SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5821237

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Razgovori sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda u okviru druge revizije PCI programa koji je odobren Srbiji
Ja tebi vojvodo, ti meni serdare
Piše: dr Dejan Jovović

       I pored silnih najava o ekonomskom boljitku i napretku, verovali ili ne, ali, Srbija i dalje ne može bez Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Ono što je zanimljivo – i što jeste povod za ovaj tekst – jeste priroda odnosa koji se razvio između vlasti i ove finansijske institucije, a koji je više nego međusobno blagonaklon. Ali, koliko je taj odnos realan i kakva je korist od njega?
      
       Šta MMF trenutno radi u Srbiji
      
       Misija MMF-a, koju je predvodio Džejms Rouf, boravila je u Beogradu od 28. januara do 5. februara ove godine, u okviru druge revizije (razmatranja rezultata) programa koji ta institucija ima sa Srbijom.
       MMF je u julu prošle godine Srbiji odobrio novi program saradnje uz podršku Instrumenta za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument-PCI), nazvan „čuvarkuća“, koji je savetodavnog karaktera i nema troškove za Srbiju. Ovaj instrument je na raspolaganju svim zemljama – članicama MMF-a, kojima u vreme odobravanja aranžmana nisu potrebna njegova finansijska sredstva. Namenjen je državama koje žele da pokažu posvećenost programu reformi ili da mobilišu i koordiniraju finansiranje od strane drugih zvaničnih kreditora ili privatnih investitora. Program je za period od 30 meseci, a ukupno je planirano pet polugodišnjih razmatranja njegovih rezultata. Na kraju prethodne posete misije MMF-a, koja je bila od 23. septembra do 4. oktobra prošle godine, pohvaljeni su fiskalni rezultati i ukazano da Srbija treba da ubrza strukturne reforme.
       Tokom najnovije posete misije MMF-a razmatrano je sprovođenje programa makroekonomskih i strukturnih reformi, koji je podržan sa PCI, saopšteno je iz Narodne banke Srbije. Konkretno, program ima za cilj povećanje nivoa investicija, dalji rast zaposlenosti u privatnom sektoru, smanjenje sive ekonomije i ubrzanje reformi. Tokom posete misije razgovaralo se i o izgledima i projekcijama za period 2019 – 2020. godine.
       Istovremeno, su najavljene teme za konsultacije po članu IV Statuta MMF-a, koje će za Srbiju biti obavljene tokom ove godine. Redovne konsultacije obavljaju se sa svim zemljama-članicama u okviru sprovođenja nadzorne funkcije MMF-a. U okviru konsultacija, članovi misije analiziraće celokupna privredna kretanja u Srbiji, kao i ekonomske politike i mere. Prethodne konsultacije po članu IV Statuta MMF-a sa Srbijom obavljene su krajem avgusta 2017.
       Međutim, po isteku trogodišnjeg stand-by aranžmana iz predostrožnosti sa MMF u februaru 2018. godine, bilo bi bolje da je saradnja sa njime nastavljena samo po osnovu ovih konsultacija, koje se obavljaju sa svim zemljama-članicama, ali bez zaključivanja novog PCI programa saradnje, što se nije desilo.
      
       Kako Srbija danas stoji ekonomski – prema oceni MMF
      
       Srbija je, prema ocenama međunarodnih stručnjaka, postigla dobre makroekonomske rezultate: prethodna godina je završena sa stopom rasta BDP-a od 4,4 odsto, sa suficitom od 32,2 milijardi dinara, a javni dug trenutno iznosi oko 50 odsto BDP-a. Stopa nezaposlenosti je u silaznom trendu, i u trećem kvartalu prethodne godine je iznosila 11,3 odsto.
       U privatizacionom portfelju ministarstva privrede bilo je oko 560 preduzeća, a sada ih je ostalo svega 87, ukazano je u razgovoru sa misijom MMF-a, saopštilo je ovo ministarstvo.
       Džejms Rouf je istakao da je MMF zadržao svoju projekciju rasta BDP Srbije na 3,5 odsto za 2019. godinu, kao i da se nada da regionalna i globalna ekonomska situacija, a pre svega usporavanje nekih od vodećih evropskih ekonomija, neće uticati na taj rezultat. Naglašeno je da Srbija ulaže napore u jačanje IT i sektora usluga, istraživanje i razvoj i inovacije, što, uz dalje suzbijanje sivog tržišta, u velikoj meri može da doprinese rastu ekonomije Srbije. Na sastanku sa premijerom Srbije bilo je reči i o konkretnim planovima za 2019. i 2020. godinu i nastavku sprovođenja strukturnih reformi.
      
       Pravosuđe i poreski nameti za zaposlene – bolna tačka za sve
      
       Međutim, i MMF primećuje ono što vidi i većina stanovnika Srbije: da su nam institucije slabe i da je potrebno da budu reformisane, pre svega pravosuđe. Šef misije MMF-a Rouf je na predstavljanju 11. izdanja Sive knjige 2019., i istakao da bi se u narednom periodu trebalo fokusirati na reforme u pravosuđu kako bi sudski sistem bio efikasniji za privrednike. Rouf je izjavio da se u Srbiji vide dobri rezultati i da postoji rast privrede i investicija, zaposlenosti itd. „Srbija je dokaz koliko je bitno da se uspostavi markoekonomska stabilnost. Sada smo u dobroj situaciji što se tiče toga, ali smo u prethodne tri godine bili najviše fokusirani na strukturne reforme, pošto je markoekonomska stabilnost samo jedan deo priče“, naveo je Rouf. Istakao je da je promenjena uloga države koja je ranije predstavljala teret za privredu, dok sada pomaže njenom razvoju, a što je učinjeno kroz smanjenje učešća javnog sektora u zapošljavanju u odnosu na privredu.
       Kada je konkretno o pravosuđu reč, i MMF podvlači neophodnost ozbiljnih reformi sa ciljem da pravna sigurnost bude opšta i efikasna: „To je oblast koja je prilično problematična – sudski sistem, sprovođenje ugovora, pravovremenost, veća predvidivost, troškovi sudskih postupaka i slično“, kazao je Rouf. On je izneo da u MMF-u nisu stručnjaci za pravo, ali da vide da pravosudni sistem predstavlja problem za efikasnije poslovanje i da ta oblast treba da požuri i sustigne ostvareni napredak u drugim oblastima.
       Kao i mnogi poslodavci u Srbiji, tako i MMF ukazuje da su poreski nameti na zaposlene visoki. Rouf je kazao da je prema njegovom mišljenju, takođe, ključna preporuka, da se poradi na politici u okviru prvog poglavlja, što se odnosi na umanjenje poreskog opterećenja za angažovanje radne snage, a posebno za niže nivoe obrazovanja i stručnosti. On je rekao i da je MMF bio angažovan i na važnoj oblasti restrukturiranja javnih preduzeća i privatizaciji.
      
       Sastanci MMF-a sa srpskim zvaničnicima: glasne pohvale i prikrivanje neuspeha
      
       Delegacija MMF se tokom boravka u Srbiji susrela sa najvišim državnim zvaničnicima, od predsednika republike, preko premijera i ministara. Ako se pogledaju izjave i saopštenja nakon tih sastanaka, uočljivo je nastojanje da se odnos predstavi izuzetno prisnim i poslovno uspešnim a da se – sa obe strane – ignorišu neuspesi. Državne institucije su iskoristile sastanke kako bi pohvalile i promovisale sebe, a manje da govore o konkretnim problemima i izazovima.
       Pozitivne ocene Srbiji odjeknule su i sa sastanka Roufa sa predsednikom Srbije, koji se MMF-u zahvalio na podršci i razumevanju srpskih potreba da bi se izašlo iz krize. Na sastanku je rečeno da je potrebno nastaviti rad na reformama poreske administracije, sistemu plata u državnoj upravi kao i unapređenju poreske politike.
       U ministarstvu građevinarstva i infrastrukture sa misijom MMF-a se razgovaralo o realizaciji infrastrukturnih projekata i projektima planiranim u okviru novog investicionog ciklusa. Zahvaljujući reformisanju železnice, Srbije sada ulaže u obnovu regionalnih pruga, i to ne iz budžeta ili zajmova, nego iz sopstvenih sredstava.
       Tokom sastanka ministra finansija Srbije Siniše Malog i šefa misije MMF-a, razgovaralo su o ciljevima za 2019. godinu, a kao najvažniji zadatak je istaknut nastavak strukturnih reformi – unapređenje rada javnih preduzeća i javne administracije i što bolji kvalitet usluga koje se pružaju građanima.
       Sa Misijom MMF je razgovarao o okončanju procesa privatizacije, stanju u javnim preduzećima, razvojnom finansiranju i novoj strategiji industrijske politike, ocenivši da je veliki uspeh u prethodnom periodu predstavljao ugovor o strateškom partnerstvu za Rudarsko-topioničarski basen Bor i privatizacija Poljoprivredne korporacije Beograd.
       Očekuje se da će se u narednom periodu doneti strategija koja će doprineti promeni strukture industrije i ubrzanju privrednog rasta. Donošenje tog dokumenta je obaveza Srbije u okviru pregovaračkog poglavlja 20. za pristupanje EU, koje se odnosi na preduzetništvo i industrijsku politiku.
       Kako je istakao ministar finansija Siniša Mali, „treću godinu zaredom smo u plusu što se tiče budžeta. Ako se pogleda januar ove godine, planirano je 7,8 milijardi dinara viška, a ostvaren je tri puta bolji rezultat - 23,6 milijardi dinara suficita“. On je ukazao da je to postignuto boljim prihodima - boljom naplatom i većom privrednom aktivnošću. „To su sve pokazatelji da je Srbija na pravom putu ekonomskog oporavka i rasta, što je veoma važno. To nam daje za pravo da budemo optimisti za celu 2019. godinu. Ukoliko se ovako nastavi sledećih nekoliko meseci, onda već razmišljamo i o novom povećanju plata i penzija u ovoj godini“.
       Naglasio je da sve to govori da je bilo važno pokrenuti reforme 2014. godine, da se sada vide rezultati tih reformi i da to govori i misija MMF-a, kao i da je prioritet nastavak strukturnih reformi, prevashodno u oblasti javnih preduzeća. „Gledao sam podatke od 2012. godine, ukupni gubici javnog sektora bili su preko 60 milijardi dinara, u 2017. godini sva javna preduzeća bila su u dobitku preko 20 milijardi. Velika je to promena, mnogo bolje se radi, naravno mnogo prostora postoji da se unapredi upravljanje javnim preduzećima i time ćemo se baviti ove godine“, kaže Mali.
       Prema njegovim rečima, Srbiji ostaje da se bavi i poboljšanjem rada javne administracije.
       Takođe, jedna od tema na sastanku sa MMF-om bila je i privatizacija Komercijalne banke. Srbija namerava da potpiše sporazum sa savetnikom koji će pomoći da se sagledaju strateške opcije, šta i kako raditi sa ovom bankom u budućnosti (saznaje se da će francuska konsultantska kuća Lazard biti savetnik u izbori strateškog partnera).
       Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja razgovarao je sa misijom MMF-a o prihodima Penzijsko – invalidskog fonda u 2019. godini i izrazio verovanje da će doći do povećanja penzija i plata. Kako se navodi u saopštenju ovog ministarstva, šefu misije MMF-a je rekao da je briga o penzionerima Srbije bila i ostala jedan od prioriteta rada vlade Srbije, te da će se ona nastaviti i u narednom periodu. Na sastanku je bilo reči i o rezultatima rada Inspektorata za rad i njegovom uticaju na ekonomiju, ali i o planovima za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti i sprovođenju projekta „Socijalne karte“, koji je jedan od prioriteta rada ministarstva. „Predstavili smo sve što smo uradili po pitanju optimizacije, sistematizacije radnih mesta, analize poslovnih procesa i naših planova koji će nam omogućiti da u budućnosti imamo efikasniji rad“, rekao je ministar. Prema njegovim rečima, pored Zakona o socijalnim kartama, najvažniji su Zakon o osiguranju u slučaju povrede na radu, Zakon o agencijskom zapošljavanju i Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji bi trebalo da se nađu u skupštinskoj proceduri.
       Šef misije MMF Džejms Rouf ocenio je na konferenciji za medije 4. februara ove godine da ekonomski program Srbije nastavlja da daje rezultate i čestitao na napretku koji je zemlja ostvarila u oblasti makroekonomske stabilizacije. Prema rečima Roufa, razgovaralo se i o opcijama za jačanje fiskalnih pravila, uključujući ponovno uvođenje indeksacije penzija u 2020. godini.
       Interesantna je i izjava Džejmsa Roufa na kraju posete Beogradu: „Ovo je moja poslednja poseta Srbiji na čelu misije MMF-a“, kazao je on i dodao da je tužan što napušta tu poziciju. Naveo je da je izuzetno uživao tokom mandata pošto je bio deo priče o uspehu koji je ostvaren u Srbiji. „Imamo odličnu saradnju sa ljudima iz vlade. Isto sam srećan što je situacija mnogo bolja nego kada sam počeo. MMF će nastaviti da podržava Srbiju i obezbediće podršku koliko god ona da bude potrebna“, poručio je Rouf. Dugujem veliku zahvalnost vlastima Srbije na gostoprimstvu i tesnoj saradnji tokom protekle tri i po godine i želim da čestitam Srbiji na veoma dobrom napretku koji je ostvarila u oblasti makroekonomske stabilizacije, rasta i otvaranja novih radnih mesta“, poručio je Rouf.
       Ocenio je da su se u poslednje četiri godine dogodile velike promene u srpskoj ekonomiji. Zemlja je imala visoki budžetski deficit, čiji je javni dug brzo rastao i sve je vodilo u pravcu moguće krize, a danas je Srbija zemlja sa stabilnom ekonomijom, barem tako kaže MMF. Banke posluju na zdravim osnovama, javne finansije su u boljoj poziciji, javni dug je blizu 50 odsto BDP-a i dalje opada. Istovremeno, uloženo je puno napora u strukturne reforme kako bi preduzeća lakše investirala, a to znači veći privredni rast i nova radna mesta (nezaposlenost je oko 11 odsto).
       Naveo je da ono što je započeto, a nije završeno, jesu upravo strukturne reforme, kao bi poslovno okruženje za investiranje u Srbiji bilo bolje, među kojima su reforme u poreskoj upravi, zatim privatizacija preduzeća, manje učešće države u javnim preduzećima. Smatra da država mora da nastavi sa ulaganjima u javnu strukturu koja je, stara, te da se još mnogo mora uložiti u železnicu i elektrodistribuciju.
      
       Istina iza pohvala: mešanje MMF-a u sve
      
       Ovakva izjava Roufa odslikava i stanje odnosa Srbije i MMF, gde su srpski zvaničnici radili, uglavnom, po diktatu i uputstvima ove finansijske institucije. Zbog velikih kritika širom sveta poslednjih godina da je neefikasan u svojim akcijama i programima koje nudi zaduženim zemljama, MMF je donekle omekšao svoju politiku uslovljavanja. Proširio je polje svog delovanja i lansirao razne nove “olakšice” nejasnog značenja i funkcije, kao što je i PCI, koje iskaču iz osnovne delatnosti MMF-a utvrđene članom I Statuta, koja se odnosi na monetarnu sferu.
       Praktično, MMF je počeo da se meša u sve oblasti privrede i šire, što se vidi i u gore opisanim razgovorima ove misije za Srbiju. Naši zvaničnici su iznosili, uglavnom, samo pozitivne rezultate koji su postignuti u poslednje vreme, a MMF ih je samo potvrđivao i preterano hvalio. U skoro svim razgovorima, misija MMF-a se pohvalno izrazila za sve što je Srbija ekonomskim programom pod njegovim patronatom postigla, a kritička nota neuspeha samo sporadično provejava, tako da se izgleda ne može dobiti potpuna slika stvarnog ekonomskog stanja u kome se Srbija sada nalazi.

MMF: Srbija danas bolje spremna ako bude krize
       U slučaju potencijalne ekonomske krize, o kojoj se u poslednje vreme sve više govori, šef misije MMF-a kaže da je Srbija danas u boljoj situaciji i da je spremna za takav scenario, ali smatra da se takva kriza u svetu neće dogoditi.
       Međutim, ova njegova izjava je vrlo diskutabilna. Globalna ekonomska kriza, slična onoj iz 2008. godine je, pre svega, vrlo moguća, a veliko je i pitanje da li bi je Srbija spremno dočekala.
Sa MMF-om ponovo u maju
       Kompletna poseta misije MMF-a u cilju sprovođenja druge revizije aranžmana u okviru PCI programa, paralelno sa konsultacijama po članu IV Statuta MMF za 2019. godinu, planirana je za maj ove godine. Posle sadašnje posete misije neće uslediti rasprava na sastanku Odbora izvršnih direktora MMF-a. Na čelu naredne misije MMF-a za Srbiju nalaziće se Holanđanin Jan Kejs Martejn, koji radi kao šef delegacije MMF-a u Albaniji, a za njega je rečeno da ima iskustvo i da poznaje probleme regiona.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX