SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561166

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Haos i stampedo na otvaranju „Lidla“ navelo mnoge na pitanje – da li smo mi Srbi toliko gladni i bedni? Scene iz susednih zemalja, ali i razvijenih država pokazuju da ni tamo nije drugačije!
Ma kakav „Crni petak“ - ČETVRTAK!

       Otvaranje 16 supermarketa nemačkog lanca „Lidl“ u Srbiji, (crni) četvrtak, 11. oktobra, propraćeno je snimcima i komentarima koji svedoče o jurišu na rafove, haosu, otimanju i svađi kupaca oko proizvoda, kao i nizom neprijatnih scena koje su, reklo bi se, nedolične i ne priliče civilizovanom i normalnom svetu.
       Za jedne to je bio dokaz koliko je Srbija bedna i siromašna, za druge – koliko su mnogi naši ljudi nekulturni i necivilizovani i kako smo kao društvo nazadni.
       Međutim, da li smo mi jedini i da li je ovakvo ponašanje karakteristično samo za nas – Srbe i Srbiju, kao odraz naše materijalne bede?
       Nije!
       Pregledali smo snimke sa otvaranja „Lidla“ u drugim susednim zemljama tokom proteklih godina kao što su Bugarska i Hrvatska.
       Iste scene, čak možda i gore, nego prilikom otvaranja „Lidla“ u Srbiji.
       „Lidl“ je u Bugarsku došao 2010. godine. Oktobra te godine u Sofiji je otvoren logistički centar ovog lanca, a na otvaranju je govorio i bugarski premijer Bojko Borisov koji je tada rekao da je to jedna od najvažnijih investicija u toj zemlji.
       Borisov je u Bugarskoj ono što je Vučić u Srbiji – sve.
       Dakle, koliko god nekima delovalo nenormalno da najvažniji čovek u zemlji otvara supermarket, nismo jedini slučaj.
       A, ako mislite da je smešno da se mi poredimo s Bugarima, u pravu ste: Bugari koji imaju manji broj stanovnika nego mi, imaju bruto društveni proizvod od 54.3 milijardi dolara odnosno 8.034 dolara nominalno po glavi stanovnika i prosečnu platu od 575 evra, dok Srbija sa nešto većim brojem stanovnika ima BDP od 44.2 milijarde dolara, odnosno 6,299 dolara nominalno po glavi stanovnika i prosečnu platu od 430 evra.
       I kada je otvoren „Lidl“ u Bugarskoj su scene bile slične ili gore nego onima u Srbiji: guranje, haos, svađa, pomama za proizvodima na popustu, otimanje, gaženje preko dece.
       Bugarska nije jedini primer. „Lidl“ je od 2005. prisutan u Rumuniji i od 2006. u Hrvatskoj i na otvaranju diskonta u tim zemljama takođe je bilo velike gužve i pomame, mada u tome nisu učestvovali predsednici i najviši državni činovnici.
       Sa druge strane, dok je „Lidl“ u Srbiji otvorio trgovine, ova kompanija je u Bugarskoj i Rumuniji takođe otvorila i velike centre za tehnološki i IT razvoj svoje ponude i platformi.
       Da li su nemile i necivilizovane scene sa otvaranja „Lidla“ karakteristika samo za siromašne zemlje istočne/jugoistočne Evrope?
       Ni to nije tačno.
       Ako pogledamo malo dalje od Srbije i našeg susedstva – recimo taj čuveni razvijeni Zapad i zemlje poput Engleske ili Sjedinjenih država, videćemo slično ako ne i gotovo potpuno divljačko ponašanje ljudi kada su velike rasprodaje u pitanju.
       Tamo postoji zlokoban „Crni petak“ – dan u godini, obično uoči katoličkog Božića, kada velike radnje imaju najveće rasprodaje. Ljudi bukvalno kampuju celu noć ispred radnji kako bi među prvima ušli i pokupovali sve što mogu.
       Naravno, razlika je u tome što na Zapadu to rade za laptopove i televizore, a u Srbiji za piliće i mleveno meso. „Crni petak“ je upravo zbog nemilih i nedoličnih scena naišao na oštre kritike javnosti, pa je zima 2017. bila prva godina kada su i u SAD i u Britaniji i drugim razvijenim zapadnim tržištima smanjene ili uravnotežene rasprodaje za „Crni petak“, kako bi se izbegle divljačke scene!
       Dakle, nismo mi Srbi najgori, odnosno - ponašanje ljudi na otvaranju „Lidla“ (ili, ako se sećate svojevremenog haosa na beogradskom Trgu republike kada su ljudi umalo izginuli u stampedu i svađi za japanske trešnje koje je Japan donirao Srbiji) nije odraz toga koliko smo mi bedni i siromašni, već je crta ponašanja i prilika ljute sirotinje, koja je svuda ista – gologuza i gladna.
       Međutim, nisu svi u stampedu u „Lidlu“ bili siromašni i u zakrpama – bilo je tu i nakupaca i onih koji su došli da kupe pola tona šećera kako bi to posle preprodavali. Pitanje je da li bi te ljude trebalo da osuđujemo ili ne jer – niti su uradili ništa nelegalno, a ni nemoralno. Niko ne mora sutradan da kupi od njih proizvode koje su po diskontnoj ceni kupili u „Lidlu“ ili drugim hipermarketima – idite i vi u „Lidl“ ili „Tempo“.
       Međutim, iskustvo je pokazalo da među srpskim trgovcima ima mnogo onih koji zaslužuju da budu iza rešetaka: od onih koji zakidaju zaposlenima plate i ucenjuju ih, preko onih koji prodaju pokvareno meso iz pitaj Boga odakle, ili imaju marže neuporedivo veće nego što bi bilo normalno.
       Ali, srpski trgovci i nakupci su druga priča.
       Uredništvo „Svedoka“












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX