SVEDOK Internet



Broj 1154.

Poseta
5544295

Živimo u miru, spremamo se za rat

Skup isluženih političara

Partija Zadružnih parova?

Nije bitno kako se glasa, važno je šta Zapad hoće

Makedonija će biti evropski Sudan.
Srbima je potrebna nacionalna reorganizacija


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Lični stav: Živan Haravan
Zdravstvo u lisicama

       Da li je to ta “odlučna borba” protiv korupcije u državi?
       Ima li naša država etički kredibilitet da onako sramno, ponižavajuće, degradirajuće, javno, na naslovnim stranicama štampanih i on-line medija, u video klipovima, sa lisicama na rukama – hapsi užičku doktorku-specijalistu ginekologije zbog mita od 200 evra?
       Da pogledamo to malo izbliza.
       Kada se mladi ljudi, još u toku srednjoškolskog obrazovanja, opredele za studije medicine da li to čine zato što obožavaju čokolade, kafu, viski, zato što su plate doktora-specijaliste, kod nas, od 700.000 dinara, pa, naviše?
       Naravno, niti su čokolada, kafa, viski razlog, niti su plate SVIH zdravstvenih radnika kod nas na iole pristojnom nivou.
       Mladi ljudi koji se opredele za studiranje medicine, čine to, počev od fascinacije ljudskim organizmom, pa, do želje da svoj život, neposredno, posvete COVEKU i njegovom zdravlju.
       Na putu do ostvarenja njihovog sna je toliko prepreka, koje treba savladati i koje traže da se oni moraju odreći značajnog dela svoje mladosti, svog života, da, ako ni zbog čega drugog, prema tim ljudima treba gajiti poštovanje.
       Svaka čast državi za finansiranje svih studenata koji su na budžetu, a posebno za studije medicine koje su najskuplje, ali tu se priča završava.
       Posle završenih studija, svi akademci su prepušteni sami sebi, a pošto je ovde reč o medicinarima, njih, tek, čekaju dalja odricanja kada se upuste u borbu za sticanje zvanja doktora specijaliste.
       Najlepše godine, rekoh, njima odlaze u silnim etapama, učenju, ispitima...
       U tom vremenu, mnogi od njih, zasnivaju svoju porodicu. I kada sve to obave suoče se sa surovom realnošću.
       Ili da im se posreći i dobiju posao u svojoj državi, ili put pod noge, pa, u “beli Svet”.
       Oni koji nađu posao u svojoj zemlji sa platom od 70.000 dinara i neka bračni drug ima platu od 50.000 dinara, i neka imaju dvoje dece, primorani su da životare.
       A, stan?
       Mogu li da ga očekuju od zdravstvane ustanove u kojoj rade? Ne mogu ni u snovima.
       Primera radi, u većini evropskih država, radnik koji kupa leševe u mrtvačnici ima tri puta veću platu od našeg doktora specijaliste.
       I treba da ima toliko, a kolika je plata našeg radnika koji radi isti posao nije ni za poređenje.
       Elem, naši doktori specijalisti bukvalno padaju s nogu od umora, odgovornosti, posebno, kada je reč o anesteziolozima kojih je, zajedno sa doktorima specijalistima, iz dana u dan, sve manje i manje.
       Odlaze u potrazi za sredinom koja će više ceniti i više platiti njihov trud i rad.
       Hoćemo li ostati prepušteni raznim šarlatanima koje obilato afirmiše “srećna” televizija, koji “rade” i “leče” iz “čisto humanih pobuda”?
       Kako stvari stoje, čini se da se na tome ozbiljno radi!
       Hajde da pošteno i hrabro, skupa sa gospodinom ministrom Lončarom, pogledamo istini u oči.
       Evo, samo jedan, paradigmatičan primer. Žena prokrvari. Ode kod ginekologa na zakazani pregled, uradi joj se manja hirurška intervencija, potom, čeka se dve-tri nedelje na rezultate histopatologije i ako rezultat pokaže da se radi o karcinomu, slede silna zakazivanja za neophodne preglede i nalaze koji su potrebni za prijem i operaciju.
       Posle operacije čeka se u nedogled red za početak zračenja.
       Ukratko, prođe i do godinu dana od dana utvrđene dijagnoze, a svaki dan čekanja i maltretiranja prete da se bolest završi – fatalno!
       Dakle, to je slučaj ako se ide “regularno”.
       “Neregularnim” putem se spašava ono što je obolelom-oj i njegovim-njenim najbližima najvažnije, najdragocenije, a to je ŽIVOT!
       Naravno, ako je bolest utvrđena na vreme. Evo primera, u goloj istini, kako se to radi “neregularno”.
       Muž žene koja je u privatnoj ordinaciji obavila pregled, nakon početnog krvarenja, za dva dana dobija histopatološki rezultat koji je – šokantan!
       Obratio se odmah za pomoć jednom svom poznaniku - doktoru specijalisti. Ovaj mu je rekao da može da pomogne, ali to sve skupa košta toliko i toliko.
       Ima li život, bilo kog čoveka, cenu, a pogotovo život onog čiji je čivot razlog života njegovom najbližem?
       E, taj najbliži neće dozvoliti da “regularnim” putem izgubi svoju suprugu nego će se odreći svega što može i “neregularnim” putem spasiti joj život!
       Od trenutka dobijenog, za par dana, histopatološkog nalaza, do prijema i operacije prošlo je 15 dana!! Potom, ubrzo, sledilo je zračenje. Evo, peta godina je u toku i svi nalazi su do sada odlični!
       Zahvalnost poznaniku i svima koji su učestvovali u spašavanju života njegove supruge je naizmerna i VECNA!
       Javna je tajna da u svim bolnicama i klinikama postoje tarife za “neregularne” slučajeve.
       To što je smrtnost zbog karcinoma u porastu nisu krivi doktori i to je jasno kao dan.
       Krivi su uslovi pod kojima oni rade počev od smeštajnih kapaciteta, medicinske opreme, sve manjeg broja kvalifikovanog kadra, kriva je “regularna”, dugotrajna procedura...
       Služba hitne pomoći je posebna priča. Koliko puta ste, već, bili svedoci vratolomne vožnje vozila Hitne pomoći sa uključenim alarmom? U tom vozilu su, pored vozača, doktora-ke, medicinskog tehničara-ke koji, rizikujući svoje živote, upravo pokušavaju da spasu život nekog unesrećenog “srećnika”.
       Njihov trud i rizik, zatim, doček osoblja u, recimo, Urgentnom centru, je takav, kao da se radi o nekom njihivom najrođenijem članu porodice.
       Taj unesrećeni “srećnik” je srećnik jer će odmah biti zbrinut i prepušten vrhunskim stručnjacima medicine koji će dati sve od sebe da mu spasu život.
       Evo, upravo pročitah vest da je u Ljigu, kolima Hitne pomoći koja više liče na “transportno vozilo za pijacu”, dopremljen mladić, modar i bez znakova života.
       Dežurna doktorka Doma zdravlja, kako je izjavila: “Nisam htela da prihvatim da je mrtav”, nadčovečanskim naporima i savršenim stručnim znanjem, vratila ga je u ŽIVOT!
       SVI radnici u našem zdravstvu su HEROJI koji za mizerno male plate spašavaju naše živote!
       Vratimo se onoj doktorki sa početka priče.
       Apsolutno nema sumnje da je u svojoj praksi primala razne hitne slučajeve, pravovremeno utvrđivala dijagnoze, lečila svoje pacijentkinje, obavljala porođaje, radila po smenama na dežurstvima...
       I onda joj dođe čovek u nevolji, onako, “neregularno”, zatraži njenu pomoć i ponudi joj 200 evra.
       E, sad, da ta doktorka specijalista ginekologije ima platu 700.000 dinara, učinila bi mu uslugu i sa indignacijom odbila ponuđeni novac.
       Ovako, pritisnuta svakodnevnim brigama zbog pristiglih računa koje valja platiti, zbog “potrošačke korpe” koju nikako da napuni sa svojom platom, deci treba garderoba, ishrana, njihovo školovanje traži troškove..., sa osećanjem poniženosti zbog materijalnog položaja u kome je, konstatuje da su 200 evra trećina njene plate.
       I..., primi ih!
       Ili je neko od kolega kome se zamerila, ili je neko kome nije platila reket, “otkucao” doktorku i evo nje, kao najokorelijeg kriminalca, sa lisicama na rukama na naslovnim stranlcama novina, televiziji...
       U trenu je srušen jedan život, jedna karijera, srušeni su joj svi snovi u toku studija i specijalizacije, pogažena su joj sva odricanja na teškom putu do cilja...
       Državo naša!
       Kada budem video da sa lisicama na rukama, ne samo teatralno hapsiš, već, osuđuješ na 40 godina robije one koji su korumpirani ne sa 200 evra, jer, taj iznos je njima dnevni džeparac, već, sa stotinama hiljada evra, a koji su na pozicijama uvozno-izvoznog lobija, farmaceutskog lobija, građevinskog lobija... Te gubare i bumbare kada bi počistila i smestila ih u apsanu, e, tada bi imala moralno pokriće da hapsiš i doktore-ke po Domovima zdravlja zbog 200 grama kafe koju im je doneo neki zahvalni penzioner-ka.
       Do tada, zatraži, diskretno, oproštaj od one, užičke, doktorke kojoj si uništila život i ako je, posle svega što si joj učinila, sposobna da nastavi da radi – vrati je na posao!












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX