SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822709

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Kardif: Održan protest sa zahtevom za uspostavljanje nezavisnog Velsa - Zakucala mečka i na britanska vrata
Uz Škote i sve više Velšana hoće nezavisnost!
Piše: Milan Dinić - Kardif

       Nedavno objavljeni rezultati istraživanja Instituta za evropske poslove u Beogradu pokazali su da su Britanci, uz Hrvate, u srpskoj javnosti viđeni kao naši najveći neprijatelji u EU. I, ko bi one (28.7 odsto) koji imaju takav stav o Britaniji mogao da krivi?! Britanci su potpisnici a neretko i pokretači svake inicijative koja je negativna prema Srbiji – iniciranje sankcija tokom devedesetih, agresija 1999. godine, pripremanje i agitovanje secesije Kosova, pokušaj nameranja rezolucije o genocidu u Srebrenici u UN, podrška formiranju „kosovske vojske“…
       Stoga, ko bi mogao da krivi Srbe ako bi se malo nasladili sledećom vešću, koja je u domaćoj javnosti slabo ispraćena: 11. maja na ulice Kardifa, glavnog grada Velsa, nekoliko hiljada ljudi protestovalo je zahtevajući otcepljenje od Velike Britanije! Ovaj protest je bio u toliko više zanimljiv jer je ovo prvi put u istoriji Velsa da su ljudi izašli na ulice da traže samostalnost.
       Neki od demonstranata su rekli da su čitav život za velšku samostalnost dok su drugi rekli da ih je na to naveo Bregzit. Protest je okončan pevanjem velške himne „Hen Wlad Fy Nahadau“ što u prevodu sa velškog na srpski znači „Stara zemlja mojih očeva“.
       Adam Prajs, vođa velške stranke „Plaid Cymru“ (Stranka Velsa) je rekao da bi Velšani mnogo lakše rešavali svoje probleme ukoliko bi odluke donosili sami.
       - Naše želje za nezavisnim Velsom su mnogo godina delovale kao daleke. Ali, talas se okreće, marševi rastu i glasovi Šza nezavisnost – napomena redakcije „Svedok“Ć su jači“, kazao je Prajs.
       On je u obraćanju takođe napao i Vestminster, sedište britanske političke moći:
       - Decenije nemara Vestminstera ishodovale su u siromaštvu i nedovoljnom investiranju u Vels. Trećina naše dece živi u relativnom siromaštvu i dovoljno je samo da pogledate haos sa Bregzitom da biste videli da Vesminster nije u stanju da predstavlja Vels.
       Debata o nezavisnosti Velsa zahuktala se posle referenduma 2016. na kome je većina u Britaniji (pre svega u Engleskoj) donela odluku da napusti Evropsku uniju. Kako primećuju mediji i analitičari u Velsu, postoji sve jači stav da je nezavisnost tog dela Britanije normalna posledica u ovakvim okolnostima.
       Kako pokazuju analize i istraživanja, podrška secesiji Velsa raste. O tome govori nekoliko dešavanja: u Velsu je 2016. osnovana stranka „Suvereni Vels“ koja traži samostalnost od Londona. Glavna autohtona politička grupacija u ovom delu Britanije je „Stranka Velsa“ koja takođe traži sve veću samostalnost od Londona. Istraživanje iz maja 2017. je pokazalo da su lokalni glasači „Stranke Velsa“, kao i tradicionalnih stranaka - Konzervativaca i Laburista - naklonjeni samostalnosti, a da podrška naročito raste među onima koji imaju između 18 i 49 godina.
       Za sada, Bregzit za koji su Britanci tesnom većinom glasali juna 2016. nije ispunio obećanja. Štaviše, zemlja je upala u politički haos: vlada je nestabilna, poslanici posvađani unutar svojih partija, vekovima vodeće dve stranke – Konzervativci i Laburisti – izgubili su poverenje dobrog dela glasača, nema jasnog plana šta i kako u vezi sa Bregzitom, probijeni su rokovi za planirani izlazak (24. mart 2019. godine)… Takođe, raste bojazan da zemlja postepeno ulazi i u sve dublju ekonomsku krizu – „Goldman Saks“ je procenio da Bregzit košta Britaniju oko 100 miliona evra dnevno, strane kompanije odlaze usled neizvesnosti, britanski spoljni dug iznosi gotovo 86 odsto bruto društvenog proizvoda a četvrtina Britanaca nema nikakvu ušteđevinu!
       Usled ovakvih okolnosti sasvim je normalno da na površinu izbiju i zahtevi za nezavisnost – u Škotskoj ali, iznenađujuće, i u Velsu koji je uvek bio u znatno tešnjim odnosima s Englezima.
       Brojne analize i istraživanja javnosti pokazuju znatno veću podršku za škotsku nezavisnost nego što je to bio slučaj na referendumu 2014. godine: tada je odnos bio 44.7% za nezavisnost i 55.3% za ostanak, dok poslednje istraživanje javnosti iz aprila ove godine pokazuje da bi 44% Škota bilo za nezavisnost a 45% protiv!
       Britanski analitičari gotovo su saglasni u oceni da, ukoliko Britanija zaista izađe iz EU i ako se to desi na najgori način (bez postignutog sporazuma sa Briselom), da je sasvim izvesno raspadanje unije sa Škotskom a time se postavlja i pitanje sudbine Severne Irske koja pripada Britaniji (a ne bilo kojoj članici Unije – Engleskoj, Škotskoj ili Velsu posebno).
       Istraživanja takođe pokazuju da iz godine u godinu raste i zahtev za secesiju Velsa. Dok je 2013. svega 10 odsto Velšana bilo za secesiju, prošle godine taj procenat se udvostručio i od tada do danas većina anketa pokazuje da u proseku svaki peti Velšanin želi nezavisnost od Britanije. Svega nekoliko dana uoči marša u Kardifu anketa koju je sprovela radio stanica „Severni Vels“ pokazala je da je čak 59 odsto Vlšana za nezavisnost! Iako bi ovu anketu trebalo uzeti s rezervom jer – iako je rađena na uzorku od preko 2200 ljudi, nije naučno stratifikovana – ovo je svakako znak skoka u podršci za nezavisnost.
       Ko bi mogao Velšanima mogao da zameri? Jedna od glavnih parola Bregzitaša jeste da hoće da vrate prava odlučivanja iz Brisel u London. Međutim, mnogi Velšani i Škoti žele da se vlast vrati u njihove gradove a ne u London, a ako već moraju da biraju, većina bi izabrala Brisel. Uostalom, referendum 2016. pokazao je da je većina Škota glasalo protiv Bregzita, dok je u Velsu oko 47.5 odsto bilo za ostanak u EU, što je više nego u Engleskoj.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX