SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822759

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Beograd oprezno priprema mere za pokretanje međunarodne arbitraže zbog nelegalnih taksi Prištine
Sudski spor u vezi sa Kosovom, ili kontramere Srbije?!
Piše: dr Dejan Jovović

       Iz vlade se proteklih dana čulo da Srbija razmatra da pokrene međunarodnu arbitražu zbog taksi koje je na srpske i BiH proizvode uvela Priština novembra prošle godine.
       Ova vest je išla uporedo sa najavom da Nemačka i Francuska imaju pripremljen koordinisani plan da nađu brzo rešenje za kosovsko pitanje kojim bi se ova tema zatvorila, prema svim dostupnim informacijama, na štetu Srbije.
       CEFTA sporazum, kao jedinstveni multilateralni sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, odnosno krovni i osnovni sporazum za sedam članica u regionu, koji definiše trgovinu i ekonomske odnose, predstavlja najbolju prizmu za razmatranje kakvu perspektivu imaju relacije među svim političkim činiocima u ovom delu sveta jer, ako ne uspemo ni oko novca i trgovine da se dogovorimo, još teže ćemo se dogovoriti oko neke nove „međusobne ljubavi“.
       Srbija je ispunila sva pravila CEFTA sporazuma, obraćajući se Sekretarijatu ove institucije po pitanju pronalaska rešenja za uvedene prištinske takse. Poštujući CEFTA sporazum, Vlada Srbije se 27. novembra prošle godine - šest dana posle uvođenja prištinskih taksi od 100 odsto na robu iz centralne Srbije i BiH - obratila Sekretarijatu CEFTA sa zahtevom za direktne konsultacije u okviru Zajedničkog komiteta. Zahtev je poslat i UNMIK, kao potpisniku za teritoriju KiM, a takođe i generalnom sekretaru UN.
       Valja podsetiti da su separatističke vlasti u Prištini, zapravo, počele sa uvođenjem taksi 6. novembra prošle godine, kada su one do 21. novembra iznosile 10 odsto. Kada se ovaj broj „Svedoka“ bude pojavio na kioscima (utorak, 23. april) biće tačno 153 dana od kada srpska roba ne može na Kosovo.
      
       Prednosti i mane CEFTA sporazuma
      
       CEFTA sporazum predviđa da, ukoliko se ne pokrenu zajedničke konsultacije ili ne reši problem za 90 kalendarskih dana (što je u slučaju prištinskih taksi bilo čak 25. februara), članica (Srbija) može da pokrene postupak pred Arbitražnim sudom (čl.43.CEFTA), što bi bio prvi put u njenom dosadašnjem funkcionisanju.
       Naime, u ovom članu CEFTA sporazuma piše „da sporove između strana koji nastanu posle stupanja na snagu Sporazuma i koji se odnose na tumačenje i primenu prava i obaveza po ovom Sporazumu, a koji se ne reše direktnim konsultacijama u okviru Zajedničkog komiteta u roku od 90 kalendarskih dana od datuma prijema zahteva za održavanjem konsultacija, može da uputi na arbitražu bilo koja strana u sporu putem pismenog obaveštenja upućenog drugoj strani u sporu. Primerak ovakvog obaveštenja se šalje svim stranama u Sporazumu. Kada više strana zahteva predaju spora arbitražnom sudu sa istom stranom i u vezi sa istim pitanjem, treba da se uspostavi jedan arbitražni sud za razmatranje takvih sporova, kada god je to izvodljivo“.
       Arbitražni sud rešava spor u skladu sa odredbama CEFTA sporazuma i drugim pogodnim pravilima međunarodnog prava. Sud će uzimati u obzir informacije prijatelja suda od strane, koja nije uključena u spor. Presuda Arbitražnog suda biće konačna i obavezujuća po strane u sporu.
       Prištinska vlast se nije odazvala pozivu na direktne konsultacije, a sama arbitraža je jedan dug i neizvestan postupak.
       Izvršavanje CEFTA sporazuma nadgleda i vodi Zajednički komitet, koji deluje po principu konsenzusa, gde se odluke donose jednoglasno, i ima stalni Sekretarijat sa sedištem u Briselu (čl.40.CEFTA). U svrhu pravilnog izvršavanja CEFTA, strane će razmenjivati informacije i na zahtev bilo koje strane, održati konsultacije u Zajedničkom komitetu. Ovaj komitet će stalno razmatrati mogućnosti za dalje „uklanjanje prepreka u trgovini između strana“.
       CEFTA očigledno nema efikasan mehanizam da kazni bilo koju članicu, pa ni Prištinu, zbog kršenja sporazuma i da je prisili da povuče svoju odluku.
       CEFTA, kakva je sada, ne samo da nema pravni mehanizam za rešavanje sporova već i onemogućava i da se promene postojeća pravila, jer je dovoljan samo jedan glas „protiv” da se bilo koji predlog odbije, pa da ne prođe ni predlog za promenu pravila.
       Do sada su se svi sporovi između članica, za 12 godina funkcionisanja CEFTA, rešavali na bilateralnoj osnovi. Uostalom, CEFTA je i nastala iz mreže od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu, koji su doprineli povećanju i liberalizaciji trgovine.
      
       Zašto bi arbitraža mogla da bude problem za Srbiju?
      
       Međutim, pokretanje procesa pred arbitražnim sudom nije jednosmeran proces, bez obzira na činjenicu da je Srbija evidentno u pravu jer se direktno krši sporazum.
       Problem leži u tome što bi taj sud – kakav god da bude – mogao da, poput Međunarodnog suda pravde u Hagu, 2010. godine izbegne da se direktno bavi suštinom pitanja (kršenjem sporazuma od Prištine) i da zapravo bude paravan za dodatnu legitimizaciju takozvane kosovske države.
       Kako su objavili mediji, Beograd ima tim od osam stručnjaka koji pažljivo rade na procesu. Još nije izvesno da li će Srbija ovaj postupak pokrenuti, kakav bi bio i da li bi Beograd uopšte tražio nadoknadu štete od Prištine.
       Takođe, pominje se da bi i BiH mogla da učestvuje u toj inicijativi. Međutim, mediji su preneli da vlasti u Sarajevu ne razmišljaju o pokretanju arbitraže dok je tamošnje Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u kontaktu sa nadležnim ministarstvom Srbije i prati korake koje priprema srpska strana.
       Srbija se pokazala racionalnom i u tome što je uključila svoje predstavnike na završnom sastanku Zajedničkog komiteta CEFTA u Prištini u decembru prošle godine, kada je UNMIK/Kosovo bilo predsedavajuće CEFTA sporazumom u 2018. godini, gde je pokušala da reši pitanje taksa, ali bez uspeha jer se sastanak završio napuštanjem predstavnika Prištine i Albanije, zbog čega nije bilo kvoruma.
      
       Kako bi izgledala arbitraža, ako do nje dođe
      
       Kada dođe do arbitraže između dve strane koje se nađu u sporu, procedura koja je predviđena CEFTA sporazumom regulisana je Aneksom 9, koji se odnosi na ustanovljenje i funkcionisanje Arbitražnog tribunala.
       Aneksom je određeno da će ovaj tribunal biti sastavljen od tri člana. Strana koja pokreće spor pred arbitražom, u svojom pismenom obaveštenju imenovaće za člana arbitraže jedno lice, koje može imati njeno državljanstvo ili kod nje prijavljeno stalno prebivalište.
       Druga strana na koju se odnosi obaveštenje (protiv koje se pokreće spor), u roku od trideset dana od prijema obaveštenja imenovaće za člana arbitraže, takođe, jedno lice, koje može imati njeno državljanstvo ili kod nje prijavljeno stalno prebivalište.
       Dva već imenovana člana arbitraže će, u roku od šezdeset dana od prijema obaveštenja postići dogovor o imenovanju trećeg člana, što mora biti potvrđeno od strana u sporu u roku od petnaest dana.
       Treći član ne može biti državljanin jedne od strana, niti lice sa stalnim prebivalištem na teritoriji jedne od strana. Izabrani član imaće funkciju predsednika Arbitražnog tribunala.
       Ako sva tri člana ne budu imenovana ili izabrana u roku od devedeset dana od prijema obaveštenja, bilo koja strana može zatražiti od Generalnog sekretara Stalnog arbitražnog suda u Hagu da odredi lice ovlašćeno za imenovanje.
       Arbitražna odluka biće doneta u roku od šest meseci od dana kada je imenovan predsednik Tribunala. Na zahtev Tribunala, Zajednički komitet može dozvoliti produženje ovog roka za dodatnih šest meseci. U slučaju nesaglasnosti oko sadržaja i dometa odluke, bilo koja od strana u sporu može, u roku od šezdeset dana od dostavljanja arbitražne odluke, tražiti pojašnjenje od Tribunala. Tribunal će dostaviti svoje objašnjenje u roku od šezdeset dana od dana kada mu je upit postavljen.
       Kada se formira Arbitražni tribunal, njegova ročišta se, po dogovoru dveju strana, mogu održavati u Stalnom arbitražnom sudu, čije se prostorije nalaze u okviru Međunarodnog suda pravde u Hagu.
      
       Karta na koju igraju separatističke vlasti u Prištini
      
       Inače, samoproglašeno Kosovo postalo je član Stalnog arbitražnog suda u oktobru 2016. godine.
       Tzv. Kosovo je spremno za odbranu u slučaju da Srbija pokrene arbitražu zbog odluke o uvođenju takse od 100 odsto na robu iz Srbije, poručuju kosovski zvaničnici.
       Vlada tzv. Kosova je ubeđena da će da pobedi u tom slučaju, ali navode da tako nešto govori i da „Srbija priznaje postojanje pravno-političkog nezavisnog entiteta, pod nazivom Republika Kosovo.“
       Na najave Srbije reagovao je i tzv. kosovski ministar trgovine i industrije, na čiji je predlog i uvedena taksa, poručujući da „Srbija nema osnova da Kosovo pošalje na arbitražu“. Po njegovim rečima, odluka o taksama zasnovana je na činjenici da su ekonomski i trgovinski odnosi između „Kosova“ i Srbije i BiH bili potpuno asimetrični, zbog „političkih problema koje su te dve zemlje prouzrokovale“. On je dodao da su Srbija i BiH konstantno uvodile neopravdane barijere na proizvode sa Kosova, što je bilo u suprotnosti sa CEFTA sporazumom. I pored toga što je „Kosovo“ prijavljivalo takve slučajeve, CEFTA nikada nije reagovala, ističu tamošnji mediji.
       I pojedini profesori Evropskog prava na Univerzitetu u Prištini navode da Srbija može da pokrene arbitražni postupak protiv Kosova, ali da rešavanje ovog problema putem arbitraže zahteva saglasnost dve strane da će prihvatiti odluke koje mogu biti posledica arbitražne odluke. „Srbija može da kaže da je Kosovo prekršilo CEFTA pozivajući se na odluku o taksi, ali na arbitraži Srbija ne može da sakrije činjenicu da je u kontinuitetu kršila taj sporazum, tako što je vršila diskriminaciju nad proizvodima poreklom sa Kosova“, navode oni.
       Objašnjavaju da je potpisnik CEFTA u ime Kosova bila UN administracija na Kosovu - UNMIK, te da su kosovske institucije u međuvremenu preuzele veće odgovornosti oko sporazuma, nasleđujući ih od UNMIK. Smatraju da će to otežati sprovođenje bilo kakve odluke o arbitraži onako kako to želi Srbija, ali sa druge strane, samo obraćanje arbitraži prouzrokovaće posledice koje će „dodatno ojačati pravni subjektivitet Kosova“. Objašnjavaju da su se okolnosti promenile od kako je sporazum CEFTA u ime Kosova potpisao UNMIK, te da je, primera radi, nemoguće da UNMIK povuče odluku o taksi.
      
       I radikali protiv pokretanja arbitraže
      
       Sa druge strane, Srpska radikalna stranka osuđuje najavljenu nameru državnog rukovodstva Srbije da zatraži međunarodnu arbitražu zbog taksi koje su na srpsku robu uvele albanski separatisti na KiM. SRS je navela da se „unapred zna da bi odluka te arbitraže bila na štetu Srbije i da bi takva odluka u međunarodnim odnosima služila kao argument za priznavanje državnosti“. „Međunarodna arbitraža moguća je samo između priznatih država i Srbija ne sme da se igra da lažnu državu Kosovo pominje u tom kontekstu“, navodi se u saopštenju i dodaje da „kada bi SAD i velike zapadne sile bile iskrene u nameri da lažna država Kosovo ukinu takse, kojima se krši CEFTA sporazum, da bi one odavno bile ukinute“.
      
       (Ne)moć Zapada
      
       Međunarodna zajednica oštro je kritikovala odluku prištinskih institucija o uvođenju taksi, pozivajući na njeno ukidanje (ili suspenziju) kako bi se dala šansa Briselskom dijalogu o normalizaciji odnosa i postizanju konačnog sporazuma. Srbija odlučno odbija da taj dijalog nastavi, sve dok je odluka o taksi na snazi.
       Brisel i pojedinačne zemlje EU i SAD više puta, kao i UN i UNMIK, glasno i nedvosmisleno rekli su da je u pitanju kršenje CEFTA i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Priština potpisala 2016. godine.
       Priština je pozvana da prestane sa kršenjem CEFTA i povuče diskriminatorske, kontraproduktivne i anticivilizacijske takse, kojih nije bilo u novijoj istoriji, ali to se nije desilo, i da zato sada vlada Srbije razmišlja o opciji pokretanja međunarodne arbitraže, što je, po njenoj oceni, jedini način da se u ovom trenutku zaštite sopstveni interesi i da svi oni koji su potpisali ovaj sporazum snose posledice.
       Pošto Priština i pored (reklo bi se nedovoljno snažnog) međunarodnog pritiska neće da povuče takse, bar dok je sadašnja administracija EU i SAD u opticaju, a CEFTA je nemoćna da je na to natera, pravno gledajući, podnošenjem srpskog zahteva za direktne bilateralne konsultacije u okviru Mešovitog komiteta kao najvišeg tela CEFTA na koje se Priština nije odazvala, iscrpljene su sve mogućnosti oko taksa, pa je onda logičan sled događaja Arbitražni sud, predviđen CEFTA sporazumom.
      
       Umesto arbitraže - nove mere Beograda?
      
       Međutim, samo sprovođenje međunarodne arbitraže je relativno dug proces, čiji ishod je vrlo neizvestan. Arbitraža se, uglavnom, vodi između suverenih i priznatih država, a u ovom slučaju radilo bi se da država Srbija pokreće arbitražni postupak protiv subjekta, koji je po Rezoluciji br. 1244 SB OUN, carinska teritorija u njenom sastavu, a za koju je prilikom osnivanja CEFTA 19. decembra 2006. godine potpisala Misija UN za Kosovo-UNMIK, pa otuda naziv UNMIK/Kosovo.
       Ovde se radi o veoma specifičnom slučaju, koji se prvi put pojavljuje u praksi, što bi prištinska strana, uz snažno lobiranje, mogla da upotrebi kao argument za priznavanje kosovske državnosti. Zato Srbija treba veoma pažljivo i detaljno da prouči ceo ovaj složeni slučaj i sve moguće zamke u koje bi mogla da se uplete, kao i posledice, pre nego što odluči da pokrene arbitražu u skladu sa pravilima CEFTA sporazuma.
       Na kraju, recimo i to da je na sastanku rukovodstva vladajuće Srpske napredne stranke 16. aprila ove godine, predsednik Srbije rekao da ako se ne ukinu takse, koje su na snazi skoro šest meseci, SNS će uoči Đurđevdana (6. maja), izaći sa merama protiv Prištine. Imajući u vidu i najave novih pritisaka Berlina i Pariza na Beograd, pokretanje arbitraže i/ili uvođenje novih mera biće znak u kom pravcu Srbija namerava dalje da igra kada je o Kosovu i Metohiji reč.

Srbija angažuje američku lobističku kuću za rešavanje trgovinskog spora na KiM?
       Prema saznanju, Srbija bi u narednom periodu mogla da sklopi ugovor sa američkom advokatskom kancelarijom „Kliri Gotlib Stin i Hamilton LLP“, čiji bi posao bio pokretanje arbitražnog postupka zbog kršenja ugovora CEFTA od Prištine.
       Kako navodi „Glas Amerike“ ova kompanija bi trebalo da se bavi i lobiranjem za interese Srbije u Vašingtonu „kod svih američkih zaintersovanih strana (uključujući i zvaničnike američke vlade) u vezi sa određenim pitanjima regionalne saradnje koje obuhvataju stranog klijenta (Srbiju) i Kosovo“. Ipak, takse su zapravo polazna osnova, a potencijalna šira saradnja zavisiće od niza važnih faktora.
       Kako kažu diplomatski izvori ukoliko se „kockice slože“, izvan priče o taksama, mogle bi se očekivati i druge lobističke aktivnosti.
       Na zvaničnom sajtu kompanije „Kliri Goitlib Stin i Hamilton LLP“ može se videti da ona postoji od 1946. godine, i da je „pionir globalne pravne profesije“. Piše i da je u njoj zaposleno 1.300 advokata, koji rade u više od 50 država u svetu, od SAD, preko Afrike, Azije, Evrope, Latinske Amerike. Tačnije, više od 40 odsto partnera ove firme nalazi se van SAD. U opisu posla su razne sfere, od pravne, poslovne, do socijalne i kulturne. Takođe, stoji i da su im klijenti i oni privatni, ali i međunarodne i nacionalne poslovne organizacije, finansijske institucije, vlade i njihove agencije, neprofitne organizacije i one koje se bave građanskim i ljudskim pravima.
       U dokumentu koji je, navodi „Glas Amerike“, podnet Sekretarijatu za pravosuđe, nalazi se i predugovor između firme „Kliri Gotlib Stin i Hamilton LLP“ i Kancelarije državnog pravobranioca Srbije, kao zvaničnika Vlade Srbije, preko koje će se i kontaktirati sa ovom lobističkom firmom.
       Nije poznato ni koliko bi Srbija mogla da plaća usluge ove kancelarije ali, kako navodi „Glas Amerike“, i prema podacima dostupnim na zvaničnoj stranici Senata SAD, na kojoj lobističke firme prijavljuju sume koje naplaćuju klijentima, „Kliri Goitlib Stin i Hamilton LLP“ je od januara 2018. do danas u svojim kvartalnim izveštajima prijavljivao sume od 20.000 do 340.000 dolara.
       Ukoliko do finalizacija ugovora sa ovom kompanijom dođe, to neće biti prvi put da Srbija sa njom ima saradnju. Tačnije, u dokumentu podnetom američkom Sekretarijatu, piše i da je ova kompanija od 22. novembra 2013. godine zastupala Srbiju, zajedno sa BiH, Hrvatskom, Makedonijom, Slovenijom i Crnom Gorom (zemlje naslednice SFRJ) i Narodnu banku Srbije, u vezi sa likvidacijom njujorških filijala „Beogradske banke“ A.D. i „Jugobanke“ A.D.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX