SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822787

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

SKENIRANJE: INTERVJU - Prof. dr Slobodan Antonić, o političkoj situaciji u Srbiji i kosovskom problem
Mora da se vidi kako je ukradeno 300.000 glasova na prošlim izborima
Piše: Olivera Milivojčević

       Prof dr Slobodan Antonić, sociolog i politički analitičar, gostujući u emisiji “Skeniranje” u produkciji Helmcasta, ocenjuje da je na delu „tiho“ priznanje Kosova od Srbije i naglašava da je time Srbija, praktično, kročila na put nestajanja.
       Profesor Antonić dodaje “da Kosovo jeste odraz nacionalne svesti i da odricanjem od tog dela Srbije, Srbija se odriče sebe”.
       Antonić je objasnio šta bi Srbija mogla da uradi kako bi zaustavila proces priznanja, ali je istakao da je jasno da za tako nešto ne postoji politička volja.
       On je dodao da se i kod jednog dela opozicije ne vidi da ima jasan stav o Kosovu, u čemu se i ne razlikuje od aktuelne vlasti, pa samim tim nije alternativa režimu koji vodi Srbiju u tiho priznanje Kosova.
       Takođe se dotakao i zabrinjavajućeg stava jednog broja vladika i patrijarha Irineja.
       „Sastanku u Patrijaršiji su prisustvovali Patrijarh i one vladike koje su htele da saslušaju Vučića i Dodika, a ne svi, kako je to navedeno u nekim medijima, kao i da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio pojedinim Vladikama i Patrijarhu.
       Sloboda Antonić: To nije bilo zvanično obraćanje Vučića saboru. Bila je dosta velika opozicija među vladikama da li da se dopusti predsedniku Vučiću da tu govori! Imajući u vidu da je država jedan od velikih darodavaca crkve, razumljivo je da država ima pravo da kaže. Ali to što se o tome ne priča u parlamenu najbolje dokazuje stanje demokratije u Srbiji.
       Skeniranje: Pa šta je onda parlament?
       S.A: Parlament je samo vrsta kulise gde se ne donose nikakve bitne odlike, već se usvajaju zakoni po automatizmu. S druge strane pravi se neka vrsta predstave za narod imajući u vidu da postoje TV prenosi. Značaj parlamenta je marginalizovan i ima samo simboličku ulogu.
       - Iako je po Ustavu Parlament suveren i tu su predstavnici naroda, bilo bi prirodno da se tu razgovara o nečemu što se tiče našeg suvereniteta, kao što je pitanje Kosova i Metohije“, kazao je Antonić.
       S: Kako je to izgledalo ranije?
       S.A: Nikada ranije nije bilo tako i podsećam da kada su vođeni pregovori u Beču delegacija je uvek podnosila izveštaje parlamentu i o tome se raspravljalo.
       S: Videli ste Vučićevu izjavu da je njegov plan o razgraničenju odbijen, a mi o tome ništa ne znamo?
       S.A: On ga nije ni izneo, samo se pričalo o razgraničenju bez plana što je jasno da ne postoje konsultacije s narodom. To je sve samo neka vrsta njegove propagande. U tim pregovorima Albanci izgledaju mnogo ozbiljnije nego srpska strana.
       Profesor Antonić je podsetio da je Vučić, onog dana kada je bila inauguracija, otvorio pitanje Kosova koje nije pominjao u izbornoj kampanji i bilo je jasno da je Vučićeva ideja nekakvo popuštanje.
       S: Svakodnevno se u medijima pominje Vučićeva borba za spas srpskog naroda na KiM?
       S.A: Vučić je probao da dobije sever Kosova za priznavanje secesije Kosova od Srbije. Pa kada nije uspeo u tome, onda je probao da se trampi, pa da da opštine na jugu Srbije za sever Kosova.
       S: Ni to nije prošlo?
       S.A: Pa u trećem koraku, eto, da ostane bar vrh Kopaonika koji je u suštini važna stateška tačka za kontrolu Srbije. Pa je govorio da mi tamo nemamo ništa i ako bismo dobili makar metar i to bi bilo nešto. Pa ni to nije uspeo. U tim pregovorima, to sada tako izgleda, on je sve izgubio.
       S: Dakle, Vi smatrate da je na diplomatskom polju Vućić slabije prošao?
       S.A: Ništa nije uspeo da ispregovara i zato sada kaže - ta stvar je propala, ali i da on nije kriv?
       S: Pa ko je kriv?
       S.A: Ili je on neuspešan pregovarač ili je on dao neka obećanja pa nema manevarski prostor“.
       Antonić je istakao da Vučić i ne mora da kaže da Srbija priznaje Kosovo, ali da je on dovoljno uradio, jer je sever Kosova predao Alabancima Briselskim sporazumima i izveo te opštine iz sistema Srbije.
       - On je 50.000 ljudi i 50 km teritorije predao drugoj državi. Već je šteta počinjena, kaže Antonić. - On je nagovestio da bi to uvelo Srbiju u proces nestajanja, jer zemlja koja se odriče svoje teritorije i naroda prestaje da postoji.
       S:Predsednik stalno tvrdi da on nikad neće priznati Kosovo...?!
       S.A: On i ne mora zvanično da kaže da priznaje Kosovo. Već je dovoljno uradio za drugi stranu. Sada je samo dovoljno da se tim sporazumom to formuliše tako da jedni drugima neće smetati, odnosno da neće ometati jedni druge u daljem procesu. I onda Kosovo zatraži prijem u UN, Srbija neće u tom slučaju praviti problem. Ali pošto to mora da prođe određenu proceduru kada se dođe do glasanja, Moskva ili Peking će zatražiti mišljenej od Srbije. I verovatno će tražiti pismeno mišljenje. A Beograd će da kaže – mi smo se obavezali da nećemo da blokiramo jedni druge, kao da Srbija treba da bude primljena, a ne takozvano Kosovo, i ne možemo da budemo protiv toga. I u tom slučaju ne znači da će Kina i Rusija da dozvole da Kosovo postane član UN, ali svakako da to ima drugačiju težinu. A stolica u UN je korak ka priznanju.
       S: Iz ovoga svega što ste rekli stiče se utisak da smo mi na pragu tihog priznanja Kosova...
       S.A: U osnovi mi zaista sada jesmo tu. Baš tako kako ste rekli – tiho priznanje Kosova. Oni su zaokružili svoju državnost, napravili svoju vojsku i to im daje obrise države. Nije bitno koliko ima vojnika ta vojska, ali to je odlika suverene zemlje. Ulaze u međunarodne organizaje, u većini su već. Oni rade na tome, a mi im pružamo uglavnom slab i neorganizovan otpor.
       S: Šta Srbija sada može da uradi po pitanju Kosova?
       S.A: Prvo, može da suspenduje primenu Briselskih sporazuma. Ona je uradila sve na šta se obavezala, a suprotna strana nije uradila ništa od toga. Umesto da se kaže – nema pregovora, dok vi ne spunite što ste preuzeli. Ili da kažemo, ako vi to nećete mi ćemo da vratimo našu administraciju na sever Kosova.
       S: A šta mi radimo?
       S.A: Ne, nego mi to nećemo, čekamo da oni ukinu carine, pa čemo da nastavimo pregovore. Da je Kosovo stvarno nezavisno, ne bi oni od nas tražili da ga priznamo. To je proces legalizacije nečega što je oteto silom. To je kao da vam se neko useli na silu uz pretnju oružja na prvi sprat vaše kuće, a vama policija i sud kažu – neka pustite. I vi ako na to pristenete vi ste se toga odrekli. Kao kada su stanari useljavani posle rata, pa onaj ko se nije odricao prava, doživeo je da mu se ta imovina vrati i posle 50 godina. Takva je situacija i sa Kosovom.
       S: Pa, ko će nam dozvoliti „da se vratimo“?
       S.A: Niko nam neće dati sada da se vratimo, ali situacija se menja. Dati tapiju na Kosovo, poslednje što imamo, bi bila najveća greška.
       S: Ali ni opozicija ne insistira na pitanju Kosova?
       S:A: Oni čekaju da Vučić napravi grešku pa da ga napadnu. Ali ni u opoziciji nisam video čvrst stav po pitanju Kosova. Evo sada ova najnovija stranka Dragana Đilasa najavljuje da će da traži da se donese rezolucija o pomirenju Srba i Albanaca?! Kao da smo se mi malo povađali pa sada da se pomirimo, a ne da oni izađu sa tog prvog sprata kuće koju su nam zaposeli.
       S: „Sporazum s narodom?“
       S.A: Ako ste videli Sporazum sa narodom tu se ne pominjuu ni Kosovo ni Republika Srpska. To uznemirava ljude koji sagledavaju stavri iz ugla očuvanja nacionalnih interesa.
       S: Kako komentarišete da i opozicija i vlast nacionalno pitanje stavljaju po strani?
       S:A: To nije popularno. Mi smo se pretvorili u polukolonijalnu zemlju, ambasadori vam vode politiku. Imate nedavno primer Kajla Skota koji je u Apatinu gde je pokazivao kartu Srbije bez Kosova?! I, niko nije reagovao! Vlast nije uložila protesnu notu. Zamislite da naš ambasador pokaže u Americi njihovu kartu bez Teksasa ili Kalifornije. Sumnjam da bi oni ćutali, i te kako bi Srbija popila packu i dobila protesnu notu. Kod nas se to zatrpalo i samo se na društevnim mrežama protestovalo.
       S: Pominjete kolonijalni status?
       S.A: Kada govorimo o kolinijalnom položaju naše zemlje imamo još dva jasna pokazatelja. Prvi je bankarski sistem koji je u rukama stranaca i evo Komercijalna banka je poslednja koja se prodaje strancima. Kako ćete sa parama u rukama stranaca da razvijate zemlju? Druga stvar je da stranci dobijaju dotaciju po 10.000 evra po radnku, dobijaju hale, infrastrukturu, bivaju oslobođeni poreza..- Naši privrednici nemaju ništa od tih beneficija. Mi ovde pričamo o predsedniku koji se ozbiljnije konsultuje sa predsednikom Francuske i kancelarkom Nemačke, nego sa svojim narodom o ključnom nacionalnom pitanju. Tako imate Filipa Davida koji kaže da je Kosovo neuralgična tačka i da ga treba priznati.
       S: I priznamo ga i šta onda?
       S.A: Onda se otvara Vojvodina, Raška, jug Srbije i hoćemo sve to da proglasimo neuralgučnim tačkama?
       S: Većina medija je pod kontrolom vlasti...
       S.A: Ne, ne...Jedan deo medija je pod kontrolom vlasti, a drugi pod kontrolom stranaca. Imate i američku televiziju i ona daje prostor opoziciji, ali ne svakoj. Samo onoj koja iz određenog ugla napada režim, ali ne i onima kojima je do očuvanja Kosova, na primer. Tako je i sa nemačkim novinama. Daje se prednost isključivo onima koji kritikuju politiku režima koja se tiče medija, demokratije, izbora, što ima smisla, ali ne bavi se pitanjem Kosova.
       S: Ali i opozicija je kriva što su ovako neregularni izborni uslovi?
       S.A: Ona nije izdala belu knjigu o tome, pa da se takva knjiga prevede na engleski, da strancima ukaže na problem sa izborima. U Izbornoj komisiji većinu čine SNS i njihovi koalicioni partneri. To čak nemate ni u Crnoj Gori. Kada bi opozcija ukazala na to, pa objavila belu knjigu to bi bilo mnogo ozbiljnije. Mora da se vidi kako je ukradeno 300.000 glasova na prošlim izborima.
       S: U redu i o tome treba pričati, ali zašto u medijima nema onih koji kritkuju politiku režima prema Kosovu?
       S.A: Toga nema ni na tim američkim medijima. Kao što postoje crni spiskovi na režimskim medijima, postoje crni spiskovi i na ovim drugim medijima.
       S: Kako kometarišete proteste građana?
       S.A: Utisak je da je ta stvar propala, na našu žalost. I trebalo je insistirati na poštenim izborima jasno, to je prvi preduslov civilizovanog načina rešenja. Trebalo je da se opozicija usmeri na to.
       S: A opozicija ne zna šta treba da kaže i da traži?
       S.A: Treba da traže slobodne i poštene izbore - slobodni da imaju pristup medijima, a pošteni da se se glasovi broje pošteno, da se izbori pošteno kontrolišu. A oni traže poštene i fer izbore. To je jedno isto. Pošteni izbori su neophodni i ja taj zahtev jesam podržavao, ali vi među tim ljudima imate neke koji su autošovinisti i za koje smatram da bi napravili veću štetu ako bi došli na vlast i od ovih koji su danas na vlasti. Ovi moraju zbog svojih birača da zadrže sliku patriotske vlasti. A vi među opozicijom imate neke autošoviniste koji iskreno mrze sve što je nacionalno. To nam onda ne donosi nikakvo dobro. Citava ta stvar je od početka delovala ideološki heterogeno, što možda i nije loše za promenu, ali se oni nisu dogovorili oko minimuma zajedničke politike.
       S: Bilo je raznih „ultimatuma“?
       S.A: Da, da... Tu su bila očekivanja i obećanja da će do Uskrsa da se sruši režim, a ništa se nije desilo. I onda ste imali balon koji se počeo izduvavati i izgleda da je ta stvar gotova. Ali to ne znači da se neće obnoviti, ako režim opet napravi neku grešku. Ciljevi i zahtevi protesta bi morali da budu ostvarljiviji.

Nema novog političkog mesije
       S: Da li nam je za promenu potrebno novo lice?
       S.A: Ne možemo očekivati da nam se pojavi politički mesija i da kažemo to je razrešeno. Politika je na više spratova danas – čovek na vrhu mora da ima političku harizmu i da se dopadne ljudima, ali ispod toga su institucije i stranke moraju da budu uljudne i demokratske, da se lider bira demokratski kao u Britaniji i Americi gde lidere biraju svi članovi stranke. Vi morate imati ideju šta radite posle izbora ako dobijete izbore.
Ne može opozicija da kandiduje one koji su upropašćavali državu
       S: Da li su problem opozicije reciklirani političari?
       S.A: Neko je nedavno napisao da je to kao kada otpustite radnika koji nije dobro radio, pa ga primate ponovo. Ako su neke ličnosti simboli promašene politike i korpupcije, upropašćavanja vojske, topljenja 400 tenkova...njih ne možete da promovišete kao neku alternativu vlasti. Kako ćete da kandidujete te ljude i očekujte da neko glasa za njih? Morate da napravite neku vrstu trijaže. Potrebni su političari i sa iskustvom, ali mora da se vodi računa šta su činili.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX