SVEDOK Internet



Broj 1178.

Poseta
5699574

Treća armija nije izgubila rat, izgubljen je za „zelenim stolom“ potpisom u Kumanovu

Ćutanje o (ne)izboru akademika stiglo na – naplatu

Kosovski zavet je srpska verzija Novog zaveta

1604.

Ulični TV dnevnik


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Pre samo godinu i po dana činilo se da je najmlađi predsednik u istoriji Francuske blizu sunca, ako ne i samo – sunce
Makronov košmar i noćna mora…
Piše: Milan Dinić

       Ko bi rekao da će Emanuel Makron(41): koji je pre samo godinu i po dana (17. maja 2017. postao najmlađi predsednik Francuske sa 39 godina, uz ogromnu podršku Francuza) – sada godinu i po dana posle, pred svoj rođendan, (rođen 21. decembra 1977. u Ajmenu) strahovati da li će biti smenjen, podneti ostavku, ili će ga najuriti ulica i “žuti prsluci”?!
       Kad je postao predsednik, Emanuel Makron bio je najmlađa osoba koja je ikada obavljala tu dužnost u Francuskoj.
       Na političkom nebu Makron je tada bio blizu suncu, ako ne i samo sunce, ali sa tog neba brzo se pada.
       Još od Šarla de Gola 1958. godine, nikada se u Francuskoj nije desilo da je šef države ima(o) toliko veliku podršku.
       U kampanju je ušao poprilično kasno: aprila 2016 osnovao je pokret „En Marche!“ („U pokretu“) a četiri meseca kasnije podneo ostavku u vladi i najavio kandidaturu.
       Makron je bio ekonomski savetnik Fransoa Olanda, koji ga je uveo u visoku politiku, a pre državne službe radio je kao investicioni bankar.
       Igrajući tada na kartu najmlađeg kandidata, Makron je ustvrdio da su ljudi koji su vodili zemlju proteklih godina izdali generacije koje su izgradile Francusku nakon Drugog svetskog rata.
       Bivši investicioni bankar sa diplomom sa Siens Po-a i Ekole Nasinal d’Administrasion gde se školuje upravljačka elita, Makron je obavljao nekoliko visokih funkcija u proteklim godinama, uključujući i funkciju ministra ekonomije (2012-2014) kada je isplanirao dve ekonomske reforme koje su izazvale mnogo polemika u Francuskoj: reforma zakona o zapošljavanju koji je omogućio lakše otpuštanje radnika, kao i omogućavanje radnjama da rade duže nedeljom.
       U predsedničkoj kampanji, u obraćanju građanima Pariza, Makron je ovako okarakterisao nasleđe vladajuće elite u Francuskoj:
       „Ono što je ponuđeno Francuzima u proteklih 20 godina nije oslobođenje ili reforma, već spor i nezaustavljiv rast nezaposlenosti, državna nesposobnost i socijalni kolaps“.
       Makron je tokom kampanje napadao protivkandidate i na levici i na desnici pokušavajući da vrati Francuze bliže ka političkom centru.
       Na izbornim skupovima, uporedo uz francuske vijorile su se i zastave Evropske unije.
       Ni njegov privatni život nije nezanimljiv: kada je imao 17 godina zaljubio se u svoju 24-godine stariju nastavnicu u srednjoj školi, Brižit Trogneu. Par se venčao 2007.
       Emanuel Makron ostvario je tada još jedan, činilo se teško verovatan, uspeh: njegov pokret „En Marš“ (U pokretu) odneo je veliku pobedu na legislativnim (parlamentarnim) izborima u Francuskoj, juna 2017.
       Time je Makron, činilo se, stvorio (za sebe) zakonodavnu mašinu koja će mu dati odrešene ruke da sprovede obećano (ili što je zamislio!).
       Makronov pokret osvojio je 355 od 577 mesta i tako dobio mnogo više od 289 mandata koliko je potrebno za većinu.
       Nacionalni front Marin Le Pen, osvojio je šest mesta, iako su ciljali na 15., ali Le Penova je istakla da će poslanici njene partije da se „svim potrebnim sredstavima bore protiv štetnih projekata vlade“, a posebno protiv Makronove proevropske i promigrantske politike.
       Iako ozbiljan politički takmac u predsedničkoj trci, Nacionalni front nikako ne uspeva da napravi veći prodor u parlamentu.
       Budući da se poslanici biraju po oblastima u Francuskoj, očito je da Nacionalnom frontu nedostaju jaka imena koja bi privukla birače.
       Ipak, slična situacija je i sa Makronom, ali činjenica da je odneo pobedu na predsedničkim izborima i da se ogromne nade i u Francuskoj i u svetu polažu u njega dalo je tada vetar u leđa njegovoj parlamentarnoj listi na kojoj su bili mnogi koji nisu poznati u francuskom političkom životu.
       Kao najmlađi predsednik Francuske ikada (pre godinu i po, 14. maja 2017., tada je imao “samo 39 godina”), potpuno je srušio tradicionalne partije koje su decenijama dominirale na političkoj sceni.
       Nešto više od godinu dana od kada je niotkuda formirao svoj pokret i krenuo u kampanju, Emanuel Makron je tada bio, činilo se - kralj francuske politike.
       Ključno pitanje koje su svi oprezniji tada postavljali bilo je – šta dalje?
       Još veća nepoznanica danas je – šta sad?
       Nije bilo prvi put da se svet i jedna velika zemlja nadaju spasiocu. Ekonomska kriza i brojne druge krize širom sveta naterali su mnoge da traže spasioca, a oči su uvek uprte u velike svetske sile.
       Sve je bilo, činilo se, u rukama Makrona, jer su njegovi poslanici zavisni isključivo od njega i od njegovih odluka, budući da partija nema drugo utemeljenje sem u imidžu novog francuskog predsednika.
       Sam Makron i tada, a i sada je velika nepoznanica za svet.
       Britanski Bi-bi-si ukazivao je na sledeću zanimljivost: kao 22-godišnjak Makron je proveo nekoliko meseci kao asistent filozofa Pola Rikora, koji se posebno bavio moralom.
       Jedan od ključnih elemenata Rikorove filozofije odnosi se na „sposobnost da se misli u isto vreme o dve ideje koje su naoko suprotstavljene“.
       Na primer, u politici, to bi moglo da znači olakšavanje zakonodavstva na tržištu rada (ili, u prevodu, lakše otpuštanje zaposlenih) uz istovremeno nastojanje da se zaštite najugroženiji.
       Kako je navodio Bi-bi-si, u središtu ove filozofije je stav da nijedna strana u debati nema monopol nad istinom, te da su najbolje politike one koje kombinuju elemente iz obe strane debate.
       Ovo je bilo primećeno i u vreme predsedničke kampanje, kada je Makron često koristio termin „au meme temps“ odnosno „u isto vreme“, što je mnogima privuklo pažnju.
       Makron je sebe nastojao da predstavi kao ujedinitelja – kao nekoga ko želi da okupi sve ljude, i leve i desne orijentacije, a kojima je cilj da se živi bolje i da se stvari promene na bolje te je gradio imidž ujedinitelja, a ne nekoga ko deli ljude.
       Makron se već nedeljama bavi tamnim oblacima koji su se nadvili nad francuskim društvom: od toga kako da se reši pitanje ekstremizma među islamskom populacijom, do toga kako da se popravi ekonomsko stanje i da se poveća stalna zaposlenost pre svega mladih ljudi. Socijalni i ekonomski zahtevi često idu suprotno jedni od drugih, a u Francuskoj takvi zahtevi sada dominiraju.
       Uz to uvođenje eko-tskse na benzin, od koje je odustao pod pritiskom “žutih pesluka”, socijalnih nemira i razaranja Francuske, pretvorilo se u Makronov košmar i noćnu moru...
       Jer, mnogi političari koji su viđeni kao simboli nade brzo su razočarali dobar deo ljudi koji ih je podržavao, da bi neretko završili mandat razočaravši sve.
       Šta će Makron da uradi ostaje otvoreno pitanje, a pažnja je ogromna. Naime, u vreme kada se činilo (a i još uvek ima izgleda) da su EU i evropska ideja na kolenima i da idu ka sigurnoj propasti, Makron se pojavio kao najjači adut proevropske, integrativne struje u evropskoj politici.
       Vrlo je verovatno da bi on mogao da bude i poslednji pro-evropski adut (Angela Merkel takođe odlazi), te ako ne uspe – EU više ne bi imala adute za opstanak.


















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX