SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561185

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Na pomolu legalizacija pedofilije u svetu
Samoubistvo civilizacije
Piše: Milan Dinić

       Posle legalizacije i društvene legitimacije gej brakova, čini se da je na redu pedofilija?!
       Na Zapadu je u toku, po svemu sudeći - ozbiljna i organizovana kampanja koja bi trebalo da pedofiliju (seksualnu sklonost prema deci) postepeno učini prihvatljivom u društvu. Dok zagovornici ove ideje u tome vide nastojanje da se pomogne razumevanju i lečenju ljudi koji imaju seksualnu sklonost prema deci, protivnici u ovome vide pokušaj legitimizacije ovog seksualnog poremećaja. Prenosimo stavove obe strane, pa prosudite sami.
       Početkom juna 2018. u zapadnim medijima je sa zaprepašćenjem preneto da je jedan od kandidata za američki Kongres, 37-godišnji Natan Larson, u radio intervjuu rekao da je u redu da odrasle osobe imaju seks sa decom, čak i ako je reč o deci od 10 godina.
       Kako je preneo „Hafington post“ (koji važi za jedan od legitiminih i ozbiljnih medija u SAD), veb stranica koja promoviše izbornu kampanju Natana Larsona je internet linkovima povezana sa onlajn pričaonicama na kojima se govori o pedofiliji i silovanju žena.
       Kako je podsetio britanski tabloid „San“, komentari ovog „političara“ podsećaju na zlokobnu kampanju koja je sedamdesetih godina u Britaniji vodila organizacija „Razmena informacija o pedofilima“ (engleski: „Paedophile Information Exchange“) a koja se zalagala za „ukidanje starosne granice za stupanje u seksualni odnos“, odnosno – za legalizaciju pedofilije.
       Intervju Natana Larsona samo je jedan od niza događaja u poslednje vreme a koji su vezani sa nastojanjem da se zauzme dosta otvoreniji stav prema pedofiliji, a u ime tolerancije i ljubavi.
      
       Kontroverzan govor nemačke studentkinje
      
       Maja meseca na univerzitetu Vircburg u Bavariji održan je „TED talk“ – globalni projekat neprofitne organizacije „TED“ koja postoji nekoliko godina i organizuje konferencije na kojima ljudi iz različitih branši govore otvoreno o zanimljivim temama od važnosti za društvo.
       Jedan od govornika u Vircburgu bila je student medicine Mirjam Hajne, koja je o pedofiliji govorila kao o „prirodnoj, nepromenljivoj seksualnoj orijentaciji“.
       Govor Mirjam Hajne izazvao je ogroman broj negativnih reakcija na internetu i „TED“ ga je skinuo sa svog sajta, ali su drugi mediji i organizacije preneli govor pa ga je moguće naći na internetu.
       U najavi njenog obraćanja (najava je i dalje dostupna na internetu: https://www.ted.com/tedx/events/24068) ističe se da Mirjam Hajne veruje da „niko nije odgovoran za svoju seksualnu orijentaciju, za svoja osećanja, ali da je svako odgovoran za postupanje po osnovu svoje seksualne orijentacije. Pošto pedofili ne mogu da promene svoje seksualne sklonosti, moraju da nauče kako da ih kontrolišu i da ne reaguju na njih“, stoji u najavi.
       Međutim, ono što je Mirjam Hajne rekla u govoru izazvalo je oštru reakciju mnogih širom sveta.
       Hajne je obraćanje počela pričom o „Džonasu“, izmišljeno ime za dečka koji ima 19 godina i koji živi u Minhenu. „Džonas ima tajnu za koju misli da ne može da podeli ni sa kim... Boji se besa, odbacivanja i gađenja. Džonas zna da mora da potisne svoj seksualni nagon tokom čitavog života. On takođe zna da nikada neće biti ljubavne, tesne veze u koju može da uđe. Jer, Džonas je pedofil. Jedino ga privlače ženska deca starosti od šest do 12 godina. Ali pošto je svestan posledica po decu, nikada se nije prepustio seksualnom nagonu“.
       Hajne dalje navodi međunarodnu klasifikaciju pedofilije kao seksualnog poremećaja, ističući da ta definicija ne uzima u obzir da li je osoba delovala na osnovu tog seksualnog nagona ili ne.
       Ona objašnjava da „poput svake druge seksualne orijentacije pedofilija može da bude homoseksualna, heteroseksualna, neki pedofili su isključivo zainteresovani za decu, dok su drugi zainteresovani i za decu i za odrasle.“
       Hajne polazi od podatka da ogromnu većinu pedofila čine muškarci – 99 odsto. Unutar muške populacije u svetu 1-2 odsto su pedofili, odnosno oko 60 miliona ljudi na svetu, što je ekvivalentno populaciji Italije. Ističući da nauka nije došla do zaključaka zašto dolazi do pedofilije, te da ona nema veze sa socio-ekonomskim statusom ili obrazovanjem, Hajne kaže da „generlano govoreći, svako može da bude pedofil“, ali naglašava da je bitno praviti razliku između pedofilije i zlostavljanja dece.
       Navodeći da pedofili čine 20-30 odsto ljudi koji zlostavljaju decu, te da većinu zlostavljača čine osobe seksualno zainteresovane za starije ljude, Hajne ističe da je bitno praviti razliku između ove dve grupe:
       „Da budem sasvim jasna, zloupotreba dece je pogrešna. Ali pedofil koji nije zlostavljao decu nije učinio ništa pogrešno. Prema sadašnjem istraživanjima, pedofilija je nepromenljiva seksualna orijentacija – niko ne bira da postane pedofil i niko ne može da prestane da bude pedofil ako to jeste“, kaže Hajne.
       Ističući da su naučna istraživanja pokazala da je društvena izolacija jedan od ključnih faktora koji doprinosi zlostavljanju dece, ova studentkinja medicine podvlači da „ljudi koji nikome ne mogu da kažu da su pedofili logički ne mogu da dobiju nikakvu pomoć.“
       Na kraju je Hajne iznela poentu svog govora:
       „Sada živimo u svetu koji isključuje pedofile. Neko ko je izolovan iz društva ima malo da izgubi i ima mnogo veće šanse da počini zločin, poput zlostavljanja dece. Možemo da učinimo nešto da Džonas bude vredan član našeg društva iako je pedofil. Ali poput pedofila, mi nismo odgovorni za naša osećanja, već za naše postupke. Naša odgovornost je da razmotrimo i prevaziđemo naša negativna osećanja prema pedofilima i da ih tretiramo sa poštovanjem sa kojim tretiramo druge ljude. Trebalo bi da prihvatimo da su pedofili ljudi koji nisu birali svoju seksualnost i koji neće moći da je ostvare slobodno ako žele da žive ispravan život. Zato bi trebalo da prihvatimo da je pedofilija seksualna preferencija, osećanje a ne čin. Trebalo bi da pravimo razliku između zlostavljanja dece i pedofila. Ne bi trebalo pedofile da izolujemo i postidimo, jer time uvećavamo njihovu izolaciju i uvećavamo šansu za zlostavljanje dece. Samo ako se oni sami jave – jer se ne boje kazne i odbacivanja – možemo da razumemo razloge za pedofiliju i da popravimo njihovo lečenje. Možemo da im pomognemo da prihvate seksualnost i da nauče da se suzdrže od postupanja po svojim seksualnim nagonima“.
      
       Hajde da „razbijemo tabu o pedofiliji“
      
       Daleko od toga da je govor jedne studentkinje medicine pred punim auditorijumom dvorane u Vircburgu digao svet na noge. Ali ovaj godađaj bio je samo jedan u nizu koji su se u skorije vreme desili.
       „TED“ se takođe našao na udaru organizacija za zaštitu prava dece u SAD zbog govora koji je održala Madelin van der Brugen, holandski psiholog koji radi u holandskoj policiji na istraživanju zloupotrebe dece. Van der Brugen je rekla da društvo mora da „razbije tabu o pedofiliji“, ističući slične argumente poput onih koji su izneti u Vircburgu - da je pedofilija seksualna orijentacija i da većina pedofila ne pravi prekršaje - i stavljajući naglasak na ljubav:
       „Iskreno verujem da svaka osoba čezne za ljubavlju, ali šta ako je ova ljubav koju želiš zauvek nemoguća? To je kao da mi kažete:
       ’Znam da voliš svog dečka i mi ne želimo da umanjimo tu ljubav, ipak ti ne možeš da je sprovedeš. I povrh toga, nećeš moći da govoriš o tome sa bilo kime.“
       Kako je navela van der Brugen, „sa emotivne tačke gledišta, na neki način mogu da razumem da želite da eliminišete ove ljude iz društva. Ipak, to nema logike jer govorimo o biologiji. Govorimo o seksualnoj orijentaciji, o nečemu što jednostavno ne možemo da promenimo. Ali, umesto da pustimo da emocije vladaju, molim vas, hajde da budemo više odrasli kada je o ovom problemu reč. Dakle, da li možemo da razbijemo tabu? Pa, pre svega, hajde da prestanemo sa mržnjom“.
       Udruženja za zaštitu prava dece reagovala su na ovaj govor tražeći da ga TED skine sa svojih kanala, što je ova organizacija odbila.
       Zagovornici drugačijeg odnosa prema pedofili sugerišu da njihova pozicila polazi iz želje da se pedofilima pomogne kako bi se lečili i kako ne bi bili izolovani iz društva i time na neki način dodatno gurnuti u pravcu zlostavljanja dece.
       Na internetu postoji nekoliko portala koji se bave pitanjem pedofilije a jedan od njih je i theprevntionproject.org (u prevodu: „Projekat prevencije“) koji je opisan kao „globalna preventivno-edukativna inicijativa koja se bavi rizičnim seksualnim pomislima, fantazijama i neugovornim poblematičnim seksualnim ponašanjem žena i muškaraca“. Navodi se da je projekat 2013. osnovala i finansira licencirani kliničar i žrtva seksualnog zlostavljanja „koja veruje da je prevencija jedina prava intervencija“. Na ovaj sajt su prstom uprli oni koji govore da je na pomolu pokušaj destigmatizacije i legitimizacije pedofilije, ukazujući da taj sajt sofisticirano provlači ideju o pedofiliji tako što, na primer, koristi termin „osobe koje imaju privlačnost prema maloletnicima“ (engleski: „Minor attracted person“, skraćeno „MAP“) a ne pedofil, koji je opšte-prihvaćen termin.
       Ovaj sajt odbacuje napade kao „lažne vesti“ i podvlači da se radi o prevenciji i pokušaju destigmatizacije osoba koje osećaju privlačnost prema deci ali koje nisu postupile po tom nagonu. Interesantno je da na sajtu nema ni jednog imena osoba koje su uključene u ovaj projekat (što je u neku ruku i razumljivo).
      
       Kako pedofili sprovode svoju agendu – reakcija desnice
      
       Na drugoj strani priče su oni koji u ovome vide organizovan pokušaj postepenog normalizovanja pedofilije i poslednji klin u sanduku ionako već posrnule zapadne civilizacije. Oni ističu da je nakon legitimizacije gej i transrodnih osoba sada na redu sofisticirana kampanje koja bi trebalo da normalizuje pedofiliju.
       Ova tema je posebno obrađivana na sajtovima organizacija i pojedinaca za koje se generalno smatra da pripadaju krugu tvrde ili čak esktremne desnice, kao što su amrički „Brajtbart“ (koji je do skoro vodio Stiv Banon, blizak saradnik Donalda Trampa (pogledajte poseban tekst o Banonu u ovom broju Svedoka) i drugi.
       Međutim, da li to znači da su ljudi koji se ovome protive ekstremni desničari, uskog pogleda na svet, ili njihova argumentacija ipak ima osnova?
       Na „Jutjubu“ preko pola miliona pregleda ima video pod nazivom „Agenda pedofila“ („The Paedophile Agenda“), objavljen avgusta ove godine, koji u 15 minuta sažima kontra-argument zagovornicima destigmatizacije pedofilije. U videu se objašnjava da svedočimo potpunom opadanju Zapada „koji je odbacio boga, hrišćanstvo, moralne potpore naše civilizacije i sada vidimo propadanje“. Navodi se da je jedan od ključnih karakteristika opadanja civilizacija kroz istoriju bio taj da je propadanje počelo kada su legitimisali seksualnu konfuziju.
       Zagovornici ove teze često navode primer primer Rimskog carstva. Mnogi istoričari su saglasni da kada su Rimljani počeli sa normalizacijom seksualne konfuznosti, da je to bio spoljašnji znak unutrašnjeg moralnog kraha. Suština ovog argumenta obrađenja je i u nagrađenoj knjizi „Pokoravanje“ francuskog književnika Mišela Uelbeka i svodi se na to da civilizacije ne bivaju uništene od spolja već se one same uništavaju kroz degradaciju svojih vrednosti, principa i institucija.
       U videu se dalje ističe kako se isti argumentii i principi koji su korišćeni za legitimizacije gej brakova i prihvatanje trans osoba sada koriste za legitimisanje pedofilije, a polazišna i konačna tačka u argumentu je ljubav:
       „Naša kultura je odlučila da je jedina vrednost koja nam je potrebna – ljubav. Stoga, ako je nešto okarakterisano kao iskreno izražavanje ljubavi, onda bi to moralo da bude dobra stvar. Ni nauka, ni statistika, ni religija, ništa ne može da pobedi ljubav. Stoga, ukoliko pedofili ubede svet da je njihova sklonost samo prirodan odraz ljubavi i da su rođeni na taj način i da predstavljaju manjinu koja samo želi da voli, tako će preokrenuti situaciju, na isti način kao što je bilo i sa gej pravima“.
      
       Faze u destigmatizaciji pedofilije
      
       U videu se navode i faze kroz koje će društvo proći kako bi se postepeno normalizovala pedofilija:
       „Prva faza je predstavljanje pedofila svetu na prijemčiviji način tako što će biti opisani kao tužni, emotivni, marginalizovani ali posve obični ljudi koji ne mogu da se bore sa osećanjima, kao svi mi. Potom će levo orijentisani intelektualci početi da pišu tekstove i imaju nastupe u kojima će da govore o pedofiliji kao seksualnoj orijentaciji i o tome kako su pedofili obični ljudi gurnutni na marginu (za primer toga uzet je govor Mirjam Hajne u Vircburgu, a citirani su i članci koji su se pojavili u vodećim svetskim medijima proteklih godina – napomena Svedoka). Možda će u medijima onda da se probije velika priča koja će izazvati simpatije javnosti – recimo, priča o nekom paru (mlađi maloletnik i starija osoba) koji će onda obilaziti medije i pričati o svojoj ljubavi i kako to sve funkcioniše za njih. Potom će se koristiti argument da je pedofilija bila deo društvenog sistema i u antičkog Grčkoj, Rimu, Kini i drugim civilizacijama, te da je to nešto sasvim prirodno. Nakon što se na ovaj način okarakteriše priča, većina ljudi – ne želeći da ispadnu netolerantni i necivilizovani – počeće da prihvataju ovu argumentaciju. Stavovi će biti relaksirani, a svako ko se tome protivi biće opisan kao pedofob.
       Put je jasan: od toga da je reč o nečemu što je bolesno, preći će u fazu da bude posmatrano kao ’nesrećan poremećaj’ da bi na kraju bila ’legitiman odraz ljubavi’“.
       U prilog tvrdnji da se ovaj plan ostvaruje, protivnici sa desnice ukazuju da je u toku kampanja pedofila da budu prepoznati kao deo LGBT populacije, te da rebrendiraju sebe kroz zamenu termina „pedofili“ terminom „osobe koje imaju privlačnost prema maloletnicima“, da su napravili i svoju zastavu koja ima nežnije boje duge, i, konačno, na scenu stupaju liberalni naučnici i mislioci koji pokušavaju da razvodne sadašnji oštar pogled prema pedofilima“.
       Tako je britanski Telegraf 2014. upozorio na konferenciju koja je održana u Kembridžu. a na kojoj su pojedini psiholozi izneli stav da je „pedofilija prirodna i normalna za muškarce“.
       Na istom tom skupu u Kembridžu jedan od govornika bio je Tom Okonor, koji je u Britaniji više puta osuđivan zbog pedofilije i koji je vodio kampanju za legalizaciju pedofilije.
       Na pojedinim sajtovima se takođe skreće pažnja kako su LGBT aktivisti na Zapadu počeli kampanju za stvaranje „bezbednih zona“ za osobe koje imaju privlačnost ka maloletnicima, odnosno prostorije u kojima mogu slobodno da se nalaze i razgovaraju bez opterećenja i straha.
       Tako blog „Pedofili o pedofiliji“ ima pregršte priča i isposvesti ljudi koji za sebe tvrde da su pedofili i koji na emotivan i humanizujuć način govore o problemima sa kojima se suočavaju.
       Na tom sajtu se nalaze tekstovi sa naslovima „Zašto pedofili nisu pretnja za decu“, „Odrastajući kao pedofil“, „Kako sam ženi koju volim obelodanio da sam pedofil protiv kontakta“. (Ovaj blog je, međutim, nedavno uklonjen sa sajta Medijum na kojem je bio postavljen.)
      
       Saglasnost i samouništenje
      
       Britanski Bi-Bi-Si je 2017. objavio ispovest pedofila koji je tokom sedamdesetih godina prošao lečenje u Engleskoj i koji se potom preorijentisao na odrasle žene. U ispovesti se govori o iskustvima i problemima ove osobe da se izbori sa nagonima i sklonostima, kao i put do kog je došla da zatraži pomoć. Ova osoba, koja danas ima porodicu i ostvarila se profesionalno, član je organizacije koja nastoji da pomogne pedofilima da potraže pomoć i to je ono što je ključno i za šta je, reklo bi se, potrebna veća angažovanost društva.
       Sve zemlje u svetu imaju utvrđene granice za dobrovoljno stupanje u seksualne odnose. U Srbiji ona iznosi 14 godina, dok u mnogim evropskim zemljama iznosi 16 godina. Zanimljivo je da je Japan imao drugačiji pristup ovome – seksualne sklonosti su smatrane privatnom stvari, pa je ta zemlja tek juna 2014. usvojila zakon kojim se zabranjuje posedovanje dečje pornografije, dok su seksualizovani prikazi dece (uključujući i prikazivanje seksualnih scena sa decom) i dalje dozvoljeni u manga stripovima.
       Kada je o pedofiliji reč, suština je u saglasnosti. Problem kod opravdavanja pedofilije nastaje kad razmotrimo pitanje dobrovoljnog pristanka osoba da budu u vezi ili odnosu. Dete na uzrastu na kome govorimo o pedofijili (ispod 14), a posebno mlađa deca nemaju zrelost da daju pristanak na odnos. Da ne govorimo da je odrasla osoba u višestrukoj poziciji moći u odnosu na dete i da to može voditi ozbiljnoj zloupotrebi. Pravo jedne grupe ne sme ići na štetu prava druge grupe.
       Svako od nas imaće svoj zaključak o svemu ovome. Tvrdnja da je pedofilija seksualna orijentacija kao i svaka druga, čini se, vodila bi u to da bi onda i svi drugi – i zagovornici incesta, nekrofilije i čega već – pod istim argumentima (da je reč o preferenciji i da je po sredi svega ljubav) tražili da se njihov status legitimiše, prizna i prihvati.
       Sa druge strane, da li je reč o nekom organizovanom pokretu koji pod prividnom zainteresovanošću za ljudska prava radi sa ciljem da se uruše svi civilizacijski postulati, predstavlja pitanje koje, čini se, nema čvrst odgovor.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX