SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822785

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Zaboravna istorija: Lin Olson objavila knjigu “Madame Fourcade‘s Secret War”, o centralnom, a prećutanom liku francuskog pokreta otpora - Mari Madlen
Tajni rat gospođe Furkad

       Zašto većina ljudi nikada nije čula za Francuskinju Mari Madlen Furkad? Njenog imena nema ni na trgovima širom zemlje, niti na plaketama u francuskim selima. Može li sa tim da ima veze činjenica da je ova liderka francuskog anti nacističkog pokreta otpora bila žena. Ne heroj, već heroina!
       Bila je najopasnija špijunka: Hitler ju je prezirao, a istorija zaboravila?!
       Na kraju Drugog svetskog rata general Šarl de Gol je 1.038 ljudi imenovao herojima pokreta otpora. Samo šest su bile žene, a Mari Madlen Furkad, koja je najduže vodila uspešnu mrežu špijuna, nije bila među njima?!
       Upravo zato autorka Lin Olson je napisala knjigu „Tajni rat gospođe Furkad“ (engl. Madame Fourcade‘s Secret War), o centralnom liku francuskog pokreta otpora - Mari Madlen.
       Dolazila je iz privilegovane, buržujske porodice. Išla je u najbolje internate, a deo detinjstva je provela u Šangaju, pošto joj je otac bio u mornarici. Trebalo je da živi životom šik Parižanke, ali, kako je Elenor Ruzvelt tada i rekla, „to nisu bila obična vremena za Francusku - ili za svet“.
       Od 1936. godine, pa sve do kraja Drugog svetskog rata, Furkad je bila otelovljenje „angažovane žene“.
       Kada su nemačke trupe umarširale u Pariz u rano jutro 14. juna 1940. vladajući političari su pobegli, a ostareli maršal Filip Peten, nekada heroj Verduna, u Višiju je proglasio kolaboracionističku vladu.
       Nakon trauma Prvog svetskog rata većini Francuza je bilo muka i od same pomisli na ponovni rat.
       Furkad je oličavala sve što su Peten i Hitler prezirali. Bila je žena koja je odbijala da igra po pravilima rasističkog, seksističkog i ubojitog režima.
       Na čajanci kod sestre, u elegantnom pariskom stanu, svojim izjavama o tome kako „nešto mora da se uradi i organizuje“ (reč je o 1936. godini), zapala za oko oficiru po imenu Žorž Lustano Lako (kodno ime Navare). I on je prezirao francusku pasivnost.
       Na leto 1941. godine, Navare je uhapšen zbog aktivnosti protiv Petenovog režima, zbog čega je odabrao Furkad da vodi pokret koji je on utemeljio.
       Ona je izabrala kodno ime „jež“, zato što je „to žestoka mala životinja sa kojom se ni lav ne bi igrao“.
       Olson opisuje operacije širom francuskih pokrajina, regrutacije hiljada ljudi iz svih slojeva društva, od farmera do onih koji su imali sopstvene dvorce.
       Furkad je znala kako da u svoju korist iskoristi činjenicu da je žena. Prilikom susreta se Gabrijelom Rivijereom, šefom pokreta otpora u Marselju, on je uzviknuo:
       „Dragi bože, žena!“.
       A ona se nemalo puta pokazala lukavijom i hrabrijom od svojih muških kolega, a isto važi i za njene kolegice.
       Kada je policija došla po Monik Bontink ona je rekla da pre hapšenja želi da se okupa. Otišla je u kupatilo, otvorila slavinu, skinula cipele i tiho se išunjala iz stana u skrovište.
       Furkad, strastvena ljubimica muškaraca, često se maskirala da ne bi bila uhvaćena. Neprestano je menjala boju kose, a ponekada je stavljala i veštačku vilicu.
       Privatni život joj je bio komplikovan. Imala je supruga, koga gotovo nije ni viđala, i dvoje dece koje je znala da ne vidi po par godina. Zaljubila se u pilota Leona Fajea, i sa njim je ostala trudna.
       Prema svojoj deci, primećuje autorka, nije bila posebno prisna. Cilj i pobeda značili su joj sve.
       Kasne 1942. godine 200.000 vojnika Vermahta je umarširalo u višijevsku tzv. „slobodnu zonu“. Furkad se tada prvi put iskreno uplašila, Gestapo je bio svugde. Nevoljno je pristala na evakuaciju u London, gde se našla usred bitke dva francuska lidera - Šarla de Gola i Anrija Žiroa.
       Furkad nije dala da je uvuku u tu svađu, pa je počela blisko da sarađuje sa Britancima.
       Oni su, barem tako knjiga kaže, bili mnogo više seksistički nastrojeni.
       Iako su se pravili strašno galantni, prema Furkd se nisu ponašali kao prema muškim kolegama.
       „Prema prostom zakonu brojeva, ni jedan vođa pokreta otpora ne opstane duže od pola godine, a vi ste skoro tri. To je nekakvo veštičarenje!“, rekao je šef britanske službe MI6 Klod Densi, dajući joj buket cveća.
       Furkad je odlučila da se vrati u Francusku, šta god da je tamo čekalo...
       Očekivala je da je uhvati Gestapo, i čak je od katoličkog sveštenika tražila dozvolu da sa sobom ima pilulu cijanida spremnu za najgori scenario.
       Odgovorio joj je da u tom slučaju to ne bi bilo samoubistvo, već bunt protiv neprijatelja. Ipak, preživela je, doživela 79 godina i preminula 1989.
       Lin Olson je knjigom odala počast velikoj ženi koju je istorija, delom zbog toga što je bila žena, nepravedno zaboravila.
      
       * * * * *
      
       Lin Olson je knjigom odala počast velikoj ženi koju je istorija, delom zbog toga što je bila žena, nepravedno zaboravila.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX