SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561511

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: Istoričar Cedomir Antić, predsednik Naprednog kluba
Makedonija će biti evropski Sudan.
Srbima je potrebna nacionalna reorganizacija
Piše: Milan Dinić

       Istoričar Cedomir Antić, čiji Napredni klub godinama prati stanje prava srpskog naroda u regionu, u razgovoru za „Svedok“ govori o ishodu i posledicama makedonskog referenduma, ali i o nedavnom upadu Hašima Tačija na Gazivode.
       Svedok: Kako ocenjujete ishod referenduma u Makedoniji?
       Cedomir Antić: Referendum je za trećinu slabiji nego što je to bilo potrebno onima koji su ga podržali. To dosta govori. Ali, Zoran Zaev je ishod proglasio kao pobedu i ponaša se kao da referendum nema nikakvu važnost i da nije bitno što nije izašla čak ni polovina građana. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je izlaznost bila velika u albanskim sredinama, te da ukupno glasalo 36 odsto birača, to znači da Zaev ima malu podršku unutar samog makedonskog stanovništva.
       S: Šta ovo znači za Makedoniju?
       C.A: Došli smo u situaciju da imamo Makedoniju koja je od promene vlasti pre godinu dana prošla prvo kroz sito albanskih zahteva – Tiranska platforma u kojoj je traženo da službeni jezik bude albanski a da se srpska vlast u periodu od 1912-1956. proglasi genocidnom - sada idu grčki zahtevi sa tim da Grci nemaju nikakvu obavezu sa njihove strane. Grčka bi samo trebala da - kada Makedonija ispune sve zahteve – više ne koči Skoplje na putu ka EU i NATO, što je nemoguće isključiti.
       Grci traže – a Zaev je to prihvatio - da Makedonci ne mogu nijedan grčki toponim da zovu drugačije nego što ga zovu Grci. Znači Solun moraju da zovu Tesalonika. Tu su i bugarski zahtevi – oni traže da istorijske ličnosti u Makedoniji pre 1944. ne budu makedonske vež bugarske. To znači da će Goce Delčev postati Bugarin. Sve u svemu, vrši se velika revizija istorije. Drugo, vrši se revizija jezika, koji ide više u pravcu bugarskog.
       S: Da li bi Srbija trebalo da učini išta po tom pitanju kako bi zaštitila prava i položaj autohtonog srpskog stanovništva u Makedoniji?
       C.A: Ozbiljni predlozi i planovi ne postoje. Srbija ima ogromno nasleđe u Makedoniji – kulturno istorijsko; sve velike i važne građevine u Makedoniji izgradili su Srbi – podigli su i otvorili prvi univerzitet, podigli Sobranje…
       S: Šta očekujete da se dalje desi u Makedoniji?
       C.A: Sada je na redu promena ustava i sada će Albanci tražiti nova prava. Ako se pokaže da je njih više glasalo nego Makedonaca, to znači da oni kao ključan faktor za formiranje svake vlade moraju da dobiju prava. To znači da će Albanci sada oštrije tražiti federalizaciju po kojoj će u prvom redu biti samo Makeodnci i Albanci, jedan naprema jedan, a potom svi ostali narodi.
       Drugi korak je da se pravi albanska federalna jedinica. Pitanje je gde će ona biti. Cak i da uzmu samo opštine gde su apsolutna većina, i dalje će imati prava u opštinama gde nisu većina.
       Makedonia ide ka NATO i EU, sa time što ima problema sve više i više. Oni će biti, u političkom smislu, evropska Somalija.
       S: Da li je Makedonija mogla da izbegne ovakvu situaciju?
       C.A: Očigledno je da ovih problema ne bi bilo da Makedonija nije upotrebljavana protiv Srbije devedesetih godina. Drugo, Makedonija je mogla da ostane u nekoj vrsti saveza sa drugim južnoslovenskim državama i prevaziđe probleme koje ima. Makedonska država je primer države koja je uvek prihvatala diktat.
       Makedonci su potcenili albanske zahteve. Albanci su se 2001. podigli na ustanak tražeći promenu ustava iako su imali prava kao nijedna druga manjina u regionu. Nakon tog ustanka dato im je sve što su tražili a ministar odbrane Makedonije Boškovski otišao je u Hag. Posle toga Albanci neprekidno prave probleme. Makedonija je naterana da bude među prvih 35 država koje su priznale „Kosovo“.
       Ovo se u Makedoniji dešava zato što je predsednik Gruevski bio previše samostalan. Kada je došao američki činovnik Hojt Ji i objasnio šta mora da se desi, sve se promenilo.
       S: Kakve posledice će ishod referenduma i dešavanja u Makedoniji imati po Srbiju i Srbe u Makedoniji?
       C.A: Sve ovo je kolateralna šteta Srbije. Makedonci, kao pravoslavci i kao deo srpskog kulturnog kruga, žrtva su mržnje prema pravoslavnima i prema istoku, a ujedno su žrtva šovinizma.
       Srbi moraju da traže prava za Srbe. Srbi su 1912. činili 23 odsto Makedonaca a danas su desetkovani. Srbima u Makedoniji treba zaštiti status. Zaev je učinio sve da im se otmu dve opštine gde su većina a nemaju više vlast.
       Makedonija je još jedna primer jedne duboko šovinističke politike prema Srbima i pravoslavnom slovenskom nasleđu na Balkanu.
       S: Kako to mislite?
       C.A: Kosovo – novoformirana „država“ - nosi naziv po najsvetijoj bici koju ima jedan slovenski narod. Osim dva toponima, svih 30 opština na Kosovu nose srpske nazive. Albanci su ih promenili da ih albanizuju - nije Peć nego „Peja“, nije Uroševac nego „Ferizaj“... Koliko ima natpisa na Kosovu koji su na ćirilici? Zašto nam to rade? Da li Amerikanci ne shvataju da je to što se Albanci stalno dodvoravaju svakoj sili, bilo Osmanlijama, bilo Hitleru… nema u sebi elemente ničega što je trajno i stabilno? Osim 20 godina monarhije, u Albaniji je sve ostalo vreme vladao fašizam i komunizam. U Hrvatskoj nam isto brišu nasledstvo. U Crnoj Gori nam brišu istoriju i jezik – zašto nam to rade? Da li oni nas vide kao evropske Kurde ili kao neke evropske crnce od pre Linkolna? Za nas ne važi ništa.
       S: Da li to znači da Vi očekujete novu destabilizaciju i eskalaciju napetosti na Balkanu?
       C.A: Neće biti rata ako to pitate, mada ko zna. Kontroliše se još.
       S: Šta da radi običan čovek, koji nema veliki politički i finansijski uticaj ali ga boli ovo što se radi Srbima? Kako bi on trebalo da reaguje?
       C.A: Oni koji su nezadovoljni nepravdom koja se čini prema Srbiji, Srbima, srpskoj istoriji i nasleđu, kao i oni koji su nezadovoljni time šta naša država radi po ovom pitanju, trebalo bi da pišu svom poslaniku, predsedniku, da izađu na ulicu. Potrebna nam je nacionalna reorganizacija.

Gazivode su nameštaljka. Vlast radi sve da pomogne Tačiju da postane albanski heroj
       S: Kako tumačite upad Hašima Tačija na Gazivode i čitav incident 29. septembra?
       C.A: Gazivode su nameštaljka – Tači hoće razgraničenje, ostali Albanci neće. Reakcija Srbije pokazuje želju da se Tačiju pomogne – da se proglasi za neprijatelja i da tako pojača svoj status u očima albanske javnosti.
       Suština problema je što smo neiskreni prema sebi – govorimo jedno, podvlačimo linije preko kojih „nikada nećemo preći“ da bismo posle nekog vremena sami pogazili te linije. To se vidi, to su naši protivnici videli i na to igraju.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX