SVEDOK Internet



Broj 1154.

Poseta
5544281

Živimo u miru, spremamo se za rat

Skup isluženih političara

Partija Zadružnih parova?

Nije bitno kako se glasa, važno je šta Zapad hoće

Makedonija će biti evropski Sudan.
Srbima je potrebna nacionalna reorganizacija


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Bivši strateg predsednika Trampa, Stiv Benon, čini se ima ozbiljne političke planove za Stari kontinet, koji mogu imati dugoročne posledice po Evropsku uniju
Trampov čovek ujedinjuje ekstremnu desnicu u Evropi
Piše: Jovan Tripković

       Nekadašnji glavni politički savenitk Donalda Trampa, čiji krajnje desni i anti-establišmendski stavovi zgražavaju liberale sa obe strane Atlantika, svoju pažnju preusmerio je na Evropu.
       Stiv Benon je vrtoglavom brzinom prešao put od investicionog bankara, filmskog producenta, urednika portala Brajtbart do glavnog stratega i savetnika predsednika Trampa, a potom do političkog prognanika.
       Nekada relevantni činilac u Beloj kući, a sada obični građanin, Benon traži svoje mesto pod suncem. Posle neuspešnog aktivizma unutar Republikanske stranke, a nakon odlaska iz Trampove administracije, čini se da je Benon u potrazi za novom poličkom avanturom. Sa limitiranim i značajno manjim uticajem u Vašingtonu, Benon se brzinski prestrojio ka Evropi. Cilj je jasan - ujedinjenje krajnje desničarskih partija i pokreta širom Evrope i izazivanje političkog zemljotresa na sledećim izborima za Evropski parlament. Benon smatra da su ti izbori samo početak, koji će voditi ka daljoj dezintegraciji Evropske unije - Benon će je posmatrati iz svog novog sedišta u Briselu, srcu Evrope.
      
       Ko je Stiv Benon?
      
       Stiv Benon je rođen u saveznoj državi Virdžinija, u porodici koja je pripadala radničkoj klasi, a koja je bila naklonjena Demokratskoj stranci. Prvi put je ušao u politiku kada se kandidovao za predsednika studentske „vlade“ na Politehničkom univerzitetu u Virdžiniji „Virdžinia Tek“ koji je tada pohađao. Ni ova kandidatura nije prošla bez kontraverzi. Benon biva optužen da se služi nečasnim sredstvima, ali ipak pobeđuje. Posle diplomiranja, Benon se priključuje američkoj mornarici, sa ciljem da kako sam kaže „ulepša svoju biografiju”, zbog namere da se u budućnosti bavi politikom.
       Posle mornaričke službe koju je obavljao u Arapskom moru, Persijskom zalivu i Pentagonu, Benon upisuje postdiplomske studije na Harvardu. Nakon uspešno završenih studija postaje investicioni bankar u Goldman Saksu. Ubrzo napušta Vol Strit i osniva svoju kompaniju,koja se fokusira na investicije u filmskoj industriji i produkciji. Tokom karijere filmskog producenta, Benon doživljava nekoliko neuspeha i odlučuje da proda kompaniju. U svet filma se vraća 2004. godine kada snima svoj prvi u nizu političkih dokumentaraca. Pored filmske produkcije i političkog aktivizma, okreće se ka kompjuterskim igricama, a posebno „World of Warcraft“ – jedna od najpopularnijih kompjuterskih igara na svetu. U saradnji sa kineskom kompanijom, Benon je plaćao igrače da mu prikupljaju zlato iz „World of Warcraft“, koje je posle prodavao za pravi novac. Cak je ubedio i određene ljude iz Goldman Saksa da investiraju oko 60 miliona dolara u njegov poslovni poduhvat. Međutim, biva tužen za nanošenje štete „World of Warcraft“-u. Godine 2010. Benon ustupa na korišćenje kancelarijski prostor svom prijatelju Andru Brajtbartu. Posle iznenadne smrti Brajtbarta 2012. godine, Benon preuzima njegov internet portal. Na čelu portala Brajtbart Benon se uključuje u političku borbu iz ugla krajnje desnice, koja će ga odvesti do ključne pozicije u Trampovom izbornom timu, a kasnije i u Beloj kući.
      
       Siva eminencija Bele kuće
      
       Stiv Benon se priključuje, izbornom timu predsedničkog kandidata Trampa 17. avgusta 2016. godine, u minut do dvanaest. Iako se uključuje u izbornu trku u završnoj fazi, dobija bitnu funkciju izvršnog direktora Trampovog tima, kao i naklonost Donalda Trampa. Tokom kampanje, Benon postaje vodeći ideolog i kreator političke platforme predsedničkog kandidata, a kasnije i predsednika Trampa. Posle pobede na izborima u novembru 2016. godine, Benonov ulazak u buduću administraciju je zagarantovan. Dolaskom u Belu kuću, Benon dobija poziciju glavnog stratega (koja je stvorena isključivo zbog njega, pre nije postojala) predsednika Trampa. Sa novostvorene pozicije Stiv Benon pokušava da prigrabi što više nadležnosti (što mu ide od ruke), stvarajući jednu od najznačajnih funkcija nove administracije. Sa uticajem koji dobija u Beloj kući, Benon postavlja svoje bliske saradnike na ključna mesta u Trampovoj administraciji. Sebastijan Gorka (američki analitičar mađarskog porekla, blizak krugovima krajnje desnice), koji postaje Trampov savetnik, a koji je ideološki blizak Benonu je najbolji dokaz ove tvrdnje.
       Pored mnogobrojnih ovlašćenja koje je dobio, Benon postaje desna ruka predsednika Trampa, uživa njegovo bezgranično poverenje i nezvanično biva imenovan za glavnog ideologa Trampove Bele kuće. Benon vidi predsednika Trampa kao idealni medij kroz koji će on da plasira svoje političke ideje u čemu i uspeva. Najveći Benonov dugoročni uspeh i uticaj u Trampovoj administraciji, a koji će biti prisutan i posle njegovog odlaska jeste ideja o ekonomskom nacionalizmu oličena u Trampovoj paroli „Prvo Amerika“ („America first“). Upućeni tvrde da je Benon bio jedan od glavnih zagovornika ideja o uvođenju tarifa na kinesku robu, reindustrijalizaciji Amerike i zamisli „kupujmo američko“. Isticao se i po svojim anti-imigracionim stavovima, koje nije krio u javnosti. Zbog sposobnosti da ubedi predsednika Trampa da su njegove ideje ispravne i da treba da ih sprovede, Benona smatraju predsednikom iz senke i sivom eminencijom Bele kuće i zbog toga biva na udaru liberalnih opozicionih medija. Na novoj funkciji, sa ogromnim uticajem, Stiv Benon dobija vetar u leđa za dalje delovanje i ulazi u otvoreni sukob sa članovima administracije (uključujući i Trampovu ćerku Ivanku i njenog supruga Džerada Kušnera) za koje smatra da podrivaju njegovu agendu.
      
       Sukob sa Ivankom i Kušnerom
      
       Benonov sukob sa Ivankom Tramp i Kušnerom je verovatno počeo od ulaska u Belu kuću. Sukob je u početku tinjao, a kasnije će poprimiti velike razmere. Benon se konstantno protivio ulozi koju je u novoj administraciji imala Ivanka Tramp, koja je koristila svoj lični odnos i status omiljenog deteta, da bi nametnula određena politička rešenja i ostvarila uticaj na svog oca.
       Uspešnost Ivanke Tramp, koja je postavila svog supruga Kušnera na važnu funkciju podrivala je uticaj i značaj koji je imao Stiv Benon u Beloj kući.
       U određenim medijima se tako pojavila i priča po kojoj je došlo do verbalnog okršaja Ivanke i Benona.
       Jednom prilikom iznervirani Benon je navodno pokušao da objasni Ivanki da je ona samo jedan od zaposlenih u Beloj kući i da ne sme da koristi svoje porodične veze sa predsednikom da bi ostvarivala svoje ciljeve, već mora da poštuje protokol.
       Ivanka mu je navodno rekla da ona nije običan službenik, već prva ćerka i da samim tim uživa određene privilegije u odnosu i komunikaciji sa predsednikom.
       Uzimajući to u obzir, Benon je Ivanku Tramp i Kušnera video kao prirodne neprijatelje njegove političke agende i kao stvarnu prepreku za uticanje na predsednika Trampa. Posle meseci sukoba između Ivanke i Benona, Stiv Benon biva prinuđen u avgustu 2017. godine da napusti Belu kuću.
       Ovu odluku predsednik Tramp donosi pod pritiskom javnosti zbog protesta u Šalrotsvilu (kada je došlo do sukoba povodom demonstracija koja je organizovala američka ekstremna desnica – „alt-right“, za koju se tvrdi da ima veze sa Banonom i preko njega ostvaruje uticaj kod Trampa).
       Ipak, nije isključeno i da su Trampov zet i ćerka uspeli da ga ubede da se reši svog glavnog stratega.
       Iz Bele kuće, Stiv Benon izlazi poražen i vraća se na čelo Brajtbarta, a samo nedelju dana kasnije administraciju napušta i Sebastijan Gorka, blizak Benonov saradnik. Skoro šest meseci posle u knjizi „Vatra i Bes - Unutar Trampove Bele kuće“, pojavljuju se navodi po kojima je Benon kritikovao Donalda Trampa Mlađeg kao izdajnika i čoveka koji nije patriota. Tada se činilo da je ovo Benonov kraj.
       Predsednik Tramp ga je okarakterisao kao „aljkavog Stiva“, smenjen je sa čela Brajtbarta, a njegovi glavni finansijeri, porodica Merser se javno ogradila od njega i prestala sa saradnjom.
       Finansijeri Benonovih političkih ambicija
       U politici nema uspeha bez moćnih prijatelja. U slučaju Stiva Banona, njegovi moćni prijatelji i finansijeri jesu biznis porodica Merser, koja je bogatstvo stvorila poslovanju na berzi.
       Posle Benonovih komentara, napuštanja Trampove administracije i distanciranja porodice Merser od Stiva Benona, sasvim je jasno da su odnosi Roberta Mersera i Stiva Benona zahladneli. Međutim, ova porodica je imala veliki uticaj na Benonov politički uspon.
       Pored Benona i predsednik Tramp duguje mnogo porodici Merser: Robertu i njegovoj ćerki Rebeki, koji su bezrezervno podržavali njegovu kandidaturu za predsednika i koji su nesebično finansirali njegovu predsedničku kampanju. Porodica koja poseduje ogromno bogatsvo koje se procenjuje na milijarde dolara, a koje duguju Robertovom dugogodišnjoj berzanskoj karijeri, vrlo umešno pokušava da nametne svoj uticaj na političku scenu Amerike. Robert Merser je 2011. godine uložio oko 10 miliona dolara u portal Brajtbart, koji je bio pod vođstvom Stiva Benona. Merser je finansirao i osnovao sa Benonom Kembridž analitiku u koju je 2013. godine uložio 15 miliona dolara. Svega nekoliko godina kasnije, Tramp će angažovati ovu kompaniju sa ciljem da mu pomogne da pobedi na izborima. Svi članovi porodice Merser su od 2010. godine, u političke svrhe donirali preko 40 miliona dolara, što ih stavlja na listu ozbiljnih političkih donatora. Posle skoro šest godina i ogromnih političkih donacija, porodica Merser je čini se ostvarila svoj cilj. Dobili su predsednika Amerike po svojoj meri. Pitanje je da li se tu njihove političke ambicije završavaju ili imaju u planu da prošire svoje političko delovanje na drugu stranu Atlantika?
       Političkih egzil u Evropi
       Posle napuštanja Bele Kuće, portala Brajtbart i učešća u neuspelim izbornim trkama (podrška Roj Moru u trci za Senat), Stiv Benon počinje da traži svoje novo mesto pod suncem. Imajući u vidu svoj drastično manji uticaj na unutrašnju politiku u Americi, Benon se prirodno okreće ka Evropi, gde po njegovom mišljenju populističke i partije krajnje desnice dobijaju na snazi. Ovo okretanje ka Evropi i Benonovo postepeno povlačenje iz američke politike, može se smatrati i nekom vrstom političkog egzila u nadi da će ga evropski projekat držati što dalje od Vašingtona. Benon je najavio stvaranje organizacije u Briselu pod nazivom Pokret. Cilj organizacije je pružanje savetodavnih usluga, političkih rešenja, pravljenje strategija za dalje delovanje krajnje desnih stranaka i pokreta, ali i ispitivanje javnog mjenja tokom izborne kampanje. Pored toga, Benonov plan je i ujedinjenje ako ne svih onda većine evropskih desnih partija i pokreta sa ciljem zajedničkog delovanja na predstojećim izborima za Evropski parlament u maju 2019. godine.
       Benonova zamisao je da će ujedinjenje evropskih populista i desničara dovesti do njihovog jačanja, većeg političkog uticaja koji će se ostvariti u promeni politike prema imigrantima. Pored anti-imigracione politike, Benon smatra da je državama Evropske unije potrebna resuverenizacija i distanciranje od Brisela. Upućeni tvrde da Benon nije mogao sam i bez nečijeg odobrenja da uđe u projekat ovih razmera, a koji potencijalno može da vodi ka daljoj dezintegraciji i destabilizaciji Evropske unije. Ova mogućnost nije isključena, uzemajući u obzir varnice na relaciji Berlin – Vašington (o čemu je Svedok pisao u dva prethodna broja – napomena redakcije).
       Benon je najavio osnivanje svog pokreta kao svojevrsne kontrateže, Soroševoj fondaciji Otvorenog društva, koja deluje u Evropi. Jasno je da je Benon finansijski patuljak na spram Džordža Soroša, koji kroz svoju fondaciju Otvorenog društva širom sveta plasira milijarde dolara.
       Sasvim je moguće da i ovu političku avanturu Stiva Benona finansira milijarder Robert Merser sa ciljem da ga drži što dalje od američke politike, ali i da bi se pozicionirao kao mecena desničarskih i populističkih pokreta širom sveta. Veoma je čudno i da se Benonov bivši šef, predsednik Tramp, ne buni i ne izjašnjava o prekookeanskom delovanju svog bivšeg stratega. Bez obzira na ove medijske navode, izvesno je da se Benonove političke ambicije i prostor delovanja prostiru širom čitave Evrope, a sasvim je sigurno da će se uključivati i u region Zapadnog Balkana.
       Benon i Bosna
       Pored ujedinjenja evropskih desnih stranaka i pokreta, čini se da je pri vrhu Benonove evropske političke agende, Bosna i Hercegovina. To nam govori i činjenica da je krajem jula ove godine Benon u svojoj kući u Vašingtonu, ugostio i predsednicu Vlade Republike Srpske, Željku Cvijanović, sa kojom je razgovarao o odnosima Banja Luke i Vašingtona i mogućem unapređivanju međusobnih odnosa.
       Pored razgovora sa Željkom Cvijanović, Benon je dao i ekskluzivan intervju ekipi RTRS-a. Ovaj sastanak sa zvaničnicom Republike Srpske, nije prošao nezapaženo, uzimajući u obzir članak koji je objavljen u Njujorškom pregledu knjiga (The New York Review of Books), pod naslovom „Šta Benon petlja sa BiH“? U ovom članku se navodi da je tokom administracije predsednika Obame, region Zapadnog Balkana - pa samim tim i Bosna i Hercegovina - izgubio na spoljnopolitičkom značaju i da Benon možda pokušava da vrati fokus američke administracije i predsednika Trampa ka ovom delu sveta. Sasvim je moguće da je ovaj susret bio samo jedan u nizu, sa ciljem uspešnog lobiranja u Vašingtonu.
       Predsednica Vlade Srpske se sastala i sa Korijem Levandovskim i Kelien Konvej koji su bitni faktori u Trampovoj administraciji. Razgovori sa ovim američkim zvaničnicima su izgleda proizvod uspešnog lobiranja dvojice Trampovih savetnika tokom kampanje: Džejsona Ozborna i Majka Rubinoa, sa kojima je zvanična Banja Luka napravila dogovor o lobiranju.
       Međutim, ne treba imati iluzije o velikim lobističkim uspesima ovoga dvojca. Verovatno je njihov plan da ublaže određene pritiske iz Vašingtona na Republiku Srpsku, a krajnji cilj da budu ukinute sankcije predsedniku Republike Srpske, Miloradu Dodiku. Uzimajući to u obzir, razgovor Stiva Benona i Željke Cvijanović se desio sa idejom da Benon iskoristi svoje insajderske veze unutar Bele kuće da bi pomogao taj cilj rukovodstva Republike Srpske. Mada, poznavajući Benona i njegove političke ideje, ambicije i pogled na svet - nije isključeno da u bliskoj budućnosti upravo Benon bude jedan od vodećih zagovornika nezavisnosti Republike Srpske u Vašingtonu.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX