SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561205

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

KOMENTAR
Nije Vučić kriv, mi smo…
Piše: Vladan Dinić

       U filmu „Profesionalac“ Dušana Kovačevića postoji jedna kultna scena – kada na nekom mini mitingu jedan od demonstranata uzvikne (i za to dobije batine):
       „Nije Sloba kriv, mi smo govna“.
       Nismo daleko od toga da ta rečenica bude najkraće sumiranje moderne istorije Srbije.
       Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio nam je nedavno kako je odustao od predloga o „razgraničenju s Albancima“ jer, eto, narod je bio protiv njegovog predloga(?! a niko ništa nije čuo osim da nema plan!) i više mu (narodu) odgovara da ima granice na Jarinju i Brnjaku nego da reši Kosovo.
       To je isti onaj predsednik koji je, recimo, juna ove godine izjavio „neću da se krijem iza naroda sa predlogom za Kosovo“.
       Dakle, nije problem što je njegov predlog(?!), kako se sa više strana govori, mada Vučić to eksplicitno ne potvrđuje, odbačen od Velikih sila, već je problem – opet, kao i uvek – u nama, glupom i nazadnom srpskom narodu, koji nikoga ne razume - ni civilizovani Zapad koji misli da bi trebalo da slavimo zločine nad nama i da se stidimo sebe i istorije, ni velike domaće proevropske vođe koje su „videle svetlost“ na Zapadu pa muku muče kako da nas, neuku stoku, odvedu u prosperitetnu Evropu.
       U ozbiljnim zemljama, kada ključni politički program ili predlog dožive poraz, inicijator toga podnosi ostavku.
       Recimo, pošto je Britanija 2016. izglasala izlazak iz EU, tadašnji premijer Dejvid Kameron, kao častan čovek, odmah je podneo ostavku jer se zalagao za ostanak u Uniji, iako je sam učinio sve da do tog referenduma dođe i do raspisivanja referenduma Briselu pretio izlaskom Britanije.
       Ali, Srbija nije Engleska. Od Zapada smo najbliži Divljem Zapadu.
       Jer, kako razumeti ono što Vučić – a i druge ranije vlasti rade – a ne kao bezobrazluk prema sopstvenom stanovništvu!
       Vučiću, naravno, neće da smeta da od tog istog naroda - koji ga ne razume - traži podršku da glasa za njega na izborima, jer – kako očito misli - samo on može da ih vodi.
       Cudo kako Vučić nije ranije poslušao narod, kada je isto tako kao u vezi sa njegovim predlogom „rešenja“ Kosova, bio preneražen njegovim drugim rešenjima, recimo – otimačinom penzija, prihvatanjem Briselskog sporazuma 2013. kojim su ukinute preostale srpske institucije na KiM…
       Međutim, ovde nema naivnih ni mutavih.
       To Vučić svakako nije, a verujem, nije ni srpski narod.
       Iako vlada uverenje da većina na ovim prostorima slabo pamti a još brže zaboravlja, istina je, reklo bi se, dobrim delom u nečemu drugom: većina ljudi kod nas se selektivno seća stvari, u zavisnosti od toga šta kome treba i odgovara.
       Tako gotovo svima smeta svaka vlast, a svako ima nekoga ko je negde u dilu sa vlašću ili zavisi od te vlasti, bilo da je reč o poslu ili nečemu drugom, i svi ćute jer, eto, „moraju“.
       Tako je i dobar deo političke i medijske opozicije aktuelnom režimu nastao upravo iz činjenice da nisu stigli na vreme da se „utale“ sa Vučićem.
       U tom smislu, Vučićevo ponašanje nije daleko od ponašanja prosečnog srpskog građanina – nađi svoj dil, a ako ne prođe svali krivicu na drugog.
       Tragedija je u tome što ni Vučić ni bilo ko na vlasti do sada nije ulagao u to da se prosečan srpski građanin osvesti i kulturno i ljudski uzdigne, već su mu se servirale političke sapunice, parovi, farme, „rijaliti“ programi i pinkovizija, kao glavni aduti svake vlasti.
       Umesto da nama, kao građanima, pomognu da se uzdignemo od ljudske i materijalne bede, naši politički vlastodršci konstantno tu bedu potpiruju kako bi opstali na vlasti.
       Vučićevo neprikladno i neprincipijelno ponašanje, međutim, nije jedino. Sličan primer u regionu je režim Mila Đukanovića u kome je „građanska“ Crna Gora moguća samo ako se svi građani identifikuju kao Crnogorci, pa su sada počeli da motre i ko ustaje kad se peva himna.
       Jer, kako je pred kamerama izjavio predsednik crnogorske vlade, ko bude identifikovan da nije stajao kada se intonira nacionalna himna, biće kažnjen. A ta himna, usvojena 2006. nakon osamostaljenja Crne Gore, u sebi sadrži i dve strofe koje su joj dopisane u vreme kvislinške vlade Sekule Drljevića.
       I u Crnoj Gori stoluje čovek koji je, poput Vučića – od nacionaliste postao Evropejac, kome nije do funkcija, ali svu vlast drži u rukama.
       Uostalom, iako (srpske) analize prava Srba u Crnoj Gori pokazuju da su Srbi diskriminisani, da im se uskraćuje pravo na identitet, jezik, da se izbacuju srpski autori iz lektire, da im se postepeno otima crkvena imovina (što visoki funkcioner DPS dr Miško Vuković i u ovom broju Svedoka negira), odnosi režima u Beogradu i Podgorici su nikad bolji, a prava Srba u odnosima dve zemlje se uopšte ne pominju!
       Upravo bi trebalo ovo da imamo na umu kada se govori o tom navodnom spisku „nepoželjnih Srba“ kojima je (ili će biti) zabranjen ulazak u Crnu Goru.
       Iako spiska nema javno, svi o njemu govore. I dok je deo ljudi koji je navodno na spisku odbacio tu priču kao izmišljotinu i političku igrariju (što je, recimo, učinio istoričar Cedomir Antić), prorežimski tabloidi bliski Vučiću puni su „pouzdanih informacija“ od, naravno, „neimenovanih izbora“.
       Pre će biti da se radi o tome da bi neko da se mi, po običaju, zamajavamo i zajebavamo raznim budalaštinama, dok se iza brda neka druga priča valja.
       Međutim, ljudi, problem je u tome što se kod nas sto priča valja iza brda a ne jedna. I svi ti koji „valjaju“ nešto međusobno se kao svi mrze, a svi se dobro poznaju i sarađuju.
       Još gore je, nažalost, što bi gotovo svi radije da budu u krugu ovih „što iza brda valjaju“, nego da žive u normalnoj državi sa pravima i obavezama.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX