SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561131

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Nafta, žito i napuštanje dolara pomogli oporavak ruske ekonomije, uprkos sankcijama
Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!
Piše: Miloš Zdravković

       Rusija je posle izbijanja ukrajinske krize 2014. i sankcija koje je uveo Zapad, kao i usled pada cena nafte na svetskom tržištu, bila suočena sa velikim padom BDP-a. I dok su na Zapadu odlučni da Putina predstave kao diktatora a Rusiju kao autokratsku državu na ivici poraza, ekonomski parametri pokazuju da su se Rusi oporavili i da staju na noge.
       Iako demokratija možda nije na najboljim nogama u Rusiji, ekonomski oporavak zemlje i vraćanje nacionalnog ponosa koji je potpuno pogažen devedesetih uslovio je da Rusi i dalje veruju Putinu.
       Najnoviji ekonomski podaci pokazuju da imaju i zašto da mu veruju.
       Rusi su postali najbolji u korišćenju stranih znanja, jer je Rusija proizvela vrlo malo autentičnih tehnologija. Međutim, ruski stručnjaci su uspeli u stvaranju novih tehnologija, poput masivnih nisko-troškovnih sistema proizvodnje, kombinujući brojne inostrane tehnologije. Rusi su bili sjajni po svojim inovacijama u svemirskoj i vojnoj industriji, ali su zaostajali u automobilskoj, prehrambenoj, tekstilnoj, farmaceutskoj, brodogradnji, kao i u kompjuterskim i softverskim naukama.
       Današnji okeani i mora su nezamislivi bez ruskih brodova, moderan vazdušni, železnički i aviotransport se ne može pojmiti bez ruskih aviona, vozova i automobila koji su prisutni na svim meridijanima. Moderan svet danas zna za „Jotafon“, „Kasperski“, „Farmekspert“...
       Ipak, čudo nije bilo u srećnim okolnostima poput lutrije ili puke sreće već je iza njega bila pažljiva politika. Fascinantni rast ruske privrede u prethodne dve decenije rezultat je specifičnih vladinih politika i mera, povoljnih geopolitičkih okolnosti, ali ne treba potcenjivati da je to postignuto kroz mukotrpni i mučni rad takozvanih „običnih ruskih građana“ poniženih ishodom Hladnog rata.
       Bilo je neophodno zasukati rukave i kretati se od primitivnih uslova do vrha, i u takvom nesrećnom položaju ruski narod je pokazao svoje kvalitete.
       Iako su energenti i oružje važni (najvažniji) izvozni proizvodi ruske federacije, žitarice, posebno pšenica, ima sve veći udeo u ruskom izvozu. Ruski izvoz žitarica u poljoprivrednoj 2017 – 2018. godini iznosio je 52,42 miliona tona, uključujući 40,449 miliona tona pšenice. Rusija je postala najveći svetski izvoznik. Prošle godine Rusija je zabeležila istorijske rekorde, a prinos žitarica iznosio je 135,4 miliona tona, od čega 85,9 miliona tona pšenice. Prinos žitarica u 2016. godini takođe je bio rekordan i iznosio je 120,7 miliona tona. Kasnije, tokom žetve, prognoze su se poboljšale, sledeća godina biće mnogo bolja od prethodnih, što je rezultiralo rekordnim povratnim rezultatima zahvaljujući politici diversifikacije poljoprivrednog uvoza i fokusiranja na domaću proizvodnju.
       Ruska je praksa da se uvek prave minimalne prognoze, kako ne bi došlo do neugodnih iznenađenja, kao što je slučaj s naftom, čija je referentna cena u budžetu za tekuću godinu 40 dolara po barelu (trenutna cena je 82), tako da se viškom dobiti puni zasebni nacionalni rezervni fond.
       Evropska unija je produžila sankcije protiv Rusije na još šest meseci, neko bi reko ništa novo i neočekivano. Produžene ekonomske sankcije imaju svrhu da ograniče pristup ruskim privrednicima glavnim evropskim tržištima, stavlja se embargo na trgovinu oružjem (uvoz i izvoz) s Rusijom, znatno se otežava Rusiji nabavka sofisticiranih tehnologija i usluga koje se koriste za istraživanje i preradu nafte i naftnih derivata, i drugog. Sankcije su usmerene protiv glavnih ruskih državnih banaka kao i protiv nekih vojnih i energetskih kompanija.
       Ekonomske sankcije su prvobitno nametnute Rusiji u julu 2014. zbog navodne ruske umešanosti u rat u Donbasu u Ukrajini. Ali uprkos sankcijama, ruska ekonomija sve više se oporavlja.
       Guverner Centralne banke Rusije, Elvira Nabiulina, nedavno je objavila da se očekuje mali rast BDP-a u poslednjem kvartalu ove godine, što bi bilo neverovatno imajući u vidu sankcije najjačih zemalja sveta!
       Optimizam ekonomista iz Centralne banke bazira se na proceni da će cene nafte iznositi barem 40 dolara po barelu dok je trenutna cena iznad 80 dolara!
       Pre nekoliko nedelja, ruska vlada potvrdila je da se ekonomija brzo oporavlja od posledica krize i da će uskoro biti ponovo na putu rasta. „Najgore je iza nas“, najbolja definicija ruske ekonomije.
       Eksperti tvrde da ruska ekonomija pomaže rastu cena nafte neutralizuju efekte sankcija SAD-a i EU, ali i tvrde da oporavak ruske ekonomije neće biti brz.
       Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan rekao je da je veoma zabrinut zbog vrućina u nekim zemljama EU. Prema njegovom mišljenju, produžena suša u nekoliko zemalja EU ima značajan uticaj na useve i žetvu useva.
       Prema nemačkim meteorolozima, od početka avgusta dominira suvo i veoma toplo vreme u zapadnoj, srednjoj i severnoj Evropi. Eksperti očekuju da prinosi useva padnu u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj i baltičkim zemljama. Pored toga, smanjene su prognoze i za Ukrajinu a postoji problem sa kvalitetom svih vrsta žitarica (suša i vrućine pogubno utiču na kvalitet žitarica).
       Prema procenama iz EU, zbog smanjenja bruto prinosa žitarica širom sveta i smanjenog kvaliteta žetve, izvozne cene brzo rastu, a to neplanirano puni ruski budžet.
       Ruske vlasti pokušavaju da neutrališu negativan uticaj sankcija zaključivanjem bilateralnih sporazuma sa moćnim svetskim ekonomskim snagama. Prvobitno sa Kinom, Indijom, Turskom, Iranom, državama Latinske Amerike, ali i tradicionalnim američkim saveznicima kao što je Japan. Prilikom posete predsednika Putina Japanu, Tokio i Moskva potpisali su bilateralne sporazume o energetici, zdravstvu i transportu vrednih 2,5 milijardi dolara.
       U skladu sa postignutim sporazumom, ruske energetske kompanije će zajedno sa japanskim industrijskim gigantima raditi na istraživanju naftnih polja na teritoriji Ruske Federacije.
       Peking i Moskva obećali su da će realizovati preko 50 poslovnih projekata vrednih oko 50 milijardi dolara. Druge zemlje sa kojima Rusija ima značajne trgovinske razmene su Nemačka, Indija, Brazil, Belorusija, Kazahstan, Južna Koreja.
       Stopa nezaposlenosti je 5,4 odsto. Udeo državnog duga u BDP-u iznosi 17,7 odsto. Ruski nominalni BDP je 1,326 milijardi dolara, a nominalni BDP po glavi stanovnika iznosi 11,000 dolara. Rusi imaju pozitivan trgovinski bilans (odnos izvoza i uvoza) u iznosu od oko 66 milijardi dolara.
       S obzirom na to da je Rusija jedan od najvećih svetskih izvoznika energetskih proizvoda, pad cena energenata posebno je pogodio rusku ekonomiju. Visoka inflacija pogodila je građane, a državni budžet je smanjen.
       Energetski prihodi za 2015. godinu činili su 44 odsto državnih prihoda. Ali globalne okolnosti se okreću Rusima u korist kada su se nedavno proizvođači nafte dogovorili da ograniče proizvodnju, a cene nafte su se stabilizovale.
       Putin je više puta izjavio da se od vlade očekuje da smanji birokratiju i stvori povoljnije poslovno okruženje.
       Izveštaj o globalnoj konkurentnosti meri nacionalnu konkurentnost zemlje, definisanu skupom institucija, politika i faktora koji određuju nivo produktivnosti i nivo blagostanja građana. Dakle, to je važan pokazatelj kako se ruska ekonomija drži. Taj potez (stabilnost ekonomije) je rezultat boljeg investiranja u obrazovanju i inovacijama, zajedno sa poboljšanim poslovnim okruženjem u zemlji i manjim negativnim poslovnim okruženjem nego što se očekivalo.
       U skorije vreme sve veće zapadne kompanije investiraju u Rusiju, iako su zbog ukrajinske krize i sankcija EU i SAD investicije iz ovih država u žestokom padu.
       Pozitivna kretanja ruske ekonomije nedavno su bila vidljiva usled porasta cena energenata na svetskom tržištu, stabilizacije zarada i inflatornih ograničenja u Rusiji, stabilizacije svetske ekonomije, uvodnih bilateralnih sporazuma Moskve prvenstveno sa Pekingom i Delhijem, kao i eventualne promene američke politike prema Rusiji.
       Nezavisni, ali i ruski stručnjaci tvrde da će, bez obzira na povoljniju ekonomsku klimu u svetu, rast cena energije i rast domaće potrošnje, Rusija jedva uspeti da postigne godišnji rast BDP-a od više od 2 ili 2,5 odsto.
       Značajno niži obim Zapadnih investicija u poslednjih nekoliko godina povećali su kapacitete za rast domaće privrede. Rusku ekonomiju će pomoći strukturne reforme kao što je kasnije penzionisanje radne snage (što je učinjeno prošlog meseca a povodom čega su izbili protesti u nekoliko gradova širom zemlje) kako bi se stabilizovao penzijski sistem, povećala fleksibilnost tržišta rada i veća nezavisnost institucija odlučivanja i svakodnevne operacije. Ali, iako je ekonomska situacija daleko od idealne, prošlo je vreme najgore krize.
       Rusija je sačuvala svoju ekonomiju od raspada i vodila je nezavisan razvoj od Zapada, što je veliki politički trijumf ruskog državnog rukovodstva.
       Dugo se vremena dolar smatrao nepobedivom valutom, sve dok SAD nisu pokrenule trgovinski rat protiv svih zemalja protiv kojih su to mogle. Osim toga, tu je u dugačka lista zemalja koje su pod sankcijama, embargom i drugim oblicima blokada.
       Nakon nekoliko godina prividno slabog otpora, Moskva je pokrenula opsežnu dedolarizaciju svoje ekonomije, koja će se provoditi po detaljno isplaniranim taktičkim šemama.
       Da napomenemo, da se Rusija iznenada rešila oko 50 odsto investicija u američke hartije od vrednosti (duga SAD-a, koji je sakupljala godinama). Za samo mesec dana, visina američkog duga u Rusiji je pala sa 96,1 milijardi dolara na 48,7 milijardi dolara!
       Zašto je Rusija to uradila?
       Da li je to predložila Kini – „Mi krećemo, šta čekate“?
       Možda!?
       Kineski „napad“ ovim oružjem je za sada samo u domenu špekulacija i nema sumnje da će Kinezi biti vrlo obazrivi.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX