SVEDOK Internet



Broj 1150.

Poseta
5523391

Nesloga i izdaja na Kosovu pratiće dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju

EU na sedativima i antibioticima

Život prolazi, sećanja su večna

Belaj od Van Der Belena…

Od nas se očekuje da sami sebi odrubimo glavu


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Od đaka do političkih disidenata: kako se u Kini (ali i u ostatku sveta) koristi tehnologija kako bi se nadzirala čitava nacija
Pod budnim okom Velikog brata

       Svet se menja, vremena se menjaju. Pre desetak godina malo ko iznad 30-te je imao i znao da koristi pametni mobilni telefon, imao svoj Fejsbuk nalog. Sada gotovo svi to imaju, i mladi i stari.
       Ma koliko nam se činilo da je Srbija zaostala, mnogi izumi i trendovi iz sveta nas ne zaobilaze.
       Kako-tako ipak i kod nas stižu nove tehnologije i to se odražava na društvo: Ove godine će fakultete upisati generacija rođena 1999/2000, koja ne poznaje svet bez interneta i mobilnih telefona. Dok neki nostalgičari i oni najstariji i dalje čekaju jutarnji program da čuju najnovije vesti i vremensku prognozu, mnogi to pogledaju preko telefona, čim otvore oči.
       Mi u Svedoku nismo najbolji primer modernosti – i dalje smo privrženici šarma nekog drugog vremena, u kome su olovka i papir imali veću težinu i u kojima su na ceni bili ljudi koji su imali činjenice u glavi, a ne u Guglu.
       Ipak, verujemo da je za naše čitaoce i javnost u Srbiji važno da znaju koji su to moderni trendovi u tehnologiji jer, sviđalo se to nama ili ne, tehnologija danas radikalno preoblikuje svet i naše živote, više nego što nam se čini. Ova promena je najviše očita kada se radi o privatnosti, koju danas čovek gotovo i da nema.
       Zato u narednim redovima prenosimo nešto sažetiju (ali i malo dopunjenu) verziju teksta koji je nedavno izašao u Fajnenšl Tajmsu, a koji govori o – prema našem mišljenju – zastrašujućem nivou razvoja na kojem su tehnologija i veštačka inteligencija danas, pre svega u polju praćenja ljudi.
       Verujemo da bi ovaj tekst trebalo da pročita svako jer, iako možda mi nećemo živeti u ovakvom svetu bez gotovo ikakve privatnosti i u kome je tehnologija bog, naša deca verovatno hoće. Posebno ako odu u svet, ili – kad svet dođe kod nas.
       Redakcija Svedoka
      
       Srednja škola Žijang Hangdžou broj 11, na obodu centra Handžoa, grada na istoku Kine. Pored toga što je reč o naučnoj ustanovi, ova škola je istovremeno i digitalni panoptikon. Sistem nadzora, koji sadrži i veštačku inteligenciju za prepoznavanje lica, prati 1010 učenika, obaveštavajući nastavnike o svakom đaku – da li i koliko kasni na časove, da li propušta nastavu; dok u školskoj kantini studenti naručuju hranu i piće digitalni aparati beleže narudžbine svakog od njih, tako da škola može da prati i ko se, kada i kako hrani.
       Maja ove godine „Žemin Žibao“ („Narodni dnevnik“, najveći dnevni list u Kini), sa simpatijama je pisao o ovom projektu, naglašavajući kako su deca mnogo aktivnija na časovima usled korišćenja nove tehnologije.
       Dobrodošli u Kinu 21. veka: zemlja koja više nije sinonim za jeftine proizvode lošeg kvaliteta, već predstavlja ekonomsku i tehnološku supersilu koja sigurnim korakom grabi svetsku dominaciju od SAD.
       Mnogi, ipak, Kinu vide i kao savršenu Orvelovsku tvorevinu, u kojoj autoritarni režim koristi najsavremeniju i najsofisticiraniju tehnologiju kako bi u potpunosti motrio na sopstveno stanovništvo i u kojoj su svi, stalno, pod budnim okom Velikog brata.
       Ipak, za one koji podržavaju ovaj sistem, u njemu vide gotovo utopiju: idealan poredak u kojem se kriminalci i lopovi lako uočavaju i iskorenjuju, u kome niko ne može da vara, u kome se dobro ponašanje nagrađuje a loše kažnjava.
       Potonji pogled je zapravo deo cilja kineske vlade.
       Prema zvaničnom programu, do 2020. godine mreža za kompletan video nadzor čitave zemlje biće „sveprisutna, u potpunosti umrežena i pod punom kontrolom“, kako stoji u zvaničnim dokumentima kineske vlade od 2015. godine.
       Ideja o konstantnom nadzoru stanovništva nije nova u Kini. Štaviše, naziv vladinog projekta za 2020 – „ksueliang“, odnosno „oštre oči“ je zapravo reciklaža starog slogana Komunističke partije Kine – „Narod ima oštre oči“ a koji se odnosi na kampanju u kojoj su komunističke vlasti tražile od komšija da motre jedni na druge i prijave sumnjivo ponašanje.
      
       Komunalna samokontrola
      
       U vremenu Mao Cedunga kineski gradovi bili su podeljeni na oblasti – radničke jedinice – a lokalni partijski špijuni motrili su kako se građani odnose prema pravilima koja su uvedena. Sistem društvenog uređenja je tako građen na modelu poznat kao komunalna samokontrola, koji je u Kini prvi put uveden u vreme dinastije Song (od 10. do 13. veka). Ovaj sistem samokontrole postoji i danas.
       U oblastima u kojima postoji viši stepen neposlušnosti prema vlasti, poput Tibeta ili Sinkjanga, za red su zadužene posebno obučene i opremljene policijske jedinice.
       Sa druge strane, tamo gde nema bojazni od pobune, samokontrolu sprovode revnosni članovi KP.
       Prema podacima kineskih državnih medija samo u Pekingu postoji 850,000 doušnika koji patroliraju ulicama. Oživljavanje prakse stare gotovo hiljadu godina nije slučajnost: kineske vlasti znaju da tehnologija za nadzor rapidno napreduje, ali da je i dalje daleko od savršene.
      
       (Ne)savršena tehnologija
      
       Kineska kompanija „Cita Mobajl“ je na međunarodnom nadmetanju programa za prepoznavanje lica, čiji je sponzor bio Majkrosoft, osvojila prvo mesto. U izjavi za „Fajnenšl tajms“, Fu Šeng, osnivač kompanije, priznaje da postoji još dug put do usavršavanja tehnologije za prepoznavanje lica. „Covek je savršen proizvod. Nijedna tehnologija ne može da ga prevaziđe“, kaže Šeng.
       Međutim, savršen sistem kontrole možda nije ni potreban. Kada je britanski filozof Džeremi Bentam krajem 18. veka zamislio panoptikon – kružnu zgradu sa tornjem u centru iz koga se vidi svaki ugao unutrašnjosti zgrade – ideja je bila da stanovnici (mislio je na zatvorenike) nikada ne znaju da li ih neko posmatra ili ne. Kako u slučaju panoptikona, tako i u slučaju nove tehnologije – nije reč o apsolutnoj savršenosti i 100-procentnoj pokrivenosti, već činjenici da nikada ne znate ko vas i kada posmatra?!
       Rodžer Krimers, sa Univerziteta u Leidenu u Holandiji, bavi se istraživanjem kineskog političkog sistema. On ističe jednu značajnu razliku između Kine i liberalnih zemalja, koja upravo pravi suštinsku razliku kada je reč o ulozi nadzora:
       „U toku je talas pojačanog nadzora ljudi širom sveta. Međutim, dok su institucije u liberalno-demokratskim zemljama strukturisane na principu da postoje određene stvari koje se tiču isključivo pojedinca i država u to ne bi trebalo da se meša ili o tome nešto da zna Šovo je pitanje, afera sa Vikiliksom i NSA je pokazala da i Zapad sprovodi opsežan nadzor nad svojim stanovništvom – napomena Svedoka, Kina polazi iz druge tačke. Kineski pogled je da je snažna svemoćna država neophodna kako bi se društvo vuklo napred.
       U Kini je nadzor logičan produžetak ruke države i njenog posla, jer je zadatak države da ljude štiti i čini ih bezbednim“.
       Fenh Kiasong, sa Univerziteta Tsinghua u Pekingu, bavi se razvojem veštačke inteligencije i uticajem koji ona ima na zaposlenost, društvo i kineski poredak. Njegov pogled je još više sumoran: nadzor javnosti uz pomoć kamera polako biva prevaziđen zahvaljujući novim aparatima za praćenje, kao što su moderni mobilni telefoni. Prema njegovom mišljenju, ovo će na kraju stvoriti svet u kome neće biti privatnosti.
       „Ovo neće biti poput Orvelove 1984-te, već će biti nov način života. Nekada ste mogli da se sakrijete, ili da sklonite da radite svoje privatne stvari. Ali sada postoji pretpostavka da ljudi znaju tačno gde ste“, objašnjava Kiasong.
       Uporedo sa sistemima za video nadzor i identifikovanje lica ljudi, Kina uvodi i novi sistem socijalnog kreditnog rejtingovanja po kome će se meriti da li je i koliko neko podoban za kredit u banci. Ovaj sistem se prvi put pominje 2014. i sproveden je kao pilot projekat u nekoliko gradova. Ne samo da će banke voditi računa kako trošite novac, već će država pratiti i dodeljivati socijalne poene na osnovu ponašanja – konkretno, koliko puta su uhvaćeni u prekršaju, kakvi su prekršaji u kojima su uhvaćeni, kako su se prema tome poneli.
       U Kini – „najkapitalističkijoj“ komunističkoj zemlji na svetu – kreditne kartice služe (kao u drugim delovima sveta) za praćenje kreditnog skora: kako i koliko trošite i kako to vraćate je znak kako se ophodite prema novcu, a to vam gradi kreditni skor koji može da utiče ne samo na visinu kredita koji možete da umete, već i na mesto na fakultetu, ili da vas isključi od apliciranja za određene poslove...
       Upravo zahvaljujući „kreditnom skoru“ u Kini je danas više od 10 miliona ljudi pod trajnom zabranom kupovine avionskih karata ili karata za brzu železnicu, zbog dugovanja.
       Međutim, u toku je primena sistema po kome će „kreditni skor“ biti meren i time koliko ste „dobar građanin“.
      
       Tehnologija za prepoznavanje lica je stara vest
      
       Tehnologija koja služi za prepoznavanje lica stalno se razvija i napreduje. U Kini se sve više koristi tehnologija za otključavanje telefona uz pomoć softvera za prepoznavanje lica. Štaviše, zahvaljujući novim aplikacijama koje mogu lako da se snime na telefon, sada je moguće i platiti račun u restoranu tako što vam se skenira samo lice. Ova oblast privukla je brojne investitore širom sveta. Fondovi ulažu milijarde u kompanije koje se bave tehnologijama za nadzor. A, ukoliko ste mislili da je tehnologija za prepoznavanje lica budućnost, varate se! To je stara vest.
       Sve više finansijskih fondova sada ulaže u kompanije koje se bave razvojem softvera za analizu i tumačenje govora tela - pokreta mišića na licu i ostalim delovima tela, interpretacijom pokreta zenica i prepoznavanjem pozadine neverbalnih reakcija.
       „Možemo da vidimo ljudsku figuru i pratimo pokrete mišića i reakcije. Ukoliko te podatke već imamo o nekoj osobi, ona može da stavi kapu na glavu, da se kamuflira, ipak – znaćemo ko je, na osnovu podataka koji dolaze iz mišića“, objašnjava Liu Cangping, predsednik jedne pekinške kompanije koja se bavi ovom tehnologijom.
       U Kini je tehnologija za nadzor najviše rasprostranjena u oblasti Sinkjang, na zapadu zemlje. Tamo većinom žive Ujguri, azijsko stanovništvo muslimanske veroispovesti, koji su tradicionalno sukobljeni sa Han narodom, koji vlada Kinom. U Sinkjangu su više puta izbijale pobune protiv vlasti. Za lokalno stanovništvo je tako postala redovna praksa da idu u policiju kako bi im bio snimljen glas, lice, izrazi lica, uzeti otisci prstiju, DNK.
       Tahir Hamut, Ujgur, musliman iz oblasti Sinkjang, koji je po struci režiser i koji je iz Kine prebegao u SAD, dao je sleću izjavu za Fajnenšl Tajms:
       „Ja sam režiser, pravim filmove, video sam razne kamere. Ali nikada nisam video kameru tako čudnog izgleda. Podesili su kameru tako da gleda pravo u moje oko. Terali su me da gledam gore, dole, levo, desno... Žene su terali isto to da rade, kao i da napuće usta. Svaki izraz lica morao je da bude pažljivo snimljen i izveden – ništa ubrzano. Ja sam morao neke radnje da ponavljam nekoliko puta. Ljudi su provodili sate na ovome“.
       U ovom delu Kine muslimansko stanovništvo je u obavezi da na telefonima instalira aplikacije koje registruju reči i slike koje mogu da budu povezane sa islamskim ekstremizmom.
       Kina takođe ima i aplikaciju za mobilne telefone koja snima zenice i koja, u kombinaciji sa DNK podacima koji su ranije uzeti, čini biometrijsku bazu o celokupnom stanovništvu a koja je u rukama kineskih vlasti.
      
       Dronovi koji nose granate
      
       U svemu ovome postoji još jedan faktor – novac. Ovo sve košta. Kina ulaže ogroman novac u sisteme za nadzor. Prema zvaničnim podacima, Kina je 2017. potrošila preko milijardu evra u ovoj oblasti.
       Kineske vlasti u ovome imaju ogromnu podršku privatnog sektora. Brojne kineske kompanije utrkuju se kako bi dobile tendere za izradu softvera koje kineska vlada koristi za špijuniranje sopstvene javnosti.
       Dve najveće kineske kompanije koje se bave softverima za prepoznavanje lica – Megvii i SenseTime – privukle su milijarde dolara investicija iz kineskih i ruskih državnih fondova, ali i od Alibabe – najveće kineske kompanije za prodaju i trgovinu robom (poput američkog Amazona).
       Prema pisanju Fajnenšl Tajmsa, jedna od privatnih kompanija u Šenženu pravi dronove koji nose granate, a vlasti u oblasti Sinkjang su najveći klijent ove firme. Cak i slogani ovih privatnih kompanija zvuče zloglasno: „Vladi trebaju inovatori poput nas“; „Ne postoji drugo mesto u ratu. Moramo da budemo spremni“.
      
       Kina nije jedina - i druge zemlje ulažu u nadzor
      
       Vlasti u Los Anđelesu su sredinom avgusta objavile da će metro u tom gradu postati prvi u SAD koji će koristiti senzore koji će skenirati ljude na pokretnim stepenicama, kako bi se videlo da li nose oružje ili eksplozivne naprave. Uporedo sa ovom vešću, Asošijeted pres je objavio da Gugl, koji je vlasnik platforme Android na kojoj funkcioniše najveći broj mobilnih telefona na svetu, prati lokaciju korisnika čak i kada je ta opcija isključena.
       Nemačka vlada naišla je na oštre kritike kada je počela da testira tehnologiju za identifikovanje lica kako bi uhvatila moguće teroriste.
       U Britaniji je nezavisno telo za kontrolu sistema za video nadzor pisalo šefovima policije izražavajući zabrinutost zbog sve većeg korišćenja softvera za prepoznavanje lica tokom velikih događaja.
       Početkom godine 40 organizacija civilnog društva pisalo je Amazonu sa pozivom da zaustavi prodaju softvera za prepoznavanje lica, koji je reklamiran kao sistem „za prepoznavanje lica uživo, koji može da skenira desetine miliona lica i da istovremeno prati 100 lica u velikoj gužvi“.
       Ovaj program, koji su kupile policijske uprave širom SAD izazvao je zabrinutost u delu javnosti. Problem je u sledećem: šta ako ovaj softver dospe u pogrešne ruke i šta ako ga vlasti zloupotrebe?
       Kina ne samo da je jedan od najvećih korisnika ove tehnologije, već i jedan od najvećih svetskih izvoznika. Cak su i SAD od kineskih kompanija kupile sisteme za nadzor koji se koriste u američkim kasarnama.
       Mnoge zemlje kupuju ovu tehnologiju ali ona nije apsolutno savršena. Kako je pokazala analiza stručnjaka sa MIT-a i Stanforda, najbolji programi za prepoznavanje lica prave greške u 20 do 34 odsto slučajeva u utvrđivanju pola osobe koja je tamnije kože. Ipak, kada je reč o ljudima bele puti, istraživanja MIT-a i Stanforda su pokazala da ovi programi greše u manje od jedan odsto slučajeva!
      
       Dobra i loša strana veštačke inteligencije
      
       U gradu Hangžou, start-ap kompanija Rokid radi na pravljenju specijalnih naočara koje će se pojaviti u prodaji sledeće godine. Direktor kompanije, Mingming Zhu objašnjava kako će naočare funkcionisati. One su namenjene pre svega običnom svetu, a ne policiji i bezbednosnim snagama.
       „Recimo, idete na žurku i tehnologija za prepoznavanje lica automatski prepoznaje osobe. Naočare vam odmah iznad njihovih glava projektuju imena ljudi i informacije koje su oni o sebi ostavili na društvenim mrežama i učinili dostupnim – a to mogu biti: interesovanja, godine, da li su u vezi ili nisu...“.
       Ali, Mingming Zhu upozorava:
       „Stvaramo nešto u vezi sa čime moramo da budemo veoma oprezni. Sa veštačkom inteligencijom imamo i dobru i lošu stranu. Najteža stvar na koju se fokusirate može vas odvesti na pogrešno mesto“.






































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX