SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822703

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Američka kompanija „Pju risrč“ objavila veliko istraživanje o religioznosti u svetu
Svaki četvrti Srbin se moli Bogu svaki dan
Piše: Milan Dinić

       Američka istraživačka organizacija „Pju risrč“ (Pew Research) nedavno je objavila rezultate globalne analize o tome koliko često se ljudi mole bogu. Analiza se bazira na rezultatima istraživanja koja su sprovedena u protekle tri godine u 102 zemlje sveta i obuhvataju različita pitanja iz polja religioznosti.
       Od zemalja regiona, po broju onih koji kažu da se mole svaki dan na prvom mestu je Hrvatska (46 odsto). Ovo možda i ne iznenađuje toliko imajući u vidu koliko je Rimokatolička crkva jak politički i društveni činilac u toj zemlji, što se pokazalo tokom raspada Jugoslavije ali i ranije. Blizu Hrvatske je Rumunija u kojoj 42 odsto kaže da se mole svaki dan. Zatim sledi Bosna (32 odsto) pa Srbija (27 odsto).
       Zanimljivo je da u Albaniji i Bugarskoj tek nešto preko 15 odsto kaže da se moli svakodnevno.
       Globalno gledano – što je zemlja prosperitetnija, procenat onih koji se mole svakodnevno je manji. Istraživači „Pjua“ su gledali koliko se često ljudi mole i rezultate uporedili sa bruto društvenim proizvodom svake zemlje.
       Na vrhu liste nalazi se Avganistan, koji ujedno ima i jedan od najnižih BDP-a na svetu, gde se gotovo celokupno stanovništvo (oko 98 odsto) moli svaki dan. Odmah iza Avganistana je Nigerija. Zemlje sub-saharske Afrike, koje spadaju među najsiromašnije na svetu, su u vrhu po broju ljudi koji tvrde da se mole svakodnevno: u državama kao što su Cad, Džibuti, Senegal između 80 i 90 odsto stanovništva kaže da se moli bogu svaki dan. Sličan procenat zabeležen je i u šiitskom Iranu, sunitskoj Indoneziji (koja je najveća muslimanska zemlja na svetu), Alžiru, ali i u katoličkim latinoameričkim zemljama – Paragvaju i i Gvatemali.
       U Turskoj se 60 odsto stanovništva moli bogu svaki dan dok u Izraelu 27 odsto.
       Istraživanje „Pjua“ pokazuje da, kako raste BDP po glavi stanovnika – tako opada procenat onih koji kažu da se mole svaki dan. Tu je, međutim, jedan znamenit izuzetak: Sjedinjene države. Preko polovine (55 odsto) Amerikanaca kažu da se mole svakodnevnom. U poređenju sa drugim razvijenim zemljama koje imaju BDP blizu ili sličan onom koji ima SAD, stvari su potpuno obrnute: U Norveškoj svaki peti stanovnik tvrdi da se moli redovno, slično je u katoličkim bastionima kao što su Irska, Italija ili Španija (nešto preko 20 odsto). U pretežno protestantskim zemljama – Nemačkoj, Britaniji, Švajcarskoj, Danskoj – ispod 10 odsto kažu da se mole svakodnevno!
       Celokupna analiza „Pjua“ obuhvata i druga, ranije urađena, istraživanja o religioznosti u svetu. Za nas su posebno interesantni rezultati za naš region i Centralnu i Istočnu Evropu.
       Poređenje rezultata iz 1991. i 2015. pokazuje da religioznost u pravoslavnim zemljama istočne Evrope raste, dok kod katoličkih opada. Recimo, dok se 1991. u Rusiji 37 odsto deklarisalo kao vernici, u 2015. taj procenat se popeo na 71 odsto. Slično je i u Bugarskoj, Ukrajini, Srbiji… Sa druge strane, 1991. je 96 odsto Poljaka tvrdilo da su religiozni dok se u 2015. taj procenat smanjio na 87 odsto. U Ceškoj se broj vernika prepolovio: sa 44 odsto na 21 odsto.
       Jedno od pitanja ispitanicima u istraživanju „Pjua“ odnosi se i na to koliko misle da je u njihovoj zemlji religija jaka danas a koliko je bila 1970/80-ih. Dok je za Srbiju 46 odsto reklo da je zemlja bila religiozna i 1970/80-ih, u Bosni to tvrdi 53 odsto stanovništva, dok u Hrvatskoj taj procenat iznosi 64 odsto. Ovi podaci pokazuju kod kojih naroda je religija imala veće prisustvo u društvu, a kod kojih manje.
       Kada je reč o tome koliko često idu u crkvu, među pravoslavnim zemljama na prvom mestu su Rumuni ali i tamo tek svaki peti stanovnik (21 odsto) kaže da ide u crkvu barem jednom nedeljno. U Srbiji – crkvu svakodnevno ide samo šest odsto stanovnika. Sa druge strane, među katolicima u istočnoj Evropi, procenti su znatno viši: čak 54 odsto katolika (mahom Hrvata) u BiH kaže da idu u crkvu barem jednom nedeljno, zatim sledi Poljska sa 45 odsto. U Hrvatskoj, svaki četvrti katolik (27 odsto) kaže da je bar jednom nedeljno u crkvi.
       Ako se uporede procenti iz pitanja o religioznosti i pitanja o tome koliko se često odlazi u crkvu, proizilazi da iako je u pravoslavnim zemljama zabeležen rast broj vernika dok je u katoličkim zemljama opao, katolici ipak idu u crkvu češće nego pravoslavci. To se vidi i u tome što znatno veći broj katoličke dece ima versko obrazovanje u crkvi u poređenju sa pravoslavnom decom.
       Devedesete su na Balkanu ali i šire pokazale da je religija bitan činilac, ako ne i glavni, kada je reč o nacionalnom identitetu. Podaci „Pjua“ pokazuju da 78 odsto Srba smatra da je pripadnost pravoslavnoj veri važno da bi neko bio „pravi Srbin“, sa druge strane 58 odsto Hrvata to isto smatra za katoličanstvo i hrvatski nacionalni identitet. Generalno gledano, 70 odsto stanovnika pravoslavnih zemalja veruje da je (pravoslavna) vera bitan činilac nacionalnog identiteta, dok je kod katolika to znatno manje – 57 odsto.
       Nešto je ipak zajedničko i pravoslavcima i katolicima u Istočnoj Evropi. U svim zemljama žene su znatno religioznije nego muškarci.
       Na kraju, ako se uzme u obzir da u Srbiji 88 stanovništva tvrdi da su pravoslavne vere, a da među njima 92 odsto ima ikone u kući a da oko 60 odsto ide barem jednom mesečno u crkvu, to znači da bi Srpska pravoslavna crkva morala znatno ozbiljnije i odgovornije da se bavi svojom ulogom u društvu nego što to čini sada.

Petnaest odsto Srba veruje u horoskop
       Religija i sujeverje/praznoverje ne bi trebalo da idu ruku pod ruku, ali to nije uvek tako. Podaci „Pjua“ pokazuju da u Srbiji 15 odsto ljudi pravoslavne vere čita horoskop ili veruje u proricanje sudbine, dok je u Hrvatskoj to slučaj kod 22 odsto katolika.
Dve trećine Srba misli da je njihova kultura superiornija u odnosu na druge narode
       Kada je reč o nacionalnoj kulturi i kako se vidi njeno mesto u odnosu na druge, u Srbiji se čak dve trećine stanovništva (65 odsto) slaže delimično ili potpuno sa rečenicom „naš narod nije idealan ali je naša kultura superiornija u odnosu na druge“. U Hrvatskoj taj stav ima 44 odsto stanovnika. Generalno gledano, stanovnici pravoslavnih zemalja su više skloni da tvrde da je njihova kultura superiornija u odnosu na druge, nego što je to slučaj sa nepravoslavnim zemljama.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX