SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561499

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Prva revizija novog PCI programa Međunarodnog monetarnog fonda
Razvoj Srbije po režiji MMF
Piše: dr Dejan Jovović

       Srbija se i dalje nije oslobodila Međunarodnog monetarnog fonda. Iako MMF više nema tako dominantnu ulogu kao ranije, odnosno, preciznije – iako se o misiji MMF u Srbiji manje izveštava - ova institucija je i dalje prisutna i ima uticaj na odluke vlade u vezi sa našim finansijama.
       Od 24. septembra do 4. oktobra u Beogradu je boravila misija MMF koju je predvodio Džejms Rouf. Povod za posetu bilo je razmatranje rezultata - revizije novog programa makroekonomskih i strukturnih reformi, podržanog Instrumentom za koordinaciju politike (PCI-Policy Coordination Instrument). Pored aktuelnih ekonomskih dešavanja u zemlji, misiju MMF je interesovalo i kako teče sprovođenje dogovorenih mera ekonomske politike, pre svega u pogledu reformi finansijskog sektora, ali i strukturnoj reformi u privredi i institucijama.
       Instrument za koordinaciju politike, popularno nazvan „čuvarkuća“, koji je odobren 18. jula ove godine savetodavnog je karaktera, ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava MMF i nema troškove za Republiku Srbiju. Odobren je za period od 30 meseci, a ukupno je planirano pet polugodišnjih razmatranja rezultata programa. Cilj programa je održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranja novih radnih mesta i poboljšanja životnog standarda. Do sada, je MMF bio usmeren na fiskalnu konsolidaciju i nije insistirao toliko na ispunjavanju ostalih obaveza. Pošto je konsolidacija relativno uspešno završena, sada su u fokusu ovog aranžmana strukturne reforme u kojima je bilo dosta kašnjenja. Ovaj novi program sa MMF treba da bude usmeren na sve „slabe tačke“ prethodnog aranžmana.
       Zaključivanje novog aranžmana sa MMF, Srbija je poslala poruku stranim kreditorima i investitorima da nema sopstveni kapacitet za samostalno vođenje ekonomske politike i dalje ekonomske reforme. Kako može da se vidi iz Pisma o namerama u vezi sa PCI programom, koji su potpisali guverner NBS, ministar finansija i premijer Srbije, tokom trajanja programa Srbija se obavezala na niz konkretnih ciljeva, koji su vremenski oročeni.
       Od 2015. do 2018. u okviru ranijeg trogodišnjeg programa sa MMF, cilj je bio obuzdavanje budžetskog deficita, a do 2021. će se raditi na privrednom rastu zemlje. Strukturne reforme, pre svega, rešavanje upravljanja i poslovanja javnih preduzeća, a naročito društvenih preduzeća koja godinama menjaju statuse, ali su stalno na neki način vezana za budžet, prvi su prioritet novog programa. U slučaju obustavljanja PCI programa, javio bi se takozvani reputacioni rizik za Srbiju, što konkretno znači rast kamata na zaduživanje na međunarodnom tržištu kao i pogoršanje kreditnog rejtinga zemlje.
       Na osnovu preliminarnih nalaza misije fonda tokom boravka u Beogradu, tim će pripremiti izveštaj koji će, po pribavljanju odobrenja rukovodstva, sredinom decembra ove godine sbiti predstavljen Izvršnom odboru MMF, radi razmatranja i odlučivanja.
      
       Šta je dogovoreno sa MMF?
      
       • Tim MMF i vlasti Srbije postigli su dogovor na nivou tima o prvoj reviziji u okviru Programa za koordinaciju politika (PCI), koji treba da odobri Menadžment i Izvrsni odbor MMF.
       • Budžet za 2019. godinu će podržati rast, osiguravajući istovremeno dalje smanjenje javnog duga.
       • Reforme u okviru programa fokusirane su na poboljšanje javne administracije i poslovnog okruženja, jačanje javne infrastrukture, unapređenje finansijske stabilnosti i suzbijanje sive ekonomije.
      
       Saopštenje MMF: smanjenje zaduženosti, rast BDP, privatizacija gubitaša
      
       Na kraju posete Beogradu, šef misije MMF Rouf izdao je saopštenje za štampu koje je objavljeno na zvaničnom sajtu ove finansijske institucije. U pismu se navodi da je misija MMF ocenila da se i dalje postižu dobri makroekonomski rezultati i da je u 2018. došlo do ubrzanja rasta zahvaljujući privatnoj potrošnji i dinamičnim stranim direktnim investicijama i izvozu. Takođe se ukazuje na znatan rast zaposlenosti u formalnom sektoru, pad nezaposlenosti i stabilan rast zarada u privatnom sektoru. MMF je kazao da očekuje da će realan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji je prošle godine iznosio preko 39 milijardi evra, iznositi 4,2 odsto u 2018. i 3,5 odsto u 2019. godini. Sa druge strane, ukupna inflacija je porasla na 2,6 odsto u avgustu i očekuje se da će se zadržati blizu sredine ciljanog raspona od tri odsto tokom 2018. i 2019. godine.
       MMF navodi da su fiskalni rezultati i dalje dobri i očekuje se da će u ovoj godini opšti nivo države zabeležiti suficit od 0,6 odsto BDP, uz izvršenje kapitalne potrošnje iznad očekivanja. Javni dug bi trebalo da do kraja godine padne ispod 55 odsto BDP, dok su se prinosi na državne hartije od vrednosti stabilizovale na nivoima koji su blizu istorijskih minimuma. S obzirom na pozitivne fiskalne rezultate, vlada je ukinula privremena smanjenja penzija iz vremena krize, što stupa na snagu u novembru 2018. godine, istovremeno obezbeđujući da se ne poveća udeo ukupnih penzija u BDP, navodi ova organizacija.
       MMF je sa vladom dogovorio da u budžetu za 2019. ukupni deficit bude 0.5 odsto BDP, što bi vodilo ka daljem smanjenju javnog duga. Očekuje se da će ukupni troškovi plata i penzija rasti u skladu sa nominalnim BDP. Kako bi se obezbedilo da penzioni sistem bude u većoj meri baziran na pravilima, vlada će ponovo uvesti indeksaciju penzija od 2020. godine.
       MMF je ponovo istakao da su privatizacija RTB Bora i PKB važan korak u iznalaženju trajnih rešenja za državna preduzeća. Ističe se da su vlasti Srbije odlučne u nameri da privatizuju Komercijalnu banku i Petrohemiju i razmatraju opcije za rešavanje pitanja Metanolsko-sirćetni kompleks. Takođe se navodi da su vlasti Srbije su i dalje ostale odlučne u nameri da sprovedu reformu sistema plata, koja će omogućiti da sektori koji to najviše zaslužuju dobiju povišice.
      
       Plate u javnom sektoru u skladu sa složenošću posla koji se obavlja
      
       Predstavnici MMF su ocenili su da je napravljen veliki pomak u reformi plata u Srbiji, saopšteno je posle sastanka u Beogradu. Po oceni Roufa, sve mere koje u reformi plata preduzimaju ključni resori vlade Srbije su razumne i u interesu svih, navodi se u saopštenju Ministarstva državne uprave. Očekivanju su, kako je istaknuto, da će reforma konačno uvesti red u sistem plata, kako bi svi zaposleni u javnoj upravi, kojih ima oko 420.000, dobijali platu na osnovu složenosti posla koji obavljaju, odgovornosti, riziku i drugim kriterijumima. Na sastanku je ocenjeno da će novi sistem omogućavati i pravičnije povećanje plate u skladu sa mogućnostima republičkog budžeta.
       Vlada Srbije i misija MMF razgovarali su da ukupno povećanje plata u javnom sektoru bude oko sedam odsto, izjavio je šef misije MMF. Rekao da će vlada u narednih nekoliko nedelja saopštiti koliko će procenat povećanja biti po sektorima, a to povećanje, kaže, ide paralelno sa rastom BDP.
       To znači da će se plate povećavati u fazama, i sa MMF je dogovoreno koliki je bilansni prostor za tu svrhu, a do kraja oktobra biće izneti konkretni podaci o tome.
       „Sistem novih zarada koji Vlada predlaže, sa mogućnošću da se uravnoteže plate u javnom sektoru na jedan bolji način, tako oni koji zaslužuju više plate – prosvetni radnici, lekari, medicinske sestre će dobiti veće povećanje i nadam se da će te reforme proći“, rekao je Rouf.
       „Sveukupno gledano, program reformi ide kako treba“, ukazao je Rouf i dodao da rast privrede u Srbiji može brže da raste, ali to zavisi od rešavanja problema u njenom poslovnom okruženju, kao što su bolja poreska uprava, pravosuđe i državna uprava.
      
       Vlada smanjuje poreska opterećenja
      
       Ministar finansija predstavio je misiji MMF paket stimulativnih mera za rasterećenje privrede, podržanog Instrumentom za koordinaciju politike između Srbije i MMF, među kojima su smanjenje poreskog opterećenja rada, ukidanje pojedinih naknada i promena načina obračuna poreske amortizacije, a kojima će se podstaći dalji rast privrede i nova zapošljavanja.
       Doneta je odluka da se smanji poresko opterećenje rada, ukidanjem doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti na teret poslodavca, a koje je iznosilo 0,75 odsto. Ovom merom smanjuje se poresko opterećenje prosečne neto plate sa 63 odsto na 62 odsto. Ukidanjem pojedinih naknada, kroz usvajanje novog Zakona o naknadama do kraja oktobra ove godine, biće smanjeni parafiskalni nameti.
       Za privredu značajna je i vest da će se promeniti način obračuna poreske amortizacije. Za sva sredstva koja se amortizuju, obračun amortizacije će se vršiti primenom proporcionalne metode, što će suštinski ubrzati amortizaciju za sva sredstva koja podležu amortizaciji, izuzev za nepokretnosti, za koje se i po važećim propisima obračun amortizacije vrši primenom proporcionalne metode. Poreska amortizacija po novim pravilima obračunavaće se za sredstva koje poreski obveznici nabave u poreskoj 2019. i na dalje. Ovo je jedan od najvažnijih zahteva privrednika u Srbiji, a na ovaj način se podržava i podstiče kupovina nove opreme i tehnologije. U praksi to znači da će poreski obveznici imati ujednačen trošak amortizacije u svakoj godini, a krajnji efekat je da će porez na dobit biti manji.
       Povećanje javnih investicija
       na ukupno 208 milijardi dinara
       Značajno će biti povećane javne investicije, kao i da će u narednoj budžetskoj godini, 25 milijardi dinara više biti namenjeno infrastrukturnim projektima, što je ukupno 208,4 milijardi dinara. Osim paketa stimulativnih mera za privredu, doneće se i paket stimulativnih mera za inovativne aktivnosti, a koje će stupiti na snagu od 1. januara 2019. godine. Započet je i proces modernizacije i transformacije Poreske uprave, koja ide u dobrom pravcu, a što je takođe jedan od prioriteta.
       Sa misijom MMF razgovaralo se i o novom investicionom ciklusu u oblasti građevinarstva i infrastrukture, kao i rezultatima koji su postignuti u proteklom periodu. Posebna tema bila je novi investicioni ciklus, odnosno, izgradnja Moravskog koridora, deonice Preljina-Požega na Koridoru 11 koja će početi iduće godine. Zatim, tema razgovora sa MMF bila je i nastavak radova na pruzi Beograd - Budimpešta, a bilo je reči i o novom autoputu Beograd - Sarajevo.
      
       Kad te MMF spasava…
      
       MMF već više od pet godina podržava i hvali ekonomske mere vlade dok je jedina vidljiva mera za to vreme bila smanjenje deficita u budžetu i to pre svega kroz umanjenje penzija. MMF nije tako glasan ni u pogledu činjenica da ključni infrastrukturni projekti kasne godinama i da se netransparentnim subvencijama dovode strani investitori koji domaćoj radnoj snazi isplaćuju minimalce.
       Gotovo da nema dobrog primera zemlje koja se uspešno razvila prateći režim MMF. I ova organizacija je svesna toga pa su proteklih godina počeli sa menjanjem modela rada i uvođenjem novih principa kako bi popravili svoj imidž u svetu i konkretno pomogli ljudima da žive bolje. Tu na scenu stupa Srbija od koje MMF, izgleda, želi da napravi primer zemlje koja je uspešno – stvarno uspešno, a ne formalno – izašla iz aranžmana sa ovom organizacijom a da su joj i privreda i društvo u boljoj poziciji nego pre rada sa Fondom. Međutim, postoji mnogo pitanja. MMF se i dalje rigidno drži principa koji favorizuju jače i naprednije a ne slabije, što je iz liberalno-ekonomske tačke gledišta – koja je u središtu ideologije ove organizacije – logično ali ne pogoduje slabijima kao što je Srbija. Sa druge strane, sama činjenica da Srbija mora da se oslanja na pomoć sa strane kao i sklonost naših političara da se više bave populizmom, stoje kao upozorenje i znak za neizvesnost. To znači da bi svako od nas trebalo veoma pažljivo da prati ekonomske mere koje donosi vlada – a koje se usaglašavaju sa MMF – jer je u toku, kakva-takva, reforma sistema koja će se odraziti na džepove, uslove rada i standard svakoga od nas. „Svedok“ će kao i do sada nastaviti da prati ovu temu.

Spremite se za rast cene struje!
       MMF posle dugo vremena nije u razgovoru sa srpskim zvaničnicima sada zatražio poskupljenje električne energije, što indirektno ukazuje da do kraja godine cena neće da bude promenjena. Tako se najzad desilo čudo, jer se samo tako može nazvati ponašanje zvaničnika ove organizacije, kojima su u ranijim razgovorima povećanje cene struje i smanjenje broja zaposlenih u Elektroprivredi Srbije bile glavne teme i uslov za nastavak pregovora oko ranijeg aranžmana sa MMF.
       To ukazuje da bi građani Srbije do Nove godine i dalje za utrošeni kilovat plaćali jednu od najnižih tarifa, odnosno 6,6 evrocenti po kilovatu, što je tri puta manje od evropskog proseka u 2017. godini, koji iznosi 20,4 evrocenta. Doduše, PCI program koji je naša vlada potpisala s MMF, ne podrazumeva njihovo eksplicitno mešanje u ovu oblast, već je definiše da će svoj konačan stav izneti na osnovu analize tarifa za 2018. godinu koji sa Svetskom bankom treba da uradi EPS.
       Prema nekim saznanjima, rukovodstvo EPS je uspelo za sada da uveri eksperte Svetske banke da proizvodni rezultati iz prošle i prvog kvartala ove godine garantuju da i sa ovakvom cenom može da se ostvaruje profit u ovoj godini, i da najmanje do Nove godine prolongira korekciju cene. Šta će se dešavati posle Nove godine, odlučivaće se kada budu poznati poslovni rezultati EPS.
       Kada je EPS bio jedna od tema u pregovorima, MMF nije imao kritike na rad te kompanije. Predstavnici MMF nisu osporili argumente srpske strane, tako da nijednom rečju nisu spomenuli poskupljenje struje. Jasno je da EPS uspeva da postiže solidne rezultate i sa aktuelnom cenom struje, međutim, treba da se zna da je pitanje dokle će se uvažavati ovi argumenti EPS jer postoje lobiji, koji preko MMF i Svetske banke, pokušavaju da nametnu poskupljenje kako bi sa svojom cenom bili konkurentni srpskom javnom preduzeću. Drugim rečima, oni će nastaviti sa pritiscima, pa je izvesno da u prvom kvartalu naredne godine dođe do poskupljenja struje.
       MMF je pozitivno ocenio napredak u poslovanju i rezultate Elektroprivrede Srbije, a Rouf, je objasnio da se MMF najviše bavio EPS, jer ima najviše zaposlenih. „Stanje u EPS se u odnosu na situaciju od pre tri godine značajno popravilo. MMF se najviše bavio EPS kao državnom kompanijom, jer je najvažnija i ima najviše zaposlenih. Drago nam je da vidimo unapređenje u samom EPS u smislu same efikasnosti poslovanja i progresu, koji će se nastaviti i u budućnosti“, rekao je Rouf posle posete EPS.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX