SVEDOK Internet



Broj 1172.

Poseta
5663348

Dokle će SANU nastaviti da srlja u mračni bezdan?!

Kosta Čavoški: Nije teško zaključiti da Časlav Ocić više nije kadar da razlikuje dobro i zlo i moralno
Časlav Ocić: Ljudi na koje akademik Čavoški odapinje svoje fatve, odavno su prema toj („crnomagijskoj“) aktivnosti bacanja čini, postali – ravnodušni

Za sedam godina plata realno skočila za 1,38 evra

NAPREDNJACKI DISIDENT RADOŠ LJUŠIĆ

Jasenovac je bio imperija zla u kojoj su dželati uživali u ubijanju žrtava


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Šta se stvarno krije iza “ostavke sa zadrškom”, predsednika SANU, prof. dr Vladimira Kostića
Ostavka, princip ili sujeta?
Piše: Vladan Dinić

       Na dugo najavljivanoj i priželjkivanoj izbornoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti od ponuđenih 18 izabrano je 16 redovnih članova (iz postojećeg dopisnog članstva, sledeći izborni ciklus za redovni status moraće da sačekaju Slobodan Grubačić i Velimir Radmilović), od 26 kandidata za nove, dopisne članove odabrano je 14 (otpalo je, dakle 12!), kao i sva četiri predložena inostrana člana, ali glavni utisak izborna - je posle saopštenih rezultata, prof. dr Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije, obećao (i ispunio) da će još istog dana svim odeljenjima SANU ponuditi ostavku – „jer mu je ishodom glasanja poslata jasna poruka“?!
       Pismo je uputio sekretarima svih osam odeljenja SANU, a u narednim danima odeljenja će se izjasniti da li ostavku prihvataju – ili ne?!
       Sudeći prema prvim izjavama nekoliko predsednika odeljenja, ostavka će biti odbačena, a Kostić će ostati na čelu SANU - bar do sledeće godine, za kada su zakazani izbori za novog predsednika.
       - Svi koji sedite ovde svesni ste napora koji je uložen i principa za koje sam se zalagao. Covek sam koji pokušava, sa promenljivim uspehom, da u poslednjih pedeset godina drži svoju reč. Dobro znate da nikome od vas nisam pomenuo nijedno ime tokom predizbornog procesa, ali radi se o činjenici da očigledno imamo potpuno različita shvatanja o ugroženosti akademije, njenog mesta i njene budućnosti. U tom smislu, biće mi veliko zadovoljstvo da otvorim politički prostor da na moje mesto dođe čovek kome ćete više verovati i koji će uspešnije voditi SANU, rekao je Kostić.
       Kostićeva odluka o „ostavci sa zadrškom“ – da se odeljenja izjasne) presedan je, jer se do sada nije dešavalo da predsednik SANU povuče ovakav potez...
       Istina, prvi čovek SANU jasno je istakao da razlog nisu medijski napadi (i klevete?) kojima je bio izložen u poslednje vreme, već da je reč o principu i o tome što u brojčano najugroženijim, i po članstvu najstarijim odeljenjima, nije izabran dovoljan broj novih članova, misleći na Odeljenje društvenih nauka i Odeljenju likovne i muzičke umetnosti.
       -Istina, ovakvim odlukama obezbeđena je prosta reprodukcija, ali ne i vitalnost, koja je više nego ugrožena i to izgleda nije dovoljno ozbiljno shvaćeno, kaže Kostić?!
       Akademik Vladimir Stevanović, predsednik Odeljenja hemijskih i bioloških nauka najavio je „da će se do sredine naredne nedelje njegovo odeljenje formalno izjasniti o ostavci“.
       - Mislim da će odeljenje da odbije ostavku i da ćemo svoj stav formulisati najkasnije do srede kaže akademik Stevanović. Predsednik je iz moralnih razloga ponudio ostavku, jer izbori nisu uspeli u onoj meri u kojoj je očekivao. Na ishod su svakako uticali i veliki pritisci putem medija jer su se brojni kritizeri pojavljivali u javnosti sa zlonamernim i netačnim podacima. Ovo je posebno uticalo na ishod glasanja za kandidate Odeljenja društvenih nauka.
       Da je pritisak javnosti imao uticaja, slaže se i akademik Zoran Petrović, sekretar Odeljenja tehničkih nauka.
       On kaže da je izneto mnogo netačnih podataka o kandidatima.
       Akademik Petrović nezadovoljan je rezultatima izbora i na odeljenju na čijem je on čelu. Kaže da je i on svoju poziciju stavio na raspolaganje. Objašnjava da je od prošlih izbora pet članova odeljenja preminulo, a sada su dobili samo jednog novog dopisnog.
       - Moje mišljenje je da ne treba da prihvatimo ostavku, ali videćemo kako će i se odeljenje izjasniti do sledeće nedelje, napominje akademik Petrović. Rezultat izbora nije sasvim rđav, ali nije ni dovoljan da se napravi preokret, već samo da se zadrži status kvo. Postojala je velika želja da se reši nesrazmera između broja članova iz oblasti društveno-humanističkih nauka, s jedne strane, i prirodnih i tehničkih, sa druge. Ali krivica što se to nije dogodilo nije na prirodnim i tehničkim odeljenjima. Društveno-humanistička odeljenja nisu se najbolje snašla u prezentaciji svojih kandidata. Očigledno je i da su ljudi bili konzervativniji u davanju glasova nego što je akademik Kostić očekivao. Po navici su glasali za one sa dvotrećinskom podrškom odeljenja i eventualno za prvog na listi sa nadpolovičnom podrškom.
       Akademik Tibor Varadi najavio je da će se članovi Odeljenja društvenih nauka o podršci izjasniti 19. novembra i dodao da se nada da će ostavka biti povučena.
       Njihove kolege – akademici, bili su veoma iznenađeni i zatečeni dešavanjima posle brojanja glasova...
       Akademik Vasilije Krestić rekao je da to što akademik Kostić nudi ostavku ne znači i da će je akademici prihvatiti.
       Akademik Miro Vuksanović, upravnik Biblioteke SANU, kako prenosi Tanjug, kratko je rekao da je odluka predsednika Kostića neočekivana i da njegova ostavka ne može biti prihvaćena. Međutim, u izjavi za „Danas“ bio je opširniji rekavši da ne može da komentariše najavljeno nuđenje ostavke predsednika SANU, ali ne deli Kostićev stav o ugroženosti rada Akademije.
       - Ništa se nije desilo što se i ranije nije dešavalo. Otprilike to je broj dopisnih članova koji prođe na svih izborima. Ovo je rezultat onoga što su radila odeljenja SANU i ponudila Skupštini. U svako tajnom glasanju ima nepravdi, na to mora da se računa, Mislim da rad Akademije nije ugrožen. Ona ima dovoljno aktivnih članova da može da održi svoju aktivnost bez problema - smatra akademik Vuksanović.
       Predsedništvo SANU je krajem oktobra, uz raspisivanje „konkursa“ za nove članove donelo i „Posebno uputstvo sa kriterijumima za ciklus izbora u članstvo SANU u 2018. godini“. Rok za predaju predloga istekao je 31. januara 2018, prijavilo se 109 kandidata. Komisija za praćenje izbora u SANU odbacila je 14 prijava zbog tehničkih manjkavosti, a 95 je ušlo u postupak selekcije, koja je izvršena u više krugova.
       U medijima se žestoko polemisalo o kriterijumima selekci-je, posebno kada je reč o viđenim naučnicima poput genetičara Miodraga Stojkovića, koji nije prošao u prvom krugu, iako ima više objavljenih radova i citiranja nego ostali kandidati u oblasti hemijskih i bioloških nauka, Milana Brdara...
       Grupa intelektualaca iznela je uoči izbora stav da je SANU u dubokoj krizi koja je „posebno došla do izražaja u sprovođenju izborne procedure, a osnovne zamerke koje su izneli tiču se nepoštovanja kriterijuma prilikom izbora kandidata za Akademiju i netransparentnosti procesa izbora“.
       Predsedništvo SANU je u više navrata negiralo sve optužbe kandidata koji se nisu našli u najužem izbom, navodeći da su odeljenja birala kandidate, a ne rukovodstvo Akademije.
       Podsetimo, SANU je tokom ove izborne godine bila izložena učestalim kritikama, a Predsedništvo SANU sve optužbe koje se tiču neregularnosti i netransparentnosti procedure odbacivalo je kao netačne i neargumentovane.
       Kako je na skupštini zvanično rečeno, nijedan pismeni, blagovremeni priogovo javnosti na izbornu građu za kandidate koji su u 2018. upućeni na Izbornu skupštinu nije stigao na adresu Srpske akademije.
       Jedan od najtežih javnih sporova izbio je zbog javnih tvrdnji akademika Caslava Ocića o nameštanju izbora. On je u maju na Godišnjoj skupština SANU razrešen dužnosti sekretara Odeljenja društvenih nauka, a zbog njegovih optužbi za lobiranje ostavku je (tada) ponudio predsednik Vladimir Kostić.
      
       * * * * *
      
       Do ovih izbora Odeljenje društvenih nauka brojalo je samo šest akademika i od 2009. do danas bio je primljen samo jedan novi član, da bi sada dopisni član Aleksandar Kostić postao redovan, a novi dopisni su Alpar Lošonc i Pavle Petrović, dok nisu izabrani SLobodan Antonić (dobio 46), Milena Dragićević Šešić (31), Mirjana Rašević (32).
       Za izuzetno nadarenog i slobodoumnog Slobodana Antonića smatraju „da nije prošao“, jer je jedan od vodećih srpskih intelektualaca koji kritikuje postojeći naprednjački režim u Srbiji i Aleksandra Vučića, a a Milenu Dragićević Šešić i Mirjanu Rašević su lansirane priče, da su navodno, kandidati „drugosrbijanaca“?!
       Odeljenje za likovne i muzičke umetnosti do sada je imalo 13 članova, Milica Stevanović iz dopisnog prešla je u redovno članstvo, Jelena Jovanović i Sava Halugin postali su novi, dopisni članovi, dok u istoj kategoriji nisu izglasani Mieta Prodanović (49 glasova) i Borislav Stojkov (39).
       Srpska akademija nauka i umetnosti ima 128 članova (92 redovna i 36 dopisnih), dok je u radnom sastavu njih 120 (88 redovnih i 32 dopisna), osam akademika je van radnog sastava jer su stalno nastanjeni u inostranstvu ili godinu dana nisu učestvovali u radu svojih odeljenja (četiri dopisna i četiri redovna).
       Izbornoj skupštini prisustvovalo je 110 članova, toliko ih je i glasalo, pri čemu je za održavanje izbora bilo neophodno prisustvo njih 61.
      
       * * * * *
      
       Od 2000. do 2015. organizovano je šest izbornih sesija, prosečno je po sesiji primano 17 novih akademika (odnosno dopisnih ćlanova).
       Preciznije, 2000, 2006. i 2012.do 2013-2015. izabrano ih je 14, 2009. taj broj je iznosio 20, a najviše je primljeno 2003 godine - 29.

Kratko pismo
       Kostić je u kratkom pismu, ponuđenu ostavku obrazložio razočaranjem u ishod izbora za nove članove, koji su održani u četvrtak.
       Napisao je kako je očekivao da se više postigne izborima, te da oseća obavezu da ponudi ostavku kako bi Akademija, ako nije zadovoljna njegovim radom, mogla da izabere drugu osobu za to mesto.
Procedura
       Prema pravilima, redovne članove biraju samo redovni članovi, a dopisne i inostrane biraju svi članovi akademije.
       Da bi dopisni član postao redovni bilo je potrebno 45 glasova (za jedan više od polovine ukupnog broja redovnih članova u radnom sastavu), a da bi kandidat postao dopisni ili inostrani član bilo je potrebno da dobije 61 glas (odnosno za jedan više od polovine ukupnog broja članova u radnom sastavu).
Novi akademici
       * Odeljenje za matematiku, fiziku i geonauke:
      
       Redovni: Zoran Radović (62 glasa), Milan Sudar (57), Miodrag Mateljević (52);
       Dopisni: Željko Šljivančanin (80),
       Inostrani: Dželal Šengor (95);
      
       * Odeljenje hemijskih i bioloških nauka:
      
       Redovni: Slobodan Milosavljević (62), Radmila Petanović (62), Radomir Saičić (53)
       Dopisni: Tanja Ćirković Veličković (67);
       NISU PROŠLI: Marjan (54), Aleksandar Obradović (48)
      
       * Odeljenje tehničkih nauka:
      
       Redovni: Miloš Kojić (59),
       Dopisni: Vlada Veljković (72),
       Inostrani: Miroslav Krstić (91), Mauro Ferari (96);
       NISU PROŠLI: Slaviša Trajković (47), Dragoslav Šumarac (44)
      
       * Odeljenje medicinskih nauka:
      
       Redovni: Zoran Krivokapić (70), Milorad Mitković (55), Petar Seferović (54),
       Dopisni: Tatjana Simić (81);
      
       * Odeljenje jezika i književnosti:
      
       Redovni: Goran Petrović (68), Zlata Bojović (64), Milovan Danojlić (49),
       Dopisni: Jovan Delić (66), Zoran Paunović (66), Ljubinko Radenković (76),
       Inostrani: Euđen Simion (103);
       NIJE PROŠAO: Mihajlo Pantić (49)
      
       * Odeljenje društvenih nauka:
      
       Redovni: Aleksandar Kostić (51),
       Dopisni: Alpar Lošonc (73), Pavle Petrović (77),
       Nisu prošli: Slobodan Antonić (46), Milena Dragićević Šešić (31), Mirjana Rašević (32)
      
       * Odeljenje istorijskih nauka:
      
       Redovni: Ljubodrag Dimić (72),
       Dopisni: Dragan Vojvodić (83), Vujadin Ivanišević (92), Mira Radojević (69);
       Nisu prošli: Đorđe Bubalo (43)
      
       * Odeljenje likovne i muzičke umetnosti:
      
       Redovni: Milica Stevanović (71),
       Dopisni: Jelena Jovanović (79), Sava Halugin (91).
       Nisu prošli: Mileta Prodanović (49), Borislav Stojkov (39)
Ispred vrata
       * Van Akademije nauka i umetnosti ostali su: Marjan Niketić, Aleksa Obradović, Pavle Pavlović, Slaviša Trajković, Dragoslav Šumarac, Mihajlo Pantić, Slobodan Antonić, Milena Dragićević Šešić, Mirjana Rašević, Đorđe Bubalo, Borislav Stojkov i Mileta Prodanović.
       * Sledeći izborni ciklus za redovni status moraće da sačekaju Slobodan Grubačić i Velimir Radmilović.
Tako reći nezvanično
       Nezvanično, u SANU se priča, da je navodno Vladimiru Kostiću dozlogrdilo da ga prozivaju kao „izdajnika Kosova“, „masona“, „soroševca“, „Vučićevog čoveka“.
       Koliko su ta glasna šaputanja doprinela ovom činu, to može da odgovori samo Kostić...Cinjenica da je nekim svojim ishitrenim izjavama o Kosovu i našem putu u EU, (ne znači da nisu bile i tačne, primedba V.D) iziritirao srpsku javnost, ali je još tačnije da je on, za vreme svog mandata oživeo Akademiju, da je jasno i glasno rekao da SANU oko Memoranduma nema čega da se stidi, suprostavio se ulasku Šiptara u UNESKO…
Aleksandar Vučić i Ana Brnabić u Akademiji
       U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti nam je potvrđeno da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Srbije Ana Brnabić biti gosti 19. novembra povodom Dana Akademije!
       Njihov dolazak nema nikakve veze sa poslednjim događanjima u SANU, vec će uveličati otvaranje Centra za digitalizaciju koji bi trebalo da pomogne da se viševekovna kulturna baština, spisi, dokumenti...sačuvaju od zaborava?!
       Istina, bilo je pritisaka iz Vlade (koji i dalje traju) da se kompletna baština digitalizuje i spisi, dokumenata, knjige, faksimili - pretoče u digitalnu verziju.
       Akademici se protive tome, jer se boje da bi se time uništilo mnogo što je kulturna i naučna baština i nasleđe Srbije, i zatražili da se postojeća dokumenta sačuvaju, a da se digitalizuje ono što u modernim vremenima treba.
       Istovremeno, da podsetimo da je SANU već imala urađeni projekat za zgradu od osam spratova (tri ispod zemlje) gde bi se smestili arhiv i biblioteka, ali i da nije realizovan, jer je tadašnja vlast na čelu sa Ivanom Stambolićem to odbila da finansira?!
       U “Ivanovo doba” SANU je bila pod velikim pritiskom vlastodržaca, posebno Stambolića, koji je onemogućio da se – kako i priliči – obeleži jubilej SANU, za koji su bili pozvani brojni ugledni gosti, akademici i naučnici iz celog sveta.
       Stambolić je, jednostavno, zavrnuo slavinu i sve je obeleženo mnogo skromnije.
       Bez pomoći države!
       U javnosti je poznato pismo Vladimira Dedijera upućeno Petru Stamboliću (Svedok ga je ekskluzivno objavio!) u kojem ga moli da SANU zaštiti od hira Ivana Stambolića.
       Verujemo da Vučić nije Stambolić, da će uvažiti opravdanu bojazan najumnijih srpskih glava – da se sačuva izvorna i neprocenjiva arhiva i da neće podleći pritisku Ane Brnabić pre svih, da “papir treba uništiti” i po svaku cenu ostaviti samo dogitalnu verziju...?!
       Jeste, to je što bi Brnabićeva rekla današnji jezikom - “In”, ali to je i put uništavanju zaostavštine i istorije jednog naroda…












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX