SVEDOK Internet



Broj 1188.

Poseta
5756914

Kraj saglasja u Briselu

Evropski Tramp vodi Britaniju

Moj „puč“ ili državni udar Caslava Ocića?

Ko puši, zdravlje ruši...

E moj Kosta, sad je – dosta!!!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Demonstracije u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Mađarskoj, Poljskoj, Albaniji i Srbiji
Posle Arapskog proleća na pomolu Evropska zima
Piše: Milan Dinić – London/Pariz

       Protest opozicije u Beogradu, 8. decembra, poklopio se sa velikim protestima u Francuskoj, ali i u nekoliko drugih evropskih država. Dok su u Parizu, Briselu, Hagu i Roterdamu ljudi protestovali protiv otuđenosti političke elite, u Budimpešti i Tirani protesti su bili usmereni na aktuelna ekonomska i socijalna pitanja u tim zemljama – reforma radnog zakonodavstva u Mađarskoj i rast cena školarina u Albaniji.
       Hiljade aktivista za zaštitu životne sredine ispunile su ulice Katovica u Poljskoj. Uz geslo „Marš za klimu: Probudite se! Vreme je da spasimo svoj dom!“ oko 3.000 aktivista u borbi protiv klimatskih promena koračalo je ulicama poljskoga grada
       Protesti u Beogradu su bili usmereni protiv aktuelne vlasti koja je optužena za autoritarnost.
      
       Kako je Makron izgubio Francusku
      
       Maja 2017. godine Emanuel Makron je pobedio desničarku Marin Le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj što je – nakon Bregzita, pobede Donalda Trampa, uspona desnice u Holandiji, Švedskoj, Danskoj – za neke bio znak da se zaokret udesno na Zapadu smiruje. Iako su neki izrazili sumnju kako bivši bankar Rotšilda može da bude nada mladima koji na Zapadu danas imaju velike probleme sa nalaženjem posla i novca, zapadni liberalni mediji su Makrona predstavili kao veliku nadu pro-evropski orijentisanih zapadnjaka i kao nekog ko će nakon evropske ekonomske i političke krize vratiti Evropu njenim izvornim vrednostima tolerancije, otvorenosti i zajedništva.
       Međutim, sada su sve te zamisli, čini se, pale u vodu. Makron ima podršku 23 odsto javnosti, što je najniži rejting u odnosu na bilo kog drugog francuskog predsednika do sada. Sa druge strane, „žute košulje“ – simbol najnovije pobune – uživaju podršku preko 70 odsto francuske javnosti.
       Makron je prvi ozbiljan test imao septembra 2017. kada je izmenio zakon o radu koji je poslodavcima dao mnogo veća prava u zapošljavanju i otpuštanju, i umanjio prava radnika. U međuvremenu, francuski lider je takođe reformisao i poreski sistem i kao i državnu železnicu što je izazvalo proteste i štrajkove. Međutim, izgleda da ni Makron niti iko blizak njemu nije očekivao ovako žustru reakciju javnosti pošto je predložen eko-porez na gorivo.
       Prva varnica izbila je u oktobru kada je skolila cena dizel benzina, a kap je prelila čašu najavom eko-poreza na gorivo. Ova zamisao proizvod je Pariškog klimatskog sporazuma iz 2015. kojim su sve vodeće zemlje sveta obavezale da će smanjiti emisiju štetnih gasova koji doprinose globalnom zagrevanju.
       Međutim, sve to lepo zvuči ali – pare su pare. Ovaj porez bi direktno pogodio veliki broj Francuza koji žive u predgrađima i manjim mestima i kojima je kretanje zavisno od njihovog automobila. Kako su primetili komentatori francuskih medija, protest „žutih prsluka“ ima dublju dimenziju: narod vidi Makrona kao predstavnika bogatih elita koje gledaju samo sebe, a ne običan svet.
       Tome je doprinela i vest s kraja novembra da je direktor Renoa i Nisana, Karlos Gosin, uhapšen u Japanu zbog sumnje da je prikrio 37 miliona evra od japanskih poreznika. Takođe, dok su plate radnicima u Francuskoj uglavnom stagnirale proteklih godina, direktorima velikih kompanija su plate skočile u proseku 14 odsto odnosno, na prosečnih pet miliona evra godišnje.
       Uporedo sa time, Makron je pokušao da ojača francuski uticaj u svetu i vrati Pariz među ključne evropske i svetske političke činioce. Njegov optimističan nastup koji naglašava snagu evropskog zajedništva i očitu želju da Francuska bude na čelu neke nove renesanse Zapada, nažalost, nije potkrepljen činjenicama: SAD Donalda Trampa je politički i vrednosno na potpuno suprotnim pozicijama od Makrona.
       Slično je i sa mnogim drugim evropskim državama. Kako su primetili francuski novinari, javnosti smetaju Makronov entuzijazam i optimizam za globalne teme, dok ljudi grcaju u sve dubljim životnim problemima.
       Posledica svega ovoga jesu protesti nezadovoljnih građana koji su eskalirali u ogromno nasilje. Na preko 2000 lokacija širom Francuske izbili su ogromni protesti koji su kulminirali nasiljem u Parizu i haosu u kome je čak oštećena i Trijumfalna kapija, simbol francuske kulture i države. Ovo su najveći i najžustirji protesti koje je Francuska videla još od 1968. Problem je utoliko veći što u Francuskoj – kao i u Srbiji danas – niti ima jakih sindikata, niti političkih partija koje imaju autoriteta da utiču na proteste. Posledica svega može da bude guranje Francuske u anarhiju. Kakav god ishod ovih protesta bude, čini se da je jedna stvar jasna: evropska građanska priča u kojoj su političari i institucije više zainteresovani za humanitarne krize u Africi, demokratiju u svetu, zaštitu životne sredine i ugroženih vrsta životinja nego što se bave ekonomskim, socijalnim i političkim problemima sopstvenih građana više ne pije vodu.
      
       Previranja u Belgiji i Holandiji
      
       Protesti u Francuskoj prelili su se na okolne zemlje – Belgiju i Holandiju. U subotu, 8. decembra, kada je organizovan ogroman protest u Parizu, slične demonstracije održane su u Briselu gde je hiljade demonstranata marširalo ka delu grada u kome je sedište evropskih institucija. Demonstranti su zahtevali ostavku premijera Carlsa Mišela.
       Demonstranti, koji su se okupili na više lokacija u Briselu i uputili ka centru gde su evropske institucije nosili su transparentne na kojima su bili ispisani zahtevi za socijalnom pravdom, ukidanju prava evropskom političkom establišmentu i o tome da posle Arapskog proleća dolazi „evropska socijalna zima“.
       Policija je brzo blokirala prilaze evropskim institucijama pa je došlo do sukoba u kojima je uhapšeno preko 100 ljudi.
       Protestima su se pridružili i Holanđani – nekoliko stotina izašlo je na ulice Roterdama i Haga. Iako su protesti bili mirniji – demonstranti su prolaznicima delili lale – poruka je bila ista kao i u Briselu i Parizu: kraj bogataškom evropskom političkom i biznis establišmentu i socijalna pravda.
       Agencija „Asošijeted pres“ prenela je izjavu dve sestre – Beb (76) i Ieneke (67) Lambermont koje su bile među demonstrantima u Roterdamu:
       „Naša deca su vredna i radna ali svuda moraju da plaćaju poreze. Više ne možete da uzmete stan. Stvari ne idu u dobrom pravcu u holandskom društvu. Socijalno blagostanje u kome smo mi odrasle je nestalo. Vlada nije tu da štiti narod već sopstvene interese“.
       Holandski demonstranti su takođe izrazili nezadovoljstvo velikim brojem imigranata i azilanata za koje je primećeno da većinom paze jedni na druge i uglavnom ne žele da se integrišu.
      
       Protesti u Mađarskoj i Albaniji
      
       Mađarska je proteklih godina na udaru kritika liberalne Evrope zbog oštre desničarske politike premijera Viktora Orbana. Njega optužuju da je autoritarni vladar koji guši demokratiju u sopstvenoj zemlji. Pored toga što ga vide kao radikalnog hrišćanina – zbog stava da muslimanske migrante ne bi trebalo pustiti u Evropu i zbog podizanja žičane ograde na granici sa Srbijom – Orbana prozivaju i da je neprijatelj slobode govora i misli. Po sredi je sukob sa Džroržom Sorošem, čija je politička aktivnost dobro poznata na Balkanu i u istočnoj Evropi.
       Mađarska je nedavno onemogućila rad Soroševog Centralnoevropskog univerziteta koji je sedište preselio u Beč.
       Međutim, na ulice Budimpešte nisu izašli oni kojima smeta oštra nacionalna politika Orbana (koji uživa veliku podršku mađarske javnosti) već sindikati koji se protive planu da se poveća dozvoljeno radno vreme za prekovremeni rad sa 250 na 400 časova godišnje, kao i zbog promena u radnom zakonodavstvu koje daju veća prava poslodavcima na račun radnika.
       Poput Francuske – tako i u Mađarskoj – poslodavci traže mogućnost za fleksibilno radno vreme zaposlenih, tako da ne moraju nekoga da uposle stalno nego po potrebi. Sindikati ovo vide kao „robovski sistem“ koji će u potpunosti urušiti prava radnika.
       Predlog mađarske vlade takođe uključuje i otvaranje mogućnosti da kompanije direktno pregovaraju sa zaposlenima o obimu prekovremenog rada i visini naknade, zaobilazeći sindikate.
       Demonstracije su održane i na ulicama Tirane, albanske prestonice. Hiljade studenata nekoliko dana protestuje protiv rasta školarina (sa 160 na 365 evra godišnje). Studenti takođe zahtevaju poboljšanje kvaliteta nastave kao i da se stane na kraj korupciji koja je rasprostranjena u obrazovanju kao i u čitavom društvenom sistemu u Albaniji.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX