju jedini validni rezultat tzv. unutrašnjeg dijaloga koji je on vodio sam sa sobom što je inače poznati manir njegovog odnosa prema javnosti u kome ima mesta samo za monologe i napade na sve one koji ne dele njegova političke stavove.
       U tumačenju samog pojma razgraničenja mogla se videti težnja da se da se stvari ne nazivaju pravim imenom. Jer, trebalo bi jasno reći da razgraničenje po etničkom principu nije ništa drugo nego zalaganje za podelu Kosova i Metohije što je u ovom političkom trenutku najnepovoljnije rešenje za srpski narod. Jer to znači definitivno gubljenje ove naše pokrajine koja za očuvanje našeg nacionalnog identiteta ima presudan i zavetni značaj.
       Zato iguman manastira Dečani Sava Janjić, s pravom, kaže da su maske pale i da se radi o „kolosalnom porazu za Srbiju jer se njena teritorija treba podeliti (ili da ublažimo, razgraničiti) po etničkom principu - Sever Kosova za Preševsku dolinu.
       Preciznije rečeno, Srbija zadržava sever Kosova (ili jedan njen deo) koji ionako kontroliše a treba da preda ostali deo Kosova i Metohije (sa većinom našeg naroda i svetinja) i po svemu sudeći deo prostora Preševa i Bujanovca.
       Dakle, vlastodržci u Srbiji spremni su da predaju kosovskim Albancima teritoriju za koju su se barem po ustavu i Evandjelju zakleli da će čuvati kao deo Srbije“.
       Zato i nije slučajno što su iguman Sava Janjić i vladika Raško-prizrenski Teodosije bili izloženi besomučnom harangiranju od naprednjačkih i provladinih medija. Oni su optuživani da se bave politikantstvom i da dovode u pitanje ispolinske napore A. Vučića i njegovih poslušnika iz Srpske liste u „rešavanju“ kosovsko metohijskog problema.
       Ako predstavnici Srpske pravoslavne crkve ne brane opstanak srpskog naroda na celokupnoj teritoriji Kosova i Metohije - šta je onda smisao njihovog postojanja i delovanja?
       Nije prvi put u našoj istoriji, i to ne samo na Kosovu i Metohiji, da Sprska pravoslavna crkva ostaje poslednja odbrana srpskih interesa, nacionalnog identiteta i istorijskog postojanja.
       Zato i nije teško razumeti da Srpska pravoslavna crkva ne može prihvatiti inicijativu A. Vučića o razgraničenju - podeli jer to se kosi sa njenim iskonskim pozvanjem i interesima srpskog naroda.
       Ovaj predlog o razgraničenju - podeli je pre svega aktuelizovao snažnije i očevidnije nego ikada položaj i sudbinu srpskog naroda koji živi na južnom delu naše pokrajine u enklavama koje se okružene većinskim albanskim stanovništvom.
       Južno od Ibra se nalaze-dve trećine od 120 hiljada Srba sa ženama i decom koji žive na Kosovu i Metohiji, najviše u kosovskom Pomoravlju oko Gračanice i Štrpca, dok je jedna trećina na Severu, 140 crkava u kojima služe sveštenici Eparhije Raško - Prizrenske, 10 aktivnih manastira sa preko 100 monaha i monahinja, Bogoslovija u Prizrenu sa više od 80 đaka i profesora, 4 UNESKO spomenika: Pećka Patrijaršija, Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, privatna i društvena imovina desetine hiljada ljudi kao i značajna prirodna bogatstva.
       Da li je ove nezaobilazne činjenice uzimao u obzir A. Vučić kada je izneo svoje dugogodišnje zalaganje o razgraničenju, da li on ima odgovor kakva će biti sudbina srpskog naroda i njegovih svetinja ako se sprovede njegova opsesivna ideja o podeli našeg Kosova i Metohije.
       Bezobzirna i besomučna hajka koja se danima vodi protiv svih onih koji ne podržavaju “spasonosni“ predlog velikog naprednjačkog vođe o podeli Kosova i Metohije koristi se za konačni obračun sa opozicijom koja se optužuje da koristi kosovsko pitanje da bi srušila A. Vučića i njegovu naprednjačku stranku sa vlasti. Još jednom se očito pokazuje da ovaj autoritarni režim nije u stanju da poštuje elementarne principe pluralističke demokratije jer svaku kritičku primedbu i mišljenje žigoše kao nastojanje da se dovede u pitanje opstanak na vlasti naprednjačkog režima.
       Rešavanje kosovskog pitanja ne može se promatrati i rešavati kao deo pragmatičnog vođenja tzv. realne politike, kako to čini A.Vučić predlogom o razgraničenju, jer ono je vezano za poštovanje temeljnih istorijskih, egzistencijalnih i nacionalnih vrednosti srpskog naroda.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX