SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822764

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Hapšenje osnivača „Vikiliksa“ Džulijana Asanža
Ekvador „istrampio“ Asanža da bi dobio Sporazum o slobodnoj trgovini sa Britanijom?!
Piše: Milan Dinić - London

       Pre sedam godina, 19. juna 2012. godine, osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž došao je u ambasadu Ekvadora u Londonu, na motoru, prerušen u kurira. Cim je stupio na tlo ambasade, dobio je politički azil a kasnije i pasoš Ekvadora, što je dočekano sa ogromnim negodovanjem Zapada koji je tražio glavu osnivača „Vikiliksa“ zbog objavljivanja osetljivih diplomatskih i političkih tajni SAD koje su nanele štetu Americi i šokirale svet.
       Jedanaestog aprila ove godine, posle nekoliko meseci spekulacija da se Ekvador sprema da ga izbaci, Asanža je obezbeđenje ekvadorske ambasade iznelo iz zgrade, što je bio prvi put posle 2487 dana da se osnivač „Vikiliksa“ našao izvan zidina ekvadorskog diplomatskog predstavništva. Dok deo sveta tvrdi da je po sredi osveta nad čovekom koji je otkrio zločine, licemerje i laži vodeće svetske sile, drugi smatraju hapšenje Asanža kao kraj njegovom izbegavanju pravde.
      
       Jedino ruske kamere zabeležile trenutak hapšenja u Londonu
      
       O hapšenju Džulijana Asanža spekulisalo se nekoliko meseci, posebno proteklih nedelja. Janis Varufakis, bivši grčki ministar finansija i harizmatični idejni vođa nove evropske levice, šestog aprila u poruci na Tviteru upozorio je javnost da se sprema hapšenje Asanža, što je nazvao „zločinom protiv prava da znate ŠistinuĆ”.
       U iščekivanju vesti, mnogi mediji su danima držali kamere ispred ambasade Ekvadora u Londonu...
       Međutim, jedina kamera koja je bila prisutna u trenutku hapšenja i iznošenja Asanža iz ambasade, bila je kamera produkcije „Raptli“ (Ruptly) koju koristi ruska stanica „RT“. Naime, pošto su svetski mediji posle nekoliko dana iščekivanja zaključili da do hapšenja neće doći skoro, odlučili su da povuku kamere – svi, osim Rusa.
       Tako se desila paradoksalna situacija da su britanski (i svetski mediji) morali da koriste snimak ruske medijske kuće za ono što se desilo u centru Londona.
       Dok su ga iznosili iz ambasade Ekvadora, Asanž se opirao i uzvikivao: „oduprite se, UK mora da se odupre, Britanija mora da se odupre, svet mora da se odupre“.
       O tome šta Britanci misle o Asanžu pokazala je anketa javnosti istog dana: polovina ispitanika je reklo da ne zna dovoljno o slučaju, 36 odsto je podržalo njegovo izbacivanje iz ambasde a 14 odsto je bilo protiv.
      
       Zašto je Ekvador odlučio da izbaci Asanža iz ambasade?
      
       Pravdajući odluku da Asanžu uskrate azil i oduzmu državljanstvo koje mu je dato, predsednik Ekvadora Lenjin Moreno kazao je da se osnivač „Vikiliksa“ u ambasadi ponašao nedolično prema zaposlenima, da nije čistio za sobom (pa čak se tvrdi i da je razmazao fekalije po zidovima), kao i da je koristio ambasdu za špijunske aktivnosti protiv drugih zemalja ali i domaćina. Stoga su mu prvo ukinuti internet i telefon krajem marta.
       Međutim, optužbe o navodno neprijatnom ponašanju Asanža opovrgo je u izjavi za „Skaj njuz“ bivši prvi sekterar ambasade Ekvadora, Fidel Narvaez, koji je u londonskom poslanstvu bio od 2010. do 2018. i koji je rekao da je osnivač „Vikiliksa“ bio dobar gost, pristojan ali da su nove ekvadorske vlasti učinile sve da ga se reše.
       Bivši predsednik Ekvadora, Rafael Korea, osudio je izbacivanje Asanža iz ambasade i poručio da je aktuelni predsednik Moreno „najveći izdajnik u ekvadorskoj i latinoameričkoj istoriji“, da je „korumpiran čovek, ali ovo što je učinio je zločin koje čovečanstvno nikada neće zaboraviti“.
       Uticajni američki biznis portal „Blumberg“ ocenio je da će izbacivanje Asanža iz ambasade Ekvadoru pomoći u nastojanju da potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa Britanijom kao i da olabavi odnose sa SAD. Po dolasku na vlast, predsednik Moreno je najavio „resetovanje odnosa“ sa SAD i Zapadom i okretanje zemlje ka punom tržišnom kapitalizmu.
       Ekvador je početkom marta od Međunarodnog monetarnog fonda dobio odobrenje za novi aranžman vredan 4.2 milijarde dolara.
       Obrazlažuću odluku da Asanž bude izbačen iz ambasade i da mu se oduzme ekvadorski pasoš, predsednik Ekvadora Lenjin Moreno (koji je na vlast došao 2017. i otvoreno teži tešnjim odnosima sa SAD i EU) kazao je da je uslov dogovora sa britanskim vlastima da osnivač „Vikiliksa „ne bude izručen u zemlju u kojoj bi mogao da bude osuđen na smrtnu kaznu (što implicira da ga ne bi trebalo izručiti u SAD). Britanske vlasti su potvrdile ovaj stav, pa ostaje da se vidi kakvu će odluku doneti.
      
       Asanž u Britaniji najmanje do maja
      
       Po izbacivanju iz ambasade Asanž je odveden u sud gde mu je određen pritvor a suočava se sa dve optužbe: jedna, izbegavanje poštovanja odluke britanskog suda iz 2010. o izručenju Švedskoj i druga, zahtev SAD za izručenje zbog hakovanja vojnog računara.
       Zbog izbegavanja da se odazove sudskim pozivima u Britaniji, Asanžu može slediti kazna od do 12 meseci zatvora. Njegovo sledeće pojavljivanje pred sudijama u Vestminsteru zakazano je za 2. maj gde će putem video linka biti uključeni i pravni predstavnici SAD kako bi se razmatralo njegovo izručenje. Tada će Asanž i njegovi advokati imati priliku da obrazlože svoj stav o američkom zahtevu o ekstradiciji.
       Prema sporazumu o ekstradiciji između Britanije i SAD, isporučenje je moguće samo u slučaju da se radi o delima koja su kažnjiva u obe države, kao i da se posle isporučenja ne mogu dodati nove optužbe. Britanska vlada tako može da odluči da ne isporuči Asanža SAD ukoliko ne dobje garancije da trenutna optužnica protiv osnivača „Vikiliksa“ za hakovanje američkog vojnog kompjutera neće biti proširena na druga krivična dela kao što je, recimo, špijunaža, za šta je predviđena smrtna kazna.
      
       Do svega ovoga ne bi došlo da Asanž nije...?
      
       Od toga šta odgovorite na gore postavljeno pitanje zavisi na kojoj poziciji stojite kada je o celom slučaju reč. Oni koji podržavaju osnivača „Vikiliksa“ veruju da je čitav proces u vezi sa optužbama za silovanje dve žene (koji se navodno desio avgusta 2010. u Švedskoj, šest meseci nakon što je „Vikiliks“ počeo da objavljuje poverljive američke dokumente) zapravo nameštaljka.
       Osnivač „Vikiliksa“ od početka tvrdi da je sa obe žene imao konsenzualni odnos. Kada je postupak pokrenut 2010. švedske vlasti su posle ispitivanja Asanža odlučile da obustave proces. Međutim, postupak je obnovljen na zahtev advokata dve žene, ali Asanž više nije bio dostupan švedskim vlastima jer je smatrao da je po sredi pokušaj da ga ućutkaju ili uhapse i isporuče Sjedinjenim državama. Švedske vlasti su 2015. odbacile jednu od optužbi za silovanje dok je proces u drugom slučaju obustavljen 2017. jer nije bilo osnova za dalju istragu usled nedostupnosti Asanža.
       Međutim, Britanci ga i dalje gone za nepoštovanje sudskih procedura (za šta bi, tvrde oni koji podržavaju Asanža, svako drugi dobio novčanu kaznu i bio pušten) a Amerikanci ga traže (za sada, samo) zbog hakovanja.
       U taboru onih koji su protiv Asanža navodi se da su optužbe za seksualno napastvovanje ozbiljne kao i da nije u pitanju nikakav heroj već narcisoidni ekscentrik koji je prekršio zakone više zemalja.
       Međutim, Asanž je 2017. (nekoliko dana posle odluke Baraka Obame da oslobodi Celsi Mening – američkog vojnika koji je „Vikiliksu“ omogućio pristup osetljivim podacima u vezi sa američkim zločinima u Iraku i Avganistanu) izjavio da je spreman da ode u SAD ako dobije garancije da će mu prava biti poštovana, ali od toga ništa nije bilo.
      
       Zašto su Asanž i „Vikiliks“ važni?
      
       Asanž je u žižu javnosti došao 2010. kada je njegova organizacija „Vikiliks“ počela da objavljuje niz američkih vojnih i diplomatskih dokumenata koji svedoče o zločinima američke vojske u Iraku, Avganistanu kao i prema pritvorenicima u vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi.
       Više od 750 hiljada diplomatskih depeša, koje su koordinisano objavljivali mediji širom sveta, pokrivajući period od 1966. pa do februara 2010. pokazale su pozadinu mnogih događaja u kojima su SAD imale važnu ulogu kao i konkretne dokaze o zločinima koje su američke snage počinile u drugim zemljama.
       Ipak, ključni junak cele priče nije Asanž već američki vojnik Celsi Mening (rođen kao Bredli Mening, 32 godine) koja je omogućila pristup dokumentima. Američke vlasti su uhapsile Celsi Mening 2010. a 2013. je osuđena za špijunažu. Barak Obama je doneo odluku da bude pomilovana 2017.
       Međutim, marta ove godine američke vlasti su ponovo pritvorile Mening zbog odbijanja da svedoči u procesu protiv „Vikiliksa“. Mening je kao razlog odbijanja da svedoči navela da joj smeta što proces nije otvoren za javnost. Sudija joj je odredio pritvor dok ili ne svedoči, ili dok proces protiv „Vikiliksa“ ne bude okončan.
      
       „Neloslobodna sloboda“
      
       Američki „Njujork tajms“ nedavno je objavio članak kako su novinari i IT-stručnjaci tog lista za manje od sto američkih dolara uspeli da naprave kompjuterski sitem za prepoznavanje lica.
       „Fajnenšl tajms“ je objavio članak o ženi koja je slučajno saznala da se njene slike i podaci sa društvenih mreža nalaze u programu američke vlade za obuku programera koji rade na sistemu za prepoznavanje lica. Vojske nekoliko zemalja u svetu razvile su automatizovane dronove i oruđa kojima upravlja veštačka inteligencija koja sama može da donese odluke o tome da li da napadne metu ili ne.
       „Gugl“ sateliti imaju detaljnije snimke površine Zemlje nego što to imaju države u svetu. Koje reklame i dodatne sadržaje vidite kada ste na nekom sajtu na internetu određuju algoritmi koji prate šta, kako i koliko čitate „onlajn“...
       Kako je rekao slovenački filozof Slavoj Žižek – „živimo u svetu neslobodne slobode“, u kome nam se stalno priča kako imamo slobodu izbora ali u kome je izbor vrlo brižljivo selektovan i pripremljen. Imajući u vidu tehnološki napredak sveta, važno je da postoje i sistemi kontrole i ljudi koji će umeti njima da upravljaju a koji će biti moralni.
       U svetu u kome se protok informacija danas obavlja skoro isključivo preko kompjutera i interneta, važno je da se obelodanjivanje podataka o nelegalnim aktivnostima država i činovnika ne tretira kao hakovanje ili elektronska špijunaža jer su to često samo izgovori da se cenzuriše sloboda medija da objave za društvo važne informacije.
       Važno je da države i velike kompanije znaju da moraju da budu odgovorne prema građanima i javnosti jer će, ukoliko to ne budu, odgovarati a njihova nedela će biti obelodanjena.
       Zato je slučaj Džulijana Asanža veoma važan za budućnost novinarske profesije jer je upravo on pokazao kako pojedinac koji zna da upravlja visokotehnološkim sistemima i koji zagovara pravo javnosti da zna činjenice, može da zada udarac i najjačim silama sveta.

Uhapšen i Asanžov najbliži saradnik
       Uporedo sa hapšenjem Asanža u Londonu, vlasti u Ekvadoru su uhapsile švedskog kompjuterskog stručnjaka Olu Binia (36) zbog navodnih sajber napada. Neposredno pre ukrcavanja na let za Japan, policija je na aerodromu u ekvadorskoj prestonici Kito uhapsila Binia. Policija je oduzela nekoliko desetina hard diskova i smatraju da je Bini deo „zavere” za destabiliziaciju aktuelne vlade Ekvadora.
       Bini je jedan od najbližih Asanžovih saradnika a „Gardijan” je objavio da je bio čest gost u ambasadi Ekvadora u Londonu.
Asanž podržava Trampa i Bregzit?
       U autorskom tekstu za portal „ProPublika“, bivši grčki ministar finansija i istaknuti levičar Janis Varufakis napisao je kako je, prilikom susreta u ambasadi Ekvadora, više puta kritikovao Asanža zbog „navijanja za Trampa, podrške Bregzitu i, ključno, što se sastajao sa Trampovim ljudima“.
       Sam Donald Tramp je na vest o hapšenju Asanža rekao da Vikiliks „nije moja stvar“ odnosno da ne zna mnogo o tome.
       Smatra se da je „Vikiliks“ pomogao kampanji Donalda Trampa kada je objavio privatne mejlove iz izbornog štaba Hilari Klinton u vreme kampanje 2016.
Reakcije na hapšenje osnivača „Vikiliksa“
       „Vikiliks“ je poručio da je Asanžovo hapšenje posledica „sofisticirane kampanje“ uticajnih činilaca uključujući i CIA-u, sa ciljem da se „delegitimiše, dehumanizuje i zatvori“.
       Edvard Snouden – bivši operativac američke NSA koji je svetu otkrio kako je američka vlada šijunirala i svoje i tuđe građane i državnike – rekao je da je Asanžovo hapšenje „mračan trenutak za novinarsku slobodu“.
       Hilari Klinton, koja je dva puta bila žrtva „Vikiliksa“: prvo kroz depeše 2010. a drugi put 2016. u vreme predsedničkih izbora u SAD, kada je „Vikiliks“ objavio imejlove njenog stranačkog štaba, je rekla da Asanž „mora da odgovara“ i da bi trebalo da bude izručen SAD.
       Intelektualac Noam Comski je izjavio da je hapšenje Asanža „nečuveno“ i da predstavlja kršenje prava i slobode.
       Australija, čiji je Asanž državljanin, saopštila je da on mora da odgovara za optužbe i da se neće mešati u eventualno izručenje SAD.
       Otac Džulijana Asanža – Džon Šipton – pozvao je australijske vlasti da zatraže ekstradiciju njegovog sina. U izjavi za australijske medije, Šipton je dodao: „Video sam ga (Džulijana Asanža) i način na koji su ga policajci vukli niz stepenice – nije izgledao dobro. Ja imam 74 godine i izgledam bolje od njega koji ima 47. To je šok.“






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX