SVEDOK Internet



Broj 1194.

Poseta
5800793

Ne verujem da će Vučić podneti ostavku u SNS!

Ramušove puste želja

Silovanje razuma Raje Rodića

BIG BEN NOVAK!

Promocija Vučićeve i Makronove moći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Haos i stampedo na otvaranju „Lidla“ navelo mnoge na pitanje – da li smo mi Srbi toliko gladni i bedni? Scene iz susednih zemalja, ali i razvijenih država pokazuju da ni tamo nije drugačije!
Ma kakav „Crni petak“ - ČETVRTAK!

       Otvaranje 16 supermarketa nemačkog lanca „Lidl“ u Srbiji, (crni) četvrtak, 11. oktobra, propraćeno je snimcima i komentarima koji svedoče o jurišu na rafove, haosu, otimanju i svađi kupaca oko proizvoda, kao i nizom neprijatnih scena koje su, reklo bi se, nedolične i ne priliče civilizovanom i normalnom svetu.
       Za jedne to je bio dokaz koliko je Srbija bedna i siromašna, za druge – koliko su mnogi naši ljudi nekulturni i necivilizovani i kako smo kao društvo nazadni.
       Međutim, da li smo mi jedini i da li je ovakvo ponašanje karakteristično samo za nas – Srbe i Srbiju, kao odraz naše materijalne bede?
       Nije!
       Pregledali smo snimke sa otvaranja „Lidla“ u drugim susednim zemljama tokom proteklih godina kao što su Bugarska i Hrvatska.
       Iste scene, čak možda i gore, nego prilikom otvaranja „Lidla“ u Srbiji.
       „Lidl“ je u Bugarsku došao 2010. godine. Oktobra te godine u Sofiji je otvoren logistički centar ovog lanca, a na otvaranju je govorio i bugarski premijer Bojko Borisov koji je tada rekao da je to jedna od najvažnijih investicija u toj zemlji.
       Borisov je u Bugarskoj ono što je Vučić u Srbiji – sve.
       Dakle, koliko god nekima delovalo nenormalno da najvažniji čovek u zemlji otvara supermarket, nismo jedini slučaj.
       A, ako mislite da je smešno da se mi poredimo s Bugarima, u pravu ste: Bugari koji imaju manji broj stanovnika nego mi, imaju bruto društveni proizvod od 54.3 milijardi dolara odnosno 8.034 dolara nominalno po glavi stanovnika i prosečnu platu od 575 evra, dok Srbija sa nešto većim brojem stanovnika ima BDP od 44.2 milijarde dolara, odnosno 6,299 dolara nominalno po glavi stanovnika i prosečnu platu od 430 evra.
       I kada je otvoren „Lidl“ u Bugarskoj su scene bile slične ili gore nego onima u Srbiji: guranje, haos, svađa, pomama za proizvodima na popustu, otimanje, gaženje preko dece.
       Bugarska nije jedini primer. „Lidl“ je od 2005. prisutan u Rumuniji i od 2006. u Hrvatskoj i na otvaranju diskonta u tim zemljama takođe je bilo velike gužve i pomame, mada u tome nisu učestvovali predsednici i najviši državni činovnici.
       Sa druge strane, dok je „Lidl“ u Srbiji otvorio trgovine, ova kompanija je u Bugarskoj i Rumuniji takođe otvorila i velike centre za tehnološki i IT razvoj svoje ponude i platformi.
       Da li su nemile i necivilizovane scene sa otvaranja „Lidla“ karakteristika samo za siromašne zemlje istočne/jugoistočne Evrope?
       Ni to nije tačno.
       Ako pogledamo malo dalje od Srbije i našeg susedstva – recimo taj čuveni razvijeni Zapad i zemlje poput Engleske ili Sjedinjenih država, videćemo slično ako ne i gotovo potpuno divljačko ponašanje ljudi kada su velike rasprodaje u pitanju.
       Tamo postoji zlokoban „Crni petak“ – dan u godini, obično uoči katoličkog Božića, kada velike radnje imaju najveće rasprodaje. Ljudi bukvalno kampuju celu noć ispred radnji kako bi među prvima ušli i pokupovali sve što mogu.
       Naravno, razlika je u tome što na Zapadu to rade za laptopove i televizore, a u Srbiji za piliće i mleveno meso. „Crni petak“ je upravo zbog nemilih i nedoličnih scena naišao na oštre kritike javnosti, pa je zima 2017. bila prva godina kada su i u SAD i u Britaniji i drugim razvijenim zapadnim tržištima smanjene ili uravnotežene rasprodaje za „Crni petak“, kako bi se izbegle divljačke scene!
       Dakle, nismo mi Srbi najgori, odnosno - ponašanje ljudi na otvaranju „Lidla“ (ili, ako se sećate svojevremenog haosa na beogradskom Trgu republike kada su ljudi umalo izginuli u stampedu i svađi za japanske trešnje koje je Japan donirao Srbiji) nije odraz toga koliko smo mi bedni i siromašni, već je crta ponašanja i prilika ljute sirotinje, koja je svuda ista – gologuza i gladna.
       Međutim, nisu svi u stampedu u „Lidlu“ bili siromašni i u zakrpama – bilo je tu i nakupaca i onih koji su došli da kupe pola tona šećera kako bi to posle preprodavali. Pitanje je da li bi te ljude trebalo da osuđujemo ili ne jer – niti su uradili ništa nelegalno, a ni nemoralno. Niko ne mora sutradan da kupi od njih proizvode koje su po diskontnoj ceni kupili u „Lidlu“ ili drugim hipermarketima – idite i vi u „Lidl“ ili „Tempo“.
       Međutim, iskustvo je pokazalo da među srpskim trgovcima ima mnogo onih koji zaslužuju da budu iza rešetaka: od onih koji zakidaju zaposlenima plate i ucenjuju ih, preko onih koji prodaju pokvareno meso iz pitaj Boga odakle, ili imaju marže neuporedivo veće nego što bi bilo normalno.
       Ali, srpski trgovci i nakupci su druga priča.
       Uredništvo „Svedoka“






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX