SVEDOK Internet



Broj 1194.

Poseta
5800831

Ne verujem da će Vučić podneti ostavku u SNS!

Ramušove puste želja

Silovanje razuma Raje Rodića

BIG BEN NOVAK!

Promocija Vučićeve i Makronove moći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Prištinska taksa od 100 odsto i na međunarodne brendove u Srbiji
Albanci protiv Koka-Kole

       Odluka separatističkih vlasti u Prištini da se i za uvoz međunarodnih brendova koji se proizvode u Srbiji i BiH plaća taksa od 100 odsto, stupila je na snagu 1. januara ove godine. Vlada samoproglašenog Kosova je ovu odluku donela 28. decembra 2018. Time je, pored uvođenja takse za sve proizvode iz ove dve zemlje, taksa uvedena i za međunarodne brendove koji se proizvode u Srbiji i BiH.
       Prethodno je Vlada tzv. Kosova na sednici od 21. novembra prošle godine, kada je uvela taksu od 100 odsto, izuzela plaćanja takse međunarodne brendove koji se proizvode Srbiji i BiH.
       U pitanju su proizvodi kompanija Koka-Kola HBC, Tuborg, Dukat, Gemalto, koja se bavi zaštitom podataka. Takođe, Priština je od taksi prvobitno izuzela i kompanije Rauch, Henkel, fabriku za proizvodnju gaziranih i negaziranih sokova Fluidi iz Preševa, kao i Gorenje, Megl i Jafu, koja je u vlasništvu Kapa star grupe.
       Povod za novu odluku je činjenica da se u dokumentima za izvoz robe na Kosovo i kod međunarodnih brendova kao zemlja uvoza ne označava „Kosovo“ ili „Republika Kosova“, već Kosovo i Metohija, Kosovo UNMIK ili Kosovo 1244. Takva dokumentacija bila je razlog zašto čak i pre uvođenja ove takse za međunarodne brendove na Kosovu nije bio dozvoljen uvoz ovih proizvoda i zašto je, recimo, sa prelaza Merdare vraćeno 14 šlepera sa Koka Kolom.
       Ministar trgovine i industrije tzv. Kosova je na sednici vlade kada je uvedena taksa i za međunarodne brendove, izjavio kako su oni sa tim proizvođačima razgovarali da se ovim brendovima snabdevaju iz Makedonije, Mađarske i drugih zemalja gde se oni proizvode. Rekao je da je od uvođenja mere Srbiji i BiH, u ministarstvo trgovine stiglo oko 50 zahteva za oslobađanje od takse više stotina hiljada proizvoda. Dodao je da u tom slučaju „taksa gubi smisao“ i da je zato bitno da se svi proizvodi koji dolaze iz Srbije tretiraju jednako.
       Umesto da Priština ukine takse od 100 odsto na robu iz Srbije, kao što je najavio savetnik tzv. kosovskog predsednika Hašima Tačija, kosovska vlada se odlučila za novu provokaciju i proširila mere i na proizvođače stranih kompanija koje imaju pogone u Srbiji.
       - Na tržištu Kosova poslujemo od 2003. i radimo na razvoju partnerstva sa lokalnim kupcima. Ova iznenadna odluka koja je doneta definitivno će imati uticaj na naše poslovanje, ali ćemo se potruditi da se prilagodimo - komentar je „Koka-Kole“.
       To praktično znači da na KiM, bez plaćanja uvećane takse, neće moći da uđe nijedna vrsta roba iz Srbije, bez obzira na zemlju njenog porekla. Ovaj potez čudi, jer je usledio samo nekoliko sati nakon što su ambasadori Kvinte u Prištini (SAD, Nemačke, Francuske, V.Britanije i Italije) zatražili potpuno ukidanje taksi, ne bi li se nastavili pregovori Beograda i Prištine u Briselu.
       Priština je pre više od mesec i po dana sa prethodnih deset podigla na sto odsto takse na srpske proizvode, a tzv. premijer Ramuš Haradinaj je rekao da „sporazum CEFTA između Beograda i Prištine ne funkcioniše“. Srpska strana je tražila od evropskih institucija da reaguju, otvoreno govoreći više puta da bez povlačenja povećanja taksi nema nastavka dijaloga u Briselu. EU je zahtevala ukidanje takse, na šta se Priština oglušila, što može da posluži i za otvaranje vrata za novu formu dijaloga, a u koju bi mogle biti više uključene svetske sile, poput SAD i Rusije.
       Uvođenje taksi i na robu stranog porekla koja dolazi iz Srbije još je jedan ekonomski iracionalan potez prištinskih vlasti. Ova najnovija provokacija dodatno otežava perspektivu dijaloga i pronalaženja kompromisnog rešenja.
      
       (Ne)moć Brisela
      
       EU može da ubedi Prištinu da povuče takse na srpske proizvode, ali njena odlazeća administracija nema političku volju da deluje protiv Prištine, ili Albanci misle da baš zato što je aktuelna EU administracija pred penzionisanjem, da ne moraju da je slušaju?!
       Međutim, racionalnost i ekonomska logika očito nisu preovlađujući ni u samom Briselu. Albanci primaju finansijsku pomoć od EU i tu bi ona, da stvarno želi, mogla da ih pritisne da ukine takse, inače će im uskratiti pomoć, u vidu raznih dotacija koje pune kosovski budžet. Kao ključni problem za njenu neefikasnu ulogu u celom procesu dijaloga između Beograda i Prištine vidi se u tome što Brisel nema jedinstven stav o rešenju. Zbog toga i nema jaku pregovaračku poziciju i uticaj na obe strane i previše je popustljiva prema Albancima koji krše neke osnovne vrednosti EU, poput slobode kretanja robe, pružanja usluga i slobode kretanja kapitala.
       EU ima i dodatni mehanizam pritiska putem rešavanja pitanja vizne liberalizacije za građane sa Kosova, ali to pitanje stalno odlaže.
      
       Iza halabuke o taksama: stvaranje Velike Albanije
      
       U međuvremenu, desio se još jedan – ne samo politički već i ekonomski – skandal koji dodatno otežava ekonomsku integraciju regiona i CEFTA sporazum. Povodom izjave premijera privremenih prištinskih institucija Haradinaja da od 29. decembra 2018. godine nestaju granice između Kosova i Albanije, sa državnog vrha Srbije rečeno je da će „Albanci pokušati da celu međunarodnu zajednicu dovedu do svršenog čina. Oni grade svoj plan i kada krajem marta budu izbrisali granice, tada će ukinuti takse prema centralnoj Srbiji i reći da su spremni da razgovaraju, ali sa drugačije pozicije, ujedinjenog Kosova i Albanije“.
       Naime, Haradinaj je izjavio: „Od danas granica Kosova prema Albaniji ne postoji. Imaćemo samo jednu zajedničku stanicu. Rad će se nastaviti i u martu ulazimo u drugu fazu potpunog uklanjanja granice između Kosova i Albanije, na osnovu šengenskih principa“. Sada je potpuno jasno da počinje da se ostvaruje plan stvaranja tzv. „Velike Albanije“, bez ikakve reakcije EU i drugih uticajnih zemalja.
       Kosovski zvaničnici su na početku govorili da Srbija krši CEFTA sporazum i da zato uvode takse, ali su na kraju otvoreno rekli da je zapravo po sredi reakcija na ono što Srbija radi na međunarodnom planu - sprečava međunarodna priznanja Kosova, zemlje povlače priznanja, a nisu primljeni u Interpol. Haradinaj je ponovio na kraju prošle godine da će „povećane takse na robu iz Srbije ostati zauvek, sve dok Beograd ne odluči da prizna kosovsku nezavisnost“.
       EU je u više navrata zahtevala od Prištine da povuče takse, ali Brisel kao da nema uticaja u Prištini?! Oglasli su se i predstavnici Srpske liste na KiM, koji su u saopštenju dostavljenom medijima upitali EU do kada će zatvarati oči nad kršenjem svih međunarodnih dogovora i institucionalnim nasiljem nad Srbima?
      
       Tači, Vašington i igre za decu
      
       Najnoviji sukob na relaciji Beograd-Priština, koji se ovoga puta preselio na ekonomsko polje, pokazuje da glavni uticaj na kosovske Albance ima ne Brisel ili bilo koja evropska zemlja, već, očito, Vašington, koji je u međuvremenu i prvi (a kasnije su to učinile i pojedine druge evropske zemlje) podržao formiranje „kosovske vojske“.
       Sa druge strane, pod pritiskom američke administracije predsednika Donalda Trampa, predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači obećao je da će preduzeti značajan korak ka rešavanju eskalirajućeg odmeravanja snaga sa Srbijom, piše Vašington post 7. januara ove godine. Tači je u izjavi za ovaj list rekao da je „spreman da razmotri ukidanje takse ako se za Kosovo otvori jasan put za nastavak u pravcu postizanja konačnog mirovnog sporazuma sa Srbijom.“
       Tzv. kosovski ministar trgovine i industrije izjavio je da Tači ne može da daje obećanja o ukidanju uvećanih taksi na proizvode iz Srbije, jer je to, kako kaže, vladina odluka. On tvrdi da uvećane takse neće biti ukinute sve dok se ne otklone razlozi zbog kojih je ta mera uvedena, i o tome bi moglo eventualno da se razgovara samo ako Beograd prizna tzv. kosovsku nezavisnost i nikako drugačije.
       Tači je izjavu dao pod uticajem SAD, koje u ovom trenutku nominalno žele ili potpuno ukidanje taksi ili njihovu suspenziju na određeno vreme, kako bi se nastavio dijalog. Pitanje je koliku moć ima Tači da sprovede takvu odluku, imajuću u vidu da je ona isključivo u nadležnosti tzv. prištinske vlade. Haradinaj i njegov tzv. kabinet može povući ove mere u roku od nekoliko sati, kada se na to odluče. Ukidanje taksi otvorilo bi prostor za razgovore, ali je to samo preduslov, ali ne i garancija da će do bilo kakvih dogovora doći, jer su pozicije Srba i Albanaca veoma udaljene.
       Sa druge strane, Aleksandar Vučić je nedavno prokomentarisao da su igre u duhu „jedni ŠTačiĆ hoće dijalog ali drugi ŠHaradinajĆ kao neće” priče „za malu decu“, na koje Beograd neće da naseda.
       Predstavnici Prištine su i na sastanku sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini 8. januara ove godine u Briselu, kada je ponovo zatraženo ukidanje taksi, odbili da to učine. Clanovi prištinske delegacije ponovili su da odluka neće biti promenjena sve dok Beograd ne promeni ponašanje.
       Šefica EU diplomatije sastala se sa prištinskom delegacijom, koju je u cilju nastavka dijaloga sa Beogradom 15. decembra prošle godine formirao tzv. kosovski parlament.
      
       Od novembra do danas – više od 50 miliona evra štete
      
       Prema podacima vlade Srbije, šteta zbog uvođenja taksi Prištine na robu iz centralne Srbije od 21. novembra do 30. decembra 2018. godine iznosila je 46,1 milion evra, odnosno za toliko je manje isporučeno robe iz Srbije na KiM nego u istom periodu 2017. godine. Ako se uračuna i period od 6. novembra 2018. godine, kada je uvedena taksa od 10 odsto, onda je ta razlika u plasmanu još i veća i iznosi više od 50 miliona evra.
       Srbija, u odsustvu volje zapadnih zemalja da privole Prištinu da poštuje CEFTA sporazum i prestane sa diskriminatornim merama, mora da traži druge kanale. Velike međunarodne kompanije koje proizvode robu u Srbiji, a koje su se našle na udaru prištinskih vlasti mogle bi da budu takođe jedan od kanala preko kojih bi moglo da se traži da se utiče da se carine ukinu, tako što bi predstavnici tih kompanija lobirali kod vlasti u zemljama iz kojih dolaze.
       BiH je isto oštećena. Za mesec dana primene taksi na robu iz BiH, na Kosovo je izvezeno robe manje za 4,5 miliona KM u odnosu na isti period 2017. godine, kada je izvezeno robe u vrednosti od skoro 12 miliona KM.
       Prema zvaničnim podacima, vrednost robe dopremljene iz centralne Srbije i BiH na KiM, pre uvođenja taksi iznosila je skoro 70 miliona evra na mesečnom nivou.
       Priština je našla druga tržišta za neke robe, recimo za pšenicu u Mađarskoj i Hrvatskoj, ali je ta pšenica za 10 do 15 evra skuplja po toni nego u Srbiji. Na hiljadu tona pšenice plaćaju više 10.000 do 15.000 evra. Pokušali su da pronađu pšenicu u Bugarskoj, ali njen kvalitet nije kao u centralnoj Srbiji.
       Predstavnica udruženja kosovskih privrednika tražila je da se iz sankcija izuzmu osnovni životni proizvodi, koji utiču na potrošačku korpu - pšenica, brašno, ulje, deterdžent. Prema tome, cenu će platiti krajnji potrošači na KiM, ali to ne zanima kosovske vlasti, jer oni žele da izvuku iz ovoga neku političku korist, pa se uskoro ne nazire ukidanje jednostranih i diskriminatorskih taksi.
       Kosovske takse na proizvode iz Srbije neće biti ukinute „preko noći“ i one su uvedene kako bi separatističke vlasti na KiM ojačale svoju pregovaračku poziciju. Ocena nekih domaćih analitičara je da su to uspeli i sada su jači nego pre uvođenja taksi. Može se reći da dok se Srbija poslednjih meseci bavila osporavanjem mesta Kosova u međunarodnoj zajednici, „Kosovo je na terenu pokazalo da kontroliše vlast i ojačalo je svoju poziciju u EU“, ocenjuju ovi analitičari.
      
       Specijalni pravni tim
      
       Srpske vlasti ne mogu očekivati da bilo koji organ CEFTA reši problem povećanja taksi na isporuke robe iz Srbije na KiM, niti se treba nadati obeštećenju za pričinjenu ekonomsku štetu privredi. Srbija je potpuno uvažila pravnu proceduru da bi mogli da ide na međunarodnu arbitražu, kada je 27. novembra prošle godine upućen zahtev sekretarijatu CEFTA da reši problem taksi. CEFTA od samog osnivanja nije imala adekvatan mehanizam za rešavanje trgovinskih sporova. Nijedan trgovinski spor za ovih 11 godina funkcionisanja CEFTA nije rešen u okviru ove regionalne organizacije za slobodnu trgovinu. Kada je dolazilo do sporova oni su se rešavali na bilateralnoj osnovi između samih članica sporazuma. Uostalom, CEFTA je i nastala iz mreže od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu.
       Na utvrđivanju daljih mogućnosti Srbije da mimo CEFTA sporazuma potraži pravnu pomoć i eventualno obeštećenje, kako se saznaje, radi specijalni pravni tim i država će postupiti kako stručnjaci budu predložili da se uradi u vezi rešavanja ovog problema.
      
       Bez epiloga
      
       Sasvim je izvesno da suština u ovoj sagi o taksama ne leži ni u ekonomskim interesima, ni ekonomskoj logici već, još jednom nasilnom pokušaju da se Srbija primora da prizna albanski separatizam. U tom smislu, odgovor Srbije bi trebalo da bude ne samo ekonomski i politički već, da obuhvati i druge aspekte koji bi išli u pravcu toga da se u domaćoj javnosti utvrdi minimalni konsenzus u vezi sa KiM ispod koga se neće ići ni po koju ekonomsku i političku cenu.
       Bez obzira koliko Albanci imaju otvorenu podršku Zapada, činjenica je da se njihova „samostalnost“ nije otelotvorila ni blizu onome kako su hteli: siromaštvo i nezaposlenost su ogromni, veliki broj ljudi nastoji da pobegne s Kosova, perspektive nema. Srba gotovo više i da nema na KiM, a ono malo što je ostalo živi u gotovo nemogućim uslovima. Ali, dugoročno, ni Albancima nije dobro i neće biti dobro ako ovako nastave.
       Pogoršanje situacije na KiM dugoročno više šteti Albancima nego Srbima i to je nešto što bi trebalo imati u vidu.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX