SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822765

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Istorija i besmrtnost - PARIZ: U susret 109. izdanju u 128 godina dugom postojanju legendarni tereni Roland Garosa čekaju novog heroja
Samo svetski ratovi su bili jači
Piše: Milan Dinić - Pariz

       Mastersi 1000 u Madridu, koji je počeo juče, i Rimu koji se igra posle njega, najboljem teniseru sveta Novaku Đokoviću samo su, prolazne stanice ka Grend slemu na Roland Garosu, koji počinje 20 maja...
       U Parizu, na čuvenom Roland Garosu, od 20 maja do 9. juna, počinje zvanično 109. izdanje najprestižnijeg (uz Vimbldon - trava) Gren slem na šljaci...
       Inače od prvog turnira (1891. kad je odigran prvi, na kojem je pobedio J.Briggs) na crvenoj šljaci, kalendarski ulazi u duboku starost i 128 godinu života.
       Istina, od 1891., pa do 1924. na turniru su igrali samo domaći igraći, ali je 1925 otvoren za strance...
       U dugovečnoj karijeri Rolan garos imao je samo dva – opravdana razloga za prekid, Prvi i Drugi svetski rat – kada se nije igralo!
       Zapravo, igralo se i za vreme Drugog svetskog rata (1900-1945), ali nije zvanično priznat...
      
       * * * * * * * * * *
      
       Kad se na krcatom stadionu “Filip Šatrije” pred 14.840 gledalaca (i nekoliko stotina Srba) juna 2016. zaorila srpska himna “Bože pravde” i dok je nasmejani Novak Đoković visoko put neba i Ajfelove kule podigao “Kup musketara”, mračno nebo nad Parizom se razvedrilo, a sunce je posle 12 dana pakla za Francuze (koje su tada mučile velike poplave) i 12 godina posta Novaka Đokovića u poteri za peharom sa Roland Garosa – zasijalo!
       Dakle, posle 8 godina, 2016., „Bože pravde“ na “Šatrijeu”, a Novak Đoković je postao četvrti Srbin koji je osvojio Rolan Garos, drugi Gren slem u teniskoj sezoni.
       Pre njega, to su činili Ana Ivanović 2008. godine u singlu, kao i Nenad Zimonjić u dublu i miksu, a u nedelju, samo pre podne i Olga Danilović, u ženskom juniorskom dublu.
       Otvoreno prvenstvo Francuske igrano je tada za nagradni fond od 32 miliona evra (sada je 42.661.000 evra), a Novaku je kao pobedniku pripalo dva miliona evropskih novčanica (sada je 2.200.000 evra!)
      
       * * * * * * * * *
      
       Novak Đoković,posle trijumfa: Svi smo mi ljudi
      
       Novaku Đokoviću bilo je lakše da pobedi Endi Mareja u finalu /3:1 (3:6, 6:1, 6:2, 6:4)/, nego da posle trijumfa nađe prave reči posle pobede na Rolan Garosu.
       „Teško je sada pronaći prave reči, teško je opisati osećaj koji sam zamišljao, kojem sam težio dugi niz godina. Ovde sam tri puta gubio u finalima. Protivnici su stvarno bili bolji. Današnji meč nije počeo baš najbolje. Bilo je mnogo neiznuđenih grešaka“.
       - Borio sam se sa svojim nervima, posebnom situacijom i okolnostima i kada sam na početku drugog seta pronašao ritam, sve do 5:2 u četvrtom setu, igrao sam svoj najbolji tenis ove godine. Posle je bilo teško. Iako sam kao profesionalni sportista istreniran da razmišljam samo o sledećem poenu, svi smo mi ljudi. Nisam mogao da zanemarim osećaj da sam na nekoliko poena od ovog trofeja“, kazao je Novak.
       - Prve dve meč lopte sam izgubio, i onda sam morao da zagrizem dva puta. Ovaj poslednji poen...bilo je nekoliko razmena...ne sećam se, stvarno. Samo sam gledao da ostanem u poenu i nadao sam se da će da napravi grešku. Što se i desilo na kraju“, istakao je Novak.
       Pobedu proslavio tako što je reketom na šljaci iscrtao srce?!
       - Imao sam priliku da razgovaran sa (Gustavom) Gugom Kuertenom pre meča i rekao sam mu da je za mene najupečatljiviji trenutak sa Rolan Garosa kada sam ga video da je posle osvajanja trofeja crta srce na terenu i leže u njega. Pitao sam ga za dozvolu da i ja to uradim, jer je to božansteno način da se proslavi titula“, naveo je prvi reket planete.
       -Osećao sam se potpuno drugačije od kada sam došao u Pariz. Atmosfera danas je bila kao da je Dejvis kup“.
       Na pitanje kome bi posvetio pobedu, Đoković se zamislio, a onda dao svoj odgovor.
       - Uh, posvetio bih pobedu životu. Ljubavi koja nas okružuje u ovom trenutku i svim ljudima koji su mi dali toliko toga u životu. I Jelena Genčić, i moj đed, koji više nisu sa nama, imali su svoju ulogu i doprineli su mom razvoju“.
       * Nije samo Gren slem, nego i ‘Serena slem’?
       - Najlepši trenutak u mom životu. Ovo je zaista verovatno i najveći trenutak u mojoj karijeri. Lepo je videti sunce posle deset dana kiše, ali i zadovljstvo videti svu ovu publiku u finalu. Nadam se da su svi uživali, rekao je Đoković posle meča.
       Srpski teniser dodao je za njega najvažnije da je konačno osetio slast pobede u Parizu.
       - Moram reći da je za mene najvažnije da sam osetio nešto što čitavog života nisam osetio na Rolan Garosu. Jako važno za mene je i što sam iscrtao srce na terenu u Parizu i što sam došao do trofeja.
       Đoković je ušao u istoriju tenisa jer je ostvario najveći niz pobeda na gren slemovima, pošto mu je tadašnji trijumf bio čak 28. uzastopni.
       - Hvala mom timu, porodici i svim mojim ljubavima. Hvala što me svakodnevno trpite, mogao bih o tome da pričam dugo, ali vi znate na šta mislim“, dodao je, a onda čestitao i Mariju.
       - Endi, čestitam ti, bio je ovo veoma težak meč i hvala na lepim rečima upućenim mom timu i meni. Jedan je danas morao da izgubi, ali sam siguran da ću te u budućnosti gledati sa velikim trofejima, zaključio je Đoković.
       Posle titule na Rolan Garosu 2016. Đoković je rekao da mu podrška iz Srbije najviše značila:
       - Cesto mi se dešavalo da na terenu pomislim na ljude koji me gledaju u Srbiji i to mi daje dodatnu energiju!
       Novak je objasnio i razlog zašto je to tako – lični primer.
       - Znam po sebi, dok sam ja odrastao i pratio sve naše kolektivne sportove i sportiste koji su beležili velike uspehe na olimpijskim igrama i svetskim prvenstvima, koliko smo se mi radovali i koliko se čovek poveže sa sportistima, kazao je Novak i dodao:
       - Ne samo poveže, već i proživljava sa njima sve to, nebitno da li sâm dolaziš iz sporta ili ne – to je ono što sport i predstavlja, ogromnu požrtvovanost i zato ljudi kroz njega mogu da prožive one prave, ljudske emocije koje doživljavaju svakodnevno“.

Zašto se turnir u Parizu zove Rolan Garos
Heroj francuske nacije
       Mnogi se pitaju zašto jedan od najpoznatijih teniskih turnira nosi baš ime jednog avijatičara, a razlog je to što je tokom studija u ’gradu svetlosti’ Garos bio redovan posetilac mečeva na Otvorenom prvenstvu Francuske.
       Rolan Garos je rođen 6. oktobra 1888. godine u Sen Deniju, delu Pariza, a svoju avijatičarsku karijeru započeo je u 21. godini u malim letelicama.
       Ubrzo je dobio diplomu za upravljanje Blerio letelicama i u njima je učestvovao na nekoliko avionskih trka širom Evrope.
       Do početka I svetskog rata Garos je već bio poznat pilot, a zahvaljujući tome je posetio i Sjedinjene Države i Južnu Ameriku. Do 1913. godine odlučio je da se ’prebaci’ sa Blerija na Moran-Solnije letelice, a te godine je ušao u istoriju letom preko Sredozemnog mora, od Frežua na jugu Francuske do Bizertea u Tunisu, koji je izveo 23. septembra.
       Već naredne godine Garos je odlučio da pristupi francuskoj vojsci koja se borila u I svetskom ratu i bio je jedan od najzaslužnijih za postavljanje mašinskih pušaka na letelice.
       Garos, koji je bio pilot modela aviona MS26, 1. aprila 1915. godine je uspeo da sruši protivničku letelicu, što ranije nikome nije pošlo za rukom.
       Samo nekoliko dana kasnije avion kojim je Garos upravljao srušio se u Nemačkoj, a on nije uspeo da ga uništi pre nego što su ga neprijateljske snage zarobili.
       Kažu da su upravo zahvaljujući toj letelici Nemci nešto kasnije izumeli još savremeniji sistem, kojim su dobili novu prednost u odnosu na protivnike.
       Posle skoro tri godine zarobljeništva i nekoliko pokušaja, Garos je uspeo da pobegne 14. februara 1918. godine i vrati se u francusku vojsku.
       Posle nekoliko uspešnih pobeda nad protivničkim snagama, Garos je ubijen 5. oktobra te godine, samo nekoliko dana pre zvaničnog kraja rata i svog 30. rođendana, u blizini Vuzijera, na severu Francuske.
       Iako nije potvrđeno, smatra se da ga je ubio Nemac Herman Habih, koji je upravljao avionom Jasta 49.
       Teniski stadion u Parizu dobio je ime po Rolanu Garosu tokom dvadesetih godina prošlog veka, iz već navedenih razloga.
       Pored jednog od najpoznatijih turnira, Garosovo ime nosi i aerodrom na ostrvu La Reunion, koje se nalazi u Indijskom okeanu, istočno od Madagaskara, a u francuskom je vlasništvu.
       Uz to, francuski proizvođač automobila Pežo je proizveo verziju svog modela 205 u ograničenom broju primeraka u čast teniskog turnira koje nosi njegovo ime, a on je uključivao specijalno farbanje i unutrašnjost od kože. Zbog velikog uspeha tog specijalnog izdanja Pežo je kasnije kreirao i Rolan Garos izdanja većine svojih modela.
Pravo rivalstvo: Sinovi ratuju na terenu…
Mame ispijaju šampanjac
       Veliko rivalstvo koje imaju Novak Đoković i Endi Mari im očigledno ne smeta da budu i dalje u odličnim odnosima.
       Srpski i škotski teniser poznaju se od malih nogu i u odličnim su odnosima, što je bilo vidljivo i posle Rolan Garosa.
       Mari je na ceremoniji iskreno čestitao Đokoviću neverovatan podvig i osvajanje sva četiri Gren slema u nizu, a u prijateljskom razgovoru bile su i majke prvog i drugog tenisera sveta.
       „Mame. Bake. Prijatelji. Ja i Dijana Đoković. Nazdravljamo našim sinovima“, napisala je Marijeva mama uz fotografiju.
Dom Rolan Garosa
Kup “musketara” bez krova nad glavom
       Kompleks Rolan Garos, na kojem se igra drugi Gren slem turnir sezone, nalazi se nedaleko od Bulonjske šume u Parizu.
       Izgrađen je 1928. godine, kada je Francuska prvi put branila titulu u Dejvis kupu, a ime je dobo po legendarnom avijatičaru iz I svetskog rata Rolanu Garosu.
       Otvoreno prvenstvo Francuske prvi put je održano 1891. godine na terenima Teniskog kluba Pariz, a do 1928. godine je više puta menjalo lokacije.
       Prelomni trenutak za selidbu na kompleks kakav je danas došao je kada su francuski teniseri osvojili Devis kup, pa je odlučeno da je “Musketarima” pod hitno potreban novi stadion.
       Sadašnji kompleks Rolan Garos ima 20 terena prekrivenih crvenom šljakom, među kojima se izdvajaju velelepni “Filip Šatrije” i “Suzan Lenglen”.
       Nijedan teren nije prekriven, što se najbolje videlo ove godine, dok su teniseri, organizatori i publika kupovali “kišobran više”, i ovaj gren slem je jedini koji nema pokriveni teren.
       Što je najgore, iako turnir dnevno zaradjuje dva miliona evra, za sada nema planova da se bar glavni tereni prekriju?!
       Ili se Parižani uzdaju da će krajem maja i početkom juna biti, nekako lepo vreme.
       Pored terena, tu je i veliki multimedijalni muzej istorije tenisa “Teniseum”.
      
       Filip Šatrije – kapacitet 14.840 mesta
      
       Od prvog dana, “Filip Šatrije” je bio centar celog kompleksa, ali je svoje sadašnje ime dobio tek 2001. godine po legendarnom predsedniku Francuske teniske federacije, koji je preminuo godinu dana ranije.
       Šatrije je bio najzaslužniji što se tenis vratio u program Olimpijskih igara 1988. godine, a na taj način mu je odata počast.
       Do 2001. godine je taj teren imao veoma jednostavno ime – Centralni teren, ali posebne tribine, koje su dobile imena po “četvorici musketara” – Žaku Brunjonu, Žanu Borotru, Anriju Kušeu i Reneu Lakostu.
       Njima je pripala ta čast zbog dominacije svetskim tenisom tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.
       Po njima je ime dobio i trofej koji dobijaju pobednici u muškom singlu – Kup musketara.
       Njih četvorica su upravo na tom terenu odbranili svoju prvu titulu u Dejvis kupu, u kojem su bili nezaustavljivi sve do 1933. godine.
       Spomenik posvećen tim titulama nalazi se u središtu Trga musketara koji se nalazi između terena “Filip Šatrije” i Terena 1.
       “Filip Šatrije” je prvobitno imao kapacitet od 15.166 mesta, ali je pre pet godina smanjen na 14.840 zbog renoviranja i izgradnje modernijih loža za novinare.
      
       Suzan Lenglen – kapacitet 10.068 mesta
      
       Drugi po veličini teren na stadionu “Rolan Garos” nosi ime po legendarnoj francuskoj teniserki, a izgrađen je 1994. godine.
       Prvobitno je nazvan “Teren A”, da bi vrlo brzo bio preimenovan da bi se odala počast teniserki koja je šest puta osvajala Vimbldon, dva puta Rolan Garos i jedno olimpijsko zlato.
       Pored toga što teren nosi ime po njoj, isti slučaj je i sa trofejem koji se dodeljuje pobednici ženskog singla – Kup Suzan Lenglen.
       Taj teren je prvi na svetu koji je dobio sistem za podzemno navodnjavanje, kojim se kontroliše nivo vlage podloge.
       Na tribinama može da bude da se smesti 10.068 gledalaca.
      
       Teren 1 – kapacitet 3.800 mesta
       “Arena za bikove”
      
       Posle terena “Filip Šatrije” i “Suzan Lenglen” ostali tereni u kompleksu po veličini su minijaturni, a najveći među “patuljcima” je Teren 1.
       Mnogi ga zovu “Arena za bikove” zbog okrugog oblika, ali je osmišljen tako da bude potpuna suprotnost najvećim stadionima. Upravo Teren 1 je najdraži mnogim ljubiteljima tenisa zbog svoje veličine, ali i osećaja koji imate kada gledate meč na njemu.
       Na njemu su odigrani neki legendarni mečevi na Rolan Garosu, među kojima se izdvaja trijumf Gustava Kirtena nad Tomasom Musterom u trećem kolu 1997. godine kada je Brazilac osvojio svoju prvu od tri titule, iako ga niko nije ubrajao među favorite.
Suzan Lenglen, dama koja je promenila ženski tenis
Brendi između setova
       U vreme kada su ostale teniserke nosile haljine do poda Suzan Lenglen se razlikovala od njih haljinama dužine tik iznad listova.
       Različitost u odnosu na rivalke nije se ogledala samo u haljinama već i u tome što je otvoreno plakala tokom mečeva, durila se i pila brendi između setova
       Nekima je, naravno, to smetalo, ali je ona jednostavno bila ispred svog vremena i kasnije je postala jedna od najpoznatijih sportistkinja koje je Francuska ikada imala.
       Suzan Lenglen je rođena 24. maja 1899. godine, a tokom detinjstva je imala brojne zdravstvene probleme, zbog kojih je njen otac Carls odlučio da bi za nju bilo dobro da počne da trenira tenis. Prvi put se na terenu našla 1910. godine, a pošto je uživala u tenisu odlučila je da mu se ozbiljnije posveti.
       Otac joj je bio prvi trener, a prema mnogim pričama njihovi treninzi su se sastojali od toga što bi on stavio maramicu na neki deo terena, a ona je morala da je pogodi lopticom.
       Već 1914. godine Suzan je igrala u finalu šampionata Francuske u kojem je poražena od Margerite Brokedi. Iste godine je trijumfovala na Svetskom prvenstvu na tvrdoj podlozi, održanom u Sen Klodu, a pošto je ubrzo počeo I svetski rat naredni turnir na kojem je igrala bio je Vimbldon 1919. godine.
       Te godine u Londonu odigrala je svoj prvi turnir na travi i osvojila je titulu trijumfom nad sedmostrukom pobednicom Doroteom Daglas Cejmbrs, pred 8.000 ljudi među kojima su bili i Kralj Džordž V i Kraljica Meri.
       Već sledeće godine potpuno je dominirala u ženskom singlu na Olimpijskim igrama u belgijskom Antverpenu, a potom je zajedno sa Maksom Dekugijem osvojila zlato u mešovitim dublovima, a bronzu u ženskim u paru sa Elizabet d’Aven.
       Vimbldon je potom osvajala svake godine do 1923, a potom i 1925. godine, i tada je postala poslednja Francuskinja koja je osvojila Vimbldon sve do Ameli Morezmo, koja je to učinila 2006. godine. Od 1920. do 1926. godine Lenglenova je osvajala titule šampionke Francuske, kako u singlu, tako i u dublu, a 1925. i 1926. godinu je provela kao najbolja teniserka na svetu na zvaničnoj listi.
       Njen meč u Kanu 1926. godine sa Helen Vils izazvao je pravu senzaciju jer se za njega tražila karta više. Pošto su sve karte bile rasprodate ljudi na jugu Francuske su se snašli tako što su našli mesta u hotelima, stanovima pored terena, kao i krovovima. Lenglenova je bila na ivici kolapsa tokom tog meča, ali ga je izbegla zahvaljujući solju i brendiju i došla do pobede sa 6:3, 8:6.
       Lenglenova je, uz uspehe, imala i nekoliko problematičnih trenutaka u karijeri.
       Zbog lošeg zdravlja bila je primorana da preda nekoliko mečeva, a 1926. godine zbog nesporazuma nije znala kada je tačno njen meč na redu na Vimbldonu i kada je došla do terena onesvestila se i to je ujedno bilo njeno poslednje pojavljivanje na najprestižnijem turniru na svetu.
       Posle Vimbldona odlučila je da se okrene profesionalnom tenisu, koji je tada bio u začetku, i otišla je u Sjedinjene Države gde je pobedila na svih 38 mečeva protiv Meri Braun.
       Potom je okačila reket o klin i osnovala tenisku školu u Parizu, koja se nalazila blizu Rolan Garos kompleksa.
       Školu je kasnije Francuska eniska federacija priznala kao jedan od svojih glavnih trening centara, a Lenglenova je u međuvremenu napisala nekoliko knjiga o tenisu.
       U junu 1938. godine objavljeno je da je Lenglenova obolela od leukemije, samo tri nedelje kasnije je oslepela, a preminula je 4. jula.
       Tokom karijere, Suzan Lenglen je osvojila 81 titulu u singlu, od kojih je do sedam došla bez ijednog poraza, 73 u dublu i osam u miksu, a mnogi ističu da je svojom igrom promenila tenis.
       Ona je donela glamur na teren, redovi su se stvarali oko terena gde je ona igrala mečeve, što se nikada ranije nije dešavalo kada je u pitanju bio ženski tenis, a teniserkama je prokrčila put do haljinica kakve danas nose.
       Cetrdeset godina posle smrti uvedena je u Kuću slavnih, a od 1997. godine drugi najveći teren na kojem se igraju mečevi Gren slem turnira Rolan Garosa nosi njeno ime.
       U njenu čast 2001. godine Francuska teniska federacija pokrenula je ’Suzan Lenglen kup’ za teniserke starije od 35 godina.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX