SVEDOK Internet



Broj 1194.

Poseta
5800800

Ne verujem da će Vučić podneti ostavku u SNS!

Ramušove puste želja

Silovanje razuma Raje Rodića

BIG BEN NOVAK!

Promocija Vučićeve i Makronove moći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

INTERVJU: Miloš Ković, Istoričar, vanredni profesor Filozofskog fakuteta
Kosovski zavet je srpska verzija Novog zaveta
Piše: Olivera Milivojčević

       Miloš Ković, vanredni profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakuleta Miloš Kovć kazao je da bi bilo kakvo odricanje od Kosova i Metohije i razgraničenje značilo ne samo predaju teritorije, manastira i crkava već i predaju 120.000 Srba, koji žive u južnoj srpskoj pokrajini, Hašimi Tačiju i Ramušu Haradinaju i njihovoj velikoalbanskoj državi.
       Ković je gostujući u emisiji “Skeniranje”, u produkciji Helmkasta kazao da predsednik Srbije stalno iznosi neistine kako Srbija na Kosovu i Metohiji nema ništa. On je dodao da je jedan od 30.000 potpisnika Apela za Kosovo i Metohiju i da je poenta tog dokumenta upozorenje da u ovom mometu ne treba ništa potpisivati.
       “Ne potpisujte pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, podelu Kosova. Cemu žurba? Sve to što je Vučić uradio do leta 2017. ukazivalo je na to da se ide na predaju Kosova i Metohije, rasparčavanje naše zemlje i predvanje 120.000 naših građana Hašimu Taiju i Ramušu Haradinaju. Dobili smo informaciju da idu na podelu Kosova i Metohije. Šta to mi delimo? Svoju teritoriju. Svesni smo da je pitanje Kosova i Metohije pitanje opstanka naše zemlje”, rekao je Ković.
       Skeniranje: Ali taj Apel za Kosovo kao da je ostao mrtvo slovo na papiru…
       Miloš Ković: Ne bih se složio. Taj dokumet je ohrabrio mnoge, pre svega mislim da je uticao na stav crkve. To možda zvuči malo pretenciozno jer crkva ima svoj način funkcionisanja punih 800 godina. Ali ohrabrio je mnoge vladike, a ponekad i njima treba ohrabrenje. Naš Sveti arhijerejski sabor se dva puta oglasio da nikakva nezavisnost naše teritorije od nas ne dolazi u obzir, niti ikakva podela naše teritorije, davanje Pećke patrijaršije velikoj Albaniji ne dolazi u obzir. Prebrojali smo se ko je s ove, ko je s one strane.
       S: Pa, ko je gde i ko je ko?
       M.K: Za mene danas, da bih znao s kim razgovaram je pitanje – šta mislite o Kosovu? Kada vam neko kaže „mi smo to izgubili, treba da podelimo“, znate s kim imate posla. Kosovo je, po mom skoromnom mišljenu, pitanje bazičnog morala. Nije to samo pitanje real politike, pitanje zaveta, već pitanje smisla srpske istorije. Nije to pitanje samo ekonomije, ogromnih rudnih bogatstava, zbog kojih su Amerikanci i Britanci stigli do Kosova, ponavljam to je pitanje bazičnog morala. Kada neko kaže to je davno izgubljeno, hajde da to podelimo ja uvek pitam – ko si ti da delis našu zemlju i daješ naše građane ljudima koji su osumnjičeni za najstrašnije ratne zločine. Vekovima naša sudbina se odlučuje na Kosovu.
       S: Cini se da istorijski nikada nismo imali ovako tešku situaciju sa Kosovom. Mada, predsednik Srbije je rekao da je Kosovo izgubljeno još u Kosovskom boju…
       M.K: Imali smo takvu situaciju i sa bivšom vlašću. Tadić je govorio stvara se velika Albanija, to je strašno, da vidimo šta mi tu možemo da dobijemo. Kada proučite izjave ranijih vlasti vidite da je ovo sada samo politika kontinuiteta. To se nama dešavalo i sa ranijim političkim elitama koje su kontrolisale medije i imale podršku spolja. Ne možete za sve da krivite ovu vlast, ova vlast je samo dovela stvar do logičnog rezultata. U prethodnom režimu smo imali isto kontrolu medija od istih ljudi koji su to radili u ime Demokratske stranke, sada rade u ime Srpske napredne stranke.
       S: Stiče se utisak da smo se sveli na to da vidimo šta sada tu mi možemo da uzmemo. Sve je manje te duhovne priče o Kosovu…
       M.K: O Kosovu se ne raspravlja. Trenutak kada je proglašen unutrašnji dijalog koji ja zovem unutrašnji monolog, to je momenat naše propasti. Zamislite to cenkanje na taj sramotan način koja sela dobijamo mi, koja oni. Cim jedna zemlja poziva velike sile da rešavaju njeno unutrašnje pitanje, čak se stvar izmešta iz SB UN gde su Rusija i Kina, ta zemlja je osuđena na smrt. To se dogodilo Poljskoj krajem 18. veka. Velike podele Poljske, kada Poljaci nisu bili u stanju da stvore funkcionalnu apsolutističku monarhiju.Pozvali susede da im pomognu Rusiju, Prusku i Austriju i to je završilo tako da je Poljska za 20 godina izbrisana sa mape Evrope. Imate takav slučaj i sa Cehoslovačkom 1938. Minhenska konferencija, kada je Cehoslovačka dozvolila da njeni prijatelj Francuska, Velika Britanija, fašistička Italija i nacistička Nemačka odlučuju o njenoj teritoriji. O Sudetima koje su tražili Nemci. Šta se desilo? Prijatelji su Sudete dali Nemcima i posle samo nekoliko nacistička Nemačka je ušla u Prag. To je sudbina države koja dozvoljava da se njena teritorija rasparčava. To je gvozdena logika istorije i svako ko zna istoriju međunarodnih odnosa to će vam reći. Kosovo nije pitanje samo bazičnog morala, nego i bazičnog obrazovanja. Ne može svako da procenjuje stvari koje ne poznaje. Ne može svako da procenjuje sitiaciju, ako ne zna istoriju međunarodnih odnosa. To je taj realizam koji je na ceni u anglosaksonskom svetu danas, samo se računa moć, odnosi snaga. Vi se odreknite Kosova, mislite da ćete poslati signal dobre volje?
       S: Pa ovde izgleda mnogi baš tako misle da bi time poslali signal dobre volje i saradljivosti…
       M.K: Ne, time se šalje signal da ste slabi. Da ste posle toga spremni da se odreknete Republike Srpske, Novog Pazara, Niša, Vojvodine. Davanje Kosova bi značilo početak propasti naše zemlje. To je propast u geostrateškom smislu, ali i naše moralne propasti. Pitaće nas naša deca gde smo bili i zašto ništa nismo uradili kada su davali Kosovo. Što reče Matoja Bećković u jednom neformalnom razgovoru – zašto neko nije javio Lazaru da ne izlazi na Kosovo, prevario se. Već smo dozvolili poniženja. Naš presednik Srbije kaže, ”mi tamo nemamo ništa svoje?”. Pa zamislite samo freske iz Dečana kada bi se sve spustile na zemlju i poređale, zamislite koliko je to. Imate više od 120.000 naših sunarodinika tamo, vi kažete nemamo ništa svoje tamo.
       S: Izgleda da se u to “svoje” računa samo to materijalno…
       M.K: E o tome se radi. Ne može Kosovo da razume neko na osnovu biološkog, ateističkog nacionalizma, koji ne uvažava dublje poruke smisla. Moglo se to očekivati od Dobrice Ćosića da ponudi podelu Kosova. Pitanje u kojoj meri je bio kadar da razume smisao kosovskog zaveta i smisao cele srpske istorije. Kada kažem kosovskog zaveta, taj zavet je srpska verzija Novog zaveta. Kada kažu – uzalud smo izginuli na Kosovu, na taj način govore da je i Isus uzalud stradao na krstu. Kada čitate istoriju kosovskog zaveta, kososvkosg mita ili kasnije nazvane Vidovdanske etike, uvek se svodi na to da je zemaljsko za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka. To je opredeljenje između večnog i prolaznog, između straha i podviga. To je opredeljenje između onoga što znate da je laž i sila i onoga što osećate da je istina i pravda. Ne mogu da kažem da su se Srbi uvek opredeljivali za carstvo nebesko, ali cela srpska istorija od Svetog Save i begstva iz palate u manastor jeste bila opredeljenje za to carstvo nebesko. O tome nam svedoče dokumeti iz tog vremena. To vodi do Gavrila Principa i do 27. marta, to na kraju vodi do 1999. Mi tada ratujemo protiv celog NATO pakta, gde je tu real politika. U udžbnicima istorije svih nacija koje budu htele da se bave tim pitanjem, pisaće da prvi koji su pružili otpor, toj užasnoj, monstruoznoj organizaciji koja se zove Nato i koja je gora od Trećeh rajha, da su to bili Srbi. i to kojim povodom ? Zbog Kosova. Mi smo tada bili u zavetu i ako to možda ni Slobodan Milošević nije znao. Mnogi su se pitali kako možemo da dobijemo rat protiv Nato-a.
       I nije slučajno što se Vučić uhvatio za Ćosićeve ideje i što je te ideje jedan deo naše inteligencije prihvata. U istoriji nisu sve stvari racionalne, ne možete sve da razumete samo razumom. Razum je vrh ledenog brega, a nas vode emocije, zaveti, mitovi, vera. Onda kada se opredelimo možemo da koristimo racio. Ljudi ne razumaju značaj i smisao mita. Nacionalna svest svih naroda na planeti zasniva se na mitovima ove ili one vrste. Nacije koje imaju pun tobolac mitova, te nacije su predodređena za uspeh i trajanje. i ako se ta čaša isprazni, gotovi ste. Ako nećete kosovski mit, imaćete holivudski mit. Ako nećete da slušate Svetog Savu i Lazara na njihovo mesto ćete da postavite vođe, imate gomilu samoizabranih vođa.
       S: Nameće se pitanje kako smo mi kao generacije uzeli sebi za pravo da rušimo nešto u šta su generacije pre nas verovale i da delimo nešto što su svi pre nas čuvali?
       M.K: To je ono što sam rekao. O Kosovu se ne razgovara. Nemamo pravo mi da rasturamo nešto što je neko 600 godina pre nas čuvao, za šta se borio. Iza nas su vekovi. Nema referendum o Kosovu, jer na njega ne mogu da izađu kosovski junaci, moj pradeda iz Drinske divizije, koji je kao trećepozivac oslobađao Kosovo. Ko nama daje pravo da mislimo da smo jedini i najvažniji? Mi smo samo jedna karika u lancu.
       S: U ime čega mi to rušimo?
       M.K: U ime budućnosti naše dece, kako kaže predsednik Srbije. A ja stalno ponavljam čija su onda deca u Gračanici, opštini sa najvećim prirodnim priraštajem? Cija su deca u Orahovcu? Je l predsednik položio zakletvu da bi nam pričao besmislice i laži ili da bi štitio ustavni poredak i granice naše zemlje? On se bavi time kome će da stignu sanduci, majkama će doći sanduci. Je l to njegov posao kao vrhovnog komandanta oružanih snaga? Da li je u pitanju neznanje, neobrazovanje, nekvalifikovanost ili nešto još gore, ne bih da licitiram.
       S: Šta može da bude to još gore?
       M.K: U istoriji se događa da na čelo političkih partija, grupa građana, pa i samih država dolaze ljudi koji ne rade za svoju, već za neke druge zemlje, to nije ništa novo, to se u istorji nebrojano puta dešavalo. U ovom trenutku ja to ne mogu da tvrdim, nemam dokaze, ali naše vlasti nekako neobično uporno, uprkos Apelu, stavu Sinoda, inteligencije, uprkos anketama da lavovska većina neće da da Kosovo, i dalje vode tu politiku izdaje prema Kosovu. To sada ima veze i sa demokratjom, to vam je Albanija, Crna Gora Makedonija gde imate tiransku vlast koja ne haje za volju naroda sve dok ih podržava Zapad, jer Zapad odlučuje ko je demokrata ko nije.
       Zato imamo Zajeve, Vučiče, Rame, Đukanoviće. Imate Duška Markovića, predsednika Vlade Crne Gore koji kaže da je preko 85 odsto građana Crne Gore bilo protiv priznanja nezavinosti Kosova, ali da su oni kao vlast imali su viziju. Znači između volje dmeokartske većine i vizije, ti si izabrao viziju?! Pitanje Kosova je direktno vezano za demokratiju i za slobodu medija. Kada to budemo imali i o ovome mogli da pričamo i na RTS, to je sve pitanje ljudskih prava.
       S: Šta je po Vama rešenje za kosovski problem?
       M.K: Mi nikada nismo u istoriji imali situaciju da 20 godina posle rata hoćemo da damo svoju teritoriju, da je damo velikim silama ili susedima. Zaista ne znam da to postoji u istoriji sveta, bio bih zahvalan ako bi me neko podsetio da je takav slučaj postojao da država predaje svoju teritoriju susednoj državi, sve sa njenim građanima i svim njenim resursima, a da gradi ekonomiju na prošenju stranih investicija. To se kosi sa zdravim razumom.
       S: Pitanje Kosova se rešava poslednjih 600 godina?
       M.K: Kosovo je palo pod Turke 1455, a mi smo se na njega vratili 1912. godine. Šta se u međuvremnu dešavalo? Crkva neprekidno ponavlja vekovima zavet, imate guslarsku kulturu, tako smo sačuvali Kosovo. Nama je tada trebalo 450 godina da se vratimo na Kosovo. Imate jevreje koji su čekali toliko na svoju državu i pozdravljali se sa dogodine u Jerusalimu! i negde zbog toga izazivali divljenje, jer su na kraju dobili državu. A kod nas ako kažete – dogodine u Prizrenu, rećiće vam – dajte nemojte te klero nacionalističke parole. Kosovo je naša sveta zemlja Tamo je Pećka patrijaršija, tamo su Dečani. Kosovo je smisao srpske istorije. i onda vas neko pita – odakle ti to. Imate neobrazovanje, antisrpsku propadadu, razgrađivanje svesti poslednjih 30 godina. Svest se mora vratiti na ono što su naši pradedovi znali, na tu svest. Ako govorimo o realnim političkim koracima, možemo da govorimo o zamrznutom konfliku. To je tehnički pojam koji se koristi za ono što imamo na Kipru, na Bliskom istoku, u Izraelu, imamo Pakistan i Indiju… To je ona situacija kada ni jedna od strana ne može da nadvalada, odnosno jednoj strani ne odgovara rešenje, jer druga strana ima podršku onih koji su u ovom trenutku jači. U toj situaciji vaše je da pokazujete dobru volju, da pregovarte o imovinskim pravima proganih, o ljudskim pravima, o pravu glasa, da ponudite svima na Kosovu vladavinu zakona i Srbima i Albancima. U tom vremenu mi čekamo.
       S: SAD i EU nisu ono što su bile 1999?
       M.K: Rusija više nije Jeljcinova Rusija, Kina je sve jača i jača. Imate čitav niz zemalja koje nisu priznale Kosovo i Metohiju. Šta Srbija treba da radi? Pre svega da jača svoje moralne kapacitete, da jača ekonomske kapacitete i mora da jača veze sa zemljama koje ne žele da nas rasparčaju. U isto vreme treba da održava odnose sa SAD i EU na najboljem mogućem nivou koji je moguć s obzirom na njihovu politiku. EU nam se smeje jer verujemo u obaćanje o ulasku u EU. Znači, gospodo iz EU mi ceimo to što vi imate, vaš standard, francuske sireve i vina, ali nećemo da vam dozvolimo da vi odlučujete o našoj sudbini. Kada se kaže zamrznuti konflikt to nije ono o čemu Vučić govori – mi zamrzavamo, oni dođu i počiste nas. Ne, vi zamrzavate pitanje statusa, ali nastavljate pregovore o tehničkim ptanjima.

Sa fakuteta izbacuju kolege koji neće da pretvaraju srpsku u hašku istoriju
       S: Već neko vreme vodite donkihotovsku borbu s kolegama sa Katedre za istoriju. Šta je u pitanju?
       M.K: To je tanka većina kolega koja se klanja sili i ne ostaje samo na tome, već hoće da propoveda hašku istoriju. Vi pošaljete dete da studira istoriju, dete će se vratiti sa haškom interpertacijom haške istorije. Nemam nameru da vodim beskrajne krstaške ratove sa svojim klegama, hoću da pišem knjige i radim sa studentima. Ali ne može, oni ne prestaju da vas gone.
       S: Vi ste pričali kako sledi izbacivanje nekih neistomišljenika kolega sa Katedre za istoriju u narednom period?
       M.K: U ovom trenutku ti ljudi, Radoš Ljušić, Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Siniša Mišić, Vlada Stanojević, pokušavaju da izbace sa posla Maju Nikolić, Nebojšu Šuletića i dopisnu članicu SANU Miru Radojević. Oni trpe neviđeni pritisak.
       S: Zašto su oni nepodobni?
       M:K: Bilo je dovoljno da ne glasaju za izbacivanje nekolicine svojih kolega i postali su nepodobni. i ja sam bio na listi za izbacivanje, ali nisu uspeli. Svako ko ne odgovara haškoj priči, taj je progonjen. To je politička zloupotreba. S druge strane profesori koje izbacuju su omiljeni među studentima. Već su gonili i studente zato što podržavaju te profesore. Na prvom spratu imate instalaciju srpske trobojke koju su napravili ti progonitelji, koja je na zemlji namazana blatom, uprljana i na njoj stoje dve kame, koju su krstili “igrale se delije”. To su ti borci za demokraiju i ljudska prava koji su potpisali peticiju da podržavaju proteste. S druge strane, verujem da u tim protestima učestvuju i mnogi časni ljudi i nijednog momenta ne želim da dezavuišem građansku svest.
Nisam potpisao peticiju podrške protestima, jer se na tim protestima ne pominje Kosovo
       S: Potpisali ste Apel za Kosovo, ali ne i peticiju, koju su potpisale Vaše kolege profesori koje podržavaju proteste jedan od pet miliona?
       M.K: Jeste, i nisam potpisao tu peticiju, jer govorimo o ljudskim pravima, a najugroženija ljudska prava su našim ljudima na Kosovu koji 20 godina žive u getu. Ovde se valja nekoliko desetina hiljada ljudi po ulicama Beograda na protestima i niko ne pominje Kosovo, niti ljudska prava tih naših sunarodnika u Gračanici, Orahovcu…
       S: Kosovo nije izgleda tema na protestima. Šta mislite zašto?
       M.K: Nešto se izgleda dogodilo u tom Savezu za Srbiju. Oni su letos doneli tu zlatiborsku deklaraciju koja je velikim delom posvećena Kosovu što je bilo za svaku podršku. A onda ne znam šta se tu dogodilo, nekako je to počelo da isparava. Onda tu vidite neke ljude koji su se i ranije pokazali kao neki koje ne zanima Kosovo. Onda ste imali Ugovor sa narodom u kome se takođe ne pominje Kosovo. Imate izjave nekih od vođa opozicije i to moram da kažem koje su bile odlične, kao ovo pismo Đilasa Vučiću o Kosovu. Neki ćute, a pitanje je zašto ćute. Da li to znači da ćemo da nastavimo istu ovu politiku prema Kosovu i da sui m mentori isti? Pitanje Kosova je pitanje svega i tu se opet vidi ko je ko.
      
      
      
       Oksfortski stipendista, a evroskeptik
      
      
       S: Zanimljivo je da ste vi stipendista Oksforda,a predsednik ste Političkog saveta DSS, a predsednik DSS Miloš Jovanović je francuski đak. Evropski stidenti, a najveći evroskeptici?
       M.K: U tom Političkom savetu je Caslav Koprivica koji je nemački đak, Vladimir Božović koji je američki đak i tako dalje. Neko će reći zapadni špijuni, ali kada tamo niste bili samo deset dana i vratili se kući i niste to gledali samo na TV, divili se kako su svi na tom Zapadu lepi, nego živite tamo, uronite se u tu kulturu, onda shvatite i naučite da razlikujete kolonizatora i rasistu od čestitih ljudi. Kada govorimo o ulasku u EU, ne morate da odete u Oksford da vidite da to ne znači demografski uspon. Evo možete da odete do Hrvatske, pogledajte Rumuniju i Bugarsku. To neće rešiti vaš problem. Znate koliko ima nesrećnog sveta po ulicama Londona. To ne znači ništa, ni da nećete imati probeme sa granicama. Dobro upoznavanje zapadne kulture daće vam samo uvid u to da ste pozvani da branite ono što je vaše. Kada Oksfordski istoričar hoće da razreši neku nedoumicu, on prvo pogeda šta su o tome pisali oksfordski istoričari, pa onda šta su pisali engleski i britanski istoričari, pa tek onda šta o tome kažu Nemci. A šta rade naši istoričari? Oni odmah pođu od toga da srpski istoričari pre njih ne znaju ništa. Ali zato će prvo da vide šta kažu istoričari po Eropi o nečemu što se tiče Srbije. Pa kada prosečnom malograđanskom srpskom istoričaru Andre Malro kaže da su Sopoćani vrhunac freskog slikarstva na Balkanu, on će da kaže ima nešto u tome. Ali kada mu to kaže srpski istoričar, on će reći da je to preterivanje. Nama je potrebna samosvest i utemeljenje u sebi i svojoj istoriji. Mi moramo da prestanemo da gledamo u sebe kroz naočare Engleza. Dok god na svoju istoriju gledate njihovim očima s vašom istorijom nešto neće biti u redu.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX