SVEDOK Internet



Broj 1182.

Poseta
5726227

Samoubistvo Srbije iz zasede u režiji tabloida „Informer“ i „Alo“

Zašto se Dejan Medaković razočarao u Dobricu Ćosića?

„Radioaktivna koalicija“ Radoša Ljušića bez podrške

Vampiri se boje sunca

Ne verujem ništa Vučiću, ali ne verujem ni Vuku Jeremiću


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Lični stav: Srdjan D. Stojanović
Srbija 20 godina posle NATO intervencije

      
      
       Prošlo je već 20 godina od vojne intervencije NATO protiv SR Jugoslavije, a duhovi još uvek ne mogu da se smeste u prošlost, odnosno narativi (čitajte istorija) sukobljenih strana nikako ne mogu da se dovedu u red. Nijedno pitanje iz prošlosti nema precizno definisan odgovor – što proizvodi neprestane tenzije u društvu.
       U međuvremenu Srbija je bila primorana (nevoljno) da se odrekne svoje jednovekovne zablude zvane Jugoslavija (u svim njenim reinkarnacijama) i ponovo zauzela svoje mesto u međunarodnoj zajednici. Srpska država je preživela duboke promene u društveno-ekonomskom i političkom sistemu, ali to nije donelo očekivani prosperitet, uređene, pravedne i normalne društvene odnose.
       Nameće se pitanje da li je tako moralo da bude i ko snosi odgovornost za takav ishod?
       Odgovor nije jednostavan i u ovom tekstu ponudićemo jedno od mogućih odgovora.
      
       RASPAD SSSR I EPOHA DEMOKRATIJE
      
       Kriza i raspad Jugoslavije je fenomen koji je trajao gotovo dve decenije, a uzrokovan je kako unutrašnjim ekonomskim i nacionalnim napetostima, tako i direktnim mešanjem stranih faktora. (Ne)uspeo eksperiment stavljanja pod jedan kišobran srodnih naroda i gradnja sistema zajedničkih vrednosti, ravnopravnosti i jednakosti, uprkos činjenicama da su polazne pozicije i ambicije nacija koji su ušli u takvu zajednicu bile različite – u drugoj polovini XX veka nazivala se SFR Jugoslavija. U vreme kada je SFRJ počela da posrće i gubi svrhu svog postojanja, krajem osamdesetih godina prošlog veka, u Evropi je postala popularna i vodeća ideja o zajednici evropskih država (nacija), zasnovana na veoma sličnim načelima i principima.
       Vremenom su se formirali i institucionalni okviri ovakve zajednice.
       Paralelno sa idejom o Evropskoj Uniji, na sceni se krajem osamdesetih odvijala dekompozicija Sovjetskog Saveza – još jedne zajednice nacija, koja doduše nije nastala na slobodnoj demokratskoj volji svojih članica, već se zasnivala na komunističkom/socijalističkom modelu glavnog hegemona Rusije.
       Ali SSSR se nije raspao zbog prevaziđenosti svog sistema vrednosti ili ideologije, već iz ekonomskih razloga.
       Jednostavno, model privređivanja i raspodele u SSSR-u nije više mogao da izdrži svetsku trku u naoružanju, osvajanju kosmosa i obaveze nastale održavanjem imperijalnih ambicija.
       U takvom kontekstu od kraja 1989. godine došlo je do emancipacije nacija iz sastava SSSR-a u vreme Gorbačova i definitivne prekompozicije međunarodnih odnosa – od višedecenijskog modela bipolarnog sveta do situacije da je sada dominirala jedna globalna supersila (SAD). Tokom poslednje decenije XX veka Rusija je bila prinuđena da prihvati poziciju ne tako važnog „igrača“ u svetskim poslovima i izvrši temeljne reforme svog društveno-ekonomskog sistema. Istovremeno, zemlje i nacije iz orbite SSSR-a brzo prihvatile su tranziciju ka savremenim demokratskim i kapitalističkim društvima, a većina je odabrala orijentaciju ka Evropskoj Uniji, kao garantu da više nikada neće biti pod dominacijom Rusije.
       Priče o nezavisnosti i suverenitetu za njih je značila samo zamenu jednog hegemona, drugim (benevolentnim).
       I dok su zemlje bivšeg sovjetskog lagera ušle u tranziciju već početkom devedesetih godina, usled raspada Jugoslavije srpsko rukovodstvo je bilo pre svega opsednuto rešavanjem nacionalnog pitanja. To se odnosi i na opozicione snage i društvenu elitu. Zbog toga je tranzicija ka demokratskim odnosima u Srbiji zakasnila gotovo desetak godina, a rezultati rešavanja nacionalnog pitanju nisu bili zadovoljavajući. Rukovodstvo i srpska elita nisu sagledavali situaciju u širem međunarodnom kontekstu. To je imalo tragične posledice – jer se SFRJ raspala (ne prema željama Srbije) u tragičnim građanskim ratovima. SAD kao, u to doba, jedina svetska supersila preuzela je vođstvo u međunarodnim odnosima, diktirajući novu realnost koja nikako nije odgovarala interesima Srbije.
       Evropska Unija kao saveznik SAD dobila je (nemogući) zadatak da rešava lokalne balkanske sporove – uz put pretendujući da glumi poštenog i nepristrasnog posrednika. Zadata matrica rasplitanja realno složenih i komplikovanih ex-YU odnosa bila je tretiranje Srbije kao univerzalnog krivca za sve na zapadnom Balkanu, za koju ne važe bilo kakve norme međunarodnog i privatnog prava. To je bilo posledica toga što SAD nisu imale pažnje i strpljenja da se upuštaju u meritum stvari na Balkanu, već su samo podelile zadatke svom satelitu Evropskoj Uniji, sa generalnom idejom sprečavanja ruskog uticaja u regionu.
       Srpska rukovodstva u doba Miloševića i posle 5. oktobra 2000. godine, na žalost nisu uspele da pronađu način da srpske zabrinutosti za nacionalne interese artikulišu na način koji bi Evropska Unija i SAD mogle da shvate.
      
       ŠTA MOŽE DA OCEKUJE SRBIJA?
      
       Dve decenije od NATO intervencije, Srbija se nalazi i dalje na pogrešnom putu – jer nema intelektualnu elitu koja može da odredi pravac nacionalnog delovanja.
       Na vlasti je populistički uzurpator, koga Evropska Unija svesrdno podržava – ne zato što ga voli, već zato što im je obećao „završetak kosovskog problema“. A to su i EU i Srbija dobile u zadatak od SAD.
       Srpska opozicija se kune u tu i takvu Evropsku Uniju kao ideal, ne shvatajući da im EU ne želi ništa dobro, već samo slepo sledi svoj zadatak. Zbog toga opozicija u Srbiji ne uspeva da kod naroda dobije kredibilitet.
       Nema mnogo verovatnoće da će srpsko-kosovski problem biti rešen u skorijoj budućnosti, kaže istaknuti kosovski intelektualac, publicista i političar iz Prištine Veton Suroi. On dodaje da je Brisel poslednje mesto u kome se može razgovarati o podelama i razgraničenju. Suroi kaže da je trenutni okvir razgovora slab i da ne treba očekivati da će se stvoriti nešto ozbiljnije u bliskoj budućnosti.
       Prošlonedeljna drugostepena presuda Haškog tribunala lideru bosanskih Srba iz doba građanskog rata Radovanu Karadžiću, govori direktno da se matrica razmišljanja Zapada prema Srbiji nije ni za milimetar promenila – i da su oni (SAD i EU) rešeni da do kraja istraju na svojoj dugugodišnjoj pristrasnoj politici na štetu Srbije.
       Cinjenica je da su se međunarodni odnosi snaga bitno promenili od devedesetih godina, tojest da je Rusija ponovo zauzela ulogu supersile kojoj SAD više ne mogu da diktiraju šta da radi. To je postalo očigledno sa raspletom situacije u Siriji, gde je Rusija uspela da održi Asada na vlasti, uprkos dugogodšnjem direktnom mešanju i pokušajima obaranja istog. Sada se fokus brzo premešta na Venecuelu, gde će krajnji ishod pokazati ko šta može na svetskoj sceni.
       Treba istaći apsurdnu i komičnu situaciju da EU stavlja pod pritisak i dalje uslovljava Srbiju zato što ne „usklađuje svoju spoljnu politiku“ sa (nepostojećem) spoljnom politikom Unije prema Venecueli.
       Ipak, ne treba očekivati od Rusije da će potrčati da ojača poziciju Srbije, tojest da je podrži u njenim legitimnim stremljenjima i nastojanjima (bez nužne cost-benefit analize). Srbija, uprkos večitim sumnjičenjima Zapada, nije ruski saveznik, niti je vredna „zaleganja“ za nju od jedne velike sile.
       Ali, samim tim da pitanje Kosova nije do današnjeg dana rešeno kako priželjkuju ne samo kosovski Albanci već i njihovi moćni sponzori, zatim da Republika Srpska postoji uprkos neprekidnim potkopavanjima takozvane „međunarodne zajednice“ (stari naziv za zapadne sile iz vremena posle pada berlinskog zida) govori o tome da je pozicija danas Srbije bitno drugačija i snažnija nego krajem prošlog veka. Treba samo da shvate to i moćnici kojima se čini da je svet njihova prćija gde mogu da se igraju kako god hoće.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX