SVEDOK Internet



Broj 1172.

Poseta
5663359

Dokle će SANU nastaviti da srlja u mračni bezdan?!

Kosta Čavoški: Nije teško zaključiti da Časlav Ocić više nije kadar da razlikuje dobro i zlo i moralno
Časlav Ocić: Ljudi na koje akademik Čavoški odapinje svoje fatve, odavno su prema toj („crnomagijskoj“) aktivnosti bacanja čini, postali – ravnodušni

Za sedam godina plata realno skočila za 1,38 evra

NAPREDNJACKI DISIDENT RADOŠ LJUŠIĆ

Jasenovac je bio imperija zla u kojoj su dželati uživali u ubijanju žrtava


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Otvoreno pismo Nadežde Vinaver, koje Politika nije želela da objavi

       Poštovani gospodine Vučiniću, Nadežda Vinaver, snaja pokojnog pisca (gospođa ima 85 godina, mislim, a odličnog je umnog zdravlja ) molila me je da ovo pismo, koje Politika nije htela da objavi, prosledim Svedoku, jer smatra da je o Vineveru kao nekom ko se uklopio u titoiste rečena laž (naravno da je laž ).
       Ako biste mogli da zamolite Dinića da ovo objavi, bio bih Vam zahvalan ( a, naravno, i gospođa Vinaver ).
       Srdačno, Dimitrijević
      
       * * * * * * * * * *
      
       Poštovani gospodine Rakiću,
      
       U četvrtak, 25. novebra 2018. na stranici posvećenoj kulturi, „Politika“ je objavila tekst o novoj ediciji Službenog Glasnika „Prvi svetski rat u srpskoj književnosti“.
       Prva knjiga te zbirke (urednik prof. dr Aleksandar Jovanović) sadrži izbor pesama poznatih srpskih pesnika, a drugi deo predstavlja knjiga Stanislava Vinavera „Ratni drugovi“ koja je skoro cela posvećena mrtvim saborcima u Velikom ratu. Prvi put publikovana 1939. godine, zatim 2005. o pedesetogodišnjici pesnikove smrti (Beograd, Žagor). Objavljena je i u Sabranim delima Stanislava Vinavera u osamnaest knjiga (Službeni glanik).
       Tekst u Politici citira Petra Arbutinu, izvršnog direktora Službenog glasnika, daje detalje u vezi sa književnim delima koje data edicija obuhvata. Tekst se, završava se pominjanjem pisaca, političkih emigranata i na kraju izdvaja međuratne pisce „koji su se uklopili u titoistički režim“, a to su Stanislav Vinaver i Ivo Andrić.
       Da li je moguće da se autor teksta (nije potpisan) usudio da pomene Vinavera, a da o njemu ne zna ništa? Da li je moguće da se autor teksta usudio da već u odmaklom 21. veku nastavi kroatokomunističku borbu protiv srpskog patriote?
       Kako je autor teksta smeo da izusti i napiše strašnu laž i da strašno uvredi pisca potresnih stihova o umiranju mladih Srba?
       Zašto se autor teksta pravi da mu nije poznato stradanje Vinaverovo u vremenu posle preuzimanja vlasti od kroatokomunističke partije (koja je Srbima, članovima te partije branila da imaju bilo kakvo nacionalno osećanje srpstva)
       Vrli diplomata, vrli direktor Politike, imalac i drugih kroatokomunističkih vrlinstava, Bogdan Pešić, godine 1940. (“Mlada kultura”) žestoko je napao knjigu o mrtvim ratnicima i proglasio je vampirstvom Stanislava Vinavera. „U ovim ratnim danima – kad rat nije, nego rat za rat – pojavljuje se književno-kulturno-politički utopljenici (koji su to uvek bili) i vampirski lutaju opasni još po malu decu, jer ih se matori već odavno ne plaše. Plovi po našim, srpskim, „uvek srpskim“ rekama, trošna, sveže obojadisana (crveno, plavo, belo), okićena i naoružana starim „debanžovcima“ dereglija Srpski Glas, ponosna kao razarač i sumanuto bije u zvono ( još sa Deligrada) i zove sve, ama baš sve velike Srbe da se spasu (od čega? od koga?) na njenu palubu. Pružaju utopljenici ruke, hvataju se i ovog puta za slamku i samo za slamku. Puna je već paluba utopljenika i Dereglija kreće dalje i sablasno zvoni, a iz mračne vode utopljenički grca povampireni Stanislav Vinaver i drži u rukama biletu Ratni drugovi...“
       I pošto je izrekao optužbu protiv Srba i njihovih žrtava, primljen je u komunističku, tojest kroatokomunističku partiju.
       Vinaver je umro 1955. u šezdeset četvrtoj godini života, napaćen, u velikoj životnoj opasnosti jer nije pristajao na poništenje vrednosti u umetnosti. Onda, kao i danas, bilo je mnogo ideoloških podvodača spremnih da koriste neiskusne i nepotvrđene ličnosti da za njihov račun prete Srbima svojim opasnim i plitkoumnim tekstovima.
       Molim vas, gospodine direktore, da u Politici obezbedite ozbiljan demanti tvrdnje da je Vinaver pristajao na titoističko vrednovanje stvari.
       Nadam se da ova moja molba neće naići na teškoće.
       Hvala Vam.
       Nadežda Vinaver
       Beograd, 30. oktobar 2018.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX