SVEDOK Internet



Broj 1154.

Poseta
5544291

Živimo u miru, spremamo se za rat

Skup isluženih političara

Partija Zadružnih parova?

Nije bitno kako se glasa, važno je šta Zapad hoće

Makedonija će biti evropski Sudan.
Srbima je potrebna nacionalna reorganizacija


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Profesor, dr Dragan Simeunović o Vladeti Jerotiću, jednom najuticajnih srpskih intelektualaca
ODLAZAK VELIKOG DUHOVNOG PREDVODNIKA

       U 6,20 ujutro 4. septembra ugasio se život Vladete Jerotića, jednog od najuticajnijih srpskih intelektualaca u poslednjih pola veka.
       Sahranjen je posle nekoliko dana u skromnoj porodičnoj grobnici supruge Jelene u prisustvu više hiljada njegovih poštovalaca.
       Opelo je služio Srpski patrijarh Irinje, a od Jerotića, u ime SANU, oprostio se akademik Predrag Piper...
       Svaki narod treba vođu, ali ne samo političkog, već mnogo raznovrsnih predvodnika i uzora. Uvek postoje za narod značajne ličnosti koje ne moraju formalno biti vođe, ali koje svojom rečju i delom snažno utiču na narod usled toga što između njih postoji neka nevidljiva magija uzajamnog dubokog poverenja i uvažavanja.
       Takve ličnosti nazivamo harizmatskim i priznajemo im vođstvo čak i kad one to ne traže. Ta vrsta velikog duhovnog predvodnika bio je i Vladeta Jerotić.
       Poznavanje Vladete Jerotića i njegovog dela dopušta mi da kažem da on verovatno nikada nije ni poželeo da bude ikakav, a ponajmanje politički vođa, i u tome se već od rane mladosti razlikovao od većine.
       Autobiografska sećanja Jerotićeva potvrđuju da je on odrana ne samo toj, već i mnogim drugim zemaljskim strastima pretpostavio okrenutost prema Bogu i ljudima kao bližnjima . Svoju okrenutost čoveku i njegovoj, uvek u krajnjem Božjoj tajni duha, potvrdiće kao psihijatar.
       Svoju okrenutost Bogu je pak srećom po narod, shvatio kao delo koje se tiče i nas, a ne samo njega. Pri tom su ta dva životna zadatka kod Vladete Jerotića bila tako isprepletena da se mogu posmatrati kao jedan. Nije koristio religijsko učenje da privede ljude Crkvi već pre svega Duhu od koga su odustali i zato rezultat njegovog velikog prosvetiteljskog rada nije masovna bigotnost njegovih brojnih sledbenika, već njihovo duhovno uzdignuće. Veliki deo našeg naroda je zato u njegovom delu prepoznavao neformalno duhovno vođstvo, a u njemu velikog učitelja života. Njemu nije trebala nikakva funkcija, niti ju je ikada imao, da bi bio Neko.
       Rođen je u Beogradu 2. avgusta 1924. godine, gde je pohađao Drugu mušku gimnaziju i završio Medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a psihoterapiju u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj. Radio je najpre kao asistent na Nervnoj klinici Univerziteta u Beogradu a zatim je bio šef psihoterapeutskog odeljenja u bolnici „Dragiša Mišović“. Preko 20 godina predavao je na Teološkom fakultetu, kao i na Univerzitetu u Beogradu, po pozivu. Bio je član Akademije medicinskih nauka i redovni član SANU. Dobitnik je preko 50 odlikovanja, povelja i drugih priznanja.
       Bio je odrana poseban. Prvo kao jedini izrazito religiozan član svoje porodice, i to bez ičijeg nagovora. U vremenu apsoluta komunističke politike bio je apolitičan psihijatar hrabrih pogleda, delom neprihvaćen od svog profesionalnog okruženja. Ono što ga je uzdiglo bilo je njegovo delo. Malo je poznato da se isprva bavio prevođenjem Frojdovih dela na srpski. Potom su došli prvi njegovi radovi, koji su naprosto bili drugačiji i već imali onaj magnetizam koji će imati i svi njegovi drugi tekstovi, kao i njegova izgovorena reč. Zahvaljujući dubini njegove misli i lakoći stila kojim je pisao, njegovo delo je duboko prodrlo u raznovrsne čitalačke slojeve o čemu govore za naše prilike fantastični tiraži i broj izdanja njegovih knjiga. Svoj život je shvatio kao misiju duhovnog uzdizanja zaparloženog duha srpskog naroda i njegovog usmeravanja na samoostvarenje.
       Danas je nesporna činjenica da Vladeta Jerotić ima među intelektualcima nesporno najveće zasluge za masovno poluvekovno okretanje srpske inteligencije, i to ne samo sredovečnih već i mladih ljudi, ka duhovnosti . Nećemo preterati ni ako kažemo da je ovaj čovek nenametljive harizme bio apsolutno originalna, veoma značajna i teško ponovljiva intelektualna pojava našeg prostora i našeg doba. Njegovo delo nije tek takvo da budi interes i radoznalost čitalačke publike kao što čine druga, već je bilo i ostalo putokaz mnogima u građenju boljeg sebe i svog okruženja. Zahvaljujući ogromnoj erudiciji iz više oblasti i atraktivnom spoju psihijatrijskog i bogotražiteljskog pristupa, Vladeta Jerotić se od 70-ih godina prošlog veka neprekidno utvrđivao kao jedan od ključnih reformatora našeg palanačkog i neoboženog duha. Iako je bio prosvetitelj (koji nije imao pretenzije na takav formalni status), ujedno je ostao i psihijatar koji je neosetno sproveo svojevrsnu kolektivnu intelektualnu terapiju značajnog dela našeg čitajućeg naroda postižući da su mnogi nakon njegovih predavanja i čitanja njegovih knjiga bivali duhovno dograđeni i moralno ojačani, a time i bolji ljudi, i tako je u svojoj struci postigao nešto novo i veliko o čemu će nauka moći davati ocene tek nakon podrobnih i ozbiljnih istraživanja, tim pre što do sada o Jerotiću i njegovom delu, iako je u pitanju svojevrsni fenomen, skoro da ništa nije stručno napisano.
       Nema sumnje da je Vladeta Jerotić svojim razvojnim putem jungovske individuacije postao uzor mnogima za jedan mudar, častan, ka dobru i Bogu okrenut život. Još veći broj je onih kojima su Jerotićeve napisane i izgovorene reči bile dragocen duhovni svetionik u našim košmarnim društvenim maglama i političkim bespućima u proteklim decenijama.
       Svoje duhovne poklone neštedimice je delio svima gladnima duhovnog blaga, živeći za to. Napisao je tokom svog dugog, stvaralački plodnog života oko 70 knjiga i nekoliko stotina naučnih članaka u kojima su ostali ne samo tragovi njegovog eruditskog duha, već i otisci njegove široke duše.
       Održao je ogroman broj predavanja u zemlji i inostranstvu, čiji kvalitet i ogromna posećenost prevazilaze sve što je iko ikada kod nas na tom planu postigao. Ukratko, bio je mega-zvezda u srpskom intelektualnom prostoru.
       U sagledavanju Jerotićevog životnog kruga imponuje i to što, iako je bio čovek svetskih nazora i proevropske orijentacije, nije ostao u nekoj od primamljivih zemalja u kojima se usavršavao, već se vratio da svoje znanje podari svom narodu, shodno svom pravilu da se svako rađa tamo gde treba i da živi.
       Zahvaljujući tome bili smo sredina koja je skoro ceo vek imala jednog izuzetnog, visokoumnog i visokomoralnog, našeg koliko i božjeg čoveka sa ogromnim uticajem na mase, koji je sve vreme prosvetiteljski širio toleranciju na nepolitički način. Njegove najlepše misli su one o ljubavi kao božjem štitu od mržnje, i one u kojima iskazuje svoje stvaralačko poštenje rečima da na svetu ima mnogo religioznih, a malo ljudi ljubavi, ali da i to malo ljubavi što postoji jeste ono što održava svet.
       Bio je izuzetno ne samo mudar, kulturan i obrazovan već i, što je mnogo ređe i teže, izuzetno častan, iskren i uvek dobronameran čovek.
       Zadužbina Vladete Jerotića će objaviti, po njegovoj želji posmrtno, njegove dnevnike, zabeležene snove i prepisku, kao i dva neobjavljena rukopisa, i još verovatno godinama izdavati njegove rane radove, pre svega članke, nepoznate široj čitalačkoj publici.
       Tako će Vladeta Jerotić još dugo ostati među nama.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX