SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822692

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

U zagrljaju Crvenog zmaja: Zašto Zapad sve više strahuje
od Kine

Kineski put svile - omča oko vrata Zapada ali i običnih ljudi?
Piše: Milan Dinić – London

       U drugom delu aprila Kina je bila domaćin drugog samita Pojas i put na kome je učešće uzelo 140 šefova država i vlada, uključujući i Srbiju koju predstavlja Aleksandar Vučić. Forum je posvećen pitanjima saradnje na projektu Pojas i put a delegacije će pregovarati o kineskim investicijama u zemlje učesnice projekta u vrednosti između 900 i 1200 milijardi dolara.
       Pre kineskog samita, Kinezi su pohodili Evropu.
       Nedavno je u Dubrovniku održan samit Kine i 16 zemalja članica inicijative „Jedan pojas, jedan put“, među kojima je i Srbija. Hrvatska je bila četvrta stanica visoke kineske državne delegacije, koja je pre toga bila u Rimu, Parizu i Briselu, suservši se sa glavnim političarima u Evropi. Kineska ekonomsko-politička ekspedicija na Stari kontinent privukla je pažnju kao nijedna druga do sada. Komentari i reakcije na ovu posetu, reklo bi se, pokazali su strah Evrope od Kine.
       Kineski projekat ekonomskog – a, preko njega, i političkog – povezivanja sa ostatkom sveta poremetio je odnose među velikim silama, posebno zabrinuvši Zapad.
       Pre šest godina predsednik Kine Si Đinping najavio je projekat „Incijativa – pojas i put“ odnosno, kako se danas zove – „Jedan pojas, jedan put“ ili „novi kineski put svile“. U obraćanju studentima na univerzitetu u Kazahstanu septembra 2013. kineski predsednik je istakao kako je pre više od 2100 godina kineska dinastija Han poslala emisara u centralnu Aziju, što je bio začetak trogovinske rute koja se proširila sve do Evrope i kako je došlo vreme da se taj put obnovi „tako što ćemo zajedno graditi ekonomski pojas duž Puta svile“. Si je potom naveo pet ključnih tačaka projekta: 1) da zemlje učesnice međusobno ugovore principe i pravila projekta; 2) da se pojača povezanost putevima; 3) da se promoviše slobodna trgovina; 4) da se poveća cirkulacija novca između država učesnica; 5) da se poveća razumevanje među ljudima. Ovim govorom Kina je svetu obznanila ambiciozan projekat ekonomskog i političkog pohoda na svet.
      
       Kako je došlo do projekta „Jedan pojas, jedan put“ i šta je njegov cilj?
      
       Projekat predstavlja kinesku verziju „Maršalovog plana“ (programa finansijskog i ekonomskog stimulansa kojim su SAD oporavile Nemačku i zapad Evrope posle Drugog svetskog rata). Cilj je da se preko ekonomskih investicija i političke saradnje ojača kinesko ekonomsko a time i političko prisustvo u svetu.
       Kritičari u ovome vide pretnju od postepene kineske dominacije. Plan je, kako ističu analitičari kineske politike, proistekao iz ambicije predsednika Sia (koji je u 2018. izboksovao amandman kojim mu se omogućuje da vlada bez ograničenja broja mandata) da bude upamćen kao vizionar.
       U projektu se reč „pojas“ odnosi na putne koridore, a reč „put“ se odnosi na pomorkse koridore. Organizacijom čitavog projekta upravlja Sekretarijat kineskog ministarstva spoljnih poslova. Iako predstavljen kao multilateralan, projekat se u suštini bazira na niz bilateralnih sporazuma između Kine i svake druge države pojedinačno. Od jugoistočne Azije preko juga Evrope i Afrike pa do Latinske Amerike, projekat „Jedan pojas, jedan put“ obuhvata, za sada, 152 zemlje. Procene o troškovima sugerišu da bi ovaj projekat Kineze mogao da košta više od hiljadu milijardi dolara.
       Međutim, ono što brine kritičare jeste da – za razliku od, recimo, EU koja većinu svojih projekata radi kao donacije, Kinezi daju kredite. Uz to, kao prećutno pravilo, u državama koje dobijaju ove kredite, velike investicone poslove rade, upravo, kineske firme.
      
       Evropske zemlje kao kineski Trojanski konj?
      
       U okviru inicijative „Jedan pojas, jedan put“ postoji i projekat „17 + 1“, koji obuhvata 17 zemalja centralne i istočne Evrope i Kinu. Do skoro je to bio „16+1“, ali se odnedavno priključila i Grčka. Pored Grka, ostale evropske zemlje učesnice su Mađarska, Bugarska, Poljska, BiH, Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija, Slovačka, Albanija, Makedonija, Crna Gora, Ceška, Litvanija, Letonija i Estonija.
       Prema podacima kineskog ministarstva zaduženog za trgovinu, investicije u zemlje centralne i istočne Evrope od 2012. godine iznose više od osam milijardi dolara. Uz to, od 2012. do 2017. otvoreno je šest avio ruta između Kine i ovih zemalja (uključujući i liniju Beograd-Peking koja je ukinuta 2018) što je dovelo do porasta broja kineskih turista u ovim zemljama sa 280.000 na 930.000.
       Ukupan nivo aktuelnih i ugovorenih kineskih investicija u Srbiju procenjen je na deset milijardi dolara. Na nedavno održanoj konferenciji u Institutu za međunarodu politiku u Beogradu na kojoj su učestvovali srpski i kineski stručnjaci ukazano je da je u jugoistočnoj Evropi Kina najviše uradila u oblasti enrgetike i transporta.
       Međutim, u Evropi postoji bojazan zbog kineskih investicija, naročito kada se radi o pet država koje nisu čanice EU (uključujući i Srbiju) a na koje je do sada, kako se navodi u raznim izvorima, otišlo čak oko 75 odsto novca kineskih ivnesticija u centralnoj i istočnoj Evropi.
       Problem je, tvrde u EU, što su kineske investicije u vidu kredita a ne pomoći. „Fajnenšl tajms“ je sredinom aprila skrenuo pažnju na to da Crna Gora finansira prvu fazu projekta autoputa od Bara do Beograda - u dužini od 41 kilometar - novcem iz kineskog kredita od 1.3 milijardi evra, što je povećalo javni dug te zemlje sa 58 odsto BDP-a na 79 odsto, prema oceni MMF. Kako navodi „Fajnenšl tajms“, ukoliko bi Crna Gora bankrotirala, Kina bi kao naknadu dobila - crnogorsku zemlju.
       Evropa takođe strahuje da bi Kina mogla da iskoristi ekonomsko i političko jačanje odnosa sa 17 evropskih zemalja (od kojih su 12 članice EU) da utiče na njih da potkopaju jedinstvo Unije kada se radi o zauzimanju čvrstog zajendičkog stava prema Pekingu.
       Kinezi, naravno, ovo odbacuju. Govoreći na sastanku u Zagrebu početkom aprila, kineski premijer Li Kećang je rekao da kinesko liderstvo „nije Igra prestola (aludirajući na popularnu TV seriju, napomena redakcije „Svedok“) već pravi primer saradnje“.
      
       Italijanski šamar Parizu i Berlinu
      
       Ono što je, međutim, posebno uzburkalo evropske moćnike jeste odluka Italije da se pridruži kineskom projektu „Jedan put, jedan pojas“.
       Italija je prva iz grupe G7 – koja okuplja sedam najrazvijenijih ekonomija sveta – koja je prihvatila da se pridruži kineskoj inicijativi. Nijedna druga G7 zemlja ne učestvuje u ovom proektu zbog pritiska SAD.
       Na grandioznoj ceremoniji u Rimu, krajem marta, italijanska vlada potpisala je Memorandum o razumevanju a događaju je prisustvovao i kineski predsednik Si Đinping. Sporazum je u ime Italije potpisao predsednik vlade i lider najjače vladajuće partije Pokret pet zvezdica, Đuzepe Konte.
       Italija i Kina su najavile i niz zajedničkih projekata u oblasti energetike i proizvodnje sirovina vrednih više od 2.5 milijarde evra. Kina je posebno izrazila interesovanje za jačanje pomorskih veza, pa se tako apostrofiraju luke Trst i Đenova. To se uklapa u ostale kineske investicije uluke širom Evrope: Pirej u Grčkoj, Sines u Portugalu, Valencija i Bilbao u Španiji, Bar u Crnoj Gori...
       Iako su ankete su pokazale da više od polovine Italijana podržava tešnje odnose s Kinom, nisu svi u italijanskoj vlasti oduševljeni ulaskom u zagrljaj Pekinga. Potpredsednik italijanske vlade Mateo Salvini, vođa Lige koja deli vlast sa Pokretom pet zvezdica, rekao je da su kineske investicije dobrodošle samo ukoliko su na „ravnopravnim osnovama“.
       Zapadni zvaničnici su rezervisano reagovali na potez Italije, dok su nemački i francuski mediji objavili pregršt članaka u kojima se upozorava da potez Rima potkopava evoprsko jedinstvo. Međutim, istina je malo drugačija: iako je prema podacima evropske agencije za statistiku – Eurostat - Italija članica EU sa najviše kineskih stanovnika, ona je tek na 76. mestu kineskih trgovinskih partnera. Kineske investicije u Italiji su osam puta manje od onih u Nemačkoj. Italijani zato optužuju Nemce da su licemeri: „brine“ ih kineski uticaj, a Italija je sa kinom 2017. imala razmenu od svega 47 milijardi dolara, dok je Nemačka imala razmenu od čak 230 milijardi dolara.
       U pozadini poteza Rima nazire se nešto drugo: nije ovde reč samo o potencijalnom jačanju kineskog uticaja u Evropi već i o nastojanju Italije da pokaže zube Parizu i Berlinu i stavi im do znanja da ne mogu ova dva centra sami da vode glavnu reč u ime cele EU.
      
       Kraj „naivnosti“
      
       Posle Rima kineski predsednik Si boravio je u Parizu gde se sreo sa tri vodeće ličnosti u EU: predsednikom Francuske Makronom, nemačkim kancelarom Merkelovom i predsednikom Evropske komisije Junkerom. Ovo je bilo finale pre finala – samita EU-Kina u Briselu, kome kineski predsednik nije ni prisustvovao.
       Nedelju dana pre pariskog sastanka EU je usvojila dokument kojim se utvrđuje odnos novi Unije prema Kini. Kina je opisana kao „sistematski rival koji promoviše drugačije oblike upravljanja“ i „ekonomski kompetitor u nastojanju da ostvari tehnološko vođstvo“.
       Vodeći zvaničnici Unije poslali su više poruka Pekingu da kinesko tržište mora da postane otvorenije za firme i proizvode iz Evrope, kao što je to slučaj sa kinekim proizvodima na evropskom kontinentu. Ovo je stara tema o kojoj se na Zapadu govori godinama, samo, sada više Evropa neće ili ne može da ignoriše posledice ekonomskog uspona Kine, niti da se pravi da ne vidi kako se taj uticaj postepeno pretapa u polje politike.
       Kina i EU trenutno pregovaraju o trgovinskom sporazumu. Međutim, EU sama ne uspeva da usaglasi svoju poziciju: Emanuel Makron – koji je pokretač raznih inicijativa sa ciljem da politički i ekonomski ujedini EU, sa francuskom na čelu, nije imao uspeha u formiranju jedinstvenog fronta prema Kini i SAD. Ipak, dve vodeće evorpske sile – Nemačka i Francuska - su u saglasju: Makron je najavio da je „doba evropske naivnosti“ prema Kini prošlo i pozvao Kineze da ne narušavaju jedinstvo EU (aludirajući na kinesko nastojanje da prišire svoju inicijativu „Jedan pojas, jedan put“). Makron je poručio Kinezima da je evropska otvorenost trgovini i investicjama pomogla da se 700 miliona Kineza izdigne iz siromaštva, ali da je to izazvalo tenzije u evropskim zemljama koje misle da su njihovi radnici zbog toga oštećeni.
       Slična poruka je stigla iz Berlina gde je Angela Merkel pozvala Kineze na „određenu dozu reciprociteta“ u odnosima.
       Sa druge strane, i Kinezi su imali poruku za EU: predsednik Si je poručio Evropi da ne dozvoli da „međusobna sumnja“ nadvlada u odnosima.
       Slične poruke su razmenjene i na samitu u Briselu na kome se kineski predsednik nije ni pojavio. Kineski premijer i najviši evropski zvaničnici su se u Briselu, ipak, rastali u pomirljivom tonu: EU je ustuknula od indirektnih pretnji da pooštri skeniranje kineskih firmi na evropskom tržištu, dok su Kinezi rekli da će učiniti više da se kinesko tržište otvori za evropske kompanije.
       Međutim, kao i u italijanskom slučaju, u pozadini postoji još nešto: ne samo da Evropa nastoji da se odupre Kini, već francuski predsednik Makron pokupava da iskoristi temu Kine kako bi nametnuo evropsko jedinstvo pod vođstvom Pariza, što je deo njegovog (za sada neuspešnog) plana da ponovo nametne Francusku kao svetsku silu u pravom smislu te reči.
      
       Krađa intelektualne svojine
      
       Odnosi EU i Kine se više lome na ekonomskom nego na političkom polju. Zapadu/EU smeta ogroman kineski proetkcionizam, pa se tako napominje da je gotovo nemoguće da u Kini jedna strana kompanija dobije tender na velikim državnim projektima, dok kineske kompanije redovno dobijaju tendere u Evropi. Kinezi poručuju da će nastaviti sa postepenim otvaranjem svoje zemlje, pravdajući spori tempo time da je potrebno vreme da bi se stekli uslovi.
       Svetu, a posebno Evropi i SAD, smeta još nešto – krađa intelektualne svojine. Od kada se Kina 1970-ih otvorila prema svetu, postepeno je jačala trgovina sa drugim zemljama. U početku, Kinezi su postali poznati po lošim kopijama čuvenih proizvoda kao što su Roleks satovi ili poznati brendovi garderobe. Međutim, poslednje dve decenije Kinezi su uhvatili priključak pa čak i otišli korak dalje od ostatka sveta i to ne samo u jefnitinim proizvodima već, pre svega, u visokoj tehnologiji. Kako tvrde stručnjaci i vlade zapadnih zemalja, jedan od faktora koji je doprineo ovome jeste taj što Kinezi sprovode obimnu poslovnu špijunažu i što uslovljavaju strane kompanije koje posluju u Kini da predaju svoje patente.
       Donald Tramp je na ovj temi bazirao deo svoje izborne kampanje. Po dolasku Trmpa na vlast, američke vlasti su sprovele istragu i utvrdile da krađa američke intelktualne svojine koju sprovode Kinezi košta između 225 i 600 milijardi dolara godišnje.
       Kina se optužuje da ne preza od bilo čega u krađi naučnih dostignuća i intelektualne svojine drugih zemalja i inostranih kompanija – od hakovanja kompjutera do infiltriranja svojih ljudi u prostorije velikih korporacija. Uz to, kineske vlasti su donele niz propisa koji primoravaju strane kompanije da svoje patente predaju Pekingu ukoliko hoće da posluju na kineskom tržištu.
       Primeri su brojni: kada je nemački „Simens“ uveo brze železnice u Kinu, primetio je da su modifikacije na mreži izveli partneri iz kineskih železnica, ali da su tehnologiju savladali veoma brzo i imali znanja ekvivalentna onima koje su imali Nemci a za šta su im trebale godine rada i milijarde uložene u istraživanje. „Huavei“, kineski proizvođač mobilnih telefona i uređana, nalazi se pred sudom zbog optužbi da je ukrao mobilnu tehnologiju nemačke kompanije „T-Mobile“.
       Primeri poput gore navedenih su naveli Makrona da govori o „kraju naivnosti“ u odnosima s Pekingom a Angelu Merkel da pozove na veći reciprocitet u tretmanu evropskih firmi na kineskom tržištu.
       Evropska unija je pokrenula spor pred Svetskom trgovinskom organizacijom zbog toga što Kina primorava evropske kompanije da predaju svoje patente. Ovo pitanje je takođe deo aktuelnih trgovinskih pregovora sa SAD. Kina je pokazala znake popuštanja i najavila propise koji će povisiti stepen zaštite stranih kompanija.
       U pozadini svega, istuču analitičari, jeste plan „Kina 2025“ koji ima za cilj da do te godine kineska država postane glavni centar za porizvodnju sofisticiranih tehnologija u bolastima kao što su farmaceutska industrija, robotika, veštačka inteligencija, kompjuterske tehnologije. Ovo je veoma nepovoljno po SAD koje dominiraju u ovom području.
       Sa druge strane, primećuje se da je udeo špijunaže i otimanja intelektualne svojine znatno manji u sveukupnom kineskom nagonu ka napretku, već da sve više napretku doprinose domaći stručnjaci školovani u inostranstvu kao i strani stručnjaci koji odlaze u Kinu da rade.
      
       Međusobna zavisnost Kine i EU
      
       Međutim, ekonomski analitičari ukazuju da su i Kina i EU mnogo više zavisne jedna od druge nego što su spremne to javno da priznaju. Kini su potrebne investicije zapadnih kompanija u informacione tehnologije, dok su zapadu sve više potrebne investicije od bilo kuda.
       Evropa je takođe u nezgodnoj poziciji zbog sve oštrijeg sukoba Kine i SAD: pored troginskog rata koji traje od dolaska Trampa na vlast, Peking i Vašington se sve više sukobljavaju i na geostrateškom planu – od Južnog kneskog mora koje kineske vlasti hoće da defakto prisvoje kao svoje, do Venecuele gde Amerika javno proziva Kinu i Rusiju da podržavaju „zločinački režim“ Madura. Za EU je pitanje da li će moći da opstane sama u ovom ekonomsko-političkom sporu ili će biti prinuđena da se privoli jednom carstvu.
       SAD su 2018. defakto blokirale kineske investicije u Ameriku. Kanada, Britanija i Australija su takođe preuzele mere kako bi sprečile da velike strane velike korporacije preuzmu važne domaće firme – potez u čijoj pozadini leži nastojanje da se izbegne da glavni privredni pogoni padnu u ruke kineskih investitora koji su često paravan za državne investicije Pekinga. I EU je takođe uvela mere kako bi kontrolisala strane investicje u evropska tržišta a razmišlja se i o tome da se onemogući kompanijama koje nisu iz EU zemalja da učestvuju na tendrima za državne projekte.
       Međutim, pritisak Donalda Trmpa na EU zemlje da zabrane kineskoj kompaniji Huavei da učestvuje u infrastrukturnim projektima za širenje pete generacije mobilne telefonije nije urodilo plodom: Nemci su to odbacili, kao i Britanci.
       Igre velikih sila će se svakako nastaviti. Svima je jasno da unipolarni ili bipolarni svet više ne postoji ali trka više nije isključivo vojno-politička već pre svega ili gotovo isključivo ekonomska. Ko prvi razvije nove tehnologije i uspe da nametne regulativu novih tehnologija koja odgovara njegovim proizvođačima, taj će pobediti. Da li će vek pred nama biti „kineski vek“, kako neki slute, ili ne – stoji kao otvoreno pitanje.

„Gugl“ prihvatio pa odustao od posla s Pekingom
       Kina je ogromno tržište i velie tehnološke kompanije ne žele da izgube pristup. Zato su mnoge pokazale sklonost da sarađuju s vlastima uključujući i „Jahu“ koji je 2005. čak pomogao kineskim vlastima da lociraju i uhapse jednog novinara.
       Pre gotovo deset godina, najveća svetska tehnološka kompanija „Gugl“ napustio je Kinu (delom svojom voljom a delom pod pritiskom kineskih vlasti) jer nije hteo da se pridruži pravilima striktne internet kontrole koje je postavio Peking. Međutim, nedavno je obelodanjeno da je Gugl prestao da na svom pretraživaču reklamira dva sajta preko kojih je moguće skinuti VPN – odnosno, „virtuelna privatna mreža“ koja omogućava pristup sadržaju sa drugih lokacija, čime se zaobilazi zabrana pristupa nekom sadržaju na određenoj lokaciji.
       Još više zabrinjava vest da „Gugl“ navodno radi sa kineksim vlastima u razvijanju pretraživača koji bi onemogućio pristup određenim sajtovima odnosno, cenzurisao sadržaj. Zaposleni u „Guglu“ su tražili od kompanije da ne učestvuje u projektima u Kini koji bi vodili cenzuri i kompanija je, za sada, rekla da nema planova da reaktivira svoje prisustvo tamo.
Nova – peta – generacija mobilnih telefona i strah od kompanije „Huavei“
       Kineska kompanija „Huavei“ prošle godine istisla je američki „Epl“ sa pozicje drugog najvećeng svetskog proizvođača pametnih telefona (Samsung je prvi). Ipak, u pojedinim zemljama Zapada stručnjaci za bezbednost upozoravaju na korišćenje „Huavei“ telefona i njihove tehnologije jer veruju da ih kineske vlasti koriste za špijunažu.
       Decembra prošle godine kanadske vlasti su uhapsile Meng Vandžou, ćerku osnivača „Huaveia“ koja je finansijski direktor te kompanije, po poternici SAD a zbog optužbe da je prekršila američke sankcije Iranu. Ona se i dalje nalazi u kućnom pritvoru u Vankuveru, a čitav slučaj doveo je do nagle zapetosti u odnosima Kine i Kanade.
       Početkom januara „Huavei“ se našao pred sudom u SAD zbog optužbi da su zaposlenima nuđeni bonusi ukoliko prikupe pverljive informacije od suparničkih kompanija. Navodi se i primer kako je, usled zabrinutosti da su mašine Huaveia za pravljenje telefona često imale kvar, „Huavei“ poslao svoje stručnjake u posetu kompaniji „T-Mobile“ i tom prilikom jedan od zaposlenih iz „Huaveia“ je polomio deo mašine za pravljenje telefona suparničke firme i odneo ga kako bi bio rastavljen i analiziran u centrali kineske kompanije.
       SAD, Australija i Novi Zeland su stavile striktna ograničenja telekomunikacionim kompanijama na korišćenje tehnologije „Huaveia“ za mobilne mreže pete genracije koje se sada razvijaju a koje bi trebalo da budu osnova za povezivanje svega – od mobilnih telfona, do autonomnih vozila i kućnih aparata. Ovome, se, međutim, nije pridružila Nemačka – i pored velikog pritiska – kao ni Britanija.
       „Huavei“ odbacuje ove optužbe tvrdeći da se radi o protekcionizmu zapadnih kompanija.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX