SVEDOK Internet



Broj 1190.

Poseta
5776581

Muziku želim da iskažem glasom i telom

Akademik Čavoški, vidovnjak i lekar specijalista

Intelektualno carstvo intriga i laži

Slaba Srbija, jak Balkan?!

Vlast ponovo menja model obračunavanja penzija ovog puta – u korist penzionera?!


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Da li će nova knjiga lidera SRS izazvati politički cunami, ostavku potpredsednika Vlade Srbije i pomoći raspisivanju vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora?
Vojislav Šešelj i Rasim Ljajić
Piše: Vladan Dinić

       Kad je čovek predugo radi, kao novinar, u novinama, nije mu lako.
       Naprotiv.
       Zakoračio sam u Gutenbergov svet sad već pradavne 1969. godine (tačno pre pola veka!) i često, zapravo sve češće, sam u sve većoj dilemi, raditi dalje, ili “dići ruke”?!
       Pre deset-petnaest godina sam objavio i komentar na tu temu, ali...
       I novinari, kao i ostali, tokom života i karijere, ponekad su navijači, ma koliko to ne želeli da priznaju.
       Sebi!
       Za druge je lako...
       Zašto mi sad nije lako?
       Prosto kao pasulj.
       Vojislava i Rasima, Šešelja i Ljajića, znam više decenija. Cesto smo se viđali, često pravili intervjue, često se nismo slagali, ali sve je to – profesija!
       Novinar, ma koliko se trudio da bude objektivan, pokatkad, to nije i ne može biti...
       Rasim Ljajić, uz Nebojšu Covića, mog Nišlije Zorana Živkovića i ministra pravde, sad počivšeg Vladana Batića (tada je vladao DOS, a kako je vladao tako je i prošao), bili su JEDINI, koji me nisu izbegavali kada je juna, valjda 2003. godine, iz čista mira i bez valjanog pravnog razloga jedan broj “Svedoka” (zbog objavljenog intervjua s Miloradom Ulemekom – Legijom) bio – zabranjen!
       Neprodate primerke i remitendu tog broja, odlukom suda – skupljala je policija?!
       Nekako u to vreme DOS se redovno sastajao u Skadarliji...Odlučio sam da odem na sednicu DOS-a, ušao u salu i svi su me “belo gledali” i sa čuđenjem – “otkud ovaj ovde?!”
       Jeste, broj 358., 3. juna 2003. bio je zabranjen, ali nisam i ja bio – zabranjen, ili sam samo tako mislio?
       Caršijom su se pronosili abrovi, glasovi i glasine da sam “uhićen”, te ovo te ono...Stajao sam zbunjen, a onda su se Rasim, Zoran i Covke pomerili i pozvali da sednem uz njih...
       Nisu mi oni pomogli ništa na sudu, ali sam osetio (ili mi se tako učinilo) da su ljudi, da shvataju tuđu muku...O tome nikada nisam, dosad, ni slovo napisao, ni reč progovorio, ali sam, naravno to – upamtio...
       S mnogim stavovima dr Vojislava Šešlja se često nisam slagao, i ne slažem se, polemisao sam s njim, raspravljao, ali istovremeno i sarađivao...
       Zbližili smo, nažalost, tek kad je otišao u Hag, kada je bio “zabranjen” u većem delu srpske medijske scene...
       Puštao sam njegova pisma, pratio njegova suđenja kad su bila dostupna na TV-u, i tada mi je, mislio sam u šali – obećao, da će, kad izaše iz Haga, PRVI intervju dati SVEDOKU i meni!
       I, održao je obećanje: prvi intervju je objavio “SVEDOK” dok su “velike novine” morale da – sačekaju da se intervju pojavi u SVEDOKU!
       Slično je bilo i s radikalima: nisu mogli nigde da oglase, ali na stranicama Svedoka ređali su se, tad radikali, sad naprednjaci Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, Dragan Todorović, počivši Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Gordana Pop Lazić...
      
       * * * * *
      
       Nova, 179. po redu knjiga iz serijala dr Vojislava Šešelja, lidera Srpske radikalne stranke, narodnog poslanika Skupštine Srbije – “Mafijaški kralj heroina Rasim Ljajić” (potpredsednik Vlade Srbije, i ministar trgovine i telekomunikacija, predsednik Socijaldemokratske partije, dugo u vlasti) uzburkala je, još jednom, ionako sluđenu srpsku javnost.
       Uz to, u više izjava za medije, štampane i elektronske, potpredsednik Ljajić najavio je – “Ukoliko Tužilaštvo ne pokrene istragu o nečuvenim lažima i teškim optužbama, koje je u svoj novoj knjizi izneo Vojislav Šešelj više neću sedeti u Vladi Srbije, gde su njegova stranka i on koalicioni partneri Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću!
       Istovremeno, dodao je Ljaić “moja stranka ostaće u koaliciji sa SNS i podržavaćemo vladajuću većini u Narodnoj skupštini”.
       U izjavi za “Novosti” Ljajić pojašnjava:
       - To je toliko monstruozna opštužba da sam primoran da branim svoju čast i lični integritet. U ponedeljak (juče, primedba urednika) ću poslati dopis Tužilaštvu u kojem ću tražiti da se pokrenu sve procesne i dokazne radnje i da se jasno utvrdi da li su tačni ti suludi Šešeljevi navodi. Pošto me očito on bolje poznaje idem pravo da se prijavim u Tužilaštvo, pa neka oni utvrde šta je istina. Priložiću i tu nesrećnu knjigu. Angažovao sam i advokate koji će razmotriti ima li elemenata i za privatnu tužbu.
       To, kaže Rasim Ljajić. Očito previše smireno, ali...samo onzna kako se oseća...
       Jasno je kao dan, da je ova debela knjiga (upravo sam počeo da je čitam!) najava političkog zemljotresa i, možda, i najava da marta – Srbija opet ide na glasanje. Vanredno. Tim pre, što se iz mnogih izjava neprikosnovenog lidera SNS i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovih političkih sledbenika i medijskih poslušnika vidi – da je izborna kampanja SNS u punom jeku...
       S druge strane, Vučiću i naprednjacima, iako se čini da to nije tako, mnogo toga ide u prilog: dolazak Vladimira Putina, dobijanje Ordena Aleksanar Nevski, sankcije na Kosovu i Metohiji i – pre svega nesnalaženje opozicije!
       Istina, ulični protesti u Beogradu ne jenjavaju, sve su masovniji, na ulice izlaze Nišlije, Kragujevčani, Kraljevčani... ali, ako je GLAVNI ZAHTEV ostavke Dragana Bujoševića i Nenada Stefanovića, uz “revnosnog brojača” doktora Nebojše Stefanovića, mrka kapa...
       Potpuno je neshvatljo da opozicija, predvođena Savezom za promene, Dragan Đilas, Vuk Jeremić...ne radi ništa da se – bar jedna stvar pomeri s mrtve tačke. Da se, jednom za svagda, srede birački spiskovi, da su utvrdi tačan broj glasača, da se izbrišu mrtve duše i oni koji su davno, glavom bez obzira, napustili Srbiju, da se nikad ne vrate i da zahtevaju – izmenu izbornog zakona i stvaranja, koliko toliko – medijske ravnopravnosti bar pred i u vreme izbora...
       Uz to, svakodnevna kuknjava, “dajte nam pet minuta na RTS” i “oslobodite medije” je samo – šala i komika, ili...
       Kad je Zapad rušio Slobodana Miloševića, tada su kapom i šakom davali pare opoziciji i svojim tadašnjim slugama u medijima, danas je priča dosta drugačija.
       Vučićeva vlast na Zapadu nije satanizovana kao Slobina, Zapad ne daje pare za medije da “ruše Vučića”, tu je i Putin, pa bi opozicione stranke morale da sednu i porazmisle – šta kod njih škripi?
       Ko brani Đilasu, Jeremiću, Obradoviću da pokrenu TV stanice ili dnevne i nedeljne novine?
       Niko!
       Ali, pošto Zapad, iz svojih razloga, ovog puta ne daje pare ni njima ni medijoma, onda je jasno- da bi većina od opozicioonih lidera moralo da brknu u svoj džep, da bar pokušaju da izmene neveselu medijsku scenu i da snagom argumenata, a ne kritizerstvom i programom “mrzim Vučića”, pokušaju da privole glasače da glasaju za njih.
       Dakle, tuđe pare nemaju, a svoje ne vole da troše!
      
       * * * * *
      
       Da se vratim na pomenutu knjigu dr Vojislava Šešelja.
       U njoj ima “svega i svačega”, kad je pročitam reći ću šta mislim, ali je jasno da je i ona deo radikalske predizboprne kampanje, a Šešelj je velemajstor političkog marketinga.
       Bio!
       Istina, njegov dugogodišnji đak, i gensek SRS, Aleksandar Vučić, danas naprednjak i predsednik države je mlađi, naprednije misli, bolje barata sa čudima tehnologije, fejsbukom, tviterom, instagramom, portalima...a i normalno je da đak prevaziđe, kad tad, svoga učitelja...
       Dakle, mnogo toga što je javnosti danas, čini se bitno, sutra je samo – juče i prošlost.
      
       * * * * *
      
       Izbori, vanredni (ili) i lokalni biće uskoro raspisani. Vučić je – spreman.
       Kad, e to opozicija mora da nasluti. Ali, to istovremeno znači da se spremi za to, jer vlast se ne osvaja bez programa, bez želje, bez hodanja od kuće do kuće... Samo tribinama ili na N1...
       To, bar Dragan Đilas dobro zna!






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX