SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822685

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Višemesečna kriza na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu preti da se pretvori u haos
Radioaktivna koalicija Radoša Ljušića protiv akademika Mire Radojević
Piše: Vladan Dinić

       Na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu opet vri, a haos je pred vratima!
       Jedna grupa profesora, mahom skupljena s konca i konopca, među kojima su profesori Radoš Ljušić, Vlada Stanković, Nikola Samardžić i Dubravka Stojanović, na sve moguće i nemoguće načine, uz prećutnu podršku dekana, pokušavaju da spreče napredovanje u službi (nekima preti i otkaz!) dr Miri Radojević, odnedavno vanrednom članu Srpske akademije nauka i umetnosti, Milošu Koviću, Maji Nikolić, Nebojši Šuletiću...
       Pišu se peticije, pisma, podmeću nečasne radnje, a Ministarstvo prosevete mudro ćuti i – „nije odavde“.
       Miloš Ković, Mira Radojević, Nebojše Šuletić i Maja Nikolić optužuju kolege iz neformalne grupe da ih progone, vređaju, omalovažavaju, šikaniraju i da im ne daju da rade i napreduju!
       Dakle, trenutni višemesečni sukob na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu preti da preraste u pravi haos između čudno skrpljene koalicija, “s konca i konopca trećesrbijanaca” predvođenje profesorom dr Radošem Ljušićem uz basiranje Siniše Mišića, Nikole Samardžića i Vlade Stankovića, uortačenih s još nekolicinom nastavnika i članova fakultetske uprave, obrazovali su, sad već može da se kaže interesnu grupu koja na različite načine urušava Filozofski fakultet, time i sistem obrazovanja u Srbiji (uz ćutanje nadležnog ministarsta “koje nije odavde”) s jedne, i uglednih istoričara i časnih ljudi, profesora, akademika dr Mire Radojević, Miloša Kovića, Maje Nikolić, Nebojše Šuletića, s druge strane...
       Donedavno Radoš Ljušić, dok je bio prvi čovek Službenog glasnika i čovek od poverenja Aleksandra Vučića i glasnogovornik vadajuće SNS i bio u vlasti, a danas, posle očekivane i opravdane smene s funcije u “Službenom glasniku” grlati demokrata, zasad samo “jedan od pet miliona” (dokle, ko će ga znati?) – sad koristeći poslednje dane u radnom odnosu (koji mu je dvaput produžavan!) bi, da ostane upamćen – “a posle mene potop”!
       Radošu Ljušiću i njegovim, trenutnim, istomišljenicima, kolateralna meta je ugledna srpska pofesorka, naučnik i akademik Mira Radojević, kojoj Ljušić i “njegovi” nikako ne mogu da oproste da je nedavno postale akademik Srpske akademije nauka i umetnosti, ali...
       Radoš Ljušić, zapravo, nišaneći pomenute kolege, pre svega dr Miru Radojević, ne gađa njih, već jednog od najuglednijih srpskih akademika, profesora, doktora Vasilija Krestića i između ostalog, puca i u Srpsku akademiju nauka i umetnosti, kojoj (kao i Krestiću) ne može nikako da zaboravi – što on nije postao akademik?!
       Ali, ovo je, takođe, i sukob između dve politički različite struje nacionalne i “trećesrbijanske, u kojoj ova “treća Srbija” pokušava da istisne i, zasad, samo sa Filozofskog fakulteta odstrani ovu prvu – nacionalnu Srbiju?!
       Ovako naši sagovornici, ugledni akademici i profesori procenjuje krizu koja mesecima traje na Istorijskom odeljenju Filozofskog fakulteta, a koja je poslednjih meseci kulminirala kada je grupi profesora – Maji Nikolić, Nebojši Šuletiću i Miri Radojević onemogućeno napredovanje u viša zvanja.
       Dakle, danas Ljušićevi saradnici Suzana Rajić, Miloš Jagodić, Vlada Stanković i Dubravka Stojanović osporavaju izbor u zvanje Mire Radojević, dopisnog člana SANU, pod smešnim izgovorom, gotov grotesknim da nisu bili u mogućnosti da pročitaju njenu knjigu koja se pominje u referatu.
       Inače, ova knjiga može da se kupi u svakoj beogradskoj knjižari, ali...
       O ovoj vreloj “filozofskoj temi”, zapravo o bestijalnom ponašanju jedne neformalne grupe, ali odlično organizoavne, reporter “Svedoka” razgovarao je sa brojnim sagovornicima, akademikom dr Mirom Radojević, akademikom Ljubom Dimićem, profesorom dr Milošem Kovićem...a naravno i sa “metom svih meta Radoša Ljušića” – jednim od najumnihij Srba, akademikom Vasilijem Krestićem...
       Iako, uvek spreman da govori i piše za “Svedok”, akademik Vasilije Krestić, posle dužeg razgovora uputio nas je na pismo Odeljenja istorijskih nauka:
      
       * * * * *
      
       Dugom nizu problema s kojima se poslednjih godina suočava Odeljenje za istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a koji sve ćešće dospevaju u javnost, pripada i pokušaj osporavanja unapređenja Mire Radojević, vanrednog profesora i dopisnog člana SANU, u redovnog profesora.
       S obzirom na to da je sticanje ovog zvanja zasluženo i nesporno, najširi stručni i naučni krugovi izražavaju čuđenje i zgražavanje.
       Jer, profesorka Radojević je autor sedam knjiga, od kojih su dve napisane u koautorstvu, preko stotinu naučnih radova i jednog visoko vrednovanog udžbenika iz istorije za četvrti razred gimnazije.
       Učestvovala je na preko 50 naučnih skupova u zemlji i inostranstvu, bila gostujući predavač na Masarikovom univerzitetu u Brnu i Istorijskom fakultetu u Kursku, sarađivala sa brojnim kolegama iz evropskih univerzitetskih centara, predavala na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. .
       Osim toga, predsednik je Upravnog odbora Arhiva Jugoslavije, član Upravnog odbora Matice srpske i Upravnog odbora Srpske književne zadruge, član Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije i Uređivačkog odbora Srpskog biografskog rećnika, član redakcije Zbornika Matice srpske za istoriju i saradnik niza naučnih časopisa i odbora.
       Dobitnik je nagrade „Ilarion Ruvarac“, koju dodeljuje Matica srpska, Plakete Kolarčeve narodne zadužbine i Posebnog priznanja za doprinos nauci na 62. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.
       Najveće priznanje, međutim, dobila je od svojih studenata, koji su je kao jednog od omiljenih profesora odabrali za mentora 172 diplomska rada, 64 završna master rada i 12 doktorskih disertacija.
       Uprkos ovim pokazateljima prilježnog rada u nastavi i nauci, na Odeljenju za istoriju je od jedne iz grupe nastavnika izložena višegodišnjim pritiscima, izazvanim prevashodno doslednim otporom koji pruža sve radikalnijem narušavanju akademskih vrednosti i merila.
       Iz istog razlog se i njeno unapređenje u zvanje redovnog profesora još od oktobra prošle godine ometa zlonamernim optužbama, neutemeljenim i nestatutaranim prigovorima na pozitivan referat, stavljanjem proceduralnih prepreka i nespremnošću fakultetske uprave da je zaštiti od takvog nekolegijalnog odnosa.
       U pitanje se čak dovodi i njen dalji ostanak na Fakultetu.
       Smatrajući da su navedenim postupcima ugroženi pravo, interesi i dostojanstvo profesorke Radojević, Odeljenje istorijskih nauka joj daje punu podršku i istovremeno izražava protest zbog ponašanja svih vinovnika ovih događanja, nedopustivih u radu Filozofskog fakulteta, kao i bilo koje druge visokoškolske ustanove.
       Velika šteta je već učinjena, a na odgovornima je da postojeću situaciju razreše kako bi ona bila bar umanjena.
      
       * * * * *
      
       Pojedinci sa matičnog fakulteta pokušavaju da Miri Radojević ospore unapređenje u zvanje redovnog profesora, čime se dovodi u pitanje čak i njen ostanak na fakultetu, što smatramo nedopustivim navodi se u saopštenju akademika sa Odeljenja za istoriju SANU.
      
       * * * * *
      
       Novinari su, naravno, više puta pokušavali da čuju šta o događajima na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta misli dekan Miomir Despotović.
       On je, međutim, svaki put bio nedostupan za naša pitanja, a poslednji put je rečeno da je je dekan u inostranstvu.
      
       * * * * *
      
       Profesor dr Radoš Ljušić je nedavno u izjavi za “Večernje Novosti” odbacio navode da na Odeljenju za istoriju ima progona, uz tvrdnju da su referati koje je sastavila komisija istiniti.
       Neću nikoga da progonim na kraju radnog veka poručuje Ljušić, a na pitanje da li u svemu ovome, osim nauke, ima i politike, on je rekao:
       Ne postoji institucija u kojoj nema bar malo politike.
      
       * * * * *
      
       Profesor, dr Žarko Petković, šef Katedre za istoriju starog Rima, smatra da je dugogodišnja kriza na Odeljenju za istoriju izazvana opštom dekadencijom akademskog života.
       Generacija kojoj i sam pripadam ne samo da se nije pokazala sposobnom da održi dostojanstvo i ugled jedne tako neophodne društvene i naučne institucije kao što je Filozofski fakultet, već je svojim destruktivnim delovanjem dovela do toga da je naučni i nastavni rad na Fakultetu danas u drugom planu, kaže dr Petković, za „Novosti“.
       U prvom planu je aktivnost koja treba da otera „neposlušne“, a za druge aktivnost kojom se brane, čuvaju svoja radna mesta. Od karakteristika akademskog života na Odeljenju za istoriju, koje sam zapamtio iz vremena kada sam studirao ili kada sam se zaposlio, ostala je nekakva „poslušnost“, ali u pervertovanom obliku, poslušnost ko¬ja nije odraz poštovanja mlađih prema starijima, već poslušnost koja treba da „otkupi“ mlađe od maltretiranja ili odmazde starijih. To je poslušnost bez ljubavi i poštovanja.
       Petković ističe da se „krivica“ Mire Radojević, Maje Nikolić i Nebojše Šuletića sastoji u tome što su stali u odbranu Aleksandra Fotića kada je bio izložen bezakonju i bio oteran sa položaja vanrednog profesora.
       Novo odeljensko nepisano pravilo, naglašava Petković, ne dozvoljava da samostalno delujete prema savesti: moguća je samo slepa poslušnost, prihvatanje da glasate kako bi se sa Fakulteta izbacio neki neposlušnik:
       Inače, ako učinite suprotno, ako postupite po savesti, vi sami dobijate status neposlušnika, a onda se usov bezakonja obrušava na vas. Time se stvara novi krug preplašenih ljudi koji će ubuduće, iz straha da ne bi izgubili posao, dizati ruku kako im se kaže. Strah i poslušnost zamenili su sve ostale osobine koje bi trebalo da čine nastavnika, a na prvom mestu stradaju ljudi od intelektualne vrednosti i ljudskog poštenja.
       Petković na kraju kaže da se plaši da će naša deca biti u istoj situaciji u kojoj su bili naši preci pre više od stotinu godina.
       Ako budu hteli da steknu znanja na univerzitetskom nivou, moraće da se zapute u Beč, Berlin, Pariz, Ženevu, Lajpcig. Time će biti i ostvaren nečiji cilj. A nama će ostati Fakultet, diplome, doktorati, profesure kao prazne reči, kao besmislene grobnice naše nesposobnosti, oholosti, gluposti, sujete, naglašava Petković.

Istoričar Miloš Ković, vanredni profesor Filozofskog fakulteta:
Ovo nije atonomija univerziteta, nego čisto bezakonje i progon
       U autorizovanoj izjavi za Svedok, vanredni profesor Filozofskog fakulteta piše:
       “Bezakonje i progoni na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu traju godinama.
       Metod je jednostavan. Za razliku od redovnih profesora, vanredni profesori i docenti su zaposleni na određeno vreme, pa na svakih pet godina prolaze kroz izbor ili reizbor u zvanja, pri čemu potpisuju nove Ugovore o radu.
       Klika sa Odeljenja za istoriju, čije su neformalne vođe Radoš Ljušić, Nikola Samardžić, Vlada Stanković, Siniša Mišić, čeka da istekne tih pet godina, a onda nameće svoje poslušnike za članove komisija, koji pišu referate o naučnom i pedagoškom radu svojih kolega.
       Nauka i nastava su, međutim, poslednje što njih zanima. Kljućno je u kojoj meri ste poslušni i spremni da izvršavate njihove naloge.
       Pozadina progona je, u to sam uveren, politička, jer vođe ove klike spaja autošovinističko, haško, natovsko tumačenje srpske istorije.
       Uspeli su, tako, da iz nastave odstrane Aleksandra Fotića, jednog od naših vodećih osmanista, samo zato što se Nikola Samardžić okrenuo protiv njega.
       Sada sa posla izbacuju kolege koji su odbili da glasaju za proterivanje Fotića. U međuvremenu, do danas, kroz njihovu šibu i pokušaje da nas ostave bez zvanja prošli smo Đorđe Bubalo, Žarko Petković, Nebojša Porčić i ja.
       U ovom trenutku pokušavaju da na takav način sa Fakulteta proteraju čak troje naših kolega, Miru Radojević, Nebojšu Šuletića i Maju Nikolić.
       Kuriozitet je u tome da je o radu Mire Radojević, dopisnog čana SANU, napisan pozitivan referat, ali oni na sve načine sprečavaju da se on usvoji.
       U tom nečasnom poslu, osim nabrojanih, posebno su se istakli Miloš Jagodić, Suzana Rajić, Dubravka Stojanović, Radivoj Radić i Vladan Gavrilović, inače zaposlen na Univerzitetu u Novom Sadu, ali uvek spreman da učestvuje u progonima svojih beogradskih kolega.
       Među njima imate polupismene ljude i notorne plagijatore. O tome je već pisano, čak i u stručnim časopisima, ali na to niko ne reaguje.
       Radošu Ljušiću, simbolu svih posrnuća Univerziteta u Beogradu koji, pored ostalog, više od 20 godina nije održao ni jedan čas, već dva puta produžen je radni vek, jer nije hteo u penziju.
       Kada se o tome odlučivalo, na Veću i u medijima je tvrdio da BIA hoće da ga penzioniše, zato što je slobodoljubiv i pravdoljubiv. Sada vreme koje mu je na Fakultetu preostalo troši tako što progoni Nebojšu Šuletića i Miru Radojević.
       Svih ovih godina, uprkos našim molbama, Ministarstvo prosvete ni prstom nije maklo da bi zaustavilo ove progone.
       Danas, kada jedna klika sa posla izbacuje troje profesora Filozofskog fakulteta, uprkos javnom skandalu koji je prešao sve granice, jer o ovome su pisali Politika, Novosti, Pečat, Svedok i niz drugih medija, Ministarstvo prosvete se ne oglašava ni jednom jedinom rečju. Izgleda da su tamo saglasni sa tvrdnjama nasilnika sa Filozofskog, po kojima „autonomija Univerziteta“ znači pravo da, uprkos univerzitetskim zakonima, pravilnicima i statutima, progonite i sa posla izbacujete one koje vas nadvisuju po svim akademskim i ljudskim standardima.
       Važno je reći da se to čini protiv volje studenata i profesora Filozofskog fakulteta. Preko 160 studenata potpisalo je imenom i prezimenom prigovore na sramne referate kojima se, uprkos naučnim i pedagoškim postignućima, vređaju njihovi profesori.
       Naše kolege, članovi Izbornog veća, glasaju protiv sopstvenog unapređenja, da ne bi dozvolili progon članova Odeljenja za istoriju.
       Bivši dekan Vojislav Jelić, bivši v. d. dekana Danijel Sinani i današnji dekan Miomir Despotović, naime, u dogovoru sa klikom, uporno odbijaju da sporne tačke dnevnog reda naših Izbornih veća odvoje od nespornih, čime bi se omogućilo da se izbori u zvanje ostalih kolega odvijaju bez smetnji.
       Oni uporno, već godinama, prisiljavaju članove Veća da glasaju o prihvatanju ili odbijanju celog dnevnog reda.
       Profesori Filozofskog fakulteta, članovi Veća, pošto znaju da bi usvajanje, pa čak i odbijanje sramotnih, negativnih referata značilo izbacivanje njihovih kolega sa posla, glasaju protiv dnevnog reda i sopstvenih unapređenja. Na taj način ova klika ucenjuje profesore Filozofskog fakulteta i blokira rad Izbornog veća.
       Mi nećemo odustati i branićemo svoje kolege svim sredstvima. Ovo beskrupulozno nasilje i ovaj javni skandal može i mora da zaustavi samo Ministarstvo prosvete.
Miloš Ković:
Klečanje pred Nemačkom
       Politički program Radoša Ljušića se, recimo, iscrpljuje u klečanju pred Nemačkom. Po mom mišljenju, svima poznate afilijacije Nikole Samardžića možda bi mogle da nam kažu ponešto o tome ko bi i zašto želeo da „promeni svest“
       Odeljenja za istoriju i, u budućnosti, celog Filozofskog fakulteta. Ključno pitanje je ko će nam i kako pisati istoriju, kaže Ković.
Nema progona od 1975.
       Radoš Ljušić kaže da na Filozofskom fakultetu nema progona, i to od 1975. godine, kada je izbačeno osam profesora.
       Radoš Ljušić negira da ima progona i tvrdi da su referati istiniti:
       To su javni dokumeti, svako može da ih vidi, o njima odlučuje nastavno-naučno veće, pa Senat.
       Ljušić, koji je bio u komisiji koja je pisala referat za Nebojšu Šuletića, ističe da su ga potpisala četiri od pet profesora i da stoje iza svojih potpisa.
Radoš Ljušić
       Naši sagovornici navode za primer baš Radoša Ljušića koji je, s druge strane, zbog navršenih 65 godina trebalo da ode u penziju 2015, ali mu je tada, po drugi put produžen ugovor o radu 2018.
       Oni to ovako objašnjavaju:
       To je učinjeno pod izgovorom da on izvodi nastavu na osnovnim studijama, iako nije održao čas studentima skoro dve decenije! Tokom ove procedure Ljušić je vršio pritisak na Nastavno-naučno veće, tvrdeći da obaveštajna služba pokušava da utiče na tok glasanja?!
       Zato su, valjda, njegovi saradnici predlagali da se produženje Ljušićevog ugovora o radu ne odobrava na proceduralan, pravilnikom predviđen način glasanjem već „aklamacijom“.
Maja Nikolić:
Referat pun uvreda i omalovažavanja
       Među profesorima koji su se našli na meti kolega je Maja Nikolić. Ona tvrdi da je referat koji su kolege sa „suprotne strane“ napisale o njoj, povodom izbora u više nastavno zvanje, prepun izmišljotina, uvreda i omalovažavanja.
       Moj izbor žele da onemoguće potpisnici referata čija je svrha moje odstranjivanje sa radnog mesta. To su prof. dr Vlada Stanković, prof. dr Radivoj Radić i dr Nada Zečević. Od 2015. dvojica pomenutih profesora nastoje da umanje moju ulogu na Katedri za istoriju Vizantije, na kojoj sam zaposlena 16 godina. Razlog se nalazi u činjenici da sam nekoliko puta glasala suprotno njihovim željama, kaže docent dr Maja Nikolić.
       Ona pojašnjava da referat sadrži i niz neistina i prikrivanja njenih naučnih rezultata, poput tvrdnje da nije bila mentor na doktorskim studijama niti član komisija za odbranu doktorata.
       Potpisnici referata tvrde i da sam u koautorskom tekstu plagirala doktorsku tezu koleginice koautora, iako je tekst objavljen pre odbrane njenog doktorata ističe Maja Nikolić. Referat je potpisalo samo troje navedenih od ukupno pet članova komisije.
       Proganjani kažu da su se obraćali pravnim službama Fakulteta i Univerziteta, univerzitetskom ombudsmanu, rektoru, Ministarstvu prosvete i svi su “pokušavali da pomognu”:
       Uz pozivanje na autonomiju Odeljenja, progoni su se pojačali. Mi moramo da sledimo utvrđene univerzitetske procedure. Na kraju, javnost i sud ostaju jedini oslonac građanina koji neće da trpi nasilje.
       Maja Nikolić smatra da bi najpre trebalo da reaguje dekan Filozofskog fakulteta, kao i ostale nadležne instance Univerziteta u Beogradu, a možda i država.
Otkaz
       Docentima dr Maji Nikolić i dr Nebojši Šuletiću njima preti izbacivanje sa fakulteta!
       Jer, Komisija koja je trebalo da napiše referate o izboru sastavila je izveštaje u kojima su oni negativno ocenjeni.
       Dakle. ukoliko bi Naučno-nastavno veće prihvatilo te izveštaje, oni bi dobili otkaz...Ukoliko bi ih odbacilo istekla bi im zvanja i oni bi opet -izgubili posao.
       Jedino rešenje za njih bilo bi ponovno raspisivanje konkursa i izbor nove komisije!
       Samo nastavnici koji su stekli zvanja redovnih profesora zaključuju s fakultetom trajne ugovore o radu, a ugovori nastavnika s nižim zvanjima važe pet godina pojašnjavaju nam na Fakultetu.
       Da li će ugovori biti obnovljeni ili ne, zavisi od izveštaja koje izbornim telima univerziteta podnose redovni profesori!
       Sistem izbora u akademska zvanja je, dakle, utemeljen na pretpostavci da su redovni profesori časni ljudi s nespornim naučnim autoritetom, koji se u vođenju nastavne, naučne i kadrovske politike rukovode interesima struke i akademske zajednice.
       U slučaju da neko od njih odluči da zloupotrebi ovo pravo i podnese neistinit izveštaj, sistem ne sadrži mehanizam koji bi štitio interese struke od štetnih posledica takvih zloupotreba, a još manje progonjene?!
       Da li se upravo to sad događa na Odeljenju za istoriju?
       Jer, kako trenutno izgleda, a i po mišljenju mnogih sagovornika, četvorica redovnih profesora i šefova katedri Radoš Ljušić, Siniša Mišić, Nikola Samardžić i Vlada Stanković udruženi s još nekolicinom nastavnika i članova fakultetske uprave, obrazovali su, navodno, interesnu grupu koja na različite načine tumači svoju moć koju ima....
       Na Filozofskom se javno šapuće da je pomenuta grupa profesora „isključivo iz ličnih razloga“ svojevremeno iz nastave odstranila jednog od najboljih osmanista Aleksandra Fotića kršeći načela akademske etike.
Podrška kolega i studenata
       Maja Nikolić i Nebojša Šuletić ponosni na činjenicu da su kolege s drugih studijskih grupa stale uz njih, a naročito što ih je javno podržala grupa od oko 160 studenata.
       Smatramo, nažalost, da to nije dovoljno za konačno rešenje problema, i da će interesna grupa zloulotrebljavati prava koja im poklanjaju ustanove obrazovnog sistema sve dok bude znala da zbog neprofesionalnog odnosa prema svojim radnim obavezama neće trpeti nikakve posledice.
Akademik Ljubodrag Dimić:
Uništavaju ljude, razaraju institucije
       Akademik Ljubodrag Dimić, s kojim smo se čuli i razgovarali, ocenjuje da je Mira Radojević izložena progonu na Filozofskom fakultetu, kao i dvoje mlađih kolega Maja Nikolić i Nebojša Šuletić.
       Progon Mire Radojević je, ne slučajno, dobio na intenzitetu od trenutka njenog izbora za dopisnog člana SANU. Sada joj se osporava pravo izbora u zvanje redovnog profesora. Lični, a ne profesionalni razlozi, onemogućavaju izbor ovog uglednog naučnika u zvanje koje po svim akademskim normama zaslužuje i prete joj udaljavanjem sa Filozofskog fakulteta.
       Osobu vrhunskog kvaliteta možda možete omesti izmišljenim proceduralnim primedbama i odložiti njeno napredovanje na mesec ili dva, možete je povrediti kao čoveka, ali joj ne možete oduzeti dostojanstvo i rezultate koje je u nauci postigla.
       Pokušaji osporavanja njenih naučnih rezultata u funkciji su uništavanja ljudi i razaranja institucija. To ne treba dopustiti.
Neformalna moć
       Kako tvrde Maja Nikolić i Nebojša Šuletić u medijima, Ljušićeva grupa pokušava da ojača svoju neformalnu moć na fakultetu i da sve „one koji kritikuju njihov način vođenja Odeljenja za istoriju ukloni iz kolektiva prema obrascu koji je primenjen u slučaju Aleksandra Fotića.
       Bez ikakvog stručnog razloga su opstruirali procedure za izbor u zvanje Đorđa Bubala, Miloša Kovića i Žarka Petkovića. Sada prave spletke protiv Mire Radojević, dok su u procedurama za naše izbore sastavili negativne referate, koje su utemeljili na neistinama i uvredama ističu Maja Nikolić i Nebojša Šuletić.
A šta kaže akademik Mira Radojević?
       Protiv mene je na delu “radioaktivna koalicija” predvođena Radošem Ljušićem. Ali, da Vam kažem, on ne ganja mene, ja sam ovde kolateralna šteta, on se obračunava sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, sa akademikom Vasilijem Krestićem, iz nerazumljivih pobuda, iako mogu da ih naslutim, kaže u eksluzivnom razgovoru za “Svedok”, ugledni naučnik i vanredni akademik SANU, profesor dr Mira Radojević.
       Svedok: Ne razumem, šta je to sporno da i Vas, pored nekolicine drugih, očito ta neformalna grupa – šikanira, blati i na sve načine pokušava da Vas najuri s fakulteta?
       Mira Radojević: Radoš Ljušić očito voli da gospodari, da se za sve pita i odlučuje. I za šta je nadležan i za šta nije... On, ovim što sad radi sa svojim ljudima, očito, pokazuje da ima neki lični problem! Da li je to SANU, da li Vasilije Krestić, da li što nije postao akademik, ili je nešto drugo, to pitanje nije za mene istoričara, već za nekog drugog.
       S: Sam sastav te, kako rekoste, radioaktivne koalicije, bar meni, iako mnoge od tih ljudi poznajem, dosta je čudan? Imam utisak da čak i nisu svi iz iste političke opcije, iz istog šinjela, ali da “duvaju” iz sebi znanih razloga u istu tikvu?
       M.R: Ovde, gde pokušavaju da vladaju ljudima, nemaju mnogo razlika, ali slažem se da nisu svi iz iste politilčke opocije. Ali, bar vlast, volja za vladanjem po svaku cenu, mešetarenje, nametanje volje, nepriznavanje tuđeg rada i veličajući svoj, ipak je nekakva zajednička crta. A i lako se usaglašavaju, jer im je cilj isti – da vladaju ljuidima.
       S: Uz ove koji se u javnosti pominju, ima naravno i drugih, koji ih u stvaranju rasula i širenuju zle krvi na Fuilozofskom fakultetu, svojski podržavaju?!
       M.R: Nisu oni jedini, ali su najistureniji, mada imaju saigrače, sa strane koji to rade valjda po principu – “što gore-to bolje”. Mogla bih i da ih imenujem, ali oni znaju ko su i šta su, kao što i ja znam i ko sam i šta sam i koliko sam napora uložila u svoj rad da bih dostigla ovo što sam postigla i što nameravam dalje da radim. Moja brojna dela nisu nikakva tabu tema, moji javni nastupi su zaista javni, ni od koga se ne krijem i nemam šta da krijem. Cujem i kakve, često, morbidne stvari o ljudima lansiraju, ali oni koji me znaju, znaju da su sva ta podmetanja, mešetarenja neistinita i van pameti. Uostalom, zašto sam ja kriva đto Radoš Ljušić nije akademik, iako on verovatno on za sebe smatra da je trebalo da bude?! Ako nekog drugog smatra da je odgovoran, neka proba s tim ljudima da se – spori. Ovako, on malteretira mene kao kolateralu, a nišani nekog drugog. To ne priliči čoveku koji dogodije, po sili zakona, mora u penziju, iako mu je dva puta produžavano pravo na rad.
       S: Da se, na trenutak, vratimo neprincipijelnoj koaliciji. Recimo Dubravka Stojanović se često sprda sa Srbijom?! Metamorfoze Nikole Samardžića i vrapcima su poznate...?
       M.R: Za Dubravku niste precizno rekli, ona često seiri nad Srbijom! Evo, sad nešto razmišljam, ipak su oni različitih političkih opcija, ali imaju i nešto – zajedničko: volju da vladaju i da šikaniraju ljude. I to, da rad uopšte nije važan, kolikom oni cene slepu poslušnost...
       S: Pominju se razni datumi, konačne odluke, te 11., pa 18.-ti april, te 16. maj, a nekim Vašim mlađim kolegama, vanrednim profesorima, pa u neku ruku i Vama preti, ne daj Bože i otkaz?!
       M.R: Pa, ne bojim se ja, baš da ću ostati bez posla, ali priznaćete, nije Vam prijatno da vas mesecima neko šikanira, a plus što Vi niste prava meta!
       S: Cujem, da je na Filozofskom pokušavano da se formira grupa na engleskom jeziku?!
       M.R: Dobro ste čuli, to je bio pokušaj da se unutar državnog napravi privatni fakultet za obrazovanje kadrova za nevladine organizacije! Neverovatno zvuči, ali bio je pokušaj, ali na sreću nije uspeo... Ali, ko zna?!
       S: Vas su, koliko se sećam, proglašavali i “nedićevcem?!”
       M.R: Naravno, ali to su nebuloze, ja sam istoričar, ali izgleda nekima smeta da je nekima Srbija važna i patritizam. To bi, izgleda, po nekima trebalo istisnuiti iz srpskog jezika, srpske istorije i tradicije...
       S: Vidim da su se i studenti organizovali, da se pišu peticije protiv šakaniranja Vaših kolega, ali da je podrška naglo porasla kada su studenti videli i Vaše ime na spisku za odstrel?!
       M.R: Zaista mnogo ljudi, studenata, profesora i kolega je potpisalo peticiju podrške, a stigla je i podrška iz Moskve. To mi je, naravno drago, ali od toga ne nameravam da pravim nekakav politički i naučni profit. Ja sam Mira Radojević! Ko me zna, zna i ko sam i šta sam, ko ne zna – možda može i da nasedne na ovakve blamaže koju lansira radioaktivna koalicija. Ali, nadam se da će uvek u Srbiji biti profesora koji će objašnjavati našu istoriju, a ne prenositi istoriju koju pišu neki drugi. Ima i biće i takvih pokušaja, ali – “no pasaran”!
       S: Kakav rasplet očekujete?
       M.R: Uspešan!
       S: I na kraju, čujem da su pritiskali i štampariju u kojoj su štampali neku Vašu knjigu?
       M.R: Da čovek ne poveruje, ali jeste. bilo je i toga...
      
       * * * * *
      
       PS: Koliko god ovake, rekao bi “selevačke ...” delovale nestvarno, ovo su samo neki fragmenti iz višemesečnih nesuglasica, blago rečeno, na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
       Šikaniranje ljudi, podmetanja, neformalni centri moći, vlast po svaku cenu, samo su neki od manira radioaktivne koalicije.
       Mislimo da je poslednji čas da se oglasi nadležno ministarstvo prosvete i da prekine po svaku cenu bezrazložno proganjanje ljudi, pogotovo časnih i uglednih ljudi... A akademik Mira Radojević, profesori Miloš Ković, Maja Nikolić, Nebojša Šuletić to – jesu!






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX