SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822814

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

„Svedok“ u kući Carlsa Darvina, osnivača teorije evolucije
Luksuzan život u Daun hausu
Piše: Milan Dinić - London

       Carls Darvin (1809-1882), britanski prirodnjak, biolog i geolog najpoznatiji je po svom doprinosu teoriji evolucije u delu „Poreklo vrsta“ objavljenom 1859. godine. Kuća u kojoj je živeo sa porodicom – „Daun haus“, u selu Daun jugoistočno od Londona – predstavlja naučni i istorijski dragulj u kome je Darvin napisao svoje najveće naučno delo koje će imati revolucionarni uticaj na društvo i pitanje postanka čoveka i uloge religije.
       Darvin je u Daun hausu živeo četrdeset godina, od 1842. kada se tu doselio sa suprugom i dvoje dece, pa do smrti 1882. U vreme kada se Darvin doselio, selo je imalo tek 500 stanovnika. Danas, ono ima nekoliko hiljada žitelja. Iako je udaljeno više od sat vremena vozom i autobusom od centra Londona cena kuća se kreće od pola miliona funti pa naviše, što je prilično visoko imajući u vidu udaljenost od centra grada. Pored Darvina, selo je poznato po tome što je u njemu rođen Najdžel Faraž, nekadašnji vođa Parije za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) koji je jedna od najzaslužnijih osoba za Bregzit.
       Carls Darvin je bogataško dete a kuću mu je kupio, naravno, otac, koji je bio dobar investitor za ono vreme i novac zaradio tako što je blagovremeno uložio u razvoj železnica.
       Za razliku od preduzimljivog oca, Carls Darvin nije bio dečko koji obećava. Rani pokušaji oca da natera Carlsa da uči školu i završi fakultet bili su bezuspešni. Medicinu – koju je upisao na Univerzitetu u Glazgovu na nagovor oca – napustio je brzo jer nije dobro podnosio krv a samu nastavu je smatrao dosadnom. Potom je otišao na Krajst koledž u Kembridžu gde se bavio filozofijom i prirodnim naukama. Ključni trenutak u Darvinovom životu desio se 1831. kada je dobio poziv da se pridruži ekspediciji na brodu „Bigl“ pod komandom Roberta Ficroja.
       Ovo putovanje koje je trajalo oko pet godina i tokom koga je brod obišao čitavu planetu, imalo je ključan uticaj za formiranje Darvinove teorije evolucije.
       Kao i gotovo sva bogataška deca, Darvin nije morao da brine za životne troškove. Kuću je renovirao po potrebi, dodajući delove i povećavajući imanje na kojem je čuvao biljke i vršio istraživanja. Kuća je imala nekoliko soba i kupatila, veliku kuhinju kao i prostorije za odmor, čitanje i igru.
       Sa suprugom Emom – koja mu je inače bila rođaka, štaviše, prvo koleno(!) – imao je desetoro dece! Viktorijansko doba je bilo poznato po brojnim društvenim i porodičnim krutostima i stegama u ponašanju, a deo toga je bio i odvojenost roditelja od dece koje su uglavnom podizale dadilje (jedan od takvih primera je, recimo, Vinston Cerčil). Darvinovi su, međutim, bili ispred svog vremena i bili su veoma ležerni roditelji: deca su se uvek igrala u kući, na jednom od stepenika je čak bio i tobogan a na spratu su deca igrala kriket (što, uostalom, govori i kolika im je kuća bila!). Dosta govori i detalj da je jedan od Darvinovih sinova kao desetogodišnjak sam, na konju, išao 25 kilometara da obiđe rođaka u jednom drugom selu i na pola puta sam išao u pab i naručivao šta će da jede. Takođe, sva Darvinova deca imala su tutore u kući a Ema i Carls su podstrekivali decu da imaju hobije i razviju različita interesovanja. U starosti, Darvin se oslanjao na savet i pomoć dece o pitanjima o kojima nije znao mnogo, što je tada – a za mnoge i danas – redak slučaj.
       Po povratku sa puta oko sveta brodom „Bigl“, Darvin se posvetio pisanju svog kapitalnog dela „Poreklo vrsta“, koje je objavljeno 1859. i to posle dvadeset godina odlaganja! Darvinova tvrdnja da je čovek nastao od majmuna je i tada (a za mnoge i danas) veoma kontroverzna. Objavljivanje ovog dela je dugo odlagano jer je Darvin strahovao od kritika naučne zajednice. Uostalom, to je bio i jedan od razloga njegovih čestih bolesti: supruga Ema je verovala da su česte mučnine, glavobolje i povraćanja odraz psihičke izmorenosti i opterećenosti strahom od osude naučne zajednice kojoj je Darvin pripadao.
       Ključni rad na knjizi „Poreklo vrsta“ bio je u njegovoj radnoj sobi – „study“, kako to Englezi kažu, koja je bila na prvom spratu kuće. Tu su bile najvažnije knjige, materijali koje je prikupio tokom svojih putovanja kao i brojna pisma u kojima je razmenjivao ideje sa vodećim naučnicima 19. veka.
       U vreme kada se pripremao da objavi knjigu, Darvinu je pisao Alfred Rasel Volis koji je posle osam godina istraživanja u jugoistočnoj Aziji došao do istih zaključaka i teorije kao Darvin! Volis je Darvinu poslao svoje nalaze i teze, moleći ga za mišljenje. Ovo je Darvina zabrinulo i – budući da su teze obojice naučnika bile gotovo identične – strahovao je da bi objavljivanje „Porkela vrsta“ – pored osude i kritike, moglo da naiđe i na optužbe da je reč o plagijatu. Darvin je stvar rešio tako što je i svoje i one koje je sastavio Volis prosledio naučnim krugovima na razmatranje. Sa Volisom je stupio u kontakt i objasnio o čemu se radi. Za razliku od Darvina kome novac nije bio problem, Volis se izdržavao do svog naučnog rada i morao je da prodaje mnoge od prirodnih eksponata koje je pribavio, kako bi opstao. Stvar je prevagnula na kraju u korist Darvina koji nosi titulu osnivača teorije evolucije, a dvojica naučnika su ostala u dobrim odnosima do kraja života.
       Kuća Daun haus kojoj je Carls Darvin živeo i radio delimično je restaurirana da izgleda onako kao u vreme kada je u njoj bio veliki naučnik sa svojom porodicom.
       Posle Darvinove smrti porodica je kuću stavila na prodaju, početkom 1900-tih. Kuću je uočio jedan ugledni lekar koji je, shvativši da je to zapravo dom Carlsa Darvina, kupio celo imanje i poklonio ga Britanskom lekarskom društvu. Kuća je prvi put kao muzej otvorena 1920-ih i tada je porodica donela deo originalnog nameštaja koji je Darvin koristio i koji je i danas tu.
       Kasnije je kuća prešla u ruke Prirodnjačkog muzeja da bi na kraju – i to u dosta oronulom stanju – bila predata na upravljanje trastu „Ingliš Heritidž“ („Englesko nasleđe“) koje vodi računa o javnim dobrima u Britaniji kao što su znamenite kuće, dvorci, tvrđave i drugi spomenici.

Kako je Darvin odlučio da li da se ženi ili ne:
Žena svakako bolja od psa
       Para na paru ide, kaže narod. To je očito i u slučaju Carlsa Darvina koji je oženio svoju rođaku Emu a koja je došla iz porodice Vedžvud, čuvene britanske loze poznate po proizvodnji skupocenog porcelana.
       Međutim, ono što je zanimljivo jeste način na koji je Darvin razmatrao da li uopšte da se oženi?!
       Kada mu je bilo 29 godina, 1838., sastavio je listu koja je imala dva dela. Na jednom delu su bili razlozi „za ženidbu“ a na drugom razlozi „protiv ženidbe“. Na kraju su prevagnuli razlozi „za“, a evo šta stoji u listi, koja je inače izložena u kući Daun haus:
      
       Razlozi za ženidbu:
      
       - Deca – (ako to odgovara Bogu)
       - Stalni saputnik (i prijatelj u starosti) koji će biti zainteresovan
       - Predmet za obožavanje i igru – bolje od psa svakako
       - Kuća, neko da brine o kući
       - Zadovoljstva muzike i razgovora sa ženom
       - Stvari dobre za zdravlje
       - Prinuda da se imaju odnosi, ali gubitak vremena
      
       Protiv venčanja:
      
       - Nema dece, (nema drugog života), nema bilo koga o kome ćeš brinuti u starosti
       - Koja je korist od rada bez simpatija bliskih i dragih prijatelja – koji su bliski i dragi do starosti, izuzimajući rođake
       - Sloboda da se ide kud god poželiš
       - Razgovor sa pametnim ljudima u Klubovima
       - Nema prisile da se posećuju rođaci i da se baviš trivijalnostima
       - Imati muke s decom
       - Moguće svađe
       - Gubitak vremena
       - Nemogućnost da se provedu večeri u čitanju
       - Anksioznost i odgovornost
       - Manjak novca za knjige
       - Ako se ima mnogo dece onda mora da se radi mnogo, ali to može biti loše za zdravlje
       - Možda se mojoj ženi neće svideti London; onda je to osuda na progon i degradaciju u besposlenu budalu
Da li je Darvin verovao u Boga?
       Darvinova teorija evolucije i danas je kost u grlo za mnoge i predstavlja polje sukoba i polemičkog saplitanja između vernika i onih koji sebe smatraju prosvećenima. Međutim, sam Darvin je po tom pitanju bio na žici: iako je rekao da ne veruje u Bibliju i Hrista, u teoriji evolucije ostavio je prostora za Stvoritelja, izvor koji je stvorio sve na početku.
       Muzej u Daun hausu takođe ima i deo izložbe posvećen Darvinovim savremenicima i naučnicima koji su uticali na formiranje njegovih stavova.
       Tu su poznata imena kao što su ekonomista Adam Smit (koji je idejni začetnik ekonomskog liberalizma), Tomas Maltus (koji je poznat po teoriji o smanjenju/povećanju broja stanovnika kroz manjak/višak hrane), botaničar Džon Hanslou (koji je imao ključni uticaj na naučni put Darvina), ali i sveštenik Vilijam Pejli koji je verovao da je svet proizvod plana „Velikog stvoritelja“.
Zloupotreba Darvina
       Darvinova teorija evolucije naširoko je razmatrana i korišćena. Iako je dala veliki doprinos nauci, teorija je poslužila i kao osnova za socijalni darvinizam, odnosno tezu da su neki ljudi naprosto inferiorni a drugi nisu. Iz toga je kasnije proistekla eugenika – teorija da je moguće napraviti savršenog čoveka tako što bi se određene rase ili etničke grupe genetski izbrisale.
       Zanimljivo je da je autor ove teorije bio Darvinov rođak, Francis Galton.
       Sam Darvin odbio je da podrži ove i slične teorije, naglašavajući da se teorije iz prirodnjačkih nauka ne mogu primeniti na tumačenje društvenih događaja.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX