SVEDOK Internet



Broj 1160.

Poseta
5580322

Ljudi danas žive daleko bolje nego što im se čini

Odgovor “zabranjenog”

Zašto niko neće sa Srbijom?

Ostavka, princip ili sujeta?

Dakle, „Svi Jevreji treba da umru!”


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Trag u vremenu iz crnog šešira
Pukovnik-pokojnik
Piše: Komnen Kolja Seratlić

       (Molim vas objavite pismo mog Šavničanina Peroševića crnogorskom pukovniku, koji je sa ustašama u Kninu proslavljao genocid nad Srbima)
       Šta reći (osvrte su dali pametniji ljudi od moje malenkosti, ali potrudiću se da dam svoj skromni doprinos), osim zakukati za u crno zavijenom Crnom Gorom (tipično izražavanje u mom kraju).
       Na površinu je isplivalo sve ono ružno u mentalitetu Crnogoraca, bolje rečeno Dukljana.
       Marko Miljanov je pisao:
       „Ne štedite nikome istinu, iznesite dobre i nedobre zasluge. Stijem se pomaga da se množe dobre, a umanjuju rđave“.
       Crnogorce je odavnina ubijao depresivni optimizam, oni žive “u kolektivno nesvesnom”. Te karakterne osbine su isplivavale u kriznim vremenima, posebno ratnim.
       Iako se na Balkanu momentalno ne vodi klasični rat između neke dve zemlje ili zemalja, stanje je ratno.
       Zar Crna Gora i Srbija nisu u ratu?
       Zar Hrvatska i Srbija nisu u ratu?
       Odgovor je da, u ratu su.
       Mnogi, ponekad se iznenadim i neki pametni ljudi, smatraju da reči „odnosi“ i „saradnja“ imaju isto značenje.
       Naprotiv, mogu postojati izmeću dve zemlje (zemljama) odnosi, a da nema saradnje. Između navedenih zemalja, saradnja na političkom planu je katastrofalna.
       Razlike su tolike (krenimo sa Hrvatima), da Hrvatska nikada neće uspostaviti normaalne odnose i normalnu saradnju sa Srbijom.
       Ustaštvo je bukvalno procvetalo.
       Sa Hrvatima se nije trebalo petljati nakon Velikog rata. Isključivi krivac je kralj Aleksandar. Nije poslušao savete pametnih Srba, posebno savet vojvode Mišića.
       Hrvatski istoričar T. Jakovina priznaje „da su Srbi 1918. godine spasli Hrvate“. On tvrdi „da Hrvatska nije ušla u Jugoslaviju, danas ne bi postojala“. Jakovina kaže „da je još 1915. Srbima bilo ponuđeno da uzmu Slavoniju, BiH, Liku i dio Dalmacije i stvore srpsku državu.„Istra i drugi dio Dalmacije bio je obećan Italiji.
       Ono malo Hrvatske, takozvana regija Hrvatska (Zagorje i oko Zagreba) trebalo je da ostane u sklopu Mađarske“, kaže Jakovina.
       Dodao bih da Hrvatska nikada neće biti država bez Srba. Oblasti iz kojih su Srbi proterani su puste, a natalitet bez Srba u Hrvatskoj je negativan (vidi tekstove „U Hrvatskoj ništa novo“, „Katolička patologija i falični Hrvati“, „Ubi ubi Srbina“ i dr).
       Nedavno je „Jerusalim post“ objavio tekst pod naslovom:
       „U Hrvatskoj se sve više izražava divljenje prema koljačkom ustaškom pokretu“ u kome se, između ostalog navodi: „ Hrvatsko oživljavanje neofašizma je dom možda najvećeg i najviše prožimajućeg oživljavanja neofašizma u proteklih desetljećima u celoj Evropskoj uniji, (...) ulazak u EU nije pomogao u tome da se umire antisemitski i antisrpski ekstremizam koji prožimaju hrvatski javni život“.
       Da se vratimo Crnoj Gori i njenom pukovniku Ivanu Mašuloviću (ipak odlučih da mu navedem ime, iako nisam hteo da prljam ovaj tekst): Crna Gora je postala proustaška, prokatolička, proislamska. Niko normalan ne sme zaboraviti da je posle referenduma o odvajanju Crne Gore od Srbije u maju 2006. godine, u Cetinju (i ne samo u Cetinju) bilo ludilo, Montenegrinosi su nosili plakate na kojima je pisalo „Srbe na vrbe“.
       Drljavić i Štedimlija Marković su mala deca pri sadašnjim Dukljanima. Mržnja je toliko velika da su Crna Gora i Srbija (da ponovo naglasim) u ratu, žešćem ratu od onog u kome se puca, a Predsednik Srbije se ponovo šegači povodom prisustva Mašulovića na ustaškoj proslavi u Kninu (kao nedavno nakon izjava paše turskog u Sandžaku, Ugljanina, „E Suljo, nema ministarske fotelje, ha, ha“ umesto da je Suljo uhapšen): „Hvala vam prijatelji, kako vodite računa o Srbiji i srpskom narodu i o našim interesima“, umesto da prekine diplomatske odnose sa Crnom Gorom, Mila, kao vrhovnog komandanta NATO crnogorske vojske i sve oficire Crne Gore, proglasi nepoželjnim osobama.
       Pukovnik je, s obzirom na ambivalentnost u karakteru, umesto da bude pukovnik odaberao da bude pokojnik. Njega su taj karakter i mržnja prema srpskom narodu, doveli u prvi red na tribini u Knin, pod ustaškom šahovnicom, zajedno sa Gotovinom, Markačom i dr. zlikovcima.
       On je proteklih dana uživao da se o njemu pisalo, pa makar i negativno, što spada u još jednu karaternu osobinu Crnogoraca – narcizam (setih se priče moga dede da je jedan iz porodice u blizini Šavnika, osamdesetih godina 19 veka, koja nikada nije imala junaka ili poznatu linost, zvali su je „mrtva porodica“, zapalio crkvu!
       Pitali su ga zašto je to uradio, odgovorio je „da se i o mojoj porodici priča“, i dan danas se priča.
       Radi mladih, a tako mi Boga i starijih, preneću jednu istinitu priču Radovana Vukanovića, komandanta Treće divizije na Sutjesci 1943. tu je priču poverio Dedijeru:
       „Radovan mi se poverio da je na Sutjesci bio sa Đilasom i jednom grupom od 70 komunista, mahom rukovodilaca. Oni su bili ispod jedne stene koju su već zaposli Nemci.
       Tada je Đilas izdao naređenje da partizani moraju da unište sve dokumente. Tu je Radovan morao da iscepa i baci u zemlju čak i svoj dnevnik, koji je vodio od aprilskog rata 1941.
       Onda im je naredio da skinu i bace burme, prstenje i sve ostalo što bi moglo da udvrdi njihov identitet.
       Posle toga je naredio da svako stavi revolver u krilo, da ubaci metak u cev i da onda, po njegovoj komandi svi izvrše kolektivno samoubistvo.
       Tom se oštro suprostavio Ivan Milutinović, koji je povikao „Natrag pištolje, nismo mi ovde da se ubijamo, nego da poslednjim mecima ubijemo što više Nemaca“.
       Tek posle toga se (ambivalentni narcisoidni, prim. KKS) Đilas trgao i ućutao, a drugovi su povukli pištolje i stavili za pojaseve“.
       Mašulović i Đilas imaju iste karakterne osobine, samo što Mašuloviću nije imao ko da zabrani da ide na ustašku proslavu, odnosno da bude pokojnik.

PISMO CRNOGORSKOM OFICIRU PRISUTNOM NA PROSLAVI „OLUJE“
       Ja ti ovo pismo , pukovniče
       Noćas pišem iz malog Šavnika
       Da te pitam , zbog čega si išo
       U skut , srpskog da ljubiš krvnika
      
       Zbog čega si , išo pukovniče
       Dje je Srbin vječito leleko
       Zbog čega si ponizio sebe
       Gubalo te majčino mlijeko
      
       Mjesto počast da žrtvama odaš
       Vječne snove što u grobu snuju
       Ti s dušmanom , pravoslavnog roda
       Vino piješ, i slaviš „OLUJU„
      
       Kano krilo, gladnog lešinara
       Šahovnica nad tobom se vije
       Lele majci, tvojoj moj Ivane
       Bolje da te, ni rađala nije
      
       Dok rod srpski, na dan ovaj kleti
       Nad humkama svoje djece plače
       Ti na ponos, Srpske Sparte pljuješ
       I pozdravljas ustaške koljače
      
       Ni Sekula Drljević se nije
       Vjeruj tako ponizno ponaša
       Što je silnog Đurišića Pavla
       Predo živa, u ruke ustaša
      
       Te godine Gradiška je Stara
       Crnogorske djece, bila raka
       Pa sam zbog tog, gledajuć te s njima
       Vas dan dugi, od žalosti plaka
      
       Jasenovac ni pominjat neću
       Klete jame i stratišta mnoga
       Svu noć sebe, s nevjericom pitam
       Kako s njima, slaviti si moga
      
       Na vratima srpskog grada Knina
       Đe barjaci sad viore njini
       Ti‘, pukovnik crnogorske vojske
       Pružaš ruku Antu Gotovini
      
       Da se Serdar Janko spuštit može
       Crnoj zemlji, iz plavih visina
       Kunem ti se u krst i u vjeru
       Da se ne bi, nanosio čina
      
       Petar bi te Cetinjski prokleo
       I za tebe, poslo perjanike
       Da te pita, što si poletio
       U skut srpske, da ljubis krvnike
       Zar nijesi u dubini duše
       Cuo vapaj, jauke i krike
       I pod nožem ustaškim đe plaču
       Srpska djeca, s Korduna i Like
      
       Vako radeć, nikad ući nećeš
       U „Primjere čojstva i junaštva“
       Nit će neko za tebe da kaže
       „Da si rodit, imao se rašta „
      
       Jesi l‘ imo koga da ti kaže
       „Cist kroz mjesta prljava prolazi
       I da na svjet, sve se oprat može
       Samo crni ne mogu obrazi“
      
       PEROŠEVIĆ












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX