SVEDOK Internet



Broj 1154.

Poseta
5544360

Živimo u miru, spremamo se za rat

Skup isluženih političara

Partija Zadružnih parova?

Nije bitno kako se glasa, važno je šta Zapad hoće

Makedonija će biti evropski Sudan.
Srbima je potrebna nacionalna reorganizacija


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Pitam, odakle mudrim, uticajnim, uglednim i moćnim evropskim političarima, tako rđave informacije o našim zemljama?
Belaj od Van Der Belena…
Piše: Čedomir Antić, istoričar

       Mislim da austrijski predsednik Alekzander Van Der Belen zaslužuje poštovanje.
       Političar koji je kao kandidat jedne male stranke uspeo da pobedi na neposrednim predsedničkim izborima, svakako je osoba velikih sposobnosti i pritom poseduje integritet i ugled koji su u stvari jedini i učinili da ga kod naroda preporuče za najvišu dužnost u republici.
       Njegov izbor bio je i dokaz zdravlja i vitalnosti austrijske demokratije. Setićete se da je pobedio sa malom razlikom kandidata desničarske Slobodarske partije.
       Iako je bezmalo celokupni establišment bio odlučno protivan izboru Norberta Hofera za predsednika – margina je bila mala, a nešto je bilo sumnjivo oko glasova upućenih poštom – sud je presudio da izbore treba ponoviti.
       Na ponovljenim izborima opet je pobedio Van Der Belen.
       Šteta je kada jedna ličnost od takvog integriteta na Evropskom forumu i Alpbahu iznese procenu prema kojoj je na „Zapadnom Balkanu izvršen veliki napredak“ i još to iznese kao argument da će se Evropska unija održati posle Bregzita.
       Ponekad se pitam odakle inače mudrim i obrazovanim, uticajnim, uglednim i moćnim evropskim političarima, koji su gotovo uvek izvanredno obavešteni, tako loše informacije o našim zemljama?
       O kakvom tačno napretku govorimo?
       Pa Hrvatska i Slovenija, dve države članice EU sa Zapadnog Balkana još uvek se spore oko morske granice na Piranskom zalivu?!
       Hrvatski premijer je zbog toga pao, a gnev SR Nemačke doveo je do njegovog sudskog progona zbog korupcije koji upravo dobija prilično neočekivan epilog.
       Slovenija je izbrisala iz državljanstva 25.000 svojih građana i do danas je samo delu njih vratila neka prava bez dovoljnog obeštećenja.
       Nije ni isplaćivala svoje penzionere iz Srbije i danas duguje 100 miliona evra po tom osnovu koje ne želi da vrati.
       U Hrvatskoj je 2016/2017 bilo 300 registrovanih napada na Srbe, slavi se ubistvo 2.000 i progon 250.000 ljudi i traje kampanja za ukidanje dela manjinskih prava Srba.
       Austrija je mnogo učinila na stvaranju unitarne Bosne. Visoki predstavnici Austrijanci ostali su zloglasni zbog otvoreno lošeg odnosa prema srpskom narodu i njegovim pravima.
       Šta čeka Srbe kada im silom, a to svake godine najavljuju, ukinu državu Srpsku, vidimo na primeru policija. Dok u MUP Republike Srpske radi 700 Bošnjaka, u MUP-u na prostoru Federacije Bosne i Hercegovine zaposleno je svega 13 Srba!
       O stabilnosti neka kažu penzionisani bajkeri koje su u Sarajevu napali zato što je jedan od njih imao majicu sa grbom Srbije, ili muzičar dr Nele Karajlić koji je morao da pobegne iz grada u kom je rođen, a došao je da promoviše knjigu posvećenu miru.
       Da li uopšte da spominjemo Crnu Goru?
       O tome kako devojka od 20 godina robija zato što je navodno napala sudinicu i policajca visokog dva metra?
       O dečaku koga je lokalni manijak poslao u komu zato što govori ekavicom?
       O listama kojima je zabranjen ulazak u lijepu miloidnu dok Škaljari i Kavači u Beogradu još samo nisu upotrebili nuklearno oružje?
       O DPS-u i njegovim satelitima koji zabranjuju obnovu svetinje na Prevlaci i spremaju se da, blago Van Der Belenu, ove godine u skupštini prokunu čin prisajedinjenja Crne Gore Srbiji, izvršen pre stotinu godina u demokratiji koja je za Mila Đukanovića i danas nedostižan standard!?
       Možda je Kosovo/UNMIK doživelo napredak?
       Imali su samo 100 registrovanh napada na Srbe, što je stvaran napredak – tri puta su bolji od Hrvatske koja još pre pet godina primljena u EU.
       Dok na čelu države sede ljudi koji su svojim rukama ubijali civile, ali Hag im nije mogao ništa pošto su i svedoci smrtni, a protivnik im je čovek koji doživljava frasove kada u prištinskom, albanskom, zatvoru posluže jafa keks.
       Možda je Makedonija doživela veliki napredak sa promenom naziva i obespravljivanjem manjina koje u parlamentu sprovode Albanci zajedno sa zaevljevcima?
       Svakako je napredovala i Srbija sa najnižim stepenom slobode medija i demokratije od pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine.
       Odakle onda takve čudne teze koje iznose često i čestiti ljudi kakav je Van Der Belen?
       Razumem kada neki evropski birokrata dođe u Crnu Goru i onda protivno stvarnosti, kao i izveštajima međunarodnih organizacija, počne da bunca o dostignutim visokim standardima, o sledećoj članici EU, lideru regiona, mladoj demokratiji za uzor…
       Ali zašto to čini jedan ozbiljan, demokratski izabrani političar?
       Rekao bih da je razlog delom u lošem odnosu pram Balkanu u celini. Deo elite zapadnih zemalja prezire Balkan i potcenjuje Balkanace.
       Strategiju prema kojoj je najvažnije da region bude miran i poslušan, neki su opisivali kao odnos prema klozetu koji preliva.
       Cak i dobronamerni često preuzmu tu ideju da je alternativa sadašnjem „miru“ veliki oružani sukob koji bi mogao da preraste u svetski rat.
       Sećam se kada je 2002. potpisan Beogradski sporazum, onda su potpisnici u jednom dokumentu napisali kako ovim sporazumom doprinose izbegavanju rata između Srbije i Crne Gore.
       Pitao sam profesora Labusa, koji je tada bio potpredsednik savezne vlade, odakle ta formulacija? Odgovorio mi je, sa snebivanjem i uz osmeh, da su to učinili zbog Havijera Solane, tadašnjeg prvog čoveka evropske diplomatije, kako bi dali veći značaj njegovoj ulozi i posredovanju.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX