SVEDOK Internet



Broj 1178.

Poseta
5699597

Treća armija nije izgubila rat, izgubljen je za „zelenim stolom“ potpisom u Kumanovu

Ćutanje o (ne)izboru akademika stiglo na – naplatu

Kosovski zavet je srpska verzija Novog zaveta

1604.

Ulični TV dnevnik


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Sudbina CEFTA kao dokaz zašto je gotovo nemoguć ekonomski napredak na Balkanu
Neki bi radije da propadnu samo da Srbija nema ikakvu korist

       Region zapadnog Balkana posustao je u daljoj ekonomskoj integraciji, jer je CEFTA u sadašnjem obliku postala prevaziđena. To je ocenjeno i na Kopaonik biznis forumu, koji je održan od 3. do 6. marta ove godine, na panelu „Zapadni Balkan - regionalno ekonomsko područje“.
       Po mišljenju predsednika PK Makedonije Branka Azeskog „CEFTA se pokazala kao promašaj. Jedan kamion kad kreće iz Ljubljane prolazi kroz četiri različita sistema, onaj koji nema te prepreke stići će jedan dan ranije, što je velika stvar u biznisu. Brzina je najvažnija u biznisu za razliku od strpljenja koji zahteva politika“. Azeski dodaje da su u Makedoniji uveli carinske operatere koji sami kontrolišu kamione, pa mu nije jasno zašto postoji toliko provera na carinama, te da je potrebno da se to pitanje reši.
       Ovo je samo jedan od komentara koji iznose nelagodu i zabrinutost kada se radi o CEFTA sporazumu koji je zamišljen sa ciljem da olakša trgovinu i ekonomsku integraciju regiona. Ma koliko se nekima moglo činiti da je ova tema suvoparna ili nebitna u svetlu drugih dešavanja u zemlji i regionu, takvo viđenje je daleko od istine.
       Posle 2000. godine – ma ko da je bio na vlasti – nastojao je da Srbiju ojača ekonomski i napravi otklon od čisto političkih tema koje su, kada je o regionu reč, uglavnom negativne po Srbiju i Srbe. U tom smislu, CEFTA sporazum ima izuzetan značaj jer je mogao da posluži kao motor za okupljane i napredak regiona na potpuno drugim, nepolitičkim osnovama. Ipak, aktuelna dešavanja na tom pitanju pokazuju da, očito, kada je o regionu reč – neki (kosovski Albanci, druge zemlje, ali i oni koji ih podržavaju) bi radije da region stagnira, čak i na njihovu štetu, samo da Srbija nema nikakvu korist. Kako drugačije objasniti granične blokade koje je uvodila Hrvatska, makedonsku blokadu uvoza srpskog brašna, necarinske barijere koje centralne vlasti u Sarajevu nastojale da nametnu za srpske proizvode, prištinske takse… Neko bi rekao da ovo zvuči kao teorija zavere, ali dešavanja u vezi sa CEFTA sporazumom pokazuju suprotno. Uostalom, ludost, pre svega prema sebi samom, je jedna od dominantnih odlika svih političkih elita ali i društava u regionu, pa i u Srbiji.
      
       CEFTA – od dobre ideje do mrtvog sporazuma
      
       Srbija je 19. decembra 2006. godine sa još osam zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, i Rumunija), kao i UNMIK/Kosovo (kao carinska teritorija u skladu sa Rezolucijom SB OUN br.1244.) postala članica CEFTA 2006 (što je skraćenica za - Central European Free Trade Agreement), prvog jedinstvenog multilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi. Bugarska i Rumunija su od 1. januara 2007. godine postale članice Evropske Unije i izašle iz CEFTA, takođe i Hrvatska 1. jula 2013. godine. Sve članice Sporazuma otpočele su njegovu primenu 22. novembra 2007. godine. Taj CEFTA sporazum zamenio je mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu Jugoistočne Evrope, koji su bili u primeni od 2001. godine. On predstavlja izmenjenu i modernizovanu verziju ranijeg CEFTA sporazuma, koji su primenjivale zemlje centralne Evrope. Međutim, kao što je to čest slučaj u našem delu sveta, stvari ne idu po planu i dogovoru. Može se reći da je CEFTA sporazum, kao zona slobodne trgovine, sada u velikoj krizi, a ideja o ekonomskom povezivanju regiona zapadnog Balkana na klimavim nogama zbog čestih jednostranih, provokativnih odluka pojedinih vlada i uvođenja vancarinskih barijera, posebno u trgovini sa Srbijom.
       Kao što je „Svedok“ više puta istakao u tekstovima na ovu temu, necarinske barijere i način odlučivanja u CEFTA, glavni su problemi u funkcionisanju ovog sporazuma, zbog čega je region još daleko od jedinstvenog tržišta. CEFTA sekretarijat zvanično je evidentirao preko 100 različitih barijera, kojima se ometa slobodna trgovina, a u slučaju kršenja propisa sistem zaštite prava nije dovoljno efikasan.
       Necarinske barijere u trgovini podrazumevaju sve one mere koje se ne vezuju za uvoz ili izvoz robe, tj. za carine. Njihova karakteristika je da su netransparentne, teško se otkrivaju u mreži nacionalnih propisa donetih sa potpuno opravdanim ciljevima, efekat im je često razorniji od visokih carinskih stopa, a uvode se najčešće kao pokušaj da se uravnoteži nivo zaštite nastao smanjenjem carina.
       Iako su manje vidljive i na taj način ih je teže izmeriti nego prepreku kroz carinsku tarifu, one nisu manje značajne. Necarinske prepreke su u suprotnosti sa principima i pravilima međunarodne trgovine, pod okriljem Svetske trgovinske organizacije. Njihov broj je izuzetno veliki, preko dve hiljade, te se njihov broj vremenom ne umanjuje, nego naprotiv stalno uvećava.
       Najnoviji primer necarinskih barijera su prištinske diskriminatorske takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije i BiH, i nemogućnost CEFTA da reši problem. Kosovska poslovna zajednica pozvala je na preispitivanje CEFTA i na ponovno razmatranje pravne pozicije Prištine unutar tog sporazuma. Ona smatra da „Kosovo“ ne bi trebalo da bude predstavljeno kroz UNMIK, nego kroz sopstvena prava, i da čitav sporazum o slobodnoj trgovini ne ide u korist proizvođačima sa te teritorije. Istovremeno je direktor kosovske trgovinske komore kazao da Kosovo treba da se „ponovo pozicionira“ budući da je „sada prekasno povući se iz CEFTA pošto je ona deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“ te da bi umesto toga, Priština trebalo da insistira na političkoj odluci koja bi trebalo da joj omogući „priznanje od Srbije kao punopravnog člana CEFTA“.
      
       Dominacija politike nad ekonomijom
      
       Danas u okviru CEFTA postoji više vancarinskih barijera nego sa bilo kojom trećom zemljom. Na primer, prosečno vreme za izvoz na graničnim prelazima u zemljama regiona iznosi 20 sati i košta 158 dolara i zbog čestih zastoja na prelazima, logistički troškovi iznose 16 odsto Bruto društvenog proizvoda (BDP), što je duplo više u odnosu na prosečnih osam odsto u EU. Samo jedan dan zastoja smanjuje izvoznu vrednost robe za jedan odsto, a kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi sedam odsto.
       Vremenom je politika počela sve više da se meša u ekonomsko funkcionisanje CEFTA. Naročito u izbornom periodu političari pod obrazloženjem da štite ekonomske interese svojih proizvođača, a iz želje da ostvare političke poene kod glasača, povlače poteze poput vancarinskih barijera kojima se otežava uvoz robe iz Srbije.
       U članice CEFTA Srbija izvozi 30 odsto prehrambenih proizvoda i to je najveće tržište za njene proizvođače hrane posle EU (gde se izvozi 60 odsto ovih proizvoda). Vancarinske barijere u izvozu veoma pogađaju Srbiju i baš zbog toga što je veliki izvoznik, nije joj u interesu da po svaku cenu preduzima kontramere.
      
       Konsenzus kao prepreka
      
       Mešoviti komitet na ministarskom nivou, kao centralni organ CEFTA, ne može da nađe rešenje za sporne slučajeve u vezi ovih barijera, i da se potpišu obavezujući sporazumi koji bi to regulisali. Pošto se odluke donose konsenzusom, do sada, nijedan vancarinski problem nije rešen multilateralno na nivou CEFTA, već isključivo bilateralno između strana u sporu.
       Srbija je zato predlagala da se u glasanja primeni model „konsenzus minus jedan“. Cilj predloga je da se izbegne dosadašnja praksa da jedna članica blokira drugu, prilikom glasanja o važnim pitanjima. Ovim modelom bi se isključila iz odlučivanja strana u sporu, izbegla blokada i omogućilo nesmetano donošenje odluka. Sve članice CEFTA su načelno podržale stav Srbije, ali je ostao mrtvo slovo na papiru.
       Zbog neusaglašenih raznih procedura i dokumenata, sertifikata, propisa i praksi, slobodnih tumačenja carinika i inspektora, neusklađenih radnih vremena graničnih službi, raznih tehničkih prepreka ili politički motivisanih odluka, štetu ne trpi samo jedna ekonomija, već ceo region zapadnog Balkana. Važno je da se sinhronizuje dokumentacija koja prati robu u regionu, poput veterinarskih i fitosanitarnih sertifikata, carinske procedure i praksu, jer njihova neusaglašenost mnogo košta kompanije.
       Stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora bez barijera, prema nekim ocenama, privuklo bi mnogo više stranih investitora, a čvršće povezivanje poslovnih zajednica donelo više međusobne trgovine i investicija.
       Privrednici žele uspešan region bez barijera i sa manje troškova u međusobnom poslovanju, koji će imati dobru infrastrukturu, podsticajno poslovno okruženje, propise usklađene sa evropskim, veći privredni rast, više investicija i zaposlenih, produktivnije i konkurentnije kompanije sposobne da više proizvode i izvoze. Izgradnja jedinstvenog ekonomskog prostora i regionalne integracije je način da se ekonomije zapadnog Balkana bolje pripreme i spremnije uđu na zajedničko evropsko tržište, čini se, u regionu neguje gotovo jedino Beograd.
      
       Ekonomija u klopci politike
      
       CEFTA se svela na klasični sporazum o slobodnoj trgovini, iako je za 12 godina funkcionisanja dala vrlo važne rezultate za trgovinu među zemljama na ovom prostoru. Ali došla je u fazu stagnacije, pa su potrebne nove forme saradnje u pravcu daljih ekonomskih integracija. CEFTA je dostigla svoj maksimum i mora da se menja da bi se olakšala regionalna trgovina, i to tako da bude funkcionalna i da ima mehanizam, koji rešava sporove u regionu.
       Pojedini zvaničnici regiona inicijativu Srbije za ekonomsko povezivanje, gledaju sa skepsom i kroz prizmu politike, iako je reč o ekonomskom spajanju svih regionalnih kapaciteta kako bi se stvorilo veće jedinstveno tržište što je značajno za dolazak velikih investitora.
       Prema tome, dokle god bude bilo političkog upliva u funkcionisanje CEFTA sporazuma, ne može se očekivati efikasno sprovođenje ideje o ekonomskom povezivanju regiona zapadnog Balkana, što posebno šteti interesima Srbije, kao zemlje koja je veliki izvoznik u regionu.
       Kao jedan od glavnih razloga za nastavak ekonomskih integracija, je i to što su članice CEFTA regiona jedne drugima, posle EU najveći spoljnotrgovinski partneri.
      
       Stvarna saradnja umesto „dobrosusedskih odnosa“
      
       Insistiranje EU na „dobrosusedskim odnosima“ u regionu se najčešće tumači kao drugačijim rečima iznet pritisak da Srbija prizna državu albanskih separatista na Kosovu.
       U strategiji EU za zapadni Balkan koju je usvojila Evropska komisija, regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su još jednom navedeni kao glavni elementi napretka ekonomija zapadnog Balkana na njihovom evropskom putu. Ocenjeno je da je regionalna saradnja na zapadnom Balkanu treba da dobije novi podsticaj kroz Berlinski proces, da region zajednički prevaziđe glavne ekonomske izazove i odgovori na zahteve evropskog i svetskog tržišta.
       Komorski investicioni forum zapadnobalkanske šestorke je u Podgorici u februaru ove godine otvorio kancelariju generalnog sekretara. KIF svakodnevno i fokusirano radi na zastupanju interesa poslovne zajednice regiona – 350.000 kompanija koje okupljaju komore članice KIF u jačanju ekonomske saradnje na zapadnom Balkanu. Ukazuje se na probleme, prepreke i troškove koje treba otkloniti, kako bi se obezbedili uslovi za uspešnije poslovanje i region postao poželjnija poslovna i investiciona destinacija za srpske i kompanije iz sveta.
       KIF želi da doprinese promociji regiona i da pomogne vladama kako bi se identifikovali problemi i ubrzala rešenja. Zajednička investiciona platforma Foruma treba da promoviše privredu regiona, pravne regulative i pruža sve relevantne informacije potencijalnim investitorima, zainteresovanim da ulažu u region zapadnog Balkana. Očekuje se da će vlade u dijalogu sa privredom pronaći bolja rešenja, povećati konkurentnost privreda i unaprediti investiciono okruženje regiona.
       U Privrednoj komori Srbije je ocenjeno da u stvaranju arhitekture jedinstvenog ekonomskog regionalnog područja na komore okupljene u KIF, kao najvećoj biznis platformi u regionu, mogu da računaju i vlade i privrednici. Institucije – na pomoć kako bi što bolje identifikovale probleme i ubrzale rešenja, uklonile prepreke, usaglasile sertifikate i propise međusobno i sa evropskim, obrazovne sisteme prilagodile potrebama privrede. Privrednici – na podršku da se tehnološki i digitalno osavremene, da se što uspešnije uključuju u dobavljačke lance velikih domaćih i multinacionalnih kompanija, da se udružuju, da formiraju zajedničke kompanije, zajednički investiraju i proizvode zajedničke proizvode i zajedno ih, kao regionalnu ponudu, plasiraju na međunarodnom tržištu.

Od izvoza u zemlje CEFTA Srbiji prihod 2,2 milijarde dolara
       Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2018. godini bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
       Zemlje članice Evropske unije čine 63,2 odsto ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2.247,7 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), nafte i naftnih derivata, gvožđa i čelika i proizvoda od metala.
       Izvoz Srbije iznosi 3.344,9, a uvoz 1.097,2 miliona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 304,9 odsto! Možda upravo u ovome leži i razlog zašto neki u regionu ne žele dalje ekonomsko povezivanje i jačanje regionalne saradnje.


















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX