SVEDOK Internet



Broj 1156.

Poseta
5561201

Kada ovi odu sa vlasti, u zatvore će dolaziti narod kao na ekskurziju, da ih gleda sve na jednom mestu

Nije Vučić kriv, mi smo…

Poraz jahača apokalipse

Đukanović od Crne Gore pravi talibansku državu

Benzinska pumpa koja je u doba sankcija postala supermarket!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Skandal i sramota o odnosu prema nacionalnoj i kulturnoj baštini
Škrabotine na freskama u Žiči stoje decenijama - niko nadležan
Piše: Đorđe Jevremović

       Manastir Žiča jedan je od najvažnijih spomenika srpske i hrišćanske kulture. Nažalost, kroz istoriju ova svetinja - bila je meta brojnih osvajača i napadača koji su prošli preko naših prostora.
       Crkvu, nažalost, nisu na miru ostavili ni vandali iz komunističkog perioda a tragovi toga su, nažalost, vidljivi i danas.
       Ono što još više iznenađuje jeste činjenica da niko do sada nije reagovao jer, „nisu nadležni“.
       Prilikom nedavne posete manastiru Žiči koji se nalazi nadomak Kraljeva, bio sam preneražen. Na freskama na samom ulazu u manastir nalaze se škrabotine urezane oštrim predmetima. Te freske su primer seko slikarstva i urađene su 1939. godine. Isti ovi urezani „potpisi“ nalaze se i na kuli iz 13. veka, pa je kula odavno zatvorena za posetioce baš iz tog razloga.
       Ove podatke nam je dala sestra Nektarija koja je u manastiru dve decenije. Kako smo saznali u manastiru, ove škrabotine na freskama načinjene su u periodu posle Drugog svetskog rata i tako stoje decenijama?!
       Nismo uspeli da saznamo da li je neko iz manastira, ili od nadležnih institucija koje se bave zaštitom spomenika kulture preduzeo nešto tokom proteklih godina.
       „Svedok“ se obratio Zavodu za zaštitu spomenika Republike Srbije odakle nam je dr Svetlana Pejić poslala odgovor da - oni nisu nadležni?!?
       Prenosimo tekst odgovora dr Pejić:
       „Ulaz u žički manastirski kompleks, koji je predmet Vašeg interesovanja, ukrašen je seko slikarstvom uoči Drugog svetskog rata. Ta celina nije u domenu aktivnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je okončao višegodišnje radove na konzervaciji, restauraciji i prezentaciji fresko slikarstva nastalog u 13. i 14. veku u crkvi Svetog Spasa manastira Žiče, već deo staranja o stanju zdanja u kompleksu aktivnog manastira. Vaša zapažanja prenećemo mati Jeleni, igumaniji manastira Žiče i Njegovom preosveštenstvu Gospodinu Justinu, episkopu žičkom, u nastojanju da se iznađu zadovoljavajuća rešenja.“
       Dakle, Zavod nije nadležan već manastir, a u Žiči nisu mogli da nam kažu više o ovome.
       Prosto je neverovatno da godinama – odnosno, očito, decenijama – stoje škrabotine na freskama na ulazu u manastir i – nikom ništa!
       Te škrabotine bi trebalo da budu uklonjene i da se izvrši restauracija fresaka. Ili, ukoliko se ispostavi da je zaista reč o natpisima koji su nastali odmah posle Drugog svetskog rata, možda bi deo njih trebalo da bude sačuvan – kao što su to uradili u nemačkom Bundestagu sa škrabotinama sovjetskih vojnika – jer je i to deo nekakvog kulturnog nasleđa.
       Ovaj slučaj je, zapravo, primer jednog dubljeg problema u našem društvu i državi: većina institucija i organizacija se trude da učine sve kako bi dokazali da oni nisu nadležni za nešto odnosno da to nije njihov problem već nekog drugog.
       Tako i imamo i druge – daleko gore slučajeve od ovog u Žiči – kao što su dvorci na severu Srbije koji imaju status kulturnog blaga, a od kojih najveći deo propada jer nemaju namenu, ni vlasnike.
       Svi bi da se nešto uradi, ali niko nije nadležan. Zašto u našim institucijama i društvu preovladava pristup da se prvo gleda da li je neko za šta nadležan, a ne kako da se nešto reši, pitanje je za sociologe.
       Ali društvo koje ovakav pristup ima ne samo kada je reč o pitanjima koja su vezana za nacionalnu kulturu, već i svim drugim problemima, teško može da opstane.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX