SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822780

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

KOMENTAR
April u Beogradu
Piše: Olivera Milivojčević

       Ono što je izvesno - april u Beogradu, ovog leta Gospodnjeg 2019. godine protiče u znaku mitinga. Kako opozicije tako i vlasti.
       I kao da se i jedni i drugi utrkuju ko će će više “svog” naroda da dovede, i da tako pokaže svoje nabrekle mišiće i svoju dominaciju na političkoj sceni.
       Za miting koji je držan 13. aprila 2019. godine u organizaciji opozicije minister policije Nebojša Stefanović izneo je procenu da je na njemu učestvovalo između 7200 i 7500 građana?!
       Za onaj “svoj”, pak šest dana posle, 19. aprila, koji je organizovala vlast s namerom da pokaže da je u Srbiji više onih koji je podržavaju od onih koji su protiv, isti ministar je u direktnom ukljućenju na Televiziji Pink, istina mnogo pre početka mitinga, saopštio da je u Beograd pristiglo oko 120.000 ljudi?!
       Sudeći po slikama, reklo bi se, da ako prihvatimo ministrovu procenu kao tačnu (u šta se osnovano sumnja!), ako je 19. aprila bilo 120.000 ljudi - nije baš da da je 13. aprila bilo 7500 građana?!
       Po parametrima doktora Stefanovića, ministra policije, ako ih je 19 aprila bilo 120.000 (150.000!) šest dana raije moralo ih je biti bar - pet puta više od 7.500, dakle – oko 40.000.
       Ono što se pojavljivalo u medijima i na društevnim mrežama u prepucavanjima pristalica vlasti i opozicije je kako se do Beograda stizalo... Opozicija je optuživala vlast za svoj miting 13. aprila da im je onemogućen prevoz građana i da je svim prevoznicima bilo zabranjeno da tog dana voze slobodne vožnje do Beograda.
       Govorkalo se i da su redovni prepodnevni polasci autobuskih linija iz pojedinih gradova redukovani, pa čak i ukinuti.
       Nasuprot tome u organizaciji Srpske napredne stranke, u petak, 19. aprila prema nekim procenama na proteste u Beogradu krenulo je oko 3.200 autobusa iz svih gradova Srbije, pride oni iz regiona...Republike Srpske, Makedonije, a Bog me i pešaka sa Kosova i Metohije.
       Javljali su razni portali da je autoput pun kolona autobusa koje se slivaju ka prestonici.
       Ono što je izvesno i nesumnjivo je da je miting vlasti bio veliki i posećen. Da li milom ili silom, to je ostalo pitanje na koje niko i nikad neće moći pouzdano da odgovor.
       Ono što je svakako Beograđanima tog dana zasmetalo je što je gradski prevoz imao alternatvne pravce altarnativnih pravaca pa je većina od centra grada u raznim pravcima kući stizala više peške nego prevozom. A posle protesta osvanule su slike pobacanih srpskih zastava što u kantama za smeće što po ulicama glavnog grada?!
       Zanimljivo je da je vlast i ako nadmoćna imala potrebu da pokaže svu svoju moć okuljanjem u centru Beograda.
       Ali, ono što je usedilo narednih dana posle mitinga vlasti bilo je daleko zanimljivije od samog mitinga.
       Analitičari bliski vlasti od Raduna, preko nekog Mitrovića, Dejana Vuk Stanković i nezaobilaznog Nebojše Krstića nisu se “skidali” sa televizijskih stanica na kojima su objašnjavali nadmoć vlasti i to kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima neprikosnovenu podršku građana.
       Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je “na najvećem mitingu svih mitinga”, bio – korektan, ali je potpuno nejasno odakle toliki trijumfalizam kod naručenih komentatora, Pretorijanaca Vučićeve vlasti i iegzaltiranih voditelja, poput, recimo, Sarape?!
       Zašto?
       Pa, dobro videli smo da je kod Vučića bilo mnogo više ljudi, nego kako to najčešće govore egzaltirani voditelji kod – “fašiste Obradovića”, “tajkuna Đilasa i Jeremića”...Iali mo prilike da slušamo, već ne znam, da li kod Milomira ili Sarape, ili na Studiju B, to je sve jedno i sve isto, i neke ushićene majke dvoje dece, koje “svoju decu ne smeju da izvode na ulicu kad šetaju pristalice opozicije, ali su njihova deca jedva čekaju na mitingu koji je organizovao Aleksandar Vučić!”
       Pa, neće biti!
       Videli smo, neki su i bili na oba mitinga, čuli smo poruke što bi pametnom bilo – dosta, ali...
       Koliko god da Vučićeva vlast izgledačvrsta i stamena kano klisurine, toliko se njegovi politički analitičari ostavljaju utisak da mu se “drma pod nogama” – upravo svojim napadnim stavom i ubeđivanjem građana, kao da su slepi i kreteni, i dovode u sumnju ispravnost njegove politike.
       Podsećanja radi i Tadićevi politički analitičari (a zanimljivo je da svaka vlast, ali i opozicija u Srbiji imaju svoje analitičare) na dan izbora 2012. na kojima mu je protivkandidat bio Tomisav Nikolić - na tadašnjim Tadućevim medijima - koji su danas Vučićevi - zdušno su ubeđivali građane da je pobeda Borisa Tadića izvesna.
       A kada je Tadić izgubio izbore zavukli u se u mišije rupe, a neki od njih poput Krstića, Raduna, da ne pominjemo Milomira Marića, Sarapu i Dragana J. Vučićevića, očas posla postali su - Vučićevi analitičari.
       Zanimljiva je činjenica da od vremena Slobodana Miloševića i čuvenog kontramitinga do danas ni jedna vlast na način na koji je to učinila Srspka napredna stranak i Aleksandar Vučić nije potvrđivala svoju nadmoć.
       Mitinzi su pokazali da je Srbija danas podeljena na one (veći deo) koji su za vlast i one koji su (manji deo) protiv vlasti, ali i na mnoge koji nisu za opoziciju koja pokušava da se nemetne kao druga strana, a istovremeno ni za vlast (“Da ovi odu, a da ovi ne dođu!”).
       Opozcija očito, ovakva kakva je, i nije baš pokazala da je sposobna da doskoči Vučiću ne samo u organiziaciji mitinga, nego i u tome da ga suvislim predlozima pritisne da razgovara o zahtevima koje mu je postavila.
       Predsednik Srbije se, istina, baš previše i ne obazire na to šta od njega traže svake subote u Beogradu i na ulicema oni koji iz nezadovoljstva dolaze na proteste.
       To da ga ne zanimaju nihovi zahtevi jasno im je poručio i sa velikog mitinga u Beogradu.
       Opzicija je najavila pauzu protesta uskršnjih praznika, pa je to povukla posle izjave glumca Nikole Koja da više neće podržavati proteste i koji je opoziciji poručio:
       “Pregovarajte i lepite im nalepnice, to je vaš domet!”
       Sad su se, mahom na društvenim mrežama, anonimusi (s lažnim imenima i profilima) obrušili na Boru Čorbu, Acu Lukasa i Olivera Mandića. Oni koji podržavaju opoziciju, smatraju da su Bora, Aca i Oliver prirepak Vučiću, a oni koji podržavaju Vučića da su Bora, Aca i Oliver, zapravo patriote?!
       Može biti da su i jedni i drugi u krivu. Jer, poznati srpski slogan glasi: (“Tezga nas je održala, njojzi hvala”).
       Samo, u tom kuđenju i hvaljenu ljudi nešto smrdi: zašto umetnici, glumci, pevači, književnici koji podržavaju proteste protiv vlasti su u režimskim medijima barabe, zgubidani i lezilebovići, a ovi koji podržavaju Vučića – pravi umetnici?!
       Jer, pošteno, i pevači su ljudi, neki mavijaju za Zvezdu, neki za Partizan, a najčešće za svoj džep!






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX