SVEDOK Internet



Broj 1194.

Poseta
5800857

Ne verujem da će Vučić podneti ostavku u SNS!

Ramušove puste želja

Silovanje razuma Raje Rodića

BIG BEN NOVAK!

Promocija Vučićeve i Makronove moći


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Velikani šaha
Howard Staunton (1. april 1810, London – 27. maj 1874, London)

       Howard Staunton, Englez, nezvanični prvak sveta u šahu u prvoj polovini 19. veka, život je posvetio šahu, istoriji i Šekspirovim delima!
       Prvi, ujedno i najveći međunarodni turnir u Londonu, koji se odigrao od maja do poslednjih dana jula 1851. i na koji su bili pozvani najači, ili najčuveniji igrači šaha u svetu prve polovine 19. veka na mnogo načina povezan je s imenom najslavnijeg engleskog majstora Hauarda Stauntona(1.4. 1810, London – 22.6. 1874, London).
       Po svom značaju Staunton je svakako i dosad nesumnjivo najveći britanski šahista, iako se u međuvremenu Engleska ubraja u svetske velesile, i koja je imala i ima talas poznatih šahista, kandidata za prvaka sveta Najdžela Šorta, slavne velemajstore Džona Nana, Entoni Majlsa, Rejmonda Kina...
       Ali, u to doba posle pobeda u nizu mečeva sa raznim majstorima, Staunton je sve do prekookenaskog bljeska meteora Pola Morfija priznavan za prvu šahovsku velićini svoga doba.
       U periodu od 1843. do 1851. smatran je za najboljeg šahistu sveta, a na nadgrobnom spomeniku u elitnom londonskom centru svih centara Kensingtonu, lepo i piše: svetski šampion!
       Howard Staunton nije bio samo šahista, kao što je danas nezamislivo da se vrhunski velemajstori bave nekim drugim zanimanjem?! Bio je pisac, izdavač, publicista, urednik štampanih dela Viljema Šekspira!
       Ipak, šahu i crno-beloj magiji:, koji je za današnje prilike dockan naučio (sa 20 godina!), mnogo je davao! Osnovao je 1840. godine engleski stručan šahovski časopis „The Chess Player s Chronicle“, uzdigao je na nezamislivu visinu šahovsku rubriku u „Illustradet London News“, autor je kapitalnih dela „The Chess Player s Handbokk“ iz kojeg su generacije engleske omladine učile šah, a štampao je takođe i druga dela od kojih su najvažnija „Chess Prayis“ , The Chess Players Companion“ i The Chess Player s Text-Book“.
       Uzeo je i imao vidnog udela u razvijanju Britanske šahovske federacije.
       Njegovo ime i danas nosi elegantan i ukusan tip šahovskih figura, za koje je on dao nacrt. Na tom tipu Staunton figura igrana je i šahovska Olimpijada u Skoplju...
       Ipak, posebnu zaslugu za šahovski svet Houwar Staunton ima organizovanjem Prvog međunarodnog turnira u Londonu 1851. godine...I, usput obezbedivši od sponzora iz Evrope, Engleske i Azije nagradni fond koji bi po današnjim merilima bio oko 360.000 funti!
       O detinjstvu Stauntona ima malo podataka: rođen je 1810. (samo neki britanski izvori pišu da je rođen 1. aprila 1810 u Londonu, ali velemajstor Hari Golombek u svoj Enciklopediji šaha izdatoj u Londonu sedamdesetih godina prošlog veka, samo navodi 1810. kao godinu rođenja!
       Ipak, zna se, da je ipak – (ne)priznat i nezakoniti sin grofa od Karlajsla.
       Cim je postao punoletan, Staunton je od svog oca-gofa dobio više hiljada funti sterlinga, koje je brzo potrošio.
       Praktično, niko nije vodio brigu o njemu, pa se uglavnom sam obrazovao.
       Istina, zna se da je neko vreme proveo u Oksfordu, ali njegovo ime nije zabeleženo među studentima uglednog univerziteta.
       Kada je ostao bez sredstava za život, posvetio se pozorištu!
       U Šekspirovoj komediji „Mletačkom trgovcu“, igraio je ulogu Lorenca, a njegov prijatelj Kin, Šajloma. Ali dok je Kin ostao veran pozorištu i postigao veliku umetničku slavu, Staunton je napustio glumu, dao se na pisanje i na šah.
       Dakle, Howard Staunton se posvetio šahu, istoriji i Šekspirovim delima!
       Stauntonu je bilo 20 godina kada je naučio šah, ali tek šest godina kasnije počeo je da se intezivno bavi šahovskom veštinom.
       Tada su mu tadašnji majstori i bolji igrači davali „topa fore“, među kojima u ono doba i čuveni londonski igrač - Popert.
       Zanimljivo da se Staunton nikada nije sreo sa Laburdoneom, slavnim francuskim majstorom koji je dvaput dolazio u Englesku, a takođe ni sa engleskim majstorom Makdonelom.
       Popert je bio taj koji je dublje uveo u šah.
       Blagodareći svakodnevnoj igri sa jakim partnerima, kao i studiju šahovske literature, Staunton je brzo napredovao...
       Već 1840 godine on je načinio veliko iznenađenje u londonskim šahovskim krugovima pobedom u meču nad Popretom sa 10:5 uz šest remija.
       Drugi njegov veliki učitelj i rival bio je Kohren (Cochrane). Ovaj bivši marinski oficir studirao je kasnije prava i zaposlio se u sudu u Kalkuti u Indiji.
       U jesen 1841. došao je Kohren u London da bi tu proveo svoj odor od godinu i po dana. U susretu sa istaknutim londonskim šahistima Kohren je svima dokazivao nadmoćnost, izuzev Stauntonu?!
       Njih dvojica odigrali su preko 600 partija, od kojih je Staunton dobio oko dve trećine. Što su dalje igrali Staunton je dobijao sve više partija.
       Konačno, došlo je dotle, da je Sataunton Kohrenu davao „fore“ pešaka i jedan potez pride!
       Ime Stauntona postalo je u engleskoj javnosti toliko popularno, da su mu uspevale sve šahovske akcije. Već 1840. pokrenuo je šahovski časopis koji je naišao na dobar odziv, a veoma je bila čitana i šahovska rubrika u najvećem engleskom ilistrovanom listu toga doba.
       Nagli uspon Stauntona mnogim šahistima, naravno, nije bio po volji. Oštro su ga napadali, ističući među ostalim i njegovo vanbračno poreklo?!
       Napadi, a naročito mešanje u njegov privatni život, ogorčavalo je Stauntona, pa ni on svojim protivnicima nije ostajao dužan.
       Stvorila su se u engleskom šahovskom životu dva tabora: Stauntonove pristalice su svoga junaka kovale u zvezde, dok su ga protivnici klevetali i vruće želeli da ga neko konačno pobedi, pa makar to bio i stranac.
       I, zaista se dogodilo da je jedan sztranac pobedio Stauntona!
       Bilo je to u proleće 1843. godine, prilikom posete francuskog majstora Sen Amana, Londonu.
       Pjer Šarl Furnied Sen Aman (Pjerre Charles Fournier de Sain-Aman) rođen je 1800, a umro a umro 18773. životu promenio je mnogoprofesija, i mnogo je putovao. Kao mladić sa 19 godina stupio je guvernera francuske kolonije Kajene u Južnoj Americi. Pošto se vratio natrag, prešao je u novinarstvo i napisao je zanimljivu knjigu o Kajeni. Zatim se dao na trgovinu vinom i po tom poslu često je išao i na daleke puteve. U revolucinarnoj 1848. godini igrao je vidnu ulogu, postao je šef Pariske nacionalne garde i član Provizorne vlade. Zatim je imenovan za francuskog konzula u gradu Akapulku (Meksiko) na Tihom Okeanu. Ponovo se vratio u Francusku i bavio raznim poslovima.Zatim je prešao u Alžir , gde je umro 29 oktobra 1873 u gradiću Idri od ozleda koje je pretrpeo usled pada sa kola.
       Ne zna se kad i gde je naučio šah, ali je sigurno da mu je majstor Dešample pomogao da uđe dublje u tajne šahovske igre.
       Sen Aman je uređivao časopis „Palamel“ u toku od 1842. do 1847. čime je mnogo doprineo razvitku tadašnjeg francuskog šaha. Bio je lepa pojava, dobar govornik, odvažan i preduzimljiv, živa duha. Može se reći da je malo koji francuski majstor u svojoj zemlji bio toliko popularan kao Sen Aman. Otuda je i razumljiva žalost koja je zavladala među njegovimn privrženicima kada ga je Staunton pobedio u zvaničnom meču. Londonu.
       U prvom, nezvaničnom meču, odigrano je ukupno šest partija, svaka za po jednu gvineju. Sen Aman je dobio tri partije, Staunton dve, a jedna je završena remi.
       Iako, dakle, nije bio u pitanju zvaničan meč, niti su partije imale zvaničan karakter, Sen Aman se o tom događaju nadugačko i naširoko raspričao u časopisu „Palamed“, čiji je on postao vlasnik godinu dana ranije.
       Vest je izazvala svuda veliko iznenađenje, naravno radosta kod onih koji nisu podnosili Stauntona, ali pisanje je teško žacnulo i Howarda.
       Staunton se osetio pogođenim i pozvao je Sen Amana da odigraju zvanični meč.
       Do meča je došlo već krajem jeseni 1843., sad samo u Parizu.
       I ne – „džabe“!
       Svaki igrač je imao da položi po 100 gvineja.
       Takmičenje je počelo 14. novembra 1843., a završeno je 20. decembra.
       Igralo se četiri parije nedeljno: nedeljom, utornikom, četvrtkom i subotom. Među uslovima meča bilo je i to, da će se borba voditi na istoj tabli i figurama, koje su bile upotrebljene i pri prvom susretu u Londonu.
       Pobednik meča bio je onaj koji prvi dobije 11 partija.
       Meč je odigran u velikoj Sali Pariskog šah kluba i privukao je za ono vreme rekordan broj posmatrača.
       Slikar Marlet načinio je veliku sliku, na kojoj se vide Staunton i i Sen Aman. Iako je Sen Aman mnogo duže mislio nego njegov protivnik (u to vreme nije postojala kontrola vremena razmišljanja) ipak je pretrpeo težak poraz.
       Staunton je postigao pobedu sa 11:6, uz četiri remija.
       Stauntonove pristalice slavile su u Engleskoj ovu pobedu kao nacionalni praznik. Svima je još bilo u sećanju kako je francuski majstor Laburdone tukao Engleza Makdonela, pa je Stauntonova pobeda shvaćena kao uspeli revanš.
       Od tog vremena, pa sve do londonskog međunarodnog turnira 1851 godine, Staunon je zauzimao prvo mesto u šahovskom svetu.
       Sen Aman je bio daleko od toga da prizna Stauntonu realnost pobede. Stalno se sećao onih šest partija odigranih u Londonu. Svoj neuspeh u meču u Parizu pripisivao je slučajnosti.
       Sen Amanu se pridružila francuska štampa, koja je obasipala Stauntona grdnjama i uvredama, zatim časopis „Palamed“ i cela francuska šahovska javnost.
       Svi oni bučno su tražili revanš, iskazujući svoje uverenje u nadmoćnost Sen Amana.
       Posle dugih pregovora sklopljen je sporazum o revanš meču, koji je takođe trebalo da se odigra u Parizu. Ali do novog susreta nije došlo usled nepredviđene okolnosti.
       Oktobra 1844. Staunton je krenuo za Pariz, gde je 15. oktobra imao da otpočne meč... Međutim, na putu se prehladio i dobio zapaljenje pluća.
       Usled nedostatka nege bolest se povratila i Staunton je nekoliko dana lebdeo između života i smrti. Konačno je ozdravio, ali mu je kao posledica ostala stalna srčana mana.
       Od tog vremena on dugo nije bio sposoban za teške šahovske utakmice. Izgubio je duhovnu mirnoću i vladu nad samim sobom.
       Posle tri meseca vratio se Staunton nesvršena posla u London. Do revanšnog susreta sa Sen Amanom nije uopšte došlo. Iako narušenog zdravlja, ipak je Staunton još sa uspehom igrao mečeve.
       Tako je 1846 godine pobedio nemačke majstore, prvo Horvica sa 14:7 uz tri remija, zatim Harvica sa 12:9, uz jedan remi.
       S ovim poslednjim je neke partije igrao s ustupkom pešaka, ili jednog ili dva poteza.
       Međutim, neuspeh na londonskom međunarodnom turniru 1851. godine učinio je da se Staunton počeo postepeno povlačiti sa šahovske arene.
       Doduše, on je, za sebe, imao opravdanje, jer je za sve vreme turnira bio mnogo zauzet organizacijom i usled toga nije mogao da se u dovoljnoj meri posveti turnirskim partijama.
       Šta više, posle tog turnira, Staunton je pobedio Uiliamsa sa 6:4, uz tri remija, a ruskog majstora Jeniša sa 7:2, uz jedan remi.
       Ali Staunton je uvideo da je u šahu njegovo vreme prošlo...
       Ipak, ugled mu je ipak i dalje bio veliki u šahovskom svetu. Sa teškom mukom (i mnogo veštine) on je odbio ponudu Amerikanaca, koji su vrlo želeli da baš Staunton odigra meč sa mladim Morfijem.
       Svoj časopis je Staunton 1854. prodao, a vezu sa šahom održavao je kroz rubriku u „Illustrated London News“-a koji je vodio do smrti.
       Svoju literarnu delatnost posvetio je Šekspirovim delima. Po sporazumu sa izdavačima, braćom Rugle, pripremio je novo izdanje Šekspirovih drama i u tom poslu postigao je ogroman uspeh. Poboljšavanja tekstova bila su odlično izvedena, komentari stručni i svima razumljivi.
       Ova Šekspirova dela u obradi Stauntona izlazila su jedno za drugim od 1857 do 1860. godine.
       Kako se nikad, bar zvanično, nije utvrdilo ko je bio – Šekspir (ni tada ni sada!) šahisti zlobnici, kad je Staunton sve ređe (i slabije?) da igra šah, lansirali su vest – da je Staunton postao Šekspir, a Šekspir – Staunton?!
       Staunton se takođe bavio kulturnom istorijom svoje zemlje i 1865. izdao je značajno delo engleskim visokim školama.
       Staunton je izdao veliki broj šahovskih dela. Njegov „Šahovski priručnik“ (The Chess Players Handbooks“ doneo mu je malo materijalne koristi jer su ga izdavači prevarili i rukopis otkupili za malu sumu.
       Kroz čitavih 70 godina to preduzeće je izdavalo ovo Stauntonovo poznato delo, bez ikakvih izmena, kao da teorija u međuvremenu nije napredovala.
       Cesto se ističe da je Staunton začetnik moderne analize. Mnoga otvaranja on je temeljno istraživao i znatno unapredio teoriju. Može se reći da je on pionir današnje nauke o otvaranjima.
       Repertoar mu je bio raznovrstan.
       U meču protiv Sen Amana u Parizu Staunton je kao beli u šest partija otvorio igru sa 1. c2-c4, pa je tada ovo otvaranje privi put nazvano „engleskom partijom“. Primenjivao je kao beli dosta često otvaranje 1. d2-d4, pa čak 1. f2-f4, a od otvorenih igara najradije je birao italijansku i škotsku pariju.
       Kao crni ulazio je u sve zaplete otvorenih igara, dok u meču protiv Sen Amana na 1. e2-e4 odgovarao je isključivo sicilijankom.
       Protiv holandske odbrane uveo je za belog gambit, koji je i danas poznat pod njegovim imenom.
       Stauntonove partije svedoče da je on bio ne samo vrstan teortičar, već i dubok pozicioni igrač, prethodnik Štajnica, dr Taraša, dr Laksera i ćuvenih majstora sledeće generacije...
       Osnove pozicione igre on doduše nije razradio, ali ih je dobro upoznao i uspešno primenjivao. Za vreme Stauntonovog meča sa Sen Amanom, Kizericki je o njemu pisao:
       „Za Stauntonovu igru može da se kaže da je sebi dosledna, izvođenje figura mu je uzorno, on ima duboko razumevanje pozicije, brz pregled i vanrednu duhovnu mirnoću“.
       Ne samo Kizericki, već i drugi posmatrači meča sa Sen Amanom divili su se Stauntonovoj gvozdenoj energiji, staloženosti i hladnokrvnosti.
       Ali, posle teške bolesti 1844. godine Staunton se bitno izmenio, postao je nervozan i razdražljiv. U borbama sa svojim protivnicima bio je beskompromisan, a u svojoj šahovskoj rubrici isuviše pristrasan.
       U glosama partija i u opisima takmičenja nije ostavljao po strani ličnost igrača. Vešto, kao malo ko, umeo je mane svojih protivnika da oboji i da ih izvrne ruglu.
       Naravno da je takva rubrika rado bila čitana, pa čak i od onih koji nisu šahisti. Protivnici su sa svoje strane trudili da mu ne ostanu dužni, a Stauntonov neuspeh na prvom međunarodnom turniru u Londonu 1851. pričinio im je retko zadovoljstvo.
       Slab plasman na turniru u Londonu, koji je on sam organizovao, možda je jedino veće razoćarenje u đahovskom životu Howarda Stauntona.
       On je realno gledao na sve pojave, pa su mu zato razočarenja bila retka. Znao je da pravilno oceni svoju snagu, pa je zato i odbio susret sa Morfijem, svestan da u tom meču ne bi imao izgleda na uspeh.
       U društvu je Staunton bio nenadmašan kao sjajan pripovedač i kozer, znao je bezbroj zanimljivih anegdota, a takođe i citate iz Šekspirovih dela.
       Bio je oženjen udovicom, ali nije imao dece.
       Staunton je umro 22. juna 1874 od srčane kapi nad svojim pisaćim stolom, okružen rukopisima na kojima je vredno radio.
       Slučajnost je htela da je preminuo baš na rođendan Paula Morfija (rođen 22. juna 1837.)
       Smrću Stauntona Engleska izgubila majstora i pisca koji je slavu engleskom šahu proneo kroz čitav svet.

       London, 1853.
       BELI: STAUNTON
       CRNI: Levental 1:0
       (Italijanska partija)
      
       1. e2-e4 e7-e5
       2.Ng1-f3 Nb8-c6
       3.Bf1-c4 Bf8-c5
       4. d2-d3 .....
       (Ova varijanta italijanske partije naziva se „qiuco pianissimo“( najmirnija igra) za razliku od „quico piano (mirna igra), gde beli nastavlja sa 4. c3)
       4. ... Ng8-f6
       5.Nb1-c3 d7-d6
       6. h2-h3
       (Danas se na ovom mestu najčešće primenjuje Kanalov sistem sa nastavkom 6. Bg5 Na5 7. a3 Nc4: 8. dc Be6 9. Qd3 h6 10. Be3 Bb6 11. h3 Qe7 itd., što vodi do izjednačene pozicije. Igra se takođe i nastavak 6. Be3 na šta crni obično odgovara sa 6. ...Bb6)
       6. ... 0-0
       7. 0-0 Nc6-e7
       8. Bc1-g5 c7-c6
       (U želji da dobije otvorenu g-liniju za napad, crni slobodno dozvoljava da mu protivnik izmeni konja i udvoji pešaka. Ovo potpuno odgovara starim nazorima, ali bi možda i moderni strateg tako postupio s obzirom do preimućstva lovačkog para.)
       9. Bg5:f6 g7:f6
       10. d3-d4 .....
       (Staunton pravilno vrši udar u centru, jer je crni pretio sa 10. ...d5)
       10. ..... Bc5-b6
       11. Bc4-b3 Ne7-g6
       12. Nc3-e2 Qd8-e7
       13. Qd1-d3 Kg8-h8
       14. Ra1-d1 Rf8-g8
       15. Kg1-h1!
       (Sklanja kralja u ugao pošto je već pretilo 15. ...Bh3: Belome je rokadni položaj izvrgnut napadu, ali on ima dovoljno figura za odbranu.)
       15. ..... Bc8-e6
       16. d4-d5! .....
       (I ovaj nastavak pokazuje da se Staunton dobro razumevao u strategiju. On ne dozvoljava da crna pešačka gromada u centru dođe u pokret.)
       16. ..... c6:d5
       17. Bb3-d5: Ra8-d8
       18. c2- c4
       (Sada je crni u središtu potpuno blokiran. Da bi predusreo protivnika, Levental će morati da obnovi pokušaje sa napadom na beli rokadni položaj.)
       18. ......Qe7-d7
       (Preti žrtva lovca na h3)
       19. Nf3-h2 Ng6-h4
       20. g2-g3 Be6-h3:
       (Uzimanje ovog pešaka je bilo primamljivo, ali to dovodi do velikih zapleta.)
       21. Rf1-g1 Nh4-g6??
       (Teška, a verovatno i odsudna greška. Trebalo je odmah igrati 21. ...Bf2: i onemogućiti protivniku da dođe do poteza 22. g4. Posle ove greške Staunton će sada igru uzeti potpuno u svoje ruke.)
       23. g3-g4 Bb6-f2:
       23.Qd3:h3 Bf2:g1
       24.Rd1:g1
       (Beli je dobio dva lovca za topa i dva pešaka, što mu s obzirom na blokirani protivnički položaj daje veliko preimućstvo. Beli konjski par ima sada naročitu vrednost.)
       24. ..... Ng6-f8
       25. Nh2-f3 Nf8-e6
       26. Nf3-h4 Ne6-g5
       27. Qh3-f1!
       (Sada je slaba tačka f6 rak-rana crne pozicije i na nju će Staunton da usmeri svoj napad.)
       27. ..... Kh8-g7
       28. Ne2-g3 Kg7-f8
       (Pošto ne može da brani pešaka f6, Levental sklanja kralja na sigurnije polje.)
       29. Ng3-h5 Ng5-e4:
       (Zanimljiv pokušaj crnoga da načini zaplet. Posle eventualnog 30. Be4 Rg4 31. Rg4 Qg4: to bi mu zaista pošlo za rukom. Ali oprezni Staunton mu za ovo ne daje prilike.)
       30. Nh4-f5!
       (Karakteristično je za Stauntona kako u dobijenoj poziciji igra pažljivo i kako ne daje protivniku nikakve protivšanse.)
       30. ..... Ne4-d2
       (Ni dugi odgovori crnome ne pomažu. Na 30... Ng5 sledilo bi prosto 31. Nf6: Bezuspešnom konja crni pokušava da produži otpor.)
       31. Qf1-e2 Qd7-c8
       32. Qe2:d2 Rg8-g5
       33. Nh5:f6 Rg5:f5
       34. g4:f5 Qc8:f5
       35. Qd2-h6+ Kf8-e7
       36. Nf6-g4 Ke7-d7
       37. Qh6-h3! Kd7-c7
       38. Rg1-f1Crni predaje
       (Partija karakteristična za Stauntonov stil igre.)






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX