SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561143

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

KOMENTAR - Da li su i kome svrake popile mozak u Srbiji?!
Penzije, Vučić i Neron
Piše: Vladan Dinić

       Oprosti im Bože, ne znaju šta zbore!
       Naprednjački režim, oličen u apsolutističkoj vladavini njegovog visočanstva – radikalnog naprednjaka Aleksandra Vučića, misli (a pogrešno, naravno!) da su građanima ove teritorije (jer o državi bez granica, prava i sistema nema ni govora!) stvarno i zaista svrake popile mozak?!
       Istina, bar dosad, nisam se ovako oglašavao o strahovladi mog, nekad ličnog i kućnog prijatelja Aleksandra Vučića!
       Ali, prijatelji moji potlačeni, više nije vreme da se ćuti...
       Nije doba da pametni zaćute, a fukare da govore (premda iskustvo pokazuje da su ovi drugi u nas uvek glasniji).
       Sve dosadašnje, da kažem - mladalačke marifetluke AV gledao sam mu nekako kroz prste, u nadi da će se opametiti.
       Kad tad!
       Nije!
       Još rđavije – i ne namerava.
       Naša spoljnopolitička situacija, priznajem - nije ni laka, ni lako i brzo rešiva... Mi, i on s nama je između čekića i nakovnja, između Scile i Haribde. Između Vladimira Putina i Donalda Trampa, između Angele Merkel i Tereze Mej, između i Kurte i Murte. Očekivati od Vučića da nam vrati Kosovo i Metohiju, naravno – i pored toga što je sa tom devizom došao na vlast 2012, nije moguće...
       Tim pre što o tom problemu on i takozvana napredna vlast i takozvana opozicija duvaju u istu tikvu i puzajući, mic po mic, prihvataju sve - da KiM postane konačno nezavisna država!
       A ovamo, kod nas Srba, busaju se u prsa junačka – da čine sve zarad naše budućnosti, tvredći pritom, da je prošlo doba mitova i mitomanije (doba mita istina nije), da bi trebalo da gledamo unapred, a ne unatrag, da ovo ili ono...
       I sve to što rade, zahvaljujući SVOJIM MEDIJIMA (Pink, Studio B, Informer, Srpski telegraf, Alo, Blic, uštogljenom Politikom) opsenarski, kao Hudini, predstavljaju velikim uspehom Srbije...
       Nedavno, sedeći u kafani sa svojim dugogodišnjim prijateljima, dugo smo se sporili oko poslednjeg govora predsednika Srbije - u Mitrovici.
       Za mene, da precizno kažem: govor Aleksandra Vučića bio je dobar. Svaka reč na mestu, svaka misao zaokružena, s jasnim porukama čoveka zagledanog u budućnost.
       Za druge, sve obrnuto, ali o ukusima i ženama ne bi trebalo raspravljati!
       Uostalom, samom raspravom da li je govor AV istorijski ili ne, državnički ili ne, upao sam u zamku, koju evo – javno priznajem. Mi Srbi, mahom, uvek SLUŠAMO šta ko govori, ali smo mnogo manje prilježni da pratimo ŠTA KO RADI...
       Govori, ma kako upakovani, ma koliko lepo zvučali, ne znače ništa, ako se u praksi mahom radi drugačije...
       Tako smo (ovo važi za nas matore) ushićeno aplaudirali govorima (ne baš čestim kao Vučića!) „najvećeg sina naših naroda i narodnosti” – Josipa Broza Tita, i godinama ih prepričavali. Danas se mnogi s tugom sećaju govora Slobodana Miloševića na Gazimestanu, ili njegovog poslednjeg obraćanja srpskoj javnosti oktobra 2000. godine (koji u ovom broju objavljujemo s razlogom - zbog pouka!) a za koji mnogi koji su u to doba bili zaslepljeni demokratijom i blagostanjem koje nam je DOS isprazno obećavao, danas, opet s pravom kažu: gde nam je pamet bila?!
       Uostalom, to što je predsednik Vučić protiv srpskih mitova i mitomanije, njegova je lična stvar, ili bi trebalo da bude, ali...
       Kosovo polje i Kosovska bitka nisu mit, srpske crkve (mnoge porušene), nisu mit). Rušenje Cvetkovićevog Pakta (ma ko da ga je organizovao) sa Adolfom Hitlerom nije mit, kao što je notorna i besmislena izjava našeg lidera „o braći Nemcima” zaparala uži svima, kome ćurke ili svrake nisu popile mozak.
       Zauvek!
       Ali, pošto je Kosovo problem koji je više u Božjim nego našim rukama – a svako ovde ima svoga boga - hteo bih da skrenem pažnju na jednu ovozemaljsku temu, koja muči milione starih ljudi, ali još više decu i unuke tih ljudi...
       Otete penzije!
       Istina, Udruženi sindikati Srbije „Sloga” najoštrije se protivi poslednjem izumu AV i Ane Brnabić – da penzije Vlada Srbije ubuduće usklađuje samo sa stanjem u budžetu, umesto da se usklađuju sa rastom inflacije i troškova života...
       Jer, da podsetim Aleksandra Vučića i Anu Brnabić - penzije NISU SOCIJALNA KATEGORIJA iako oni čine sve da to budu. Jer, penzije su ostvarena prava na osnovu dugogodišnja ulaganja sadašnjih (i budućih) penzionera - odbijanjem dela novca kroz zaradu za PIO fond!
       Dakle, one nisu MILOSTINJA, ili dobra volja političkih faktora i prolaznika na vlasti – iako oni to vole tako da predstave a, nažalost, dobar deo javnosti to tako doživljava zbog neznanja.
       Ovakav predlog Vlade, istovremeno, pokazuje potpuno nerazumevanje materije, neznanje i zlu nameru, ali i nesposobnost aktuelne vlasti da upravlja PIO fondom.
       Ovo je samo novi pokušaj da izobličavanjem stvarnosti raznim trikovima, marifetlucima i iluzijama - prikazuje lažnu brigu o najstarijoj populaciji koja je godinama kroz svoj rad odvajala za budžet deo sredstava svoje zarade nadajući se pristojnom životu u trećem dobu.
       Jedna od takvih „opasnih iluzija” ove vlasti je da će penzije u budućnosti biti značajno veće kada ih vlada bude usklađivala sa stanjem u budžetu, budući da državnu staistiku i parametare za obračun, od rasta BDP-a, visine prosečne plate, broja zaposlenosti i slično, niko u Srbiji, od laika do najuvaženijih stručnjaka ekonomije i statistike, ne mogu u potpunosti da shvate i razumeju.
       Najopasnije je ipak to što bi sadašnje generacije i radno sposobno stanovništvo ovakav nakaradan i pljačkaški način usklađivanja penzija mogli da prepoznaju kao uludo izdvajanje novca za PIO fond, kao neku novu vrstu štednje kod Jezde i Dafine, što bi za efekat u bliskoj budućnosti imalo totalno urušavanje PIO fonda, što je veoma opasno po nacionalni interes i što se ne sme dogoditi ni po koju cenu.
       Uz to, kad je Vučić odlučio, ne pitajući nikog, ni stručnu ni laičku javnost, da umanji (otme) penzije – uz obavezno zahvaljivanje penzionerima kako su svojim odricanjem spasili Srbiju te da im je neizmerno zahvalan što su prihvatili da im brkaju u džep - mene, bar tako osećam, je to podsetilo na događaj kada se čuveni kabadahija, ubica i razvratnik Neron zahvaljivao GUSKAMA da su spasile Rim od požara koji je sam potpalio?! Taj – Veliki rimski požar (Magnum Incendium Romae) je u leto 64. godine opustošio veći deo tadašnje metropole sveta i podstakao jednu od najvećih katastrofa tog vremena. Društvena posledica toga bilo je slabljenje autoriteta i vlasti Nerona i njegovih ljudi.
       Aleksandre, izvini prijatelju, ali - niti su svi ovde guske (u magli – penzioneri u Srbiji), niti su svima vrane popile mozak, niti si, bar se nadam, ni ti NERON!
       PS: Da si vešt u marketingu i opsenarstvu, to ti priznajem, u predstavljanju virtuele stvarnost – takođe, ali, brate, što kaže naš narod, sviraj, sviraj i za pojas zadeni!












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX