SVEDOK Internet



Broj 1198.

Poseta
5822665

Gospođa Sonja Licht, „king maker“ ili „gospodarica lutaka“

Govorite li drugosrbijanski?

Ti javni izvršitelji su privatna, legalizovana mafija Aleksandra Vučića i ove vlasti

Tunel na kraju svetla

Mafijaške “kombinacije” i “ugrađivanje” kod mene nikad ne prolaze


          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

POLEMIKA: Akademik Caslav Ocić odgovorio kolegi Cavoškom
E moj Kosta, sad je – dosta!!!

       Uprkos obećanju datom u Svedoku od 12. 2. 2019. (str. 4) da mi neće više odgovarati („Ocić više nije kadar da razlikuje dobro i zlo i ŠdaĆ moralno odgovara za ono što čini“), ne mogavši da odoli porivu „da njegova bude poslednja“, moj uvaženi kolega Cavoški je uputio pismo Izvršnom odboru SANU (objavljeno u Svedoku od 21. 5. 2019) a prosleđeno akademiku Danilu Basti i meni. Akademik Basta mu je u istom broju Svedoka odgovorio, a ja, iako nevoljko, to sada činim, svestan toga da je „džabe ... gluvom vikati!“ (moj tekst u Svedoku od 26. 2. 2019).
       Akademik Kosta Cavoški, dakle, nastavlja (pobednički kao i dosad) da juriša na magistralnom putu (zemaljske) slave i (vanzemaljske) besmrtnosti, dosledno svojoj akademskoj besedi („Slava i besmrtnost“, u: Akademske besede, knj. 1, SANU, Bgd, str. 245-256): političar u pokušaju (višedecenijskom; paradigmatičan slučaj: „mnogo ambicije – malo municije“), plodan naučnoistraživački radnik (monografije o Makijaveliju, Tukididu, Brozu, Slobodanu i Nikoli Miloševiću ... ), pamfletist (knjige o Biljani Plavšić i Dejanu Popoviću), istovremeno rojalist (član Krunskog kabineta, „vlade u senci“) i republikanac (predsednik Političkog saveta Srpskog pokreta „Dveri“), licencirani (džuboks) patriota i (džuboks) soroševac...
       Ko je zapravo Kosta Cavoški? Revolucionar ili reformator? Manipulator ili manipulisani? Pohlepni licemer ili principijelni i dobronamerni naivni idealista (borac za slobodu, demokratiju i javnost). Faust ili Mefistofeles? Dr Džekil ili mister Hajd? Covek subjekt? Covek objekt? Covek projekt? Homo duplex ili (po potrebi) homo triplex?
       I jedno i drugo (a možda i treće): u njemu se bore najmanje dve duše. Obe primaju uplate i od patriota i od sorošita. Otud ono gore homo džuboksiensis: kad patriote ubace novčić u džuboks, džuboks peva patriotske pesme, a kada Soroševa družina ubaci neki grant, džuboks izvodi soroševske popevke. To ponekad zavisi od njegovog trenutnog psihičkog stanja, ali najčešće je korelisano s visinom napojnica koje dobija za odgovarajuće usluge.
       Desi se ipak da ponekad (iz motiva samo njemu znanih), s pijedestala papske nepogrešivosti i božanske neprikosnovenosti, tonom vrhovnog moralnog i intelektualnog arbitra (besplatno?!) odapinje otrovne strele („fatve“): proziva, preslišava, optužuje i poziva na odgovornost prilično neselektivno: svom kumu Vojislavu Koštunici postavlja čak 39 (!) pitanja na koje on mora (kome?) da odgovori, na akademika Krestića prebacuje odgovornost za neuspeh izbora u Odeljenju društvenih nauka (ODN) SANU u 2018, optužuje akademika Bastu za neprincipijelno ponašanje, a najpitoreskniji primer jeste slučaj iz 2012. kada je Kosta Cavoški falsifikovao potpis akademika Ljubomira Tadića na referatu za izbor Cavoškog za redovnog člana SANU, a onda optužio mene (?!) kao glavnog krivca u toj aferi, jer sam navodno to obelodanio, iako je u SANU svima tada bila poznata činjenica da je akademik Tadić pismom najvišim organima SANU demantovao da je on potpisnik predloga za unapređenje Koste Cavoškog.
       U pismu akademika Cavoškog objavljenom u Svedoku od 21. 5. 2019. on, iznoseći iskrivljenu hronologiju puča u ODN i braneći postpučističke mahinacije (zaboravljajući da o tome postoji dokumentarna građa objavljena u zborniku Sporovi o budućnosti Srbije i SANU: Šta i kako dalje? Drugi deo: Istina i sloboda, ISTER 21 i 4SE, Bgd. 2018), na samom kraju piše: „Nadamo se (ko smo to Mi, prim. C. O.) da je to dovoljan razlog da akademici Danilo Basta i Caslav Ocić počnu da učestvuju u radu našeg Odeljenja, što bismo mi rado pozdravili.“
       Dakle, sve je Basti i Ociću oprošteno. Oprostio nam je je novi „legalno“ izabrani (a ne samoproglašeni) sekretar što smo se suprotstavljali pučističkom kršenju zakona i statuta. On postupa milostivo i poziva nas da iz stanja zabludelosti pređemo u toplo krilo ODN gde kao prosvećeni apsolutista vlada on. (Ili misli da vlada.) Zaista velikodušno, velikodušnije od NATO komande posle agresije 1999. I neovlašćeno, jer akademik Cavoški nije sekretar ODN nego samo „lutka u tuđim rukama“; to je Aleksandar Kostić, koji se od aprila 2015. (dakle, i u sekretarskom mandatu Baste i Ocića) ponašao kao stvarni sekretar, a Kosta Cavoški je i tada kao i sada kao „novi“ sekretar tu samo u funkciji podizvođača prljavih radova u ODN (i u Statutarnoj komisiji SANU). On je na to definitivno pristao 2016. kada je sklopio „strateško partnerstvo“, dil, („uortačio se“, da upotrebim omiljeni izraz akademika Cavoškog) s Aleksandrom Kostićem kao favoritom i poverenikom predsednika SANU u ODN. Aleksandar Kostić mu je s računa Odbora za filozofiju i društvenu teoriju (čiji je predsednik postao posle smrti akademika Mihaila Markovića) isplatio iznos od 127.000 dinara. Na tzv. medijaciji u kancelariji akademika Dimitrija Stefanovića 11. 4. 2017. „poklonodavac“ i „poklonoprimac“ priznali su da je transakcija trgovine uticajem (kako je definiše Krivični zakonik RS iz 2009) – obavljena. Gotovo sam siguran da će trojica (od četvorice) učesnika (neuspele) „medijacije“ tvrditi da se toga ne sećaju.
       U stvari, nije to bio poklon nego nadoknada za nekoliko usluga: 1. da Kosta Cavoški izjavi da nijedan referat podnet na međunarodnom skupu o Mladoj Bosni (a za čije uređivanje je bio zadužen A. Đ. Kostić) nije kvalitetan i da Zbornik stoga ne treba da bude objavljen; 2. da naknadno napiše (antedatiranu) recenziju za zbornik o nauci (čiji je urednik bio A. Ć. Kostić) koji je izašao mimo svake procedure zalaganjem predsednika SANU); 3. da pokrene inicijativu i da napiše (hvalospevni) referat za izbor A. Đ. Kostića za redovnog člana, iako ovaj nije ispunjavao nijedan uslov za to; 4. da raznim provokacijama kreira lični sukob C. Ocića i A. Kostića. (Inscenacija tog sukoba trebalo je da bude jedina prepreka za izbor A. Đ. Kostića za redovnog člana.
       Tu prepreku bi trebalo „u interesu Akademije“ da eliminiše predsednik SANU Vladimir S. Kostić. Predsednik će „sukob“ „prevazići“ moleći emotivno-moralistički sve aktere u izborima da se izdignu iznad ličnih razmirica – i „animoziteta“ – dvojice članova i da predlože A. Đ. Kostića, jer se on proteklih godina toliko žrtvovao za Akademiju.
       Kada ta „meka“ diverzija nije uspela, onda je Predsednik SANU, u saradnji s potajničkom „većinskom“ četvorkom, grubom silom jednostavno akademike Ocića i Bastu izbrisao iz spiska članova ODN onemogućivši im tako glasanje na izborima u SANU 2018. i 2019. To pokazuje da su izbori 2018. imali za primarni cilj unapređenje A. Đ. Kostića; halabuka oko izbora žena i „drugosrbijanaca“ u SANU bila je samo dimna zavesa /false flag operation/ u funkciji avanzovanja A. Đ. Kostića); 4. da u Izbornoj komisiji prilikom glasanja akademik Cavoški učini sve da A. Đ. Kostić dobije potreban broj glasova (trokratno brojanje je trajalo više od dva sata); 5. da akademik Cavoški potpiše pismo podrške za izbor akademika Vladimira S. Kostića za drugi mandat (Cavoški je u „predsedničkim“ izborima 2019. bio član Izborne komisije, što je eklatantan primer sukoba interesa i što dovodi u pitanje regularnost /u stvari: ruši/ izbore u aprilu 2019. za novo časništvo SANU); 6. da predloži statutarne promene (za jednokratnu upotrebu!) kojima se definiše numerus clausus i uvodi prinudna uprava nad ODN pomoću pet članova iz odeljenja srodnog ODN koji predlažu i biraju članove ODN; 7. da se legalizuje zapošljavanje dvojice penzionera-prijatelja u Audiovizuelnom arhivu i centru za digitalizaciju (AVACD); 8. da se u te (a i druge vananučne) svrhe osnuje AVACD, iako postoji Arhiv SANU, bez potrebne saglasnosti tog Arhiva. ....
       Sve je to štreberski pedantno i podanički verno (uz ogromnu ličnu diskreditaciju) uradio akademik Cavoški za 127.000 RSD bruto. Šta ćete, usled svetske ekonomske krize i rastuće ponude, pala je cena ovakvih usluga.
       Kosta Cavoški i Aleksandar Kostić, kršeći zakon, narušili su ugled ODN i generisali duboku krizu u SANU iz koje je jedini izlaz: 1. da akademik Cavoški („pozajmljena“, nenamenski usmerena) sredstva vrati A. Đ Kostiću i da ovaj tim sredstvima (usmeravajući ih prvobitnoj nameni) uredi i štampa zbornik o Mladoj Bosni; 2. da Aleksandar Đ. Kostić povuče ostavku na mesto zamenika sekretara ODN; 3. da Kosta Cavoški i Aleksandar Đ. Kostić povuku potpis s dopisa Izvršnom odboru, odnosno Predsedništvu, kojim se ovi organi obaveštavaju o odluci ilegalnog skupa od 15. 6. 2017. o „smenjivanju“ legalno izabranog (sa 4 glasa za, dva protiv, jedan uzdržan) sekretara ODN na skupu održanom posle neopozive protestne ostavke tadašnjeg sekretara ODN akademika Baste ODN. Na tom skupu (a i dan pre toga) akademiku Cavoškom nuđeno je da bude sekretar, ali je on to odbio s obrazloženjem da zasad to ne želi, uz navođenje još dva razloga koji zbog njihove bizarnosti nisu vredni pomena.
       Ne tražim nikakvo izvinjenje od Koste Cavoškog i drugih pučista. Samo brzo i neuslovljavajuće ispunjenje uslova pobrojanih od 1 do 3 jedini je način da ODN izađe iz duboke krize u koju ga je gurnula neodgovorna grupica ambicioznih potajnika. Dakle, ODN treba neodložno da se vrati u pređašnje stanje, u normalne pravne okvire, da politikantstvo i trgovina uticajem ustupe mesto vladavini prava. Time bi se stvorili uslovi za kakav takav oporavak ODN a i moglo bi se razgovarati i o toliko žuđenom transferu „vlasti“. (Za mene sekretarisanje nikad nije bilo arogantna i koristoljubiva manifestacija moći već mukotrpna obaveza čuvanja zakona i statuta u svrhu beskonfliktnog, optimalnog, funkcionisanja i autonomnog plodotvornog stvaralaštva Odeljenja i njegovih članova.)
       Dugo sam (decenijama) Cavoškom gledao kroz prste, čistio za njim. Cini mi se da je konačno došao trenutak da mu kažem: E moj Kosta, sad je – dosta!!! (Ili da ponovim vapaj jedne njegove žrtve od pre četvrt veka: „Gde će Ti duša, crni Kosta!“)
       Na kraju, pre nego što se s njim oprostim, molio bih vrlog akademika Cavoškog da me obavesti o tome da li se ikada (i za koga) faustovsko-mefistofelesovska pogodba završavala hepiendom?
       Caslav Ocić, red. član SANU
       U Beogradu, 1. juna 2019.






















































































          Redakcija Pretplata Marketing Tekstovi tekst Iz starih brojeva Mali oglasi

Designed by Ivan Markovic - XENOX