SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561173

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Bosansko-hercegovački čvor još komplikovaniji nakon nedavnih izbora
Tročlani brak u kome se nikome ne ostaje
Piše: Milan Dinić

       Nedavno održani izbori u BiH pokazali su svu disfunkcionalnost te države. Izbornom kampanjom dominirale su iste teme kao na prvim izborima 1996. – u prvom planu je bio etno-nacionalizam a ne izgradnja zajedničke države. BiH na svakom koraku, uporno, potvrđuje izreku da što se krivo rodi vreme neispravi.
       Na izborima koji su održani 7. oktobra za učešće su se prijavile 72 političke stranke i 39 nezavisnih kandidata, a više od tri miliona 200 hiljada građana sa pravom glasa (od koga je, kako se čini, nemali broj „živ“ samo na spiskovima) biralo je između 7.500 kandidata za 518 pozicija! Ovako glomazan aparat nema nijedna država na svetu, pride činjenica da je u poređenju sa većinom zemalja BiH među najsiromašnijima.
       Milorad Dodik izabran je za srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, dok je Željka Cvijanović predsednik Republike Srpske.
       Za ostala dva člana predsedništva izabrani su Željko Komšić (predstavnik hrvatskog naroda koga su defakto izglasali Bošnjaci i koji je po pobedi odmah najavio tužbu protiv Hrvatske) kao i Šefik Džeferović, kandidat bošnjačke SDA i čovek koji će defakto u predsedništvu biti izvođač radova Bakira Izetbegovića.
       Po potvrđivanju pobede Milorad Dodik je prvo najavio da će tražiti vraćanje 88 nadležnosti koje su oduzete Republici Srpskoj a na koje ima pravo po Dejtonskom sporazumu, kao i da će se zalagati za ukidanje institucije Visokog predstavnika koji je defakto međunarodni upravitelj BiH, kao i eliminisanje stranaca iz Ustavnog suda. Dodik je – u svom maniru – najavio da će na sednicama Predsedništva učestvovati video linkom iz Istočnog Sarajeva. Takođe je najavio da iako neće ići u svoju kancelariju koja mu pripada u Sarajevu, da će tamo poslati sveštenika „da istera zle duhove“. Dodik je drugu dvojicu članova Predsedništva optužio da će u BiH uneti „ratnu politiku“, posebno apostrofirajući Komšića kao glavnog izvora problema.
       Predstavnik hrvatskog naroda (barem formalno) Željko Komšić – koji je izabran glasovima Bošnjaka – u prvoj nedelji od izbora odmah se zamerio ključnim susedima BiH – Srbiji i Hrvatskoj. Prvo je odmah najavio tužbu protiv Hrvatske povodom izgradnje Pelješkog mosta i prava na moru, što je naišlo na osude Zagreba. Onda je potom izjavio da je „Kosovo država“ što se njega tiče i da iako BiH neće priznati tu tvorevinu, da on „ima svoj stav“. Za razliku od Zagreba gde su – kao što to uvek čine – oštro odgovorili, Aleksandar Vučić je poručio (kao što to Srbija često čini) da je „nekad bolje nešto da se prećuti“.
       Bošnjački predstavnik, Šefik Džeferović – koga većina vidi kao pijuna u rukama Bakira Izetbegovića (koji je isprva za bošnjačkog kandidata hteo da istakne svoju ženu pa mu je međunarodna zajednica „savetovala“ da to ne radi) – izjavio je da će se oštro protiviti „destrukciji BiH“, aludirajući pre svega na držanje Milorada Dodika.
       On je takođe najavio da će insistirati na tome da se službeni simboli BiH koriste tamo gde zvaničnici i organi te države imaju sastanke, uključujući i teritoriju RS, gde su ovi simboli ređe prisutni.
       Ovakvo predsedništvo produkt je Dejtonskog sistema i države koja je bazirana na kompromisu, koja je u tročlanom braku u kome dva člana (sprski i hrvatski) žele da odu.
       Od sve trojice članova Predsedništva Milorad Dodik ima najveći legitimitet i autoritet. Posledica toga može biti veći otpor permanentnim nastojanjima da se uruši Dejtonski sporazum sa ciljem gušenja Srpske a, po potrebi, jačanje secesionističkih tenzija u RS. U tom smislu, odnosi sa Srbijom ali i Rusijom biće predmet posebne pažnje, pre svega zapadnih političkih krugova i medija koji gotovo u svemu što ima predznak ili profil srpskog ili ruskog na Balkanu uglavnom vide problem i razlog za strah.
       Odnosi sa Hrvatskom će biti posebno problematični, što svakako neće pomoći uznapredovanje evrointegracija BiH.
       Institucija Predsedništva BiH će izgubiti na značaju jer Dodik – koji ima najveći autoritet i legitimitet – ne želi predsedništvo, Džeferović je produžena ruka Bakira Izetbegovića i neće imati autoritet da sam donosi odluke, a Komšić je defakto predstavnik bošnjačkog nacionalizma formalno izabran iz redova Hrvata, koji nema podršku u hrvatskom etničkom korpusu niti u hrvatskoj državi.
       U osnovi svega leže dva problema, koja su, čini se nerešiva, ma ko da je na vlasti: državna neutemeljenost BiH, kao i ekonomsko propadanje koje pogađa sva tri dominantna naroda.
       Bosna ima problem što nije država sa državnom tradicijom već veštačka tvorevina u koju su tri naroda ugurana na silu. Napravljena sa idejom stvaranja nekakvog konsenzualnog društva u kome će se odluke donositi na bazi kompromisa, znači da u BiH nikada ne može da funkcioniše prava demokratija, gde će se poštovati volja većine (jer postoje ustavne garancije koje štite prava ostalih naroda i daju im mogućnost da blokiraju odluke). Bosna kakva postoji danas je ujedno i proizvod ali i žrtva zapadne politike, koja nije htela da dozvoli formiranje čisto muslimanskog entiteta/državne tvorevine čak i u ovoj, zabačenoj periferiji Evrope.
       Bosna je i dalje pocepano društvo odakle godišnje 100 hiljada ljudi ode u inostranstvo upravo usled nemaštine i nepostojanja ekonomskih osnova. Republika Srpska ne stoji ništa bolje od Federacije, naprotiv: u zemlji od stanovnika pola radno sposobnog stanovništva radi u državnoj upravi i samoupravi, a među penzionerima je tek deo njih vršio redovne uplate u penzioni sistem. U uslovima u kojima država nije dovršena ozbiljna reforma nije moguća.
       Po svemu sudeći, sudbina Bosne, kao i vekovima unazad, zavisiće ne od onih koji u njoj žive, već od ishoda balkanskih političkih igri Velikih sila.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX