SVEDOK Internet



Broj 1172.

Poseta
5663378

Dokle će SANU nastaviti da srlja u mračni bezdan?!

Kosta Čavoški: Nije teško zaključiti da Časlav Ocić više nije kadar da razlikuje dobro i zlo i moralno
Časlav Ocić: Ljudi na koje akademik Čavoški odapinje svoje fatve, odavno su prema toj („crnomagijskoj“) aktivnosti bacanja čini, postali – ravnodušni

Za sedam godina plata realno skočila za 1,38 evra

NAPREDNJACKI DISIDENT RADOŠ LJUŠIĆ

Jasenovac je bio imperija zla u kojoj su dželati uživali u ubijanju žrtava


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Prećutano pismo akademika Koste Cavoškog akademicima Vasiliju Krestiću, Gojku Subotiću, Momčilu Spremiću, Mirjani Živojinović i Mihailu Vojvodiću
Nije to bio naš, nego Vaš izbor

       Poštovana koleginice/kolege,
      
       Ishod glasanja na zajedničkom skupu Odeljenja društvenih nauka od 8. maja 2018. godine, koji ste, shodno članu 31 Statuta SANU, i Vi činili, istinski me je prenerazio i ojadio, pa sam ga doživeo i kao svoj lični poraz. Kako smo se nas trojica od četvorice članova Odeljenja međusobno obavestili o tome kako je ko glasao (našeg četvrtog člana nismo mogli da pitamo, jer bi to bilo neprimereno i neučtivo), u stanju sam da naslutim kako ste i za koga ste Vi glasali, a za koga niste glasali.
       Već prethodni zajednički skup našeg Odeljenja od 3. Aprila 2018. godine bio je za mene izuzetno neprijatno iznenađenje. Tada je Ilija Marić dobio samo tri glasa, što znači da niko od Vas nije glasao za njega, dok je Slobodan Antonić dobio sedam glasova, a Bojan Jovanović šest. Tada sam procenio da nije umesno da o tome s Vama razgovaram, da ne bih ugrozio ostale naše kandidate. Jedino sam Vas obavestio da se od svih nas očekuje da glasamo za jednog uglednog kandidata sa strane, koga ja inače nikada nisam video niti sam pratio njegov stručni i naučni rad, ali sam uvažio povoljan sud drugih o njemu.
       Na već pomenutom zajedničkom sastanku nekoliko Vas se bez ikakvog objašnjenja predomislilo. Bojan Jovanović je dobio samo tri glasa umesto ranijih šest, što znači da su bar dvojica ili dvoje, a možda i trojica ili troje iz Vaših redova, prilikom drugog glasanja, uskratili svoj glas tako da on nije više naš kandidat, iako je na prvom glasanju od 3. aprila 2018. godine dobio dvotrećinsku većinu.
       Slobodan Antonić je dobio samo pet glasova iako je ranije dobio sedam glasova (više od dvotrećinske većine), što znači da su mu dvojica ili dvoje iz Vaših redova, prilikom glasanja, uskratili svoj glas. Tako on ostaje naš kandidat, ali, nažalost, bez podrške našeg Odeljenja, pošto je dobio samo apsolutnu većinu.
       Jedino ste svi Vi bez izuzetka glasali za našeg kandidata Alpara Lošonca, na čemu Vam najtoplije zahvaljujem.
       Za mene lično veliko iznenađenje predstavlja činjenica da su Milena Dragićević Šešić i Mirjana Rašević dobile po pet glasova (apsolutnu većinu), što znači da su bar četiri a možda i pet Vaši glasovi, kojima su one izabrane. One time postaju kandidati našeg Odeljenja, a da mi o tome nismo bili ni obavešteni niti smo očekivali. Tako to biva kada neko, ko je trebalo da nam pomogne, sam umesto nas i bez našeg znanja i pristanka bira naše kandidate.
       Prilično iznenađenje predstavlja i činjenica da je Dragan R. Simić, dekan Fakulteta političkih nauka, dobio četiri glasa, od kojih su bar tri potekla od Vas, tako da mu je nedostajao samo jedan glas pa da bude kandidat našeg Odeljenja. On je inače potpisao predlog za sebe samog, što doduše nije sporno sa strogo pravnog stanovišta, ali je zazorno s moralnog stanovišta.
       Predlog je inače usvojilo Nastavno-naučno veće ovog Fakulteta, pa je dekan mogao da potpiše propratno pismo za druga tri kandidata, dok je za njega samog to trebalo da učini prodekan.
       Zahvaljujući promeni Vašeg raspoloženja u slučaju Slobodana Antonića i Vašim glasovima za Milenu Dragićević Šešić i Mirjanu Rašević, naše Odeljenje ima tri od pet kandidata koji imaju samo apsolutnu većinu glasova, što znači da nemaju podršku Odeljenja, čime su im smanjeni izgledi da će biti izabrani.
       Znam da ćete mi skoro svi reći da svaki član Odeljenja može da glasa kako mu je volja i da mu se zbog toga ništa ne može zameriti. Tako kako ste Vi glasali glasa se samo na Izbornoj skupštini SANU, na kojoj uopšte nema bilo kakve rasprave nego se odmah pristupa glasanju.
       U svakom odeljenju se, međutim, postupa bitno drugačije. Pre svakog glasanja, a glasa se dva puta (najpre na osnovu sažetih predloga a potom i na osnovu pisanih izveštaja), prvo se vodi ozbiljna rasprava o razlozima za ili protiv nekog predloženog kandidata, pa tek potom se pristupa glasanju. Drugim rečima, svakom glasanju prethodi podrobna rasprava u kojoj se sučeljavaju razlozi za i protiv nekog kandidata.
       Naš prvi zajednički skup održan je 6. oktobra 2017. godine kada smo Vam predstavili pet naših kandidata, uglavnom spiskom njihovih knjiga. Tom prilikom niko od Vas nije osporio bilo kog kandidata, nego ste samo tražili da se pojedini predlozi dopune kraćom biografijom, što smo odmah uči nili. Već tada Vam je bilo poznato da su četiri naša kandidata imala podršku većine našeg Odeljenja.
       Posle prijema dopunjenih predloga i odsustva Vašeg zahteva da se ponovo sastanemo pre prvog glasanja, mi smo pogrešno zaključili da nemate ozbiljnijih zamerki, te da ćete svi glasati za četiri naša kandidata.
       To se, međutim, nije dogodilo, pa Ilija Marić, koji je inače filozof a završio je i fiziku, nije dobio nijedan Vaš glas. Nije isključeno da ste skoro svi Vi smatrali da je on slab kandidat.
       No kako ste istoričari a ne filozofi, morali ste u Vašoj proceni biti uzdržaniji i oprezniji. Pa zar niste mogli da mene pitate, pošto sam ja koliko-toliko kvalifikovan i za filozofiju, o čemu svedoče sledeće moje knjige: Filozofija otvorenog društva, Apsolutna i ublažena pravda u Eshilovoj Orestiji (koautor Mirjana Stefanovski), Makijaveli, moć i prevlast. Tukididova politička misao i O pravdi i pravičnosti. Niste to učinili, nego ste se pouzdali u vlastitu ocenu i procenu.
       Bilo bi bolje da ste zahtevali poseban zajednički skup Odeljenja, na kojem biste Vi izneli Vaše nedoumice i sumnje, a mi pokušali da Vas razuverimo.
       Naposletku, posle napisanih izveštaja o svakom kandidatu ponaosob Vi ste uskratili tri glasa Bojanu Jovanoviću, čime je on izopšten kao kandidat, i dva glasa Slobodanu Antoniću, čime je on izgubio podršku Odeljenja.
       Potpuno neočekivan bio je Vaš izbor Milene Dragićević Šešić i Mirjane Rašević. Ja Vaš izbor naravno ne osporavam. Ali, zar nije bilo bolje da ste posle Vaše odluke da ne glasate za Iliju Marića, a potom i za Bojana Jovanovića, zahtevali poseban zajednički skup sa nama, kako bi nas ubedili da bar neko od nas glasa za njih, čime bi one dobile podršku Odeljenja, bez koje su samo sa Vašim glasovima ostale?
       U svakom slučaju Vi ste se bez nas sastajali nekoliko puta da biste se dogovorili kako ćete glasati u slučaju Ilije Marića, Bojana Jovanovića i Slobodana Antonića, a nije isključeno da ste tom prilikom razmatrali i kandidaturu za jednog redovnog člana.
       Na te sastanke nas, nažalost, niste pozivali niti ste nas o njima obaveštavali. A i da ne pominjem da ste se bez našeg učešća dogovorili da glasate za Milenu Dragićević Šešić i Mirjanu Rašević, a da u tom dogovoru niko od nas nije učestvovao.
       Pa da vidimo kakve su sve posledice ovakvog Vašeg izbora! Pošto Vam mora biti poznato da je Vaš izbor u svim slučajevima bio presudan, budući da mi sa svoja četiri glasa nismo mogli izabrati nijednog kandidata, iz toga sledi i Vaša posebna dužnost i odgovornost da svih pet kandidata našeg Odeljenja zaista budu i izabrani. Nadam se da Vam je to sada savršeno jasno.
       Već u ovom trenutku možemo razabrati da će u samoj Akademiji spisak od pet kandidata Odeljenja društvenih nauka izazvati velike nedoumice i komentare. Svako će se pitati: Zašto su izabrali maksimalan broj kandidata (do pet kandidata je dopuštala odluka Predsedništva SANU), a dopustili su da samo dva kandidata imaju podršku Odeljenja, dok su preostala tri ostala bez nje?
       I to će nama pripisati, a naročito našoj unutrašnjoj neslozi i sukobima, zbog kojih smo na lošem glasu. Zato Vas molim da se Vas petoro oglasite u Akademiji i javno kažete da to nije bio naš nego Vaš izbor.
       Po svoj prilici će krajem septembra i tokom oktobra ove godine predsednik Akademije, akademik Vladimir Kostić, nastojati da i druga odeljenja upozna sa kandidatima našeg Odeljenja, ne bi li ih uverio da bez biranja u bloku glasaju za sve naše kandidate.
       Kako sekretar našeg Odeljenja, zbog fizičke nemoći, nije kadar da dugo stoji, govori i objašnjava vrline i prednosti naših kandidata, neko od Vas bi to morao učiniti umesto njega. Zato Vam predlažem da se početkom septembra ponovo sastanete i odredite ko će to u Vaše ime činiti. Nadam se da ne treba da Vas podsećam da je to sada i Vaša moralna odgovornost.
       Takođe bi neko od Vas trebalo da na izbornoj konferenciji umesto našeg sekretara, obrazloži predlog našeg Odeljenja, pošto Vi bolje od nas znate ko nije a ko jeste zaslužio da bude u tom predlogu.
       Pa da zaključim, Vi ste mogli da nam pomognete tako što biste, posle opsežnog razmatranja za i protiv predloge, glasali za kandidate za koje smo se i mi opredelili.
       To ste učinili samo u slučaju Alpara Lošonca, koji je dobio sve Vaše glasove, dok ste druga dva naša kandidata satrli, a Slobodana Antonića prilikom drugog glasanja ostavili bez podrške Odeljenja tako što su se Vas dvoje ili dvojica prilikom drugog glasanja predomislili.
       Sve u svemu, Vi ste umesto nas izabrali naše kandidate, čime ste nas lišili svake odgovornosti, na čemu Vam najtoplije zahvaljujem.
      
       S poštovanjem,
       10. aprila 2018.
       Kosta Cavoški
      
       Pismo akademika Caslava Ocića, redovnog člana SANU, od 6. decembra 2018., kao odgovor akademiku Kosti Cavoškom, na njegovo pismo, „tempiranu bombu s odloženim dejstvom“
      
       Nedaj Bože da SANU brani akademik Cavoški koji je sve svoje privatne sudske sporove izgubio!
      
       Uspeh ima mnogo očeva, neuspeh je vanbračno dete.
       Svi ga se odriču.
       Dž. F. Kenedi
      
       * * * * *
      
       Primio sam pismo akademika Koste Cavoškog akademicima Vasiliju Krestiću, Gojku Subotiću, Momčilu Spremiću, Mirjani Živojinović i Mihailu Vojvodiću (članovima Odeljenja istorijskih nauka – OIN) u obe njegove varijante – od 8. aprila 2018. i od 10. maja 2018.
       U prvoj varijanti pisma govori se o zbivanjima koja su se desila posle 10. maja 2018, a pismo je datirano s 8. aprilom 2018. Docnja (time lag) – vremenski odsečak od trenutka pisanja do trenutka uručivanja adresatu – u obe varijante iznosi oko 7 do 8 meseci.
       Ne zanima me ni čemu dve varijante pisma (na istu temu) niti me interesuje kalkulacija akademika Cavoškog povezana s narečenim tempiranjem te njegove „bombe s odloženim dejstvom“.
       Osnovno pitanje je: šta bi uopšte mogao da bude smisao ovog njegovog pisma? Naknadna pamet, ispiranje nečiste savesti ili nešto treće?
       Smatram da odmah treba odbaciti prve dve pretpostavke, iz jednostavnog razloga što je kapacitet akademika Cavoškog da se suoči sa svojim greškama, zabludama, prekršajima, krivicama i uopšte raznim ogrešenjima ravan nuli, da ne govorimo o „talentu“ izvinjenja, pokajanja, molbe za oproštaj ili tome slično. On se odavno proglasio nepogrešivim i bezgrešnim, a u poslednje vreme (na primer, u maju ove godine na godišnjoj skupštini SANU) kod njega su bili vrlo primetni simptomi završne faze procesa samoobogotvorenja.
       Odgovor je prost koliko i tačan: akademik Cavoški jednostavno pokušava da sve grehe i greške povezane s neuspehom – kako ga on vidi – izbora za nove članove Odeljenja društvenih nauka, dakle, svu odgovornost za „mršave“ rezultate u izboru dopisnih članova (čija mu struktura takođe nije po volji i razlikuje se od njegovih očekivanja i neformalnih dogovora sa članovima OIN) skine sa sebe i svali na pleća petoro akademika članova Odeljenja istorijskih nauka, optužujući ih za razne potajničke radnje i neposlušnost prema njemu.
       Ne želim ni na koji način da branim kolege iz OIN (oni su u stanju da se sami odbrane od optužbi akademika Cavoškog i ne treba im sigurno nikakav advokat) koji su u izbornoj proceduri „pomagali“ Odeljenju društvenih nauka (ODN, a koje – posle puča u tom Odeljenju koji su izveli akademici Dimitrije Stefanović, Tibor Varadi, Kosta Cavoški i dopisni član Aleksandar Đ. Kostić – „radi“ u krnjem sastavu i čije odluke su (i tek će biti) predmet osporavanja.
       Njihova odgovornost nesumnjivo postoji, ali ona je sekundarna, u svakom slučaju izvedena iz primarne odgovornosti akademika Cavoškog.
       Akademik Cavoški je (da li iz neznanja, arogancije, slepe privrženosti – koja se povremeno graniči s udvorištvom – predsedniku SANU ili iz nekih drugih, samo njemu znanih razloga) predložio promene Statuta kojima se omogućava da se u izborni proces nekog malobrojnog odeljenja, s punim pravom odlučivanja – od početka do kraja – uključi do pet redovnih članova srodnog odeljenja.
       Na moje pitanje na sednici Statutarne komisije da li time ti „spoljni“ pridodati članovi imaju dva glasa u jednom te istom izbornom procesu u SANU, akademik Cavoški mi je rekao da je to pitanje glupo.
       Kada sam mu ukazao na mogućnost da se neko od kandidata žali zbog ovakve nezakonite odredbe i da može da se desi da sud, a ne Akademija odlučuje o njenim novim članovima, on je uzvratio da će on u takvom slučaju na sudu braniti Akademiju.
       Meni nije ništa drugo preostalo nego da konstatujem:
       „Nedaj Bože da SANU brani akademik Cavoški koji je sve svoje privatne sudske sporove izgubio!“ (O raspravama o predloženim statutarnim promenama v. podrobnije u zborniku Sporovi o budućnosti Srbije i SANU, knjiga 2, 2018).
       I moje druge primedbe na njegove predloge promena Statuta i ukazivanje na moguće negativne posledice, on je „s prezirom odbacio“. Na žalost, moja predviđanja u pogledu negativnih posledica predloga promena Statuta za koje se svom snagom zalagao akademik Cavoški – obistinila su se. Ako bi neko od „propalih“ kandidata, zbog evidentne neregularnosti koja se tiče udvostručenja prava petoro članova OIN, tužio SANU, pao bi čitav izborni proces i dogodila bi se javna bruka Akademije koja bi mogla da ugrozi i njen opstanak.
       Stoga ni Sava ni Dunav ne mogu da operu akademika Cavoškog od počinjenih ogrešenja i oslobode ga odgovornosti. On bi, smatram, umesto što piše odbranaška pisma i optužuje druge za svoja ogrešenja, počinjena prvenstveno iz pomanjkanja razboritosti, trebalo da uputi pismo Statutarnoj komisiji i Izvršnom odboru Predsedništva SANU sa zahtevom da se povuku svi ti njegovi predlozi statutarnih promena koji su se pokazali ne samo pogrešnim nego i pogubnim za ODN i SANU u celini.
      
       Caslav Ocić redovni član SANU
       U Beogradu, 6. decembra 2018.












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX