SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822762

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Dveri na petom jubilarnom Međunarodnom ekonomskom forumu na Krimu
Tako Rusija čuva Krim

       U jednom od najlepših hotela na svetu, u dvorcu Livadija u Jalti, u kojem su 1945. Staljin. Ruzvelt i Cerčil postigli čuveni sporazum o završetku Drugog svetskog rata, održan je peti Međunarodni ekonomski forum.
       Ovaj Forum poklopio se sa jubilejom prisajedinjenja Krima Ruskoj federaciji, posle održanog narodnog referenduma, na kojem su se stanovnici Krima izjasnili da žele da žive u Rusiji.
       Na Forumu su, prema podacima organizatora, učestvovali visoki predstavnici preko 50 zemalja i svi važniji domaći politički i privredni subjekti.
       Održano je 52 sesije na najrazličitije aktuelne teme, nekoliko okruglih stolova i multilateralnih sastanaka posvećenih konkretnim poslovnim projektima.
       Međunarodni ekonomski forum u Jalti na Krimu je pravi primer kako jedna ozbiljna država štiti svoju teritoriju i interese svojih građana.
       Ovaj veličanstveni događaj daje poseban, dodatni pečat Krimu kao delu Ruske federacije i pokazuje sa koliko ozbiljnosti i posvećenosti ruski zvaničnici čuvaju svoje nasleđe, svoje resurse, svoju teritoriju i narod.
       Nažalost, čini se da zvaničnici u Srbiji nemaju nameru da slede ovaj odličan primer, kako bi sačuvali Kosovo i Metohiju. Naprotiv...
       Srpsku delegaciju na petom Međunarodnom ekonomskom forumu na Jalti od 17-20. aprila, predvodila je Dragana Trifković, predsednik Saveta za spoljne poslove i član Predsedništva Dveri. Ostali članovi delegacije bili su Marija Janjušević, narodni poslanik Dveri i Željko Veselinović, predsednik USS Sloga i odbornik u Skupštini Grada Beograda.
       Pored delegata iz evropskih zemalja (Nemačke, Ceške, Italije, Srbije, Francuske, Holandije, Belgije, Grčke, Bugarske i dr.) u radu Foruma su učestvovali delegati iz Južne Amerike, SAD, Afrike i sa Bliskog Istoka. Najbrojnija delegacija je bila iz Sirije, predvođena ministrom ekonomije u sirijskoj vladi. Iz godine u godinu je vidljivo nastojanje Rusije da privuče diplomate, političare i investitore iz celog sveta, u šta se očigledno ulaže značajna sredstva.
       Predsednik Srbije se istovremeno može pohvaliti kako je oko sebe okupio Tonija Blera, Edija Ramu, Šredera, Tačija, Merkelovu i slične osvedočene srpske neprijatelje.
       Program Međunarodnog ekonomskog foruma na Jalti je bio posvećen aktuelnim političkim i ekonomskim temama.
       Prvog dana je bila zapažena sesija „Digitalna ekonomija“ na kojoj je jedan od govornika bila Dragana Trifković. Dragana je na panelu govorila o digitalnoj ekonomiji Srbije: „Srbija kao zemlja u razvoju nastoji da uhvati korak sa vremenom, zbog toga je digitalizacija tema o kojoj se mnogo govori.
       S druge strane primena novih tehnologija je težak proces, posebno u onim sistemima koji nisu stabilni i koji su suočeni sa mnogobrojnim problemima. Digitalizacija traži strateški pristup, posebno kada su upitanju znanje i inovacije.“
       Marija Janjušević, narodni poslanik Dveri učestvovala je na sesiji o gastroturizmu, i zaključila da su mogućnosti Krima i Srbije u toj oblasti veoma slične, jer se oslanjaju na vino, med i specijalitete domaće kuhinje.
       Željko Veselinović je bio učesnik sesije o digitalizaciji u socijalnoj sferi, s obzirom ne njegovo veoma bogato iskustvo u radu sa sindikalnim organizacijama.
       Drugi dan je obeležen brojnim bilateralnim susretima srpske delegacije sa predstavnicima vlada Ruske Federacije, Krima, Sirije, Konga, Brazila, predsednicima BRIKS-a, preduzetnicima iz Moskve, italijanske oblasti Veneto, predstavnicima političkih partija iz Rusije, Nemačke, Francuske, Holandije, Belgije, Bugarske, Poljske, Grčke, Ceške itd.
       Marija Janjušević je sa poslanicom Dume i drugim ženama u politici iz Rusije i širom sveta, učestvovala na panelu posvećenom ženama u biznisu „ Ekonomija partnerstva, ekonomija budućnosti“.

Srbija nije priznala Krim...
       Srpska vlada Ane Brnabić još uvek nije priznala Krim kao sastavni deo Rusije i dosledno poštuje teritorijalni integritet Ukrajine!
       Kada je Porošenko pre nekoliko meseci posetio Narodnu skupštinu, poslanici iz Dveri su ga dočekali porukama protiv fašizma, pa je od Maje Gojković naloženo da narodni poslanik Ivan Kostić bude praktično zatvoren u holu, nisu mu dozvoljavali da napusti salu, iako je narodni poslanik, onemogućeno mu je kretanje u sred Doma Narodne skupštine Republike Srbije?!
       Kada je prošle godine Narodnu skupštinu posetila narodni poslanik Ruske Dume sa Krima, Natalija Poklonska, a na poziv Odbora za dijasporu kojim je Ivan Kostić predsedavao, Vučić je uz pomoć medija lažirao da je Poklonska u Srbiji na poziv Dveri i tako se opravdao pred zapadnim gazdama, a Ivan Kostić je smenjen sa mesta predsedavajućeg Odbora za dijasporu.
       Srpski pokret Dveri je proteklih pet godina razvio odlične odnose sa predstavnicima Krima i Ruske federacije u celini i dosledno veruje i zastupa tvrdnju da je Krim Rusija a Kosovo i Metohija Srbija.
       Srpski pokret Dveri će i ubuduće intenzivno sarađivati sa ruskim predstavnicima u svim oblastima, štiteći na taj način u prvom redu srpske interese i poštujući pri tom interese Rusije, kao tradicionalno dokazanog prijatelja države Srbije.
       Nesporno je da je višegodišnje zalaganje Dragane Trifković da unapredi i intenzivira diplomatske odnose sa Ruskom Federacijom počinje da daje rezultate i da se sve više otvaraju mogućnosti za saradnju dve države, koji su danas u zabrinjavajućoj stagnaciji i to isključivo zbog povlačenja srpskih vlasti.
Marija Janjušević na Forumu „Svet pod sankcijama, globalni izazov“
Oni koji uvode sankcije Rusiji trpe veću štetu
       O odnosima Srbije i Rusije govorila je narodni poslanik Marija Janjušević. Ona je tom prilikom kazala da je i Srbija pod pritiskom sa Zapada da uvede sankcije Rusiji, ali da veruje da se to neće nikada dogoditi. Naglasila je da su Srbija i Rusila bile i sada su dve sestrinske države, a da će parlamentarni Pokret Dveri raditi na tome da tako i ostane. Zahvalila je predsedniku Rusije Putinu, što čitav svet, ali i samog predsednika Republike Srbije, podseća na postojanje Rezolucije SBUN 1244 i njen značaj za aktuelna dešavanja na Kosovu i Metohiji.
       Ovo je deo njenogo govora:
       „ Srbija i Rusija su oduvek bile sestrinske države i parlamentarni Pokret Dveri, kojem pripadam, će učiniti sve da doprinese da tako ostane i ubuduće. Uverena sam da male države, koje su vam uvele sankcije, zbog toga trpe veću štetu od same Rusije. One su uglavnom pod pritiskom uvele sankcije Rusiji, kako bi izbegle iste mere od zapadnih sila prema njima. Srbija takođe trpi takav pritisak, ali se nadam da mi nikada nećemo podleći. Srbija je i sama trpela zbog sankcija devedesetih (hvala predstavniku Grčke što je to u svom govoru spomenuo) a NATO nas je čak i bombardovao 1999. godine. Na svoj pedeseti rođendan, NATO je morao pokazati kako je još važan faktor u svetu, pa se odlučio da bombarduje Srbiju i to bez odobrenja SB UN. Rezulat su ubijena deca, a Kosovo i Metohiju, koju su želeli da nam oduzmu, još uvek nisu dobili zahvaljujuću Rezoluciji 1244 SB UN i Ruskoj federaciji.
       Zahvaljujem predsedniku Ruske federacije gospodinu Putinu što čitav svet podseća na ovu rezoluciju, a naročito mu se zahvaljujem što na to podseća i samog predsednika Republike Srbije.“






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX