SVEDOK Internet



Broj 1172.

Poseta
5663337

Dokle će SANU nastaviti da srlja u mračni bezdan?!

Kosta Čavoški: Nije teško zaključiti da Časlav Ocić više nije kadar da razlikuje dobro i zlo i moralno
Časlav Ocić: Ljudi na koje akademik Čavoški odapinje svoje fatve, odavno su prema toj („crnomagijskoj“) aktivnosti bacanja čini, postali – ravnodušni

Za sedam godina plata realno skočila za 1,38 evra

NAPREDNJACKI DISIDENT RADOŠ LJUŠIĆ

Jasenovac je bio imperija zla u kojoj su dželati uživali u ubijanju žrtava


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Trgovinski rat Prištine protiv Beograda i Srba: Procene moguće štete zbog uvedene takse od 100 odsto
Srpski BDP manji za 0.18 odsto. 30.000 srpskih radnika oštećeno! Firme iz EU bez 200 miliona evra!
Piše: Dejan Jovović

       Povećanje taksi na robu iz Srbije i iz BiH na 100 odsto koje je 21. novembra 2018. donele albanske separatističke vlasti u Prištini, protivno CEFTA sporazumu, moglo bi srpskoj privredi da nanese štetu od 0,15 do 0,18 odsto BDP u narednoj godini, ako bi faktička zabrana uvoza potrajala godinu dana.
       Za toliko bi trebalo korigovati procenu rasta BDP u 2019. godini, sa 3,5 odsto na oko 3,35 odsto, kao direktnu štetu.
       S obzirom na to da sankcije ne važe za robu desetak multinacionalnih kompanija koje proizvode u Srbiji, šteta bi mogla biti nešto manja.
       Prema izveštajima sa KiM u prvih nekoliko dana od uvođenja takse, isporuke robe iz Srbije su prepolovljene, da bi sada bile skoro potpuno zaustavljene, a oko 30.000 radnika će biti pogođeno. Koliki će gubitak srpske firme da podnesu zavisi od trajanja ovih mera. Ako budu trajale godinu dana šteta će iznositi više stotina miliona evra.
       Kako navode mediji na Kosovu, albanske vlasti u Prištini istražuju tržišta zemalja regiona sa kojih bi nadoknadili proizvode koje su do sada dobijali iz centralne Srbije i BiH. Navodi se da firme na Kosovu, koje se bave proizvodnjom i prometom prehrambene i druge robe, kao i sirovina, koje su ranije dolazile iz centralne Srbije i BiH, traže alternativu na tržištima Makedonije, Albanije, Grčke, Hrvatske, Turske i Italije.
       Portparol „kosovske“ carine, kaže da je uvoz iz Srbije i BiH veoma opao, a da priliv roba sa drugih tržišta u međuvremenu nije primećen. Prema njegovim rečima, pre uvođenja povećanih taksa iz centralne Srbije je dnevno na KiM ulazilo robe u vrednosti od oko 1,2 miliona evra, dok je posle dve nedelje od uvođenja tih mera, uvoz iz Srbije i BiH pao na 140 hiljada evra – dakle, za preko 90 odsto.
      
       Šteta za firme iz EU 200 miliona evra
      
       Kada se pogleda ukupna trgovinska razmena između centralne Srbije i Kosova i Metohije vidi se da su srpske kompanije daleko važniji partneri firmama na KiM nego obrnuto. U 2017. godini ukupan uvoz na Kosovu i Metohiji iznosio je tri milijarde evra. Od toga su nabavke iz centralne Srbije iznosile 442 miliona evra, što je 14,5 odsto ukupnog uvoza KiM. Istovremeno, prema podacima Agencije za statistiku „Kosova“, devet odsto ukupnih isporuka sa te teritorije završilo je u centralnoj Srbiji. S druge strane, značaj KiM za trgovinsku razmenu Srbije je daleko manji. Isporuke na KiM od 442 miliona evra u 2017. godini čine svega 2,9 odsto ukupnog izvoza Srbije, dok su nabavke od 21,8 miliona evra bile na nivou statističke greške, 0,1 odsto u ukupnom uvozu Srbije.
       Stanje je slično i u 2018. Prema podacima Privredne komore Srbije ukupan promet robe sa KiM u periodu januar-septembar 2018. godine iznosio je 369,2 miliona evra. Isporuke su iznosile 349,6 miliona evra, a nabavke 19,6 miliona evra.
       Srbija nastavlja da insistira da Priština prekine sa restriktivnim merama koje su protivne CEFTA sporazumu. PKS je apelovala na najviše zvaničnike i institucije EU da utiču na prištinske vlasti i pomognu u ukidanju odluke o uvođenju stooodstotnih taksi na robu iz centralne Srbije i BiH, kojima se sistematski krši CEFTA sporazum i ugrožava ekonomska integracija regiona.
       PKS je u pismu od 5. decembra 2018. najvišim zvaničnicima EU - Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i Evropskom savetu, navela da će samo kompanije iz Srbije sa kapitalom iz država članica EU izgubiti godišnje 200 miliona evra, ako odluka Prištine ostane na snazi. Negativne ekonomske posledice pretrpeće ne samo Srbija i BiH, već i kosovska i privreda celog regiona.
       Prema prvim procenama PKS, na osnovu podataka o dosadašnjoj razmeni i projektovanog rasta, preduzeća koja isporučuju robu na tržište samoproglašenog Kosova samo u novembru i decembru izgubiće oko 50 miliona evra. Zbog prištinskih taksi, Srbija gube mesečno oko 42 miliona evra, procenjuje vlada Srbije.
       Međutim, štetu ne trpi samo srpska privreda, već i kompanije iz EU. Iz PKS naglašavaju da projektovani direktni gubitak na godišnjem nivou premašuje 500 miliona evra, a samo se šteta kompanija iz EU koje posluju u Srbiji procenjuje na oko 200 miliona evra godišnje.
       Posledice odluke prištinskih vlasti uveliko oseća i privreda samoproglašenog Kosova, jer dve trećine nabavki iz Srbije čine repromaterijali za proizvodnju čije je isporučivanje obustavljeno nakon uvođenja taksi.
       Takse, koje su kosovske vlasti uvele na robu iz Srbije, negativno će uticati na privredni rast Srbije, ocena je mesečnog biltena „Makroekonomske analize i trendovi”. Uz pretpostavku da će se odluka Prištine o povećanju takse na srpske proizvode zadržati tokom cele naredne godine, direktan negativan efekat na BDP ne bi bio zanemarljiv: ukupna spoljnotrgovinska razmena centralne Srbije sa KiM u 2017., prema podacima Agencije za statistiku Kosova, dostigla je pola milijarde evra. Izvezeno je robe u vrednosti od 449,9 miliona, a suficit u razmeni je bio 401,7 miliona evra. U slučaju prepolovljavanja ovog suficita privredni rast bi se usporio 0,5 odsto, dok bi u varijanti smanjenja suficita za tri četvrtine, realan rast BDP mogao biti niži 0,7 odsto.
       Dakle, 2019. ne bismo završili sa realnim privrednim rastom od 3,5 odsto, kolika je aktuelna procena Ministarstva finansija, već bi on bio za petinu niži.
      
       Koje grane srpske privrede su najviše pogođene taksama
      
       Struktura srpskih isporuka na KiM je takva da takse pogađaju prerađivački sektor. Najveću štetu pretrpeće prehrambena industrija, i to su industrija šećera, žito-mlinska industrija, proizvodnja stočne hrane, bezalkoholnih pića. Na gubitku će biti i proizvođači građevinskog materijala.
       Robu, koja dolazi iz centralne Srbije, KiM ne može da zameni domaćom proizvodnjom jer slična kod njih ne postoji. U kratkom roku, verovatno, ne može se ni nadomestiti uvozom iz inostranstva. Kod nekih proizvoda odluka Prištine neminovno će uzrokovati nestašice i rast cena, šverc i sivu ekonomiju.
      
       Konkurentnost robe sa Kosova i Metohije
      
       CEFTA je glavno izvozno tržište za KiM, i to za polovinu njihovog ukupnog izvoza. Priština jedino sa CEFTA zemljama popravlja izvozni rezultat i jedino tu ima kakav-takav konkurentni potencijal. Sa svim drugim zemljama je spoljnotrgovinski rezultat poražavajući.
       Primera radi, vrednost izvoza KiM u EU tokom 2011. dostizao je 136,4 miliona evra, a u 2016. i 2017. samo 70, odnosno 94,2 miliona evra. U Albaniju izvoz KiM jedva da dostiže 60 miliona evra.
      
       Da li postoje sankcije za kršenje CEFTA sporazuma?
      
       Iako krši CEFTA sporazum, UNMIK/Kosovo ne može da bude isključeno iz CEFTA, jer da bi se to dogodilo sve članice, čak i ona koja krši Sporazum, moraju da glasaju za takvu odluku, što je suludo?! To je velika manjkavost CEFTA sporazuma, zbog čega je Srbija predlagala da se uvede princip „konsenzus minus jedan“ i osnuje nova organizacija „CEFTA+”.
       Direktor Sekretarijata CEFTA izneo je da ono što Sektretarijat može da uradi jeste da „poziva strane da smire strasti, da se ponašaju u okviru Sporazuma i da putem mehanizama koje daje Sporazum pokušaju da prevaziđu novonastalu situaciju. Strane imaju mogućnost da u okviru zajedničkog Mešovitog komiteta započnu konsultacije o ovim merama. Mogu da koriste medijaciju ili da idu na arbitražu, ukoliko smatraju da su njihova prava povređena, koja se sprovodi pred sudom u Hagu“.
       Pritom se govori o stranama, Prištini, Beogradu i Sarajevu, a potez je povukla jedna strana - Priština.
       U Sekretarijatu CEFTA kažu da se, do sada, nije dogodilo da jedna strane uvede okvirne mere za celu carinsku tarifu, kao što su kosovske vlasti uradilo za robu koja dolazi iz Srbije i BiH.
      
       Rok za Prištinu do 25. februara 2019.
      
       Šest dana posle novog kršenja CEFTA i uvođenja taksi od 100 odsto, Vlada Srbije se, u skladu sa CEFTA sporazumom, obratila 27. novembra 2018. godine Sekretarijatu CEFTA sa zahtevom za direktne konsultacije u okviru Zajedničkog komiteta. Zahtev je poslat i UNMIK, kao potpisniku za teritoriju KiM, kao i generalnom sekretaru UN. Ukoliko se ne pokrenu zajedničke konsultacije ili ne reši problem u narednih 90 kalendarskih dana (poslednji dan pada na 25. februar 2019), što je rok predviđen ovim trgovinskim sporazumom, Srbija, će u skladu sa CEFTA, pokrenuti postupak pred Arbitražnim sudom (čl. 43.CEFTA). Arbitražni sud rešava spor u skladu sa odredbama ovog Sporazuma i drugim pogodnim pravilima međunarodnog prava. Sud će uzimati u obzir informacije prijatelja suda od strane, koja nije uključena u spor. Presuda Arbitražnog suda će biti konačna i obavezujuća po strane u sporu.
       Prištinske separatističke vlasti se verovatno neće odazvati pozivu na direktne konsultacije, a sama arbitraža je jedan dug i neizvestan postupak. Srbija je ispoštovala proceduru koja je propisana u ovakvim slučajevima, a kakav će efekat to imati saznaće se posle isteka određenog vremena.
       Izvršavanje CEFTA sporazuma nadgleda i vodi Zajednički komitet, koji deluje po principu konsenzusa, i ima stalni Sekretarijat sa sedištem u Briselu (čl. 40.CEFTA). U svrhu pravilnog izvršavanja CEFTA, strane će razmenjivati informacije i na zahtev bilo koje strane, održati konsultacije u Zajedničkom komitetu. Ovaj komitet će stalno razmatrati mogućnosti za dalje „uklanjanje prepreka u trgovini između strana“.
      
       EU protiv Prištine, ali bez efekata
      
       Na CEFTA nedelji, koja je u Prištini održana početkom decembra 2018. godine, uz prisustvo predstavnika Makedonije, Albanije, Crne Gore i tzv. Kosova, a bez predstavnika Srbije, BiH i Moldavije, međunarodni predstavnici ponovo su kritikovali kosovske vlasti zbog uvođenja taksi od 100 odsto na proizvode iz centralne Srbije i BiH.
       Kako se navodi, predstavnik Evropske komisije rekao je da je EU protiv taksi od 100 odsto. „Poslednji spor ističe potrebu da CEFTA upotrebi mere koje će osigurati da se na odgovarajući način reši spor i mere koje će zaštiti sve članice CEFTA koje su pogođene kršenjem sporazuma“. On je dodao da su trgovinski sporovi stvaraju prepreke u trgovini. „Oni moraju biti adresirani na odgovarajuće forume, koji su takođe usaglašeni u CEFTA okvire“, rekao je predstavnik EK.
       S druge strane, predstavnici Prištine, bez ikakvih argumenata, branili su svoju odluku o uvođenju taksi od 100 odsto na robu iz centralne Srbije i BiH.
       Iako je ranije iz vlade Srbije rečeno da Srbija i BiH neće učestvovati na sastancima u Prištini, srpski predstavnici su se kasnije, ipak, uključili i prisustvovali 6. decembra ove godine završnom sastanku Zajedničkog komiteta CEFTA u Prištini, kako bi još jednom pokazali dobru volju da na konstruktivan način pokušaju da pregovaraju i reše pitanje uvedenih taksi, poštujući mehanizam i procedure CEFTA.
       Međutim, posle izlaganja srpskog predstavnika, predstavnici Prištine i Albanije napustili su sastanak, čime se izgubio kvorum za nastavak sastanka.
       „Uprkos činjenici da predsedavajući sastankom može biti isključivo UNMIK, kao predsedavajući CEFTA sporazuma u 2018. godini, a što je i u skladu sa međunarodnim sporazumima i rezolucijom SB UN 1244, Srbija je prihvatila da sastanak zajednički otvore UNMIK i Privremene institucije samouprave u Prištini, čime smo još jednom pokazali dobru volju da na miran način i dijalogom rešimo ovo pitanje“, navedeno je u saopštenju vlade Srbije.
       Predstavnik Srbije je na početku sastanka još jednom ponovio da Beograd očekuje da Priština odmah povuče radikalne, nezakonite i diskriminatorne mere od 6. i 21. novembra ove godine, koje direktno krše CEFTA sporazum i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Napuštanjem sastanka, obe delegacije direktno su sabotirale pokušaj da se pregovara o rešenju problema. Delegacija iz Beograda očekivala je opstrukcije, kao i da će Priština glasati protiv, ali ne i da će predstavnici Prištine i Albanije da napuste sastanak. Srbija je potpisala CEFTA sporazum i pridržava se svih procedura koji on predviđa.
       Svoju zabrinutost je iskazao i specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN i šef UNMIK, Zahir Tanin.
       „Što se tiče tarifa koje su postavljene na srpsku i bosansku robu, takve radnje predstavljaju jasnu povredu CEFTA sporazuma i trebalo bi da budu povučene“, kazao je Tahiri i pozvao lidere svih strana da pokažu veću uzdržanost i izbegnu dalju provokaciju koja može ugroziti izglede za normalizaciju odnosa ili potencijalno eskalirati tenzije.
       CEFTA nema efikasan mehanizam da kazni bilo koju članicu, pa ni Prištinu, zbog kršenja tog sporazuma, te je jedini način da se Priština prinudi da povuče odluku o podizanju taksi za robu iz centralne Srbije - politički pritisak.
       Koliku snagu i uticaj na odluku Prištine će imati poziv iz Brisela i SAD da ukinu odluku o povećanju takse nije poznato, ali je jasno da, osim političkih, nema pravnih instrumenata da se Priština privoli na povlačenje takse.
       Zbog mera albanskih separatističkih vlasti štetu trpe i Srbija i stanovništvo na KiM. Konflikte odlučuje ne koliko je neko jak, već koliko može da izdrži. Strana koja ekonomski može da izdrži duže, pobeđuje. Međutim, da li će politika biti jača i od ekonomije, videćemo…












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX