SVEDOK Internet



Broj 1182.

Poseta
5726203

Samoubistvo Srbije iz zasede u režiji tabloida „Informer“ i „Alo“

Zašto se Dejan Medaković razočarao u Dobricu Ćosića?

„Radioaktivna koalicija“ Radoša Ljušića bez podrške

Vampiri se boje sunca

Ne verujem ništa Vučiću, ali ne verujem ni Vuku Jeremiću


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

KOMENTAR
Ulični TV dnevnik
Piše: Vladan Dinić

       Kad je Novak, konačno, posle dva sata i tri seta i “mučenja” - pobedio 83. igrača sveta, Argentinca Delbonisa, laknulo mi je i počeo sam da pišem ovaj komentar...
       O tenisu?
       Ne!
       O protestnoj šetnji prošle subote u Beogradu! I o uličnom TV dnevnku, na ulici i pred zgradom RTS.
       Da li ste pažljivo slušali ulični TV dnevnik?! Jeste, pretpostavljam, a ako niste ovi redovi nisu za Vas poštovani čitaoci... Ređali su se neki, meni nepoznati, “uhapšeni novinari” i počeli da čitaju “vesti”, pogađate, naravno, o – Vučiću i RTS-u.
       Ne samo da su te vesti bile tendenciozne, zlonamerne, neutemeljene istinom, da ne kažem lažne... Ali, nije mi tema samo Vučić, već taj “slobodni dnevnik”.
       Za većinu “šetača” imam razumevanje, problema u Srbiji ima zaista previše, kao i problema... Ali, ako su onima koji osmišljavaju šetnje, direktor RTS Dragan Bujošević – Bujke i Nenad Lj. Stefanović, urednik informativnog programa RTS, najveći problem u Srbiji (Vučić se podrazumeva), onda je Srbije srećna zemlja i ne bi, mislim, trebalo razariti Srbiju, zarad odlaska Bujketa i Stefanovića, koji, eto, ne daju “pet minuta” liderima opozicije da objasne neobaveštenima kako bi oni bili bolji kalifi od kalifa... Ili, preciznije, bolje Kurte od Murte...
       Jer dosad, još nisam čuo neki suvisli predlog kako da nam bude bolje pod njima, nego pod ovima.
       Jer, da budem najiskreniji, dosad opozicija nije ponudila ništa iz svog programa o boljoj Srbiji, slobodoumnijoj Srbiji, o pravoj slobodi medija...
       Ne. Nisam čuo, a jedini program koji sam mogao da čujem je: “mrzim Vučića” i on mora da ode a mi da dođemo...
       Dobro, Vučić, možda, mora da ode, ali to automatski ne znači da oni dođu na vlast, pa još, ako može da od Srbije naprave Venecuelu, i da ih neko postavi i bez izbora i i bez glasanja, i bez volje punoletnih građana Srbije...
       Možda može i tako?! Da Srbija postane Venecuela, da oni koji po belom svetu, najviše trabunjaju o ljudskim pravima, slobodama, demokratiji – dekretima postavljaju šefove država...
       Nisam čuo, opet, da su neke NVO, koje o svemu što je protiv Srbije imaju svoje mišljenje protiv Srbije naravno, rekle ni reč o najvećem skandalu 21. veka i dovođenju izvesnog Huan Gvaida na vlast u Venecueli, umesto legalno izabranog Nikolasa Madura ili protiv sramnih poteza čelnih ljudi EU oko divljanja Prištine protiv Beograda.
       Sad čujem, eto, da tim NVO-ima smeta što se u medijima uopšte pominje zločinačka NATO agresija u Srbiji, čak predlažu da se krivično gone oni koji NATO zločin protiv Srba i civila u Srbiji tako nazivaju?!
       Možda bi njihovim ušima i gazdama više prijalo da agresore zovemo milosrdnim anđelima, a isporučene tone bombi i uranijuma, kojim su zatrovali ovaj prostor u narednih, samo 4,7 milijardi godina, prihatimo kao - humanitarnu pomoć?!
       Ogroman broj obolelih od raka, leukemije, direktna su posledica besomučnog i nasumičnog divljanja NATO bombardera u 78 dana agresije i sejanja semena zla - osiromašenog uranijum u vodotokove i krvotokove, u zemlju i hranu i u budućnost.
       Muka me uhvati kad slušam (i to nažalost često) jednog epidemiologa, koji se već godina ubi da nam dokaže – da nema uzročne veze osiromašenog uranijuma i – enormnog porasta obolelih od kancera.
       Slušajući njega, epidemiologa, shvatio sam da je osiromašeni uranijum skoro lek i da može da se “maže” na hleb. A, ne može. Dve decenije je prošlo od darova milosrdnih anđela, a posledice toga osećaće se još samo 4 milijarde i 680 miliona godina. Pa ko to (znam zašto!) zaista misli da može da nas pravi ludim i da veruje da su nam svrake popile mozak?! I koje su to i kolike pare da radi protiv svog naroda?!
       Nego, da se vratim “uličnom oslobođenom TV dnevniku”.
       Da li je to – sloboda medija?
       Da li “moja istina”, da bude umesto “njegove istine”?
       Da li ćemo i dalje morati istu vest gledamo u različitoj obradi i na “Pinku” i na N1, da bismo, ako umemo da čitamo između redova i sa usana, shvatili šta je u istoj vesti laž, a šta istina?
       Da li će Jugoslav Cosić biti “novo sveto pismo” od dosadašnjeg “sveca” Željka Mitrovića, ili Dragan J. Vučićević, od Ćulibrka?
       Ne, prijatelji. Nije to sloboda medija. Slobodni mediji mogu da budu samo profesionalni mediji u kojima je istina i istinita vest – svetinja.
       Sloboda medija znači da se poštuje – osnovni kanon novinarstva, čuti i drugu stranu, ali i da niko nije kriv dok to sud ne utvrdi!
       Ko bi to mogao da – presudi? Pa, esnaf i udruženja novinara, ali ne ova kakva su sada, koja se tako zovu, a zapravo su političke organizacije iznad svega, zapravo politikanske...
       Mediji u Srbiji, kakvi su danas, takvi su i zbog izmišljenog zakona koji se uporno primenjivao i primenuje i kod žutih i kod naprednih – zvani projektno finasiranje! Jer, tu se ne radi ni o kakvim projektima, tu se radi o davanju para MOJIM medijima da nas zbog tih para besomučno podržavaju kao pretorijanske garde...
       Ovako, lako je sklapati “ugovore s narodom”, i čim taj ugovarač dogovora s narodom dođe na vlast, istog časa – zaboravi na ugovor. Jer mu se može, jer je vlast.
       Takođe, u “uličnom TV dnevniku” nisam čuo – a šta ćete raditi s Kosovom i Metohijom? Kako se nositi sa lažljivom EU?
       Kako poboljšati stanje u zdravstvu, prosveti, pravosuđu, u sportu...
       I, umalo da zaboravim, kako da Vas posmenjujemo kad se uverimo da ne ispunjavate obećano.
       Ili, bi opet, morali da šetamo?!
       To bi bio samo deo Programa o boljoj Srbiji!
       A, mrzim Vučića, nije Program!
       Umesto Goce Ćomić stigla je Maja Gojković...
       Kukali smo na Bebu, a pojavio se Krle, čupali kosu zbog Vazduplohova, a porastao je Martinović...
       Nije nam bio dobar Zoran Živković, pa se pojavila Ana Brnabić...Nije nam valjao Mrka, pa tu je sad Zorana?!
       Nije nam po meri bilo obrazovanje, pa smo prihvatili Bolonju?
       Uostalom, mrzeli smo Miloševića, omrzo nam je Koštunica, prežvrljali smo Tadića...
       I, stigli smo do – Vučića!






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX