SVEDOK Internet



Broj 1172.

Poseta
5663324

Dokle će SANU nastaviti da srlja u mračni bezdan?!

Kosta Čavoški: Nije teško zaključiti da Časlav Ocić više nije kadar da razlikuje dobro i zlo i moralno
Časlav Ocić: Ljudi na koje akademik Čavoški odapinje svoje fatve, odavno su prema toj („crnomagijskoj“) aktivnosti bacanja čini, postali – ravnodušni

Za sedam godina plata realno skočila za 1,38 evra

NAPREDNJACKI DISIDENT RADOŠ LJUŠIĆ

Jasenovac je bio imperija zla u kojoj su dželati uživali u ubijanju žrtava


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Otvoreno pismo Petra Miletovića Ostroškog Izvršnom odboru Odeljenju za jezik i književnost SANU
SANU nas opet OBMANU

       Poštovana gospodo,
      
       U sredu 23. januara 2019. godine dobio sam „Izvod iz zapisnika sednice Izvršnog odbora SANU“, održane 16. januara 2019. godine sa potpisom upravnika poslova SANU dr Bojana Bugarčića, a povodom mog pisma predsedniku SANU dr Vladimiru Kostiću.
       Naime, sredinom decembra 2018. godine poslao sam sledeće pismo predsedniku SANU.
       „Poštovani gospodine Kostiću,
       Godinama sam u Rukopisnom odelenju Austrijske nacionalne bibliotekle u Beču, kao i u Univerzitetskoj biblioteci i u Biblioteci manastira Mehitarista, istraživao srednjovekovne rukopise. Pronašao sam 217 ćirilskih rukopisa, od toga 159 srpskih, od kojih su mnogi, čak 300 godina, stariji od najstarijeg austrijskog, kao na primer fragment iz Marijanskog jevanđelja iz desetog veka.
       Rezultat tog istraživanja je dokumentarno delo koje sam pripremio sa štampu „Srpsko blago u Beču“, podeljeno u četiri poglavlja:
       - Bečka kupoprodaja srpskih rukopisa;
       - Stari srpski rukopisi u austrijskim bibiotekama;
       - Srpske knjige štampane u Beču i ćirilske štamparije;
       - Srpska štampa u Beču.
       U prvom poglavlju precizno sam prezentovao sve rukopise koji su prodati Dvorskoj biblioteci.
       U drugom poglavlju knjige donosim hronološki pregled 159 srpskih rukopisa sa: kodikološkim opisom, vremenom pisanja, vrstom pisma, sadržinom, vrstom poveza, zapisima, signaturama, iluminacijama, ukrasima, domaćom i stranom literaturom za svaki rukopis, kao i po dve, tri i četiri fotografije uz opis svakog rukopisa 159 rukopisa, kao i objašnjenja kako su rukopisi iz srpskih manastira i crkava, kao i Hilandara, dospeli u Austrijsku nacionalnu biblioteku, Univerzitetsku biblioteku i Biblioteku manastira Mehitarista. Među tih 159 srednjovekovnih srpskih rukopisa, između ostalih, nalaze se obrađeni u knjizi: Marijino jevanđelje; pet Cetvorojevanđelja, Oktoih, Triod posni i cvjetni dijaka Bogoslava; Varlaam i Joazaf; Hilandarska krmčija; Kanoni; Zbornik pisara Jova; Cti Minejh za decembar; Psaltir sa posledovanjem pisara Novaka; Psaltir, Hronika Georgija Amartola; Zbornik omilija; Damjanov zbornik; Paterik; Jovan VI Kantakuzin; Trebnik; Sinaksar; Triodion, Oktoih, Paterik, Minej za mart, Zbirka moralnih pouka, Apostol, dva Zbornik omilija, Slova Isaka Sirina, osam Psaltira, tri Casoslova, Prolog za septembar, oktobar, novembar, decembar i januar, Triod, 4 Bogorodičnika, Minej, Knjiga propovedi, Molitvenik, Minej, Zonarov letopis, Dionisije Aeropagit, Apostol, Molitvenik, Teotokarion, Trebnik, Služabnik, Minej za maj, Zakonik, Minej za novembar,Nomokanon, Domentijan – Žitija Svetog Save, Domentijan 1 deo, Domentijan- Žitije Svetog Save i Simeona 2 deo, Minej za januar, Minej za novembar, Oktoih sa liturgijhskim dodacima, Gromovnik, pet Cetvorojevanđelja, Evharistija, Minej za septembar, pet Molitvenika, Apostol, Akatist, Molitvoslov, Nomokanon, Zbornik crkvenih pesama, Medicinska džepna knjiga i još mnogo drugih rukopisa.
       U trećem poglavlju detaljno obrađujem 4 ćirililične štamparije u Beču: Kurcebokovu, Novakovićevu, Mehitarista i Glasa Srba i prezentujem 364 objavljene knjige u XVII, XVIII, XIX i XX veku.
       U četvrtom poglavlju prezentujem početak srpskog novinarstva sa Zaharijom Orfelinom i njegovim „Slaveno-serbski ? Magazin?, to est?: sobranie razni?ih? sočineni? i prevodov? k? polvzć i uveseleni? k? polz?zć i uveselrni? služa?ih?.“, koji je, kako je naglasio Jovan Skerlić, u svojoj studiji Istorijski pregled srpske štampe,bio „prvi časopis ne samo među Srbima no i među svima Južnim Slovenima“; zatim prezentujem istorijat novina „Serbski povzednevnia novini“ koje je počeo da štampa u Beču 14. marta 1791. godine Grk Marides Puljo; zatim novine Stefana Novakovića „Slaveno-serbski vjedomosti“ počev od3. avgusta 1792. godine; Davidovićeve i Frušićeve „Novine serbske iz carstvujuščega grada Vijene“ počev od 19. aprila 1813. godine; „Srpske zore“ Spiridona Jovića od 1836. godine; „Svetovida“ Aleksandra Andrića od 1852. godine i tako dalje.
       S obzirom da su mi dostupni svi rukopisi u originalu bio bih presrećan kad bi se htelo, smelo i umelo da se u narednom periodu štampaju svi srpski srednjovekovni rukopisi i tim povodom sam na raspoloženju svom otečestvu.“
      
       * * *
      
       Posle upoznavanja predsednika SANU sa materijom koji sam obradio, sistematizovao i objavio u dokumentarnom delu sa faksimilima u boji „Srpsko blago u Beču“ koje, uzgred budi rečeno, uskoro objavljuje renomirana izdavačka kuća „Pešić i sinovi“ u Beogradu, pismo predsedniku SANU sam završio prethodno citiranom rečenicom.
       Kao što se vidi iz pisma predsedniku SANU, evidentna je bila moja naivna nada da će SANU imati dovoljno istorijske mudrosti, stvaralačke pameti i nacionalne razboritosti da se štampaju srednjovekovni i kasniji stari srpski rukopisi koji se danas čuvaju u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci, tačnije rečeno u Rukopisnom odelenju, Jozefplac 1, u okviru kompleksa Hofburg.
       Da je moja nada bila naivna najilustrativnije potvrđuje „Izvod iz zapisnika sednice Izvršnog odbora SANU“ održane 16. januara 2019. godine koji mi je dostavljen sa potpisom upravnika poslova SANU dr Bojana Bugarčića.
       Naime, pisao sam jedno, a iz SANU mi odgovarate drugo.
       S obzirom da ste se u „Odgovoru“ bavili isključivo mojom knjigom „Srpsko blago u Beču“ koju niste pročitali jer je u štampi, izbegavajući da se bavite mogućim štampanjem reprint izdanja srpskih rukopisa, red je da da se u ovom otvorenom pismu pozabavim vašim odgovorom.
       Krenimo redom.
       Već u prvoj rečenici „Izvoda iz zapisnika...“ napravljena je neoprostiva greška koja ne priliči čak ni osnovcima, a ta rečenica glasi:
       „Odelenje jezika i književnosti SANU razmatralo je na X skupu, 25. 12. 2018. godine, molbu gospodina Petra Milatovića Ostroškog za podršku i saradnju u objavljivanju fototipskih izdanja određenih ćirilskih rukopisa iz fonda Univerzitetske biblioteke u Beču.“
       O tempora! O mores! Neko u SANU ne razlikuje Univerzitetsku biblioteku od Austrijske nacionalne biblioteke.
       U Univerzitetskoj biblioteci u Beču čuva se samo JEDAN srpski rukopis, a u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci 158, dakle ukupno 159.
       Ocena za uvodni deo: 2+ (Očigledno je da se radi o radu iz osnovne škole, pa ne primenjujemo fakultetski način ocenjivanja). Učenik je otprilike pogodio temu uz neke netačne podatke.
       U daljem tekstu „Izvoda iz zapisnika“ piše:
       „Odeljenje je podsetilo da već nekoliko godina postoji naučna komisija, čiji su članovi predstavnici Patrijaršije SPC, Pravoslavnog, Filološkog i Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta, Narodne biblioteke Srbije i Matice srpske. Komisija istražuje, beleži, paleografski opisuje i objavljuje kataloge srednjovekovnih srpskih rukopisnih knjiga u inostranim zbirkama. Uskoro će u štampu biti predat naučni opis takvih rukopisa iz Beča, njih oko 170. Katalog srpskih knjiga štampanih u Beču od 1741. do 1900. objavljen je uz izložbu tih knjiga u Prunk sali Nacionalne biblioteke u Beču.“
       Ničim izazvano Odeljenje jezika i književnosti SANU odjednom počinje da objašnjava nešto što ga niko nije pitao?!
       Nabraja srpske nacionalne institucije koje su formirale naučnu komisiju koja istražuje i opisuje srednjovekovne srpske rukopise u inostranim zbirkama.
       Zanimljivo je što među navedenima nema SANU, za koju bi se očekivalo da, kao krovna institucija srpske kulture i nauke, bude vođa takvog projekta, ili bar da bude stručni konsultant.
       Poput osnovca koji kad ne zna odgovor na pitanje gde se nalazi Novi Sad, odgovara da Beograd leži na ušću dve reke (koje ne imenuje jer nije siguran o kojima se radi), pa nastavlja da u njemu postoji i spomenik koji gleda na to ušće i nastavlja da nabraja sve što mu padne na pamet – tako i Odeljenje prelazi na izložbu u Prunk sali itd.
       Iako nema veze sa temom – ima veze sa državom u kojoj živimo, pa ću malo pojasniti o kojim rekama se radi, tačnije – o kakvom projektu priča Odeljenje SANU.
       Projekat, „popisa i naučnog opisivanja srpskih srednjovekovnih rukopisa“ vodi Biblioteka Srpske Patrijaršije, tačnije njen upravnik dr Zoran Nedeljković. „Odeljenje“ smatra da je ispod nivoa SANU da uopšte pomene tu mikro-instituciju, pa kaže: predstavnici SPC.
       U projekat crkva nije uložila ni dinar, već ga nevoljno finansiraju Ministarstvo kulture i Sekretarijat za vere i to samo ako im pretekne neki sitniš.
       Dakle, pompezno predstavljeni bezimeni stručni naučni tim putuje minibusom uz dnevnice za preživljavanje i ostaje po par dana u državama do kojih idu minibusevi iz Beograda.
       Sam projekat je u početku naišao na veliki otpor Narodne biblioteke Srbije, koja po opisu svog posla treba to da radi, ali ništa nije uradila tokom prethodnih 70 godina.
       U godini kad Ministarstvo kulture nije uložilo ni dinar u projekat, pomoglo je sa 80.000 evra film Marine Abramović u kom ona sat vremena gleda u magarca, a u donjem delu ekrana ide tekst kako moli magarca da prenese njenom plastičnom hirurgu da bi ona volela da ima nos kao Brižit Bardo.
       Još nešto.
       U „Izvodu iz zapisnika“ piše: „Katalog srpskih knjiga štampanih u Beču od 1741. do 1900. objavljen je uz izložbu tih knjiga u Prunk sali Nacionalne biblioteke u Beču.“
       - Pravilno je napisati Austrijska nacionalna biblioteka, gospodo akademici.
       U „Katalogu...“ Mirjane Brković i Jasne Kartalović, postoji svega 212 kataloških jedinica, dok sam u knjizi „Srpsko blago u Beču“ stručno obradio 364 naslova, dakle 152 naslova više nego u pomenutom Katalogu. Ubeđen sam da će vas ova činjenica obradovati.
       Ocena za razradu: 1. Učenik je promašio temu.
       U „Izvodu iz zapisnika“ dalje piše:
       „Pošto su svi poslovi o istraživanju srpskih srednjovekovnih rukopisa u Beču u velikom delu objavljeni ili su istraživanja najznačajnijih srpskih medijavelista u toku, Odeljenje smatra da taj posao ne treba duplirati.“
       Šta je objavljeno?
       Je li po vama obrada 21 rukopisa iz Austrijske nacionalne biblioteke iz pera Jadranke Prolović znači da su srednjovekovni srpski rukopisi „u velikom delu objavljeni“?
       Zašto obmnanjujete javnost?
       Podsećam, ja sam u knjizi „Srpsko blago u Beču“ objavio 159 srpski rukopisa koji se nalaze u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci, Univerzitetskoj biblioteci i Biblioteci Kongregacije Mehitarista u Beču. Sve sam to uradio bez pomoći države, dok oni od kojih se to očekivalo od 1945. godine do danas, zloupotrebljavajući državu kao kravu muzaru, sprečavaju stvaraoce koji hoće, smeju i umeju da služe vitalnim intersima svog naroda!
       Da li slučajno, ili je u pitanju zla namera, prvenstveno prema srpskom narodu?
       „Odeljenje“ upoređuje rad bezimenih „najznačajnijih srpskih medijavelista“ u kom nije učestvovalo sa mojom studijom „Srpsko blago u Beču“ koju takođe nije videlo i smatra da „taj posao ne treba duplirati.“
       Na kraju „Izvoda iz zapisnika....“ piše: „Izvršni odbor SANU je prihvatio mišljenje Odeljenja jezika i književnosti SANU.“
       Izvršni odbor perjanice srpske kulture i nauke prihvatio je ovakvo mišljenje, što govori o zemlji u kojoj živimo.
       Na kraju, Srpstvo bi odahnulo kad bi se ukinula ova institucija jer, bar na ovom primeru, ispada da joj je glavna uloga da zgadi život i obezvredi rad svima koji se bave srpskom kulturom i naukom.
       I ovom prilikom, kao i mnogo puta ranije SANU uspešno omanu i kao da se „vrh srpske pameti“ logici i zdravom razumu sveti.
       Sine ira et studio!
      
       ***
      
       Petar Milatović Ostroški
       Beč, 25. januara 2019. godine
       Dostavljeno: SANU, izdavačkoj kući „Pešić i sinovi“ i listu „Svedok“












































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX