SVEDOK Internet



Broj 1204.

Poseta
5857990

Kako smo delili Kosovo: Svi srpski predlozi o rešenjima za južnu pokrajinu

Zločin se uvek isplati zločincu, jedino se nikada ne isplati biti žrtva

„Bog haosa“ preti Zemlji

Palmer ili plamer

Zlatu će se kujundžija naći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Novi izborni sistem? Da, možda – ne?!
Jadna je zemlja u kojoj kad kažeš On, misliš na NjEGA
Piše: Marija Janjušević

       Opstanak Srbije uslovljen je odlaskom Vučića, da budem preciznija, građani Srbije imaju samo jedan izbor – ili Vučić ili opstanak Srbije – oboje je nemoguće.
       Nije slučajno nastala šala „ Da se vlast dobija i gubi na izborima, izbora ne bi ni bilo“.
       U Srbiji, međutim, više nema mesta ni za šalu. Sve izborne marifetluke od povratka pluralizma u poslednjoj deceniji prošlog veka do danas, naprednjaci su usavršili do monstruoznih razmera.
       Gotovo da je besmisleno raspravljati o sadržaju izbornog zakona u državi u kojoj se nijedan zakon ne poštuje i ne sprovodi dosledno. Nedavno pročitah surov, ali tačan tvit koji govori o tome da je jadna država u kojoj kada kažeš „ON“, svi znaju na koga misliš.
       Jedan čovek je u svoje ruke uzeo zakon, a što je najstrašnije, u svojim rukama drži i naše živote i našu teritoriju. Iako na izborima nikada nije kandidovao veleizdaju i dobrovoljnu predaju Kosova i Metohije u ime svih nas, Vučić se danas upire svim silama da uveri građane Srbije kako je veleizdaja Kosova i Metohije neminovnost i jedini izlaz za „mir i stabilnost“, iako je i sam je svestan da je nesposoban da bilo šta od toga Srbiji obezbedi.
       Nesposoban i nemoćan, jer je unapred prodao ono što Covek, koji taj naziv i zaslužuje, nikada i nikome, ni po koju cenu ne prodaje.
       Sa druge strane, nijedan izborni zakon ne može u ovom trenutku, uprkos volji građana Srbije, da otera Vučića sa vlasti.
       Neupućenom je dovoljno da se informiše i prati pre svega KO govori o izbornim zakonima, pa tek nakon toga ŠTA govori.
       Zaista je više nego smešno što Rasim Ljajić, večiti Vučićev sluga, večiti ministar za sve i svašta, čiji je jedini kvalitet sve vreme bio odličan „koalicioni potencijal“, govori o izmenama izbornog zakona i stepenovanom cenzusu za koalicije.
       Smešno i bezobrazno gotovo kao Vučićeva obećanja i laži.
       Izborni zakon je dakle, trenutno u Srbiji besmislen isto koliko i sami izbori. Oni ne postoje. Postoje samo kapilarni glasovi, radna mesta rangirana po broju kapilarnih glasova koje zaposleni mora da prikupi da bi se na istom i zadržao, pretnje, krađe, kupovine za sitan novac i obmane.
       Promene bi morale biti daleko korenitije, s tim da počnu od samog vrha.
       Nakon bojkota izbora, sloma režima i formiranja koalicione, stručne vlade sa mandatom od godinu dana, sledeći korak treba da bude jednostavan recept koji predlaže ekonomista Nebojša Katić – u državni aparat gurati najbolje i najsposobnije ljude i tako stvoriti bazu za dobar državni sistem.
       Takvi ljudi ne bi dozvolili izbornu krađu, kršenje izbornih pravila, zloupotrebu medija, ćutanje REM-a, lopovluk RIK-a.
       Zbog svega navedenog, događaji koji će pratiti sledeće izbore u Srbiji, pokazaće jedinstvo opozicije i naroda, kakvo se do skoro nije moglo u Srbiji ni zamisliti.
       Svedoci smo da se protesti šire neprestano po čitavoj Srbiji, da je pitanje dana kada će se dići cela Srbija, kada će se omasoviti i štrajkovi i građanska neposlušnost i pritisak za oslobađanje medija.
       Tek kada se u praksi realizuje dogovor opozicije i naroda, kada se mediji oslobode za sve političke aktere, napravi realan birački spisak i onemogući izborna krađa, biće moguće sprovoditi iole normalan zborni proces u Srbiji.
       Tek tada ćemo moći da na ravnopravnom i civilizovanom osnovu da razgovaramo o modelu izbora koji prilikama u Srbiji najviše odgovara.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX