SVEDOK Internet



Broj 1164.

Poseta
5610043

Papir trpi sve, a istorija samo činjenice

„Podgorička skupština“ bila instrument kojim je izvršen državni prevrat u Crnoj Gori

Otvoreno pismo Nadežde Vinaver, koje Politika nije želela da objavi

Jelena Trivan

Medijska laža i paralaža


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Kako su ljudi kroz istoriju izražavali bunt protiv vlasti
Tajne poruke anonimnih autora
Piše: London - Milan Dinić

       Istoriju, kaže se, pišu pobednici. Mnogi od njih – kraljevi, vojskovođe, predsednici i drugi vladari – nastoje da svoje ime urežu u istoriju, kroz spomenike, građevine, novčanice sa njihovim likom.
       Međutim, pečat u istoriji ostavili su i mnogobrojni, anonimni ljudi, koji su svoj protest zvaničnoj interpretaciji događaja ili nezadovoljstvo vlastima izrazili na anoniman ali duhovit i upečatljiv način.
       Danas su to nosioci žutih prsluka u Parizu i Francuskoj, a ranije – pogledajte!
       U Britanskom muzeju u Londonu organizovana je izložba pod nazivom „In search of dissent“ odnosno, „U potrazi za neslaganjem“. Polazeći od pitanja „ko određuje šta je ’istorija’?“, izložba nastoji da sagleda kako su ljudi kroz istoriju izražavali protest i pobunu protiv autoriteta i narativa vlasti koji je serviran javnosti.
       Izložba čini izbor predmeta koji se nalaze u Britanskom muzeju, a koje je za potrebe ove teme odabrao Ian Hislop, urednik satiričkog dvonedeljnika „Prajvet aj“ (Private Eye), koji – poput srpskog „Svedoka“ – javnosti nastoji da ukaže na svu dvoličnost, bezočnost i besramnost svih onih koji su na vlasti sada, koji su bili ili hoće da budu.
       Na izložbi se nalazi veliki broj predmeta – od crteža urezanog na cigli u Vavilonu, do novčanica na kojima su diskretno štampane uvredljive poruke vlastima. Izložba na kojoj je izloženo stotinak predmeta iz poseda Britanskog muzeja pokazuje kako su ljudi oduvek nastojali da potkopaju ili ukažu na slepu i poslušnu verziju istorije koju su pisali moćnici.
       Slučajno, ova izložba se idealno poklopila sa protestima „žutokošuljaša“ u Francuskoj, koji su postali simbol otpora državi i establišmentu. U suštini, izložba pokazuje da je bunt prema vlasti, ma koliko ona bila moćna i velika, uvek prisutan, kod svih ljudi, kroz sva vremena i vlasti.
      
       Seks i zagrobni život
      
       Britanski muzej prepun je predmetima koji su doneti (ukradeni?) iz Egipta, uključujući i čitave grobnice, hramove, visoke kipove, mumije. Međutim, jedan od predmeta je i ova ploča iz vremena Tutankamona, koju je možda koristio jedan od radnika na velikim faraonskim grobnicama. Slika imitira stil koji se koristio na portretima koji prikazuju sahrane faraona, samo – autor je odabrao da prikaže drugačiju scenu iz života muškarca i žene koja je, iako manje prilična sahrani, svakako „životopisnija“!
       Inače, ovaj „umetnički rad“ pronađen je na đubrištu, nedaleko od piramida nadomak Kaira, pre oko 100 godina.
      
       Vavilonska cigla
      
       U Vavilonu je postojalo pravilo da se na svaki element građevine upisuje ime vladara, kako ne bi bilo dileme u čije vreme je šta sazidano. Tako je i slučaj sa ovom ciglom iz 6-7 veka pre nove ere. Na cigli stoj ime kralja Nabuhodonosora Drugog (vladao između 604-561 g.p.n.e.). Samo, uz ime velikog kralja, stoji i „Zabina“, ime zidara koji je odlučio da ostavi i svoj trag u istoriji i vremenu, pre 2.500 hiljade godina. U njegovo vreme, cena za ovakav postupak plaćala se glavom.
      
       Dopisivao cenzurisan tekst u knjigu
      
       Bokačov „Dekameron“ (objavljen 1573.) – zbirka od 100 priča - spada u jedno od najčuvenijih književnih dela koja su ikada napisana. Nekoliko od priča objavljenih u ovoj knjizi bave se erotikom. Jedna od njih govori o mladiću koji se pretvara da je gluvonem kako bi dobio posao baštovana u ženskom manastiru. Monahinje, verujući da je njihova tajna sigurna imajući u vidu dečakove probleme, redom spavaju sa njim.
       Katolička crkva – koja je u „Mračnom srednjem veku“ vršila snažnu cenzuru nad knjigama – dala je odobrenje da ovaj spis bude objavljen ali pošto je izmenjen tekst, tako da se ne radi o monahinjama.
       Izvesni Marko Doto, vlasnik ovog primerka knjige, mukotrpno je i pažljivo na marginama upisao sve „sočne“ detalje iz originalne priče, tačno onako kako glase u originalnom tekstu i tačno tamo gde treba!
      
       „Ološ“ i „smrt“ na novčanicama
      
       U pojedinim zemljama zakonom je zabranjeno škrabanje ili dopisivanje podrugljivih poruka na novčanicama. Ipak, dovitljivi autori našli su svoje rešenje i poslao poruku!
       Sejšeli – poput svih drugih britanskih kolonija – na svojoj novčanici postavili su lik britanske kraljice Elizabete. Samo, novčanice koje su štampane 1968. u dizajnu su prikrile nekoliko skrivenih poruka, odnosno reči kao što si „ološ“ (engleski: „scum“) i „seks“.
       Povod za intervenciju našao je i jedan grčki umetnik koji je u jeku ekonomske krize 2014. godine – koja je poslala Grčku u dužničko ropstvo – na novčanici od pet evra doslikao „smrt“ odnosno čoveka u crnom sa kosom. Tu je i novčanica od 10 dolara na kojoj je anonimni autor dopisao: „Obamina pobeda = američki poraz“ i „impičment za tiranina“.
      
       Šaljiva poruka na upaljaču
      
       Rat u Vijetnamu (1955-1975) predstavlja jedan od najtragičnijih događaja u istoriji 20. veka, u kome su ogromnu (negativnu) ulogu igrali Amerikanci. Preko pola miliona američkih vojnika otišlo je u rat iz koga se nije vratilo živo njih 58.000 a preko 300.000 je bilo ranjeno. Jedan upaljač koji je nosio američki vojnik sumirao je celu crnu istinu ovog rata. Na gornjem delu „Zipo“ upaljača zapisano je: „Mi smo nevoljni koje predvode nekvalifikovani u nastojanju da uradimo nemoguće za nezahvalne“.
      
       „Ratni tepisi“ iz Avganistana
      
       Događaji i scene iz ratova opisivani su na raznim istorijskim spomenicima kao što su statue, knjige, slike, tapiserija. Recimo, invazija Normana i pokoravanje Britanskih ostrva 1066. zapisano je na Tapiseriji iz Bajea da bi se kasnije prešlo mahom na slike. Zanimljivo je da je vođenje „medijskog rata“ preko tepiha svoje mesto našlo i u Avganistanu u vreme Sovjetske invazije 1980-ih. Kao što se vidi na ovoj slici, tradicionalni cvetni motivi zamenjeni su tenkovima i helikopterima na kojima su ljudi u uniformama sa crvenim petokrakama.
      
       „Medijski rat“ protiv Kleopatre i Marka Antonija
      
       Ako mislite da su „lažne vesti“ i propaganda izmišljeni u 20. veku – varate se! Još su stari Rimljani vodili svoj „medijski rat“, što potvrđuju ova dva predmeta iz doba Kleopatre i sukoba Marka Antonija i Oktavijana (kasnije cara Avgusta), oko 30-te godine pre Hrista.
       Na okruglom predmetu, koji datira iz prvog veka nove ere, vidi se krokodil, simbol drevnog Egipta, sa repom u obliku falusa na kome sedi gola žena, pretpostavlja se – Kleopatra. Na drugom predmetu se vidi prednji deo egipatskog broda a na njemu je žena iza koje je muškarac koji, reklo bi se, ima seksualni odnos sa njom.
       Borba Marka Antonija i Kleopatre protiv Oktavijana je opisana u mnogim knjigama i filmovima. Borba se vodila oko nasleđa Gaja Julija Cezara, a Oktavijan je nastojao da sebe prikaže kao moralno dostojniju osobu. Ljubav Kleopatre i Marka Antonija koštala ih je oboje života i vlasti. Veza sa Markom Antonijem služila je kao izbor za priču o Kleopatrinom promiskuitetu koja je na mnogo načina eksploatisana, kako pokazuju i ovi „marketinški“ proizvodi od pre 2000 godina!
      
       „Cini preljube“
      
       Jedna od 10 Božjih zapovesti glasi: Ne čini preljube. Međutim, ne i u Bibliji iz 1631. štampanoj u Engleskoj gde, slučajno ili namerno, gde je „ne“ izostavljeno! Poznata kao „Opaka Biblija“, ovaj edicija najsvetijeg hrišćanskog teksta ima još jednu grešku, gde umesto da piše „Božja veličina“ (na engleskom: „God’s greatness) stoji, opet – slučajno ili ne – „Božje veliko dupe“ (na engleskom: „God’s great asse“ (sa dodatim „a“ na kraju)).
       Ovo je ili najnesrećnija greška u štampanju ikada zabeležena u istoriji (baš usred 10 Zapovesti, i to baš kod one o imanju seksualnih odnosa sa više ljudi) ili je neko namerno poslao svoju poruku! Malo je verovatno da je ovo prvo!












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX