SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561150

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Pozadina i posledice upada Hašima Tačija na Gazivode 29. Septembra
Živimo u miru, spremamo se za rat

       Ako ste u subotu, 29. septembra, bili pri svesti, ako sebe doživljavate ozbiljno i stalo vam je do života i sveta, niste mogli da propustite i ne budete zabrinuti zbog vesti koje su se tog jutra sve do ranih popodnevnih časova emitovale na svim domaćim televizijama: „Šiptari naoružani do zuba zauzeli Gazivode“; „Pohapšeni Srbi“; „Stanje napeto“; „Vojska i policija u stanju najviše pripravnosti“; „Vučić sa načelnikom Generalštaba na posebnoj lokaciji dogovara dalje korake“; „Obraćanje predsednika uskoro“… Svakom normalnom čoveku krv bi se sledila na ovakve vesti i bio bi duboko zabrinut pa i uplašen. Da li je na pomolu novi rat?
       Međutim, za nekoliko sati, sve se raščistilo: niti su Srbi pohapšeni na severu Kosova, Albanci su se povukli, a srpska vojska i policija nisu poslate u pokrajinu. Ali, to, nažalost, nije i kraj već, pre, početak jedne druge – medijsko-kampanjske priče…
      
       Šta se tačno desilo 29. septembra?
      
       Specijalne jedinice policije takozvanog Kosova, ROSU, su u subotu 29. septembra oko podneva ušle na sever Kosova i zaposele magistralni put Zubin Potok-Brnjak, kao i oblasti oko Gazivoda i Brnjaka. Različiti izvori navode da ih je bilo između 60 i 120, sa punom opremom sa dugim cevima, šlemovima i pancirima. Kod Brnjaka su u jezero spustili čamac kojim su kasnije na Gazivode dovezeni predsednik „Kosova“ Hašim Tači, u pratnji direktora „kosovske“ obaveštajne agencije i direktora policije. Tači je otišao na branu Gazivode – gde su ga pustili srpski radnici koji tamo rade a kojima je rečeno da otvore kapiju – i obratio se albanskim novinarima sa istog mesta sa koga se i Aleksandar Vučić obratio tokom nedavne posete pokrajini. Tači je rekao da je u pitanju „rutinska poseta“, te da on stalno obilazi „sve delove Kosova“. On je snimljen u društvu nekoliko muškaraca koji su naoružani dugim cevima vozi čamac po jezeru Gazivode. Posle dva sata popodne Tači i njegovo obezbeđenje, u pratnji „kosovske“ policije vratili su se u pravcu Prištine.
       Tokom ovog događaja u Beogradu je vanrednu konferenciju održao Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, koji je rekao da je ovo provokacija i da će Srbija reagovati, pomenuvši i nadležnosti iz Rezolucije 1244 (po kojoj Srbija ima pravo da, uz prethodnu saglasnost UN, pošalje 1000 vojnika i policajaca na Kosovo).
       Dok je trajala napetost sa Tačijem i ROSU na severu, u Beogradu je javljeno da su vojska i policija stavljeni u stanje najviše pripravnosti i da se predsednik Republike konsultuje sa načelnikom Generalštaba o daljim merama. Uveče tog 29. septembra predsednik Vučić održao je konferenciju za medije na kojoj je rekao da neće dozvoliti nikakvu novu „Oluju“ i „Bljesak“ protiv Srba, te da će Srbija zaštiti svoj narod i upozorio Albance da prestanu sa provokacijama.
      
       Zagonetno ćutanje KFOR i Zapada
      
       Zanimljivo je da sve vreme trajanja posete Hašima Tačija Gazivodama, prema podacima koje su objavili i srpski i albanski mediji, međunarodna vojna misija na Kosovu – KFOR – tvrdio je da ne zna o čemu se radi i da nema nikakve informacije.
       Istovremeno, deluje čudno da ovaj događaj nije propraćen nijednom jedinom vešću u zapadnim medijima. Osim zapadnih novinara koji prate naš region – od kojih su svega pojedini na Tviteru na engleskom prenosili šta se dešava – nijedan tekst niti vest u zapadnim medijima nisu se bavili ovim događajem, izuzev kratkog izveštaja Rojtersa koji je o događaju izvestio dosta neodređeno, generalno, pomenuvši stavljanje srpske vojske u pripravnost tek na kraju teksta.
       Iz EU je stigla poruka portparola Federike Mogerini, Maje Kocijančič, koja je poručila da Brisel pažljivo prati dešavanja i da poziva „obe strane da pokažu suzdržanost“. Beograd je ovakvu poruku ocenio kao „vrhunac cinizma“.
       Deluje neobično da ni KFOR, ni EU, ni drugi zapadni centri nisu jasnije reagovali povodom ovog događaja i da su se baš svi našli iznenađeni, zatečeni i „bez informacija“. Po svemu sudeći, radi se o tome da kada zapadni miljenici urade nešto što je neprimereno onda se to ignoriše ili se „pozivaju svi na uzdržanost“, a kada nešto može da se prilepi Srbima – odmah se pokreće dobro poznata medijsko-politička mašinerija. I ovo više nisu teorije zavere već činjenica koja je dokazana na nebrojeno primera.
      
       Stvarna pozadina i posledice događaja od 29. septembra
      
       Ono što je otišlo u drugi plan događanja od 29. septembra jeste da dok je Tači bio u „poseti“ severu Kosova, istovremeno su u Prištini održani veliki protesti. U organizaciji pokreta „Samoopredeljenje“ Albina Kurtija, nekoliko hiljada Albanaca protestvovalo je protiv Hašima Tačija i pregovora sa Beogradom o razmenu teritorija. Demonstranti su nosili albanske, američke i nemačke zastave. Proteste su podržali premijer „Kosova“ Ramuš Haradinaj kao i Albin Kurti, koji je ustvrdio da je Tači otišao na sever jer se plašio da bude u Prištini.
       Albanski mediji su ocenili da je poseta Gazivodama zapravo Tačijev politički trik kako bi sebi povećao popularnost i skrenuo pažnju sa demonstracija u Prištini i kritika zbog predloga o razmeni teritorija.
       Ono što, međutim, Tačijeva poseta pokazuje – a što prećutkuju prorežimski tabloidi koji navijaju za razmenu teritorija predstavljajući to kao pobedu – jeste da je Tači tokom posete poslao dve poruke: Prvo, da su Gazivode deo „Republik Kosova“ i, drugo, da od kada se vratio iz Njujorka više ne pominje „razgraničenje“.
       Tačijeva poseta Gazivodama usledila je svega dan nakon povratka iz SAD. Kako su preneli prištinski mediji, upitan da prokomentariše posetu Americi, Tači nijednom nije pomenuo promenu granica.
      
       Plašenje naroda i marketing
      
       Način na koji se u Beogradu reagovalo na dešavanja na Kosovu ne iznenađuje. Incident je posve ozbiljan i reagovanje države bi moralo da bude ozbiljno. Ipak, iskustvo nas uči da su vlasti u Srbiji (ma ko da je na vlasti, ali posebno aktuelna garnitura) sklone da medijski izazovu haos i paniku, dignu sve na noge, najave neverovatno „velike“ i „važne“ događaje i odluke a da posle od toga ne bude ništa, osim što se tako zamajava javnost neko vreme. Međutim, daleko od toga da ima dokaza da su dešavanja na Gazivoadama 29. septembra bila iscenirana u dogovoru sa Beogradom. Ali medijska kampanja koja se dan posle a i ovih dana vodi u srpskoj javnosti preko režimskih medija svakako jesu iscenirani: Vučić je proglašen za heroja i branioca, za nekoga ko neće da da „šiptarskoj čizmi“ da „etnički počisti Srbe“ sa severa, plasiraju se priče kako su vojska i policija spremni i kako imamo podršku i Putina a i u SAD. Od svega toga, naravno, u praksi – na terenu – nema ništa. Ali kampanja sluđivanja javnosti budalaštinama i pompom se nastavlja.
       Politička zloupotreba kritičnih događaja kao što je bio ovaj 29. septembra je česta u Srbiji. Isti ili sličan princip primenjuju i albanski političari na Kosovu, samo što su oni prethodno ostvarili svoje političke i nacionalne ciljeve, a mi nismo.
      
       Držanje Srbije i slučaj Izraela
      
       Svi se trudimo da svet sagledamo realno odnosno onako kako jeste ili mislimo da će biti. Neko gleda sa više optimizma, a neko sa više pesimizma, ali bitno je da sagledamo kako jeste a ne kako se bojimo da će biti ili kako bi voleli da bude. U slučaju Srbije, ako hoćemo da budemo realni, bolje je da se spremamo na nešto lošije a ne na nešto dobro. Nedavno i ranije istorijsko iskustvo (kako naše, tako i drugih država) na uči: da nema večite države koja postoji samo na sili svojih zakona i istorije, već da se za državu i samostalnost neprestano mora boriti; u regionu imamo više neprijatelja nego prijatelja, više onih koji nam žele istinski zlo a ne dobro – Albanci, Hrvati, Bošnjaci, Slovenci, crnogorski i makedonski nacionalisti, bugarski nacionalisti; u potpunosti smo okruženi NATO-om koji nas i dalje doživljava kao potencijalnu pretnju a ne kao partnera; sve Velike sile izuzev Rusije generalno su negativno nastrojene prema Srbiji i srpskom pitanju. Sa druge strane, mi smo sami: Rusija je daleko a i kao velika sila sa sopstvenim interesima, ima ograničene mogućnosti da nam pomogne. Drugih bližih saveznika nemamo, iako možda imamo razumevanje i nešto bliže odnose sa susedima kao što su Grčka, Mađarska i (posredno) Rumunija. Ovo su – u manjoj ili većoj meri – činjenice iz kojih sledi zaključak da Srbija, nažalost, mora uvek da bude spremna: da se nadamo miru ali da se spremamo za rat.
       Igranje rata i medijska zloupotreba toga su opasni. Nažalost, i toga je mnogo bilo u Srbiji poslednjih godina, ali i ranije. Sudbina prognanih i pobijenih Srba i razrušene Srbije tokom devedesetih, spomenik su naših praznih busanja u grudi, velikih reči i nikakva dela, „pokazivanja mišića“ za unutrašnje prilike a potpuni krah tamo gde su ti mišići bili važni. To ne bismo smeli sebi da dozvolimo, ako nam je do opstanka.
       Srbija bi zato morala da se ponaša kao Izrael, koji je svestan da sa svih strana ima neprijatelje i sa tim živi i na tome gradi svoj sistem i društvo. A nikome ne pada na pamet da ulazi u provokativne igre sa Izraelom, niti, istovremeno, ikome u vlasti u Izraelu ne pada na pamet da se zarad unutrašnje-političkih poena igra sa pretnjom ratom i haosom.
       Piše: Uredništvo Svedoka

SAD na sastanku u Njujorku dale zeleno svetlo Prištini za vojsku
       U srpskoj javnosti nije previše pažnje posvećeno informaciji koji su preneli albanski mediji, da je premijer „Kosova“ Ramuš Haradinaj tokom posete Njujorku imao sastanak sa američkim ministrom odbrane Džemsom Matisom, gde je ovaj izrazio podršku SAD formiranju „Vojske Kosova“.
       Albanski mediji ocenjuju da je ovo bio najvažniji sastanak prištinske delegacije u vreme zasedanja Generalne skupštine UN.
       Ramuš Haradinaj je nedavno pokušao da kroz skupštinu progura zakon o formiranju kosovske vojske ali do toga nije došlo usled protivljenja Srba.
       Trenutno, „Kosovske bezbednosne snage“ broje 4.000 pripadnika i 2.000 rezervista i imaju budžet od oko 95 miliona evra. Međutim, od 2008. je u toku transformacija KBS-a u kosovsku vojsku, u skladu sa planom Martija Ahtisarija o nezavisnosti pokrajine.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX